Page 1

nauka


nauka SUpHA

Broj 2, decembar 2016. Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta U Beogradu

U OVOM BROJU Nervni i kardiovaskularni sistem 4

Glavni urednici:

Pika 6

Bojana Pejović Nikola Madžarević

Šta pijemo 9

Dizajn i uređenje časopisa: Anesa Kurtanović

Dizajn i uređenje naslovne strane: Milan Šegović

Autori tekstova: Nikola Bošković Vanja Milošević Milena Milovanović Milica Pavlović Milan Ćirić Miloš Rusimović Vladimir Novaković Jovana Ilkić Aleksandra Sejdović Ivana Vasiljević Tamara Stamenić Lidija Kostadinov Nataša Atlija Katarina Radosavljević Ana Mijatović Jelena Đuriš Marijana Ćurčić Danijela Đukić – Ćosić Tanja Ćirović

Lektori: Katarina Adamović Marija Vasiljević

Naslovna strana: fotografisala Milanka Marunić

Izdavač: Studentski parlament Farmaceutskog fakulteta

Kontakt: casopis.supha@pharmacy.bg.ac

Ni jedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača.

2

Pravedna selekcija - realnost ili utopija 12 Kako napisati CV 18 B.Cell 20 3D

Congres of nutrition - CONU2016 22 Pomeranje granica - GSC Belgrade 23 3D štampanje lekova 26 Marina Milenković - intervju 28 Radiša Jančić - intervju 30 Miloš Petković - intervju 32 Alumni - intervju 34 Događaj dana 38 Letnja akcija CNIRS-a 2016. 39 Zlatni indeks 40 Bob Dilan i farmakolozi 41 Hobi nije misaona imenica 42 Književno veče Farmaceutskog fakulteta 44 Jesenja edukativna ekskurzija iz mog ugla 46 Studentski parlament 50 CNIRS 51 Farmakoterapijski pristup 52 Twinnet 54 Student exchange programme - SEP 57 NAPSer Kongres 59 PharmArt - Pisanje svetlošću 65 Hor Raskovnik 66 Sportsko društvo - Medicinijada 67 Ishrana u službi sporta 68 Mačevanje 70

ŠTAMPANJE LEKOVA


nauka

Uvodna reč urednika Drage koleginice i kolege, predstavljamo vam drugi broj časopisa SupHa. Čast nam je što smo opet dobili priliku da sarađujemo sa starim članovima redakcije, profesorima i asistentima Fakulteta. Naročito nam je drago što su se redakciji nakon izdavanja prvog broja SupHa-e pridružili i novi članovi i doprineli da broj koji se nalazi pred vama izgleda baš ovako. Srećni smo što je rad redakcije časopisa prepoznat i pohvaljen. Trudili smo se da usvojimo kritike koje smo dobijali sa ciljem da poboljšamo kvalitet sadržaja i dizajna. Sve vaše pohvale, sugestije i kritike i dalje možete slati na mejl adresu casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs. U broju koji se nalazi pred vama pripremili smo aktuelne teme iz oblasti nauke, studentskog života i interesovanja. Detaljnije smo se pozabavili radom studentskih organizacija, intervjuisali neke od profesora i asistenata čije ste intervjue svi želeli da pročitate. Časopis izlazi dva puta godišnje, jednom po semestru. Drugi broj, kao i prvi, posvećujemo svim studentima Farmaceutskog fakulteta. Želimo vam da u novoj godini budete zdraviji, zaljubljeniji, vredniji, humaniji. Srećna Nova godinu i uspešan ispitni rok koji je pred vama!

Glavni urednici Nikola Madžarević i Bojana Pejović

3


nauka

Učenje anatomije i fiziologije nije toliko naporno ako se tome pridoda nekoliko zanimljivih činjenica i poređenja vezanih za organ koji se proučava. Danas je opštepoznato da je nervni sistem sedište ljudske svesti i organ koji upravlja ostatkom tela, međutim u starom Egiptu i Grčkoj, smatralo se da je zapravo srce to koje ima ulogu u stvaranju svesti i emocija. Za one koji su učili, biće ovo kratko podsećanje, a za one koji nisu (još uvek) biće ovo prava prilika da prilično lako upamte neke osobine ljudskog organizma.

Nervni sistem Masa mozga iznosi 1.35 kg i to predstavlja oko 2% ukupne telesne mase, iako je to mali procenat, on u mirovanju troši oko 20% ukupne potrošnje kiseonika u organizmu. Veličina mozga nije srazmerna koeficientu inteligencije. Brzina prostiranja akcionog potencijala (AP) kroz Aα vlakna iznosi 120 m/s, odnosno 432 km/h što je približno brzini kretanja najbržeg automobila na svetu (450km/h). Najsporija C vlakna prenose AP brzinom od 1 m/s (3.6 km/h). Mozak čoveka sadrži 100 milijardi neurona. Leva strana mozga prima informacije i kontroliše desnu stranu tela, dok desna strana mozga levu stranu tela. Razlog su ukršteni senzorni i motorni putevi. Izračunato je da se informacija sa jedne kortikalne piramidne ćelije, piramidnim putem, prenosi na 10 000 skeletnih mišića. Površina kore velikog mozga iznosi 2.2 m2. Kada vas boli glava – ne boli vas mozak. Informacija koja potkrepljue ovu činjenicu je ta da se u mozgu ne nalaze receptori za bol (nociceptori). Postoje dve vrste nociceptora, oni koji su osetljivi na mehaničku stimulaciju I oni koji su osetljivi na ekstremnu temperaturu I korozivne hemijske agense. Osećaj bola se ne može javiti usled jake stimulacije receptora za dodir. Sistem endogene analgezije (koji čine retikularna formacija, hipokampus I somatosenzorna kora) ima ulogu u smanjenju veoma jakog bola u određenim situacijama. Većini vas se desilo da rana više boli nekoliko sati nakon povrede nego u trenutku povrede (rana više boli kad se “ohladi”). Mišljenje da čovek koristi samo 10% mozga nije tačno. Nijedan deo mozga se ne može odstraniti bez ikakvih posledica. Opijati (morfin, heroin…) deluju preko opiodnih receptora u mozgu. U umerenim dozama smanjuju ili u potpunosti uklanjaju bol, u većim dozama stvaraju euforiju, a u vrlo visokim dozama dovode do kome.

4


nauka

Kardiovaskularni sistem Masa srca iznosi od 250g do 350g I predstavlja 0,5% ukupne telesne mase, kao I kod mozga, to je mali procenat ali velika potrošnja kiseonika, tj. najveća potrošnja kiseonika po gramu tkiva. Miokard sadrži čak 6 puta više kapilara nego skleteni mišić. Razlog tome je upravo velika potrošnja kiseonika. Brzina sprovođenja impulsa kroz srce najbrža je kroz snop Purkinjeovih vlakana – 4 m/s, što je čak 30 puta sporije od gore navedenog sprovođenja AP. Atrioventrikularni centar (čvor) omogućava optimalno punjenje komora za vreme kontrakcije pretkomora zbog sporog sprovođenja impulsa koji se u njemu zadržava 0,1s. Desna pretkomora se kontrahuje 0,2s pre leve. U proseku srce otkuca: 70 puta u minutu, 100 hiljada puta u jednom danu, 3.6 miliona puta godišnje I 2.5 milijardi puta u toku celog života. Bez prestanka. Pri frekvenciji od 75 otkucaja u minuti dijastola traje 0,53s, a sistola 0,27s. Potpuno denerivsano srce (pri transplataciji) kuca frekvencijom od 110 otkucaja u minuti. Tokom udisaja frekvencija rada srca raste – ova pojava naziva se respiratorna aritmija. Minutni volumen krvi (količina krvi koju ispumpa svaka komora za jedan minut) varira u zavisnosti od fizičke aktivnosti i drugih faktora i može biti između 5 i 30 litara. Leva komora vrši veći rad (0.8J) od desne (0.13J) i upravo je to razlog zašto je zid leve komore deblji od desne. Ukupan rad koji srce izvrši u toku jednog dana je 100 000J odnosno 24 000 cal. Brzina ejekcije krvi koju leva komora ispumpa u aortu je 0.32 m/s. Prosečna brzina kretanja krvi kroz aortu je 0.4m/s, dok je prosečna brzina kretanja krvi kroz kapilare 0.0005m/s. Dijametar aorte je oko 2,5 cm, interpretacije radi, približno dijametru baštenskog creva. Krvni sudovi dugački su ukupno 97.000 kilometara, što je dovoljno da se obmota planeta Zemlja približno dva i po puta. U svakom trenutku u venama se nalazi 64% krvi, u arterijama i arteriolama 14%, u plućnoj cirkulaciji 9%, u srcu (za vreme dijastole) 7% i u kapilarima 5%.

Ćirić Milan 5


nauka

PIKA

Nedavno videh jedan post na jednoj društvenoj mreži u kome se N.N. lice žali kako se slučajno našlo u situaciji da zameni sapun sa kolačem, jer ovi sadašnji sapuni tako neopisivo podsećaju na tu poslasticu. Sapun – kolač – jesti…? Asocijacija je jasna… Da ne bude zabune, u stručnoj literaturi bi se jedenje sapuna pod jasno definisanim kriterijumima nazivalo pikom (engl. pica). Etimološki veoma interesantna reč, pika se prvi put pojavljuje kao termin za obsesivno, nezasito unošenje supstanci koje ne pripadaju konvencionalnoj hrani i nemaju nikakvu nutritivnu vrednost i to od strane Ambrose Paré (1509-1590). Naime, navodi se da bi poreklo reči mogla biti srednjovekovna latinska reč za svraku, pticu koja je neprobirljiva kada je hrana u pitanju. Suštinski pika se može razmatrati sa različitih aspekata: kulturološkog, psihološkog, nutritivnog/biološkog. U daljem izlaganju ćemo se baviti samo psihopatološkim aspektom pike. Pika spada u grupu ’’bihejvioralnih sindroma povezanih sa fiziološkim poremećajima i fizičkim činiocima’’, tj. još preciznije pripada podgrupi ’’poremećaji u ishrani’’. ICD - 10 (2018. godine bi trebalo da izađe 11 izdanje) kod za piku je F50.8 ako je odrasla osoba u pitanju, odnosno za decu F98.3. U DSM - V se kao dijagnostički kriterijumi i karakteristike dijagnoze navode: • Perzistentno konzumiranje nenutritivnih supstanci, kao i unošenje supstanci koje se ne mogu smatrati hranom u konvencionalnom smislu (engl. nonfood) tokom perioda dužeg od 1 meseca. Termin nonfood je uvršten iz razloga što ljudi konzumiraju i one namirnice koje mogu imati minimalnu nutritivnu vrednost. Uglavnom nema averzije na hranu.

6


nauka

• Jedenje nenutritivnih supstanci (uključujući i nonfood) koje ne odgovaraju razvojnom stadijumu individue. Dijagnozu pike ne možete postaviti odojčadi, deci mlađoj od 2 godine, kada se nalaze u oralnoj fazi razvoja. •Ovaj poremećaj nije deo kulturološki prihvaćene ili socijalno normativne prakse. Pojedine izolovane društvene zajednice konzumiraju glinu, zemlju, krv i sl. iz spiritualnih ili kulturoloških razloga i njima se ne može postaviti dijagnoza pike. •Poremećaj koji se javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja (npr. poremećaj intelektualnog razvoja, grupa poremećaja koji su obuhvaćeni terminom autizma, šizofrenija ili medicinska stanja (uključujući trudnoću)), dovoljno je ozbiljno da se razmatra kliničko praćenje. Ako se pika javlja ekskluzivno u kontekstu drugog mentalnog oboljenja/ poremećaja, može se postaviti nezavisna dijagnoza pike ukoliko je pacijent ozbiljno ugrožen i zahteva dodatnu observaciju od strane kliničara.

Uzroci I posledice…?

Kada se javlja?

U literaturi se navode nutri-

Pika može da se javi u

tivne deficijencije gvožđa i bilo kom životnom dobu, uključujući cinka kao uzroci pike. Pika može ostati detinjstvo, adolescenciju, pa i odraslo klinički i socijalno neopažena, jer su doba. Međutim, najčešće se sreće

fenomen onda su kosa i koža ono što osoba ingestira. Može se javiti i kod osoba koje imaju restriktivan odnos prema hrani i izražen estetski odnos prema svom telu.

ove osobe veoma oprezne kada je u kod dece, koja čak mogu sasvim nor- Diferencijalna dijagnoza pitanju javno iznošenje svoje sklonosti malno da se razvijaju. Kod odraslih je ka nečemu što je društveno nepri- ona češće u kontekstu druhvatljivo, s jedne strane, i gih mentalnih oboljenja ili se zdravstveno

ugrožavajuće, javlja kod poremećaja intel-

sa druge strane. Posledice ektualnog razvoja. pike mogu biti: intestinalne perforacije i opstrukcije usled unošenja oštrog materijala/predmeta

(npr.

staklo),

Pika kao komorbiditet... Pika dakle može biti komor-

Piku ne smemo mešati sa anoreksija nervozom, koja predstavlja vrstu anoreksije gde je uzrok gubitka kilograma psihopatološke prirode, usled svesnog neunošenja hrane. Minhauzerov sin-

drom, pak može karakterisati konbiditet mnogih stanja/poremećaja/ infektivna oboljenja poput tokzumiranje po život opasnih supstanci/ bolesti uključujući: spektar oboljenja soplazmoza ili toksokarijaza koje su materija, ali iza toga stoji namera da označenih terminom autizam i kod posledica konzumiranja npr. fecesa, ili se kod druge osobe izazove sažaljenpojava saturnizma, usled hronične poremećaja u intelektualnom razvoju, je. Kod osoba sa poremećajem ličnoskod šizofrenije i opsesivnooralne ekspozicije olovu. Dakle, ti koje su posledica maladaptivnog kompulsivnog poremećaja se ređe sasvim neočekivano se može otkriti ponašanja se može javiti nesuidicalno sreće. Zabeleženi su i slučajevi pike da neko ima piku, da li je to zbog insamopovređivanje, ali ono za razliku fektivnih, mehaničkih, toksičnih noksi kod osoba koje boluju od Klajnod pike ima za cilj svesno samoLevinovog sindroma . Može se javiti ili je posledica nutritivnih deficijencija povređivanje, a ne neobjašnjivu žudkod trihotilomanije i ekskorijativnog praćenih ovim stanjem. nju za ingestijom potencijalno opasne poremećaja, ako je prateći supstance/materije.

7


nauka

Terapija Obuhvata

uglavnom

stručnjake

Ne, ovo nije moguće…

različitih profila: socijalne radnike, psihologe, U svetu zaista postoje registrovani slučajevi

psihijatre, nutricioniste...ostali specijalisti se uključuju kod proisteklih komplikacija. Dakle,

ljudi koji pate od OCD i koji konzumiraju sapune i deterdžente. A pogledajte šta još unose...

uglavnom se pristupa bihejvioralnoj i srednje averzivnoj terapiji. Kada je u pitanju farmakološka terapija, ona se praktično ne koristi, jer mi suštinski ne znamo uzrok problemu. Ne postoje konkluzivni podaci, ali se pokušava naći uzročno-posledična veza između niskog nivoa dopamina i razvoja pike.

Akufagija – oštri objekti

Hijalofagija – kamenje

Amilofagija – skrob, može se javiti u trudnica sa gestacionim dijabetom

Mukofagija – beskičmenjaka i riba

Kotopireiofagija šibice

Pagofagija – led

Plumbofagija – olovo

Koniofagija – prašina

Koprofagija – feces

Trihofagija – ostala vlakna

Emetofagija – vomitus

Urofagija – urin

Geomelofagija – sirov krompir

Hematofagija – krv – vampirizam

Geofagija – prljavština, zemlja, glina

Ksilofagija - drvo

zapaljene

dlake,

mukus

vuna

Milica Pavlović

8

i


nauka

ŠTA

PIJEMO ? Ukupna voda u organizmu čini prosečno 65 % telesne mase kod muškaraca, odnosno 55% mase kod žena. Ovu rečenicu prelazim pogledom već petu godinu zaredom, više I ne razmišljajući o njenom značenju, već radosno prelazim na sledeću, srećna što sigurno znam da popunim prazne crtice potencijalnog pitanja na ispitu. Sigurna sam da vam do detalja mogu objasniti delikatnu dinamičku ravnotežu koja je strogo kontrolisana ne bi li se održala osmolalnost plazme između 285 I 298 mOsm/kg. Jos jedna brojčana vrednost uspešno je urezana u moje pamćenje.Da ne počnem o, meni izuzetno zanimljivim, akvaporinima I njihovim petljama I segmentima. Ako bih bila posebno raspoložena setila bih se I svoje nastavnice Šubarević koja je, u pokušaju da nam u potpunosti prenese njeno zaista dubinsko razumevanje ovog procesa, pričala o, tada, relativno skorašnjem, otkriću akvaporina.Pričala je pažljivo, vodeći računa o našoj ograničenoj pažnji, ali je I pored selektivnosti I sažetosti infrormacija koje je izložila usadila osećaj da je reč o velikom otkriću koje nam je omogućilo da sam proces prolaska vode kroz ćelijske membrane objasnimo sebi I drugima. Danas, kada procitam priču u kojoj Agre, dobitnik Nobelove nagrade u oblasti hemije, 2003., govori o seriji slučajnih događaja koja je dovela do otkrića ovih transportera, ne moram da brinem o ograničenosti svoje pažnje, ili o naučnim terminima, danas su oni prijatno poznati. Iako uspešno vladam suptilnim fiziološkim procesima, posedujem određeno znanje o etiologiji poremećaja osmolalnosti telesnih tečnosti I mogu sa razumevanjem da sagledam sve aspekte dijagnostičkog algoritma poremećaja vode I elektrolita, imam nepogrešivi osećaj da nešto nedostaje.Da I dalje postoje pukotine u mom znanju I da postoje informacije koje nisu otkrivene, ili bar sagledane na pravi način. Pa, šta ja to ne znam? Ne znam ništa o tome kakva je voda koju ja pijem. Ne znam odakle dolazi, kako stiže do mene, koji je stepen njenog kvaliteta I ne znam kako konkretno utiče na moj organizam, sem što znam da posle popijene čase više nisam žedna. Zašto, iako smo učeni da posmatramo I sagledavamo razne uticaje na naš organizam, da do detalja ulazimo u patofiziologiju svakog oboljenja, da računamo šanse da neko u narednih dvadeset godina oboli od kardiovaskularnih bolesti, ne mislimo na nas, kao pojedinca, danas? Zašto ne uviđamo značaj hroničnog unošenja bilo koje namirnice u naš organizam, a tek one esencijalne, bez koje I sami ne postojimo? Setimo se, 65, odnosno 55 % naše telesne mase! Ko je odgovoran za kvalitet naše vode I da li ta organizacija savesno obavlja svoj posao? I da li je ta voda i dalje javno dobro, u prevodu, da li je naša?

9


nauka

Dnevni promet vode kod odrasle osobe iznosi prosečno 2500 ml.U samom dnu piramide ishrane stoji da je optimalan dnevni unos 8 čaša vode.Pažljivo izračunate vrednosti koje nam daju okvir, koji pored naše potrebe i osećaja –žedan sam, daju par prostih koraka, kako uspešno ostati zdrav.Ja sam već na četvrtoj čaši danas I osećam se polu-zdravo. Kvalitet prirodnih voda procenjuje se na osnovu količine suspendovanih materija, suvog ostatka, rastvorenog kiseonika, potrošnje kiseonika, vidljivih otpadnih materija, boje, mirisa, pH. Kvalitet vode za piće zavisi od izvora i njegove zaštite, pa je od suštinske važnosti da se izabere pogodan izvor, gde je kvalitet sirove vode zadovoljavajuć, ili postoji realna mogućnost da se preradom kvalitet poboljša. Zaštita izvora podrazumeva strogu kontrolu ispuštanja kanalizacionih otpadnih voda i poljoprivrednog otpada. Vode RS

 tekuće vode - (sliv Dunava, Morave i Save)

 otpadne vode – 13.8% se prečišćava na propisan način (samo nekoliko naselja prečišćava komunalne otpadne vode – Novi Sad, Beograd i Niš ne prečišćavaju…)

 3207 miliona m3 industrija (4.53% se prečišćava)

 48 miliona m3 – domaćinstvo (13.78%)

 80% prima sliv Dunava Zagađujuće supstance

nitrati i fosfati, nafta i njeni derivati, pesticidi, deterdženti, teški metali (Cd, Pb, Hg) i radioaktivni elementi

 

Polihlorovani bifenili (PCB,PHB),

Površinski aktivne supstance – deterdženti

Pesticidi

Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs)

Ko kontroliŠe kvalitet vode iz beogradskog vodovodnog sistema?

Sistematsku ( redovnu) kontrolu kvaliteta vode za piće u Beogradu vrše laboratorije Beogradskog vodovoda I Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. 10

Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u RS 2015. (IZJZ BATUT) Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja, a pristup vodosabdevanju i kvalitet vode za piće Svetska zdravstvena organizacija je svrstala u osnovne pokazatelje zdravstvenog stanja stanovništva. U skladu sa važećim propisima na teritoriji Republike Srbije kontrola fizičko-hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda i vodnih objekata kao izveštavanje o njenoj higijenskoj i zdravstvenoj ispravnosti, u nadležnosti je instituta i zavoda za javno zdravlje i drugih ovlašćenih institucija. Institut za javno zdravlje Srbije prikuplja i analizira podatke i prikazuje rezultate higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda i vodnih objekata na teritoriji RS koje kontroliše mreža instituta i zavoda za javno zdravlje. Pretražujući internet, listajući zakone i pravilnike, od novinskih članaka i citata odgovornih lica, preko kompletnog prikaza higijenskog pregleda vode za piće i osnovnih pokazatelja kvaliteta vode za piće, nijedan dokument ne daje zaključak ili sam odgovor na moje pitanje. Kada sam počela da pišem ovaj članak, početnički entuzijazam vodio je moje pisanje I verovala sam da je par nedelja dovoljno da se odgonetne na tako, na prvi pogled, jednostavno pitanje - Šta pijemo? Željna širenja svesti I novih informacija, krenula sam u misiju jednog čoveka, jedne osobe, jednog studenta. Desilo se nešto na šta nisam računala.Već je prva nedelja predavanja donela par odgovora I dala mi uvid


nauka

da je upravo ova završna godina ta koja daje odgovor na moja trenutna pitanja.Nisam bila sama. Bavimo se samim sistemom, regulacijom I primenom dosad stečenog znanja. Od ćelije, do tkiva I organa, organizma, pojedinca I njegovog zdravlja, odnosno nezdravlja, prelazimo na sledeći stepen- na proučavanje populacije, načina na koji smo mi, kao pojedinci, kao ljudi, uticali na kvalitet sveta oko nas, a vezujući se za temu ovog članka, na kvalitet vode I kako sa kvalitetom, odnosno nekvalitetom iste izlazimo na kraj. Prošle nedelje čula sam I rečenicu da nas kao pojedince ne definiše ono što smo, kao studenti Farmaceutskog fakulteta, morali da naučimo, jer je to po planu I programu.Nas kao pojedince I naše afinitete definiše ono što nas je posebno zainteresovalo I šta smo naučili van fakulteta.Ne mogu a da ne dam sopstveni ugao I korigujem ovu parafraziranu izjavu. Moje mišljenje je da nas kao pojedince definiše ono što smo izabrali da razumemo I zapamtimo.Ono što danas želimo da primenimo I promenimo, damo svoj doprinos I objasnimo sebi I svetu oko nas makar samo jednu malu stvar u okeanu informacija. Ja sam pokušala da priblizim sebi, a I vama ono što je mene posebno zaintrigiralo I nadam se da sam uspela da, ako ne u potpunosti sagledam sve uticaje I dam konačni odgovor na pitanje - Šta pijemo?, bar da vam prenesem svoju potrebu da zadovoljim svoju radoznalost, a ne samo žeđ. Moje istraživanje ne prestaje ovde. Pronašla sam na grupu mladih, entuzijastičnih ljudi koji se bave promenama I prihvatanjem. Zelena omladina Srbije je omladinsko, nestranačko I neprofitno udruženje koje promoviše vrednosti Zelene politike.Zalažu se za demokratsko društvo zasnovano na solidarnosti, znanju I razumevanju, društvo koje brine o zaštiti ljudskih prava I prirode.Ovo udruženje je organizator Eko festa sa temom Vode kao javno dobro. I upravo je ovaj događaj doneo nova saznanja, nove izvore i nove informacije koje me sigurno vode do odgovora na tako jednostavno pitanje.Zato, danas sagledavam realnu sliku svojih mogućnosti I shvatam da je nepotrebno voditi bitku sam.Shvatila sam da je najbolji način da se odgovori na bilo koje pitanje, naći što više ljudi koji znaju ponešto o temi. Multidisciplinaran pristup problemu jedini daje potpuni uvid I važnije, nove ideje za dalja rešenja. Radujem se daljim saznanjima.

Literatura

Institut za javno zdravlje Srbije, Dr Milan Jovanović Batut, Beograd; Web link: http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/ Godisnji%20izvestaj%20vode%202015.pdf Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće Web link: http://www.zjz.org.rs/wp-content/ uploads/2013/04/pravilnik-o-higijenskoj-ispravnostivode-za-pice.pdf Kontrola kvaliteta vode u Beogradskom vodovodu Web link: http://www.bvk.rs/kvalitet-bode/

Lidija Kostadinov

11


nauka

Pravedna selekcija – O

duvek se težilo kreiranju društva koje bi se sastojalo od članova koji su ’’izabrani’’, prema nekom kriterijumu koje to društvo smatra superiornim, pogodnim za progres zajednice. Nažalost, tzv. pravedna društvena selekcija je, barem za sada, neuhvatljiv i nedostižan cilj. Kakvi su načini postizanja takvih ciljeva i šta mi možemo da izvučemo kao zaključak?

Eugenika – svesna genska selekcija Eugenika je društvena filozofija koja ima za cilj da unapredi ljudsku rasu kroz favorizovanje željenih genetskih karakteristika putem reprodukcije (pozitivna) i redukovanje

seksualne

reprodukcije

ili

sterilizacije

onih

ljudi

koji

su

nosioci

’’nepoželjnih’’ karakteristika (negativna). Može se podeliti i na klasičnu i savremenu. Klasična negativna eugenika bi obuhvatala npr. smanjenje neplaniranih/neželjenih trudnoća ili sterilizaciju seksualnih prestupnika, dok bi klasična pozitivna obuhvatala npr. finansijsku nadoknadu trudnicama ili naplaćivanje poreza osobama bez dece. Savremena eugenika obuhvata: kloniranje, genetski inženjering, veštačku inseminaciju, doniranje jajne ćelije, selekciju embriona…

12


nauka

realnost ili utopija? Dalje, sasvim je evidentno da će metode genetičkog inženjeringa nastaviti da evoluiraju. Ono što nam se danas čini kao daleka budućnost možda i nije tako daleko. Želite dete plavih očiju, crne kose, želite da bude dobar sprinter, matematičar? Želite da uklonite gen odgovoran za albinizam, cističnu fibrozu, problem je u mitohondrijalnoj DNK majke…? Milioni godina odjednom postaju samo puki treptaj naučnika u njegovoj laboratoriji. I kao većina stvari, početno oduševljenje vremenom biva zamenjeno gomilom pitanja koja počinju da se nameću, a koja nismo mogli ni da naslutimo. Da li su kriterijumi ko je pogodan da se reprodukuje (što je osnovno ljudsko pravo) ili da se rodi uopšte razumni i da li smo mi sposobni da to objektivno procenimo? Uzmimo primer čuvenog engleskog teorijskog fizičara Stivena Hokinga, koji boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS). U 5-10% slučajeva je ovo ‘’nasledna bolest gena’’. Da je ovo utvrđeno pre njegovog rođenja, svet možda nikada ne bi doživeo da vidi njegova dostignuća. Na njegovom primeru se vidi da nijedno ljudsko biće ne može biti uzeto zdravo za gotovo i ogoljeno na nivo njegovog genskog zapisa. No, da bismo održali dozu objektivnosti moramo razumeti da je problem eugenike u mogućnosti zloupotrebe zato što su kriterijumi selekcije zasnovani na odlukama onih koji poseduju izvesnu moć. Istorija eugenike je prošarana i pozitivnim i negativnim primerima, a sve u kontekstu društvenog delanja. Ona je svoj zamah doživela dvadesetih godina prošlog veka, i tada su javnu podršku eugeničkim idejama dali, pored uticajnih političkih figura, poput Vinstona Čerčila i naučnici poput Linusa Polinga, čoveka koji je dobio dve Nobelove nagrade, prvu koja se odnosila na prirodu hemijske veze i drugu za mir, poznat i po svom kontroverznom radu i zalaganju vezanim za primenu (megadoza) vitamina C. Društvena aktivistkinja, Margaret Higins Senger, koja je popularizovala termin ‘’kontrola rađanja’’ i koja je osnivač pokreta za planirano roditeljstvo u Americi je i sama bila pobornik ideje eugenike, a njeno delovanje u tom pravcu je ono na čemu svaka savremena žena treba da joj zahvali. Kroz ovaj proces žene su ostvarile svoju slobodu da odlučuju kada je u

13


nauka

pitanju planiranje potomstva. Interesantan podatak je i taj da je 1914. godine pokrenula mesečnik ‘’Ženski buntovnik’’, gde je kontracepciju promovisala pod sloganom ‘’Nema bogova, nema gospodara’’. Adolf Hitler je preuzeo neke ideje eugenike i stavio ih u svoj Mein Kamph. I pored svega toga, genetika nije jedini faktor niti najvažniji kada je u pitanju stvaranja genijalnih i sposobnih ljudi. Ono što zovemo ‘’sredinskim faktorima’’ je možda jedna od ključnih stvari. Porodica, uža i šira društvena zajednica sa svojim nečelima i sistemom vrednosti praktično kreiraju jedinku, njenu ličnost. Dakle, pored nadarenosti, jako je važno da se na pravilan način dete personalizuje, odnosno formira svoj personalni indentitet i integritet, koji će biti neminovno uslovljen procesom socijalizacije. Sam proces otkrivanja, usmeravanja i razvijanja deteta u željenom smeru je zadatak društva (makrostrukture) i porodice (mikrostrukture).

Meritokratija – pravedna društvena selekcija Osim gušenja političkih i kulturnih sloboda, jedan od glavnih razloga urušavanja evropskog socijalizma bila je ekonomska stagnacija. Jednim od najvažnijih uzroka ove stagnacije smatra se niska produktivnost zaposlenih. Mnogi teoretičari smatraju da je ona posledica isuviše malih razlika između onih koji imaju više znanja i sposobnosti i onih koji pružaju manje, kao i između onih koji se trude manje ili više. Naime, previše

jednakosti uništava podsticaj da se radi više ili bolje. Koncept jednakih šansi znači da društvo nudi svim svojim članovima isti pristup resursima potrebnim da se ostvari uspon na društvenoj lestvici. Ovaj uspon, u kojem potomak industrijskog radnika, npr. vrednim učenjem i pravilnim izborom profesije može jednog dana postati vrhunski direktor ili političar, naziva se vertikalnom

društvenom ili klasnom pokretljivošću. Smatra se da je društvena pokretljivost ključni posredni činilac između društvenog položaja i društvene akcije, time smanjujući verovatnoću da će društvena nejednakost izazvati društvenu akciju koja vodi konfliktu. Različiti sociolozi na različite načine vide merilo na osnovu koga neko zauzima vrh u izvesnoj društvenoj strukturi. Osnivač teorije elite, Vilfredo Pareto, smatrao je da u elitu spadaju najsposobniji u nekoj oblasti. Naravno, Pareto je bio svestan da najviše položaje u društvu ne zauzimaju najsposobniji. To je samo teorijski ideal. Ali, što je postotak sposobnijih veći to se društvo uspešnije razvija.

14


nauka

Naprotiv, ukoliko vrh društvenih struktura zauzima više nesposobnih no sposobnih, društvo zapada u krizu. Ukoliko se ne želi propast celog društva, sastav elite MORA da se menja. Prvi način je regrutacijom novih pripadnika elita među najsposobnijim ljudima na nižim društvenim položajima, to je obnavljanje elite. Međutim, ako tog obnavljanja nema, najsposobniji sa nižih položaja se organizuju i, kršeći dotadašnja pravila sistema, zaposedaju elitne položaje. To je kruženje elite, i dešava se u doba revolucije. Meritokratija (vladavina zaslužnih) jeste ideal prema kojem društveni odnosi funkcionišu tako da na najvažnije društvene položaje, koji donose i najveću ličnu dobrobit, dolaze pojedinci koji su to zaslužili svojim sposobnostima i trudom. Koncept otvorenog društva jednakih šansi je meritokratija. Šta znači jednaka šansa/društvena jednakost? To ne znači da ima nejednakosti ako postoji velika razlika između plate vozača i zubara, već ako sin vozača nema iste šanse da upiše Stomatološki fakultet kao i dete zubara, pod uslovom da imaju iste talente i uspeh u školi. Ili, ako sitni preduzetnik ponudi bolji biznis plan od krupnijeg, a kredit dobije ovaj drugi jer je prijatelj sa direktorom banke ili je potkupio članove kreditnog odbora... Može se reći da je u fokusu diskusije o meritokratiji obrazovanje, posebno visoko, jer se ono smatra ključnim faktorom za filtriranje najsposobnijeg kadra koji treba da se pojavi na tržištu rada i kasnije na važnim funkcijama u društvu. Zato je izuzetno važno da sistem obrazovanja bude otvoren za sve i da omogući ravnopravan pristup svim kandidatima, bez obzira na imovinsko stanje, pol, rasu, fizičku pokretljivost... Ovo nije pravedno samo prema građanima već je i u interesu države, kako bi pravilno razvijala ljudske resurse i time očuvala takmičarsku snagu svoje privrede. Na ovaj način, najvažniji uzroci ekonomske nejednakosti ležali bi u urođenim sposobnostima i talentima pojedinaca, kao i u uloženom trudu da se postigne određeni rezultat. Pravedno veće zarade bi ostvarivali inteligentniji, oni koji rade više i nadareni za određeno zanimanje. Praktično nema društva kojem se ne može uputiti primedba da nema dovoljno razvijen meritokratski princip i da omogućuje da se društveni položaj praktično nasledi time što se na potomke prenosi ekonomsko bogatstvo, moć i ugled roditelja.

15


nauka

Selekcija u meritokratskom društvu je slepa prema rasi, rodu, godinama ili klasnim razlikama, omogućava socijalnu pokretljivost i .

ceni naporan rad i trud pojedinca

Međutim koliko je meritokratija zaista realan sistem? Prema nekim kritičarima, meritokratija bi u kombinaciji sa kapitalizmom stvorila društvo u kome bi profit, inteligencija bili ispred milosrđa, saosećanja, ljubaznosti. Fokusiranje na efikasnost i kompeticiju bi ubrzo prenebregla egalitarne aspekte meritokratije. – odsustvo diskriminacije i postojanje jednakih šansi. Kažu da meritokratija u svom pravom obliku neguje mentalitet ''pobedi po svaku cenu'' (engl. win-at-all-costs).

Meritokratija često reprodukuje i podržava klasnu podelu. Stratifikovano društvo, zasnivalo se ono na pravednom sistemu ili ne, na kraju dovodi do sve vidljivih nejednakosti, društvenog jaza i gneva zajednice. Deca koja ne ispunjavaju standarde meritokratije na kraju postaju marginalozovana i zapostavljena umesto da im bude data podrška. Sistematski i direktno isključuje veći deo društva.

Promoviše ekskluzivnu elitu i neinkluzivnu kulturu. Meritokratija zamagljuje činjenicu da uspeh često zavisi od drugih faktora, kao što su nasledstvo, društvene veze, društveni kapital i obična sreća. Elita razvija osećaj superiornosti i odbojan stav prema sposobnostima onih koji su izvan njihove zajednice. Siromašni se smatraju u potpunosti odgovornima za svoje siromaštvo, što je čuvena dogma sveta u kome živimo, pitanje pogrešne kauzalnosti. Dakle, meritokratija stvara grupu arogantne, neosetljive, bezosećajne elite uverene u vlastitu superiornost.

Država bi morala da svakom svom građaninu obezbedi istu polaznu tačku, tako što bi eliminisala sve faktore koje bi dale prednost nekom članu društva. Dakle, da bi obezbedila zdravu konkurenciju, morala bi da preusmeri

16


nauka

neravnomerno raspoređene društvene resurse u obrazovanje, socijalne kampanje, zaštitu onih koji nemaju mogućnosti ili se ne nalaze u sredini koja im omogućava da otkriju i unaprede svoje talente. S tim u vezi, već sama polazna tačka za izgradnju potpuno meritokratskog društva je nerealna. Resursi se ne mogu jednako distribuirati jer će biti uvek onih koji imaju više i onih koji imaju manje. I dok teorijski stvaramo skoro savršene sisteme, ljudska priroda i odnosi među ljudima su toliko nepredvidivi da nas iznova i iznova demantuju.

Napomena:

Zbog

objektivnih

ograničenja, autor je pokušao da ove teme, koliko

je

u

mogućnosti,

shodno

svojim

skromnim znanjima i umeću, svede na nivo informativnog teksta koji bi mogao da navede čitaoca da se zainteresuje za ove i neke druge teme, ili mu barem pruži onaj okvir poznavanja koji se očekuje od jednog akademskog građanina. Kako savremeno i buduće obrazovanje, u samoj svojoj srži nema za cilj stvaranje mladih ljudi koji će prevazići kulturu pomirljivog preživljavanja u

kulturu

kritičkog

borbe

i

mišljenja,

dijaloga,

u

čini

moralnom

se

kulturu

obavezom podizanje svesti o značaju pojedinih

društveno-humanističkih

nauka,

koje se u ovom svetu kapitala potiru i bacaju u zasenak, jer ne donose odgovarajuću finansijsku dobit, a jako su važne za progres društva.

Milica Pavlović 17


informacije iz sveta farmacije

T

okom studiranja prosečan student nažalost ne nauči jednu od osnovnih stvari – da se predstavi poslodavcu na pravi način. Da biste dobili priliku da poslodavca zadivite u razgovoru i da iskoristite sav svoj šarm kako biste dobili posao ili praksu, potrebno je prvo da ga zainteresujete svojom biografijom.

KAKO NAPISATI CV CV je skraćenica od Curriculum Vitae – grubo prevedeno, krug života, biografija. Naravno, to ne znači da bi trebalo da navedete svaku stavku iz svog života. CV predstavlja vas i vaše obrazovanje nekome ko vas ne poznaje ili nema vremena da vas upozna. Vaš CV treba da vas na koncizan i lepo struktuiran način predstavi u najboljem svetlu. Najjednostavnije rečeno, CV je zvanični pisani oblik lične promocije, može se reći i lične reklame usmerene ka potencijalnom poslodavcu. Da biste se izdvojili iz mase vaš CV treba da bude:     

Jednostavan Kratak Sažet Koncizan Dizajniran

Sama CV bi po nekim idealnim standardima trebalo da sadrži sledeće: lične podatke, obrazovanje, radno iskustvo, znanje stranih jezika i rada na računaru, lične osobine i ostale napomene. Lični podaci Ime

i

prezime,

adresu,

broj

telefona,

email

adresu,

datum

rođenja.

Ukoliko imate svoj web sajt, blog ili neku drugu stranicu, profil na relevantnim društvenim mrežama npr. LinkedIn, navedite i to u CV-u i pokažite da ste drugačiji. Ne navodite Facebook profil, Facebook profil je privatna stvar, a privatne i poslovne stvari nikako ne treba mešati. Fotografija ima vrlo jednostavnu (iako važnu) ulogu, ona daje poslodavcu mogućnost da lakše poveže utisak sa intervjua sa konkretnom biografijom, tako da samo može da vam pomogne. Naravno, obratite pažnju da na njoj izgledate profesionalno i pristojno.

18


informacije iz sveta farmacije

Obrazovanje

da koristite i da li imate neke sertifikate iz ove oblas-

Navedite i formalno i neformalno obrazovanje. ti. Napišite sve stručne programe koje znate da korisPraksa je da se obrazovanje navodi u obrnutom tite i odredite nivo svog znanja (početni, srednji, hronološkim redom, dakle poslednje obrazovanje se napredni, ekspertski nivo). stavlja na prvo mesto. U današnje vreme poslodavci cene sertifikate tzv. neformalnog obrazovanja, te Lične osobine stoga navedite sve kurseve koje ste pohađali. Ovo je bitno, jer tako poslodavac može da stekne Hronološki- fakultet, univerzitet, smer, i prosek ako dublji uvid u vašu ličnost. Često baš ovaj odeljak vam je iznad 8. Stavite sajt fakulteta. Objasnite svoj može zainteresovati poslodavca i navesti ga da vas smer ili modul u jednoj rečenici.

pozove na intervju. Navedite osobine koje su relevantne za poziciju za koju konkurišete, kao što su, na

Radno iskustvo

primer: inicijativnost, timski rad, upornost, komu-

U okviru radnog iskustva navedite kompanije u koji- nikativnost. ma ste radili, period zaposlenja u svakoj od njih i poziciju na kojoj ste radili, takođe, pri navođenju Ostale napomene počnite od najskorijeg iskustva. Istaknite koje veštine Pod ostalim napomenama možete navesti sve što ste stekli i posebno naglasite kako ste vi, svojim ra- smatrate bitnim, a niste mogli da svrstate u gore dom, doprineli razvoju i napretku u kompaniji u kojoj navedene kategorije. ste radili. Kao i kod obrazovanja, radno iskustvo se takođe piše u obrnutom hronološkom redosledu. Kod radnog

ESTIEM je evropska studentska organizacija koja predstavlja Udruženje evropskih studenata industrijskog inženjerstva i menadžmenta. U Srbiji lokalne grupe ove organiazcije se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

iskustva bitno je navesti naziv poslodavca, naziv radnog mesta, kao i opis posla koji ste obavljali. Sezonski poslovi takođe su dobrodošli u CV-u. Strani jezici

Za jedanaest godina postojanja članovi ESTIEM LG Beograd razvili su preko 10 inicijativa. Konstantnim radom i unapređenjem aktivnosti i projekata kroz 11 godina postojanja i delovanja organizacije na FONu, ESTIEM LG Beograd postala je jedna od najaktivnijih i najuspešnijih organizacija koje okupljaju mlade i ambiciozne studente na FON-u.

Navedite sve jezike kojima se služite, sa naznakom Članovi ESTIEM LG Beograd su jedni od najperspektivnijih stukoliko dobro poznajete taj jezik (početni nivo, srednji denata Fakulteta organizacionih nauka. Oni imaju privilegiju da stečena teorijska znanja primene u praksi kroz realizaciju mnog-

nivo, napredni nivo, tečno znanje pisanja, čitanja i obrojnih projekata različitog karaktera, što im pruža mogućnost konverzacije). Takođe, ukoliko imate određene ser- da steknu znanja iz različitih sfera poslovanja. tifikate navedite ih, kao i nivo koji ste dostigli.

Za više informacija posetite sajt estiem.org.rs Takođe, možete pratiti njihov rad i na društvenim mrežama:

Rad na računaru

www.facebook.com/estiembelgrade/ https://www.instagram.com/estiemlgbelgrade/

Ovo se podrazumeva, ali je potrebno da navedete na kom nivou koristite računar, koje programe umete

Tekst preuzet sa: http://estiem.org.rs/ Uredio: Nikola Madžarević

19


informacije iz sveta farmacije

Ž

Da li ste znali da su onkologija i biotehnologija oblasti velikih ulaganja i dostignuća? Da li ste upoznati sa tim da farmacija, medicina i informacione tehnologije udružuju svoje snage u novim metodama lečenja? Veliko nam je zadovoljstvo što vam predstavljamo jedan inovativan projekat, kao rezultat ideje i rada studenata Farmaceutskog fakulteta Branka Kaitovića i Nikole Pajića i studenata Fakulteta organizacionih nauka Andrije Marića i Marije Jovanović koje je spojilo jedno takmičenje, isti cilj i zajednička želja!

Kako je sve počelo? U martu 2016. godine pod pokroviteljstvom „ESTIEM“ studentske organizacije Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, održano je takmičenje u rešavanju studije slučaja „Case Study Show“. Svoje zadatke predstavilo je više kompanija, a mi smo se prijavili za oblast farmaceutske industrije i zadatak koji je postavila komapnija Roche. Rešenje je zahtevalo spoj studenata farmacije i FONa. Zadatak je bio da se osmisli aplikacija koja će na brz, lak i moderan način studentima i stažerima medicine i farmacije obezbediti pouzdane, nove i relevantne informacije o otkrićima, trendovima i vestima iz oblasti medicine, farmacije i biotehnologije sa fokusom na onkologiju. Kako je ovo jedna od najdinamičnijih oblasti medicine i oblast sa stalnim povećanjem incidence malignih oboljenja u budućnosti će biti potreban sve veći broj stručnjaka.

20


informacije iz sveta farmacije

Šta je to B. CELL, a da nije limfocit? B.CELL je naše rešenje u vidu interaktivne aplikacije. Ona nudi mogućnost pristupa vestima najpoznatijih sajtova iz oblasti medicine, farmacije, onkologije, biotehnologije, biznisa i popularne nauke, koji imaju za cilj da zainteresuju studente i upoznaju ih sa najnovijim dešavanjima u ovim oblastima, kako bi uvek bili u toku. Tu je i edukativni deo sa materijalima koji su pouzdani, savremeni i kao najvažnije, usklađeni sa kretanjima u modernoj medicini i farmaciji.

Zašto bi studenti koristili B. CELL platformu, a ne neku drugu sličnog sadržaja? B.CELL je jedinstvena po svom konceptu time što pored vesti pruža i mogućnost da na zanimljiv, interaktivan način prošire svoje znanje, da za to budu nagrađeni i viđeni od strane Fakulteta, kompanija, budućih poslodavaca i partnera. Studenti će rešavanjem kvizova znanja, mini studija slučaja, diskusijama na različite teme i kroz zanimljive igrice sakupljati „ćelije“ (kao poene), koje će moći da iskoriste na različite načine. Ideja je da mladi stručnjaci dobiju mogućnost savremenije edukacije čime će upotpuniti znanje stečeno na studijama i to kroz: posete farmaceutskim kompanijama, prisustvo stručnim predavanjima, kursevima, treninzima ili radionicama. Za obezbeđivanje ovih programa oslonac će biti naši partneri - društveno odgovorne kompanije i druge institucije. Pored toga, moguća je i saradnja sa određenim katedrama Fakulteta koji bi neki deo svojih predispitnih aktivnosti mogli preneti i na samu platformu.

Kada ćemo imati aplikaciju na svojim telefonima? Aplikacija će dobiti finalni oblik u decembaru ove godine i biće u potpunosti u vlasništvu studentskih organizacija BPSA sa Farmaceutskog fakulteta i Studentskog Parlamenta Medicinskog Fakulteta. Studenti farmacije i medicine, uz podršku kolega sa FONa, po prvi put će zajedno raditi na jednom velikom projektu i time dati primer uspešnog timskog rada. Održavanje i unapređenje platforme, njena promociji kao i obezbeđivanju podrške partnera biće u našim rukama. Do sada je formiran tim od oko 30 vrednih i ambicioznih ljudi, spremnih da iza ove platforme promene način razmišljanja i učenja kod studenata i omoguće im razne benefite koji će ih približiti profesorima, asistentima i kompanijama. Pratite nas, jer uskoro stiže!

Potražite nas na facebook stranici B.Cell App i saznajte više! Unaredite svoje znanje i stvorite sebi šansu za bolju budućnost! B.Cell Team 21


informacije iz sveta farmacije

Od 26-28. oktobra u Crowne Plaza-i održao se veliki internacionalni Kongres o ishrani, koga je organizovalo Društvo za ishranu Srbije, a predsednik kongresa bila je profesorka dr Slađana Šobajic, profesorka sa katedre za Bromatologiju. Na ovom kongresu učestvovali su mnogi stručnjaci iz zemlje i sveta i imali smo priliku da čujemo sve novine u oblasti bromatologije, od kojih su neke bile : Ishrana i njen uticaj na javno zdravlje, Bezbednost i kvalitet namirnica, Ishrana kroz životni ciklus, Ishrana i njena povezanost sa hroničnim bolestima i terapijom ... Na kongresu su u oralnoj i poster sekciji učestvovali i studenti farmaceutskog fakulteta: S. Stojiljković i S. Stojković, M. Pavlović i M. Nemoda, T. Stamenić i M. Pelivanović, D. Rafailović, S. Stamenković i Z. Langović, koji su svojim naučnim radovima doprinele daljem razvoju ove nauke. Kako bi ovaj kongres bio što bolji, doprineli su i hor farmaceutskog fakulteta “Raskovnik”, ali i studenti – volonteri koji su učestvovali u svakom aspektu organizacije ovog kongresa – od registracije, preko usmeravanja učesnika kongresa, pružanju svih vrsta informacija, pripreme materijala, do procesa sertifikacije. Zadaci volontera, iako nisu bili laki, prevaziđeni su i pohvaljeni od strane organizatora, ali i učesnika i nagrađeni gromkim aplauzom na ceremoniji zatvaranja.

Tamara Stamenić

22


informacije iz sveta farmacije

Treća po redu Globalna konferencija studenata biomedicinskih nauka ( 3rd Global Students Conference of Biomedical Sciences) održana je u Beogradu od 20. do 23.10. 2016. godine. Konferencija je organizovana od strane Studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu uz pomoć studenata Farmaceutskog, Stomatološkog i Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Konferenciju su upotpunila 83 aktivna učesnika koji su svoje radove prezentovali kroz sedam oralnih i dve poster sesije, i 56 pasivnih učesnika. Svaki učesnik imao je priliku da prisustvuje na nekom od pet organizovanih predavanja i na dve od ukupno dvadeset dve radionice. GSC je jedina internacionalna konferencija koja se organizuje u Srbiji i koja pruža priliku mladim i ambicioznim studentima da prikažu svoj dosadašnji rad u istraživanju, da čuju nove informacije iz oblasti biomedicinskih nauka kao i da razmene znanja i iskustva sa ostalim studentima i stvore dugotrajna prijateljstva. 23


informacije iz sveta farmacije

Zemlja smo koja ima odlične ljude u naučno-istraživačkom kadru, bogatu istoriju i potencijal, a uspevamo paririrati znanjem stručnjacima iz mnogih razvijenijih zemalja iako neretko manjkaju adekvatni uslovi za to. Takođe, podatak da je veliki broj studentskih istraživačkih radova urađen ove godine, među kojima su najbrojniji a i nagrađivani sa Farmaceutskog fakulteta, pokazuje veliku zainteresovanost naših studenata za istraživanje. To je samo još jedna potvrda da Beograd zaslužuje ovakvu konferenciju koja ne vidi značaj samo stručnog i naučnog usavršavanja naših studenata, već i za društvo u celini. Ove godine, u organizaciji su uzeli učešće i studenti našeg fakulteta, kao deo organizacionog tima i kao volonteri. Takođe, profesori našeg fakulteta držali su radionice. Docenti Milica Lukić i Ivana Pantelić, sa Instituta za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, sa temom '' Dermocosmetic preparations – A rocky road from an active cosmetic ingredient design and discovery to an evidence-based product '', kao i profesor Miroslav Savić, Institut za farmakologiju, sa temom '' Off label use of benzodiazepines in cardiovascular Indications '', koji je našim i inostranim studentima razjasnio sve nedoumice i dao kompletnu sliku o istoriji tj. početku off label primene benzodiazepina u kliničkoj praksi kardiovaskularnih poremećaja. Ono na šta posebno treba da budemo ponosni, jeste nagrada koju je osvojila naša koleginica Katarina Gurzulov za najbolju oralnu prezentaciju i rad među studentima u svojoj sesiji. ‘’ Velika mi je čast što sam osvojila nagradu za najbolje prezentovan rad pod temom ‘’ The investigation of quality and antimicrobial activity of cultivated marigold, Calendula officinalis L. ‘’, na internacionalnom kongresu studenata u Bogradu. Kvalitetni radovi I izlagači su predstavljali veliku konkurenciju pa sam se iskreno iznenadila kad su prozvali moje ime.

Rad sam pisala tokom svoje pete godine studiranja pod mentorstvom doc Mirjane Marčetić I doc Dragane Božić na katedrama za farmakognoziju I mikrobiologiju i imunologiju tokom 2015/2016. godine. Mnogo truda I vremena je uloženo u izradi studentskog rada, i smatrala sam da poseduje kvalitet da se prezentuje na ovakvom internacionalnom kongresu. Krajem juna ove godine sam konkurisala i nakon stroge recenzije odlučli su da mi prihvate abstrakt i da rad usmeno prezentujem na kongresu. Priliku da prezenetujem svoj rad pred stručnjacima iz oblasti biomedicinskih nauka na engleskom jeziku nisam mogla da propustim. Organizovane su i radionice i predavanja najstručnijih doktora I istraživača iz naše zemlje i inostranstva i pravo je iskustvo slušati tako inspirativne, entuzijastične ljude I učiti od njih. Radionice su bile veoma zanimljivo osmišljene. Iako sam sad vec diplomirani farmaceut, birala sam radionice pod temama specifičnije za medicinu, jer je ovo odlična prilika da saznam i naučim nešto van farmaceutskih domena. 24


informacije iz sveta farmacije

Smatram da su ovakvi kongresi izvrstan način sopstvenog usavršavanja kroz prezentovanje sopstvenih radova, slušanje kvalitetnih radova kolega iz celog sveta, predavanja najkvalifikovanijih stručnjaka iz biomedicinskih nauka i razmenjivanje iskustava. Naravno, pored edukativnog dela ovakve kongrese krase odlična druženja, sklapanje prijateljstava i preporučujem svakom student, bilo da učestvuje aktivno ili pasivno, da ne propušta ovakve prilike i da konstantno teži ka sopstvenom usavršavanju u svim sferama svog života ‘’, poručuje Katarina. Jedan vrlo prijatan dan proveden je sa kolegama farmaceutima Iz Banja Luke nakon izražene želje da obiđu naš fakultet. Oni su došli na GSC u relativno velikom broju. Moramo napomenuti da su imali odlične I kvalitetne prezentacije svojih istraživanja, iako imaju skromne uslove za rad na svom fakultetu jer predstavljaju samo odsek Medicinskog fakulteta u Banja Luci. Ostali smo svi u dobrom kontaktu i radujem se budućem susretu, a to je upravo jedna od neprocenjivih stvari koje konferencija kao što je GSC uspostavi i obezbedi. Vidimo se sledeće godine!

Atlija Nataša

25


informacije iz sveta farmacije

3D ŠTAMPANJE LEKOVA

B

eograd je ovog septembra imao priliku da bude domaćin 11. Centralnog Evropskog simpozijuma farmaceutske tehnologije u organizaciji Farmaceutskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, na čelu sa prof.dr Svetlanom Ibrić. Ovaj simpozijum na jednom mestu objedinjuje najznačajnija istraživanja i dostignuća savremene farmaceutske tehnologije. Najveću pažnju privuklo je 3D štampanje lekova. 3D štampa je savremena tehnologija, itekako prisutna u svakodnevnom životu. Kada su, pre nekoliko godina, počela optimistička nagađanja o bezgraničnim mogućnostima digitalne tehnologije, ideja o štampanju predmeta ili organa delovala je apstrakno i neverovatno. Danas svako može da ima 3D štampač. Dok se već uveliko štampaju delovi nameštaja, zubni implanti, odeća, predmeti od stakla, naučnici su sve bliže 3D proizvodnji ljudskih tkiva i organa. U farmaceutskoj tehnologiji, od izuzetnog značaja je otkriće “štampanja” leka za individualnog pacijenta. U suštini, to je proces gde gotov farmaceutski oblik nastaje procesom sloj-po-sloj na osnovu digitalno konstruisanog dizajna.Tradicionalni farmaceutski procesi, kao što je kompresija tableta, se koriste decenijama, prema ustaljenim regulatornim procedurama. Ovi procesi su do sada dobro shvaćeni, ali 26

su zastareli po pitanju fleksibilnosti proizvodnje. 3D štampa ima veliku prednost kada govorimo o kompleksnosti proizvoda i individualizacije terapije. To znači da možemo napraviti lek isključivo “po meri” našeg pacijenta. Rutinsko korišćenje 3D štampača dovelo bi do revolucije u doziranju farmaceutskih oblika kod posebnih grupa pacijenata, kao što su deca, gde bi svako dete moglo da dobije lek koji odgovara njegovim potrebama.Ove prednosti umnogome pomažu unapređenje bezbednosti i efikasnosti leka. Zasnovano na ovoj tehnologiji, 3. avgusta, 2015.godine, FDA je odobrila prvi 3D štampan lek, Spritam® (levetiracetam). Ovaj lek je razvijen od strane Aprecia Pharmaceuticals koristeći ZipDose tehnologiju. Levetiracetam, u vidu tableta je trenutno registrovan pod komercijalnim nazivom Kepra®, u dozi od 250, 500, 750 i 1000 mg. U poređenju sa drugim farmaceutskim procesima, 3D štampa je jedinstvena u pogledu složenosti proizvoda, fleksibilnosti i prinosa. Kao sloj-po-sloj proces, 3D štampa daje prednost stvaranju kompleksnog proizvoda u odnosu na brzo stvaranje proizvoda. Stvaranjem velikog broja različitih oblika proizvoda, prednost je data individualizaciji u odnosu na


informacije iz sveta farmacije

ujednačenost proizvodnje. Automatizacija procesa, uz minimalne troškove, daje prednost proizvodnji na zahtev korisnika u odnosu na masovnu proizvodnju. Ove razlike omogućavaju 3D štampi da stvara različite savremene terapijske sisteme za naprednu isporuku lekovite supstance na ciljano mesto delovanja. I šta to u stvari znači? Ukoliko naš pacijent ima predispoziciju ili već aktivan peptični ulkus, a potreba postoji za primenom NSAIL-a možemo za njega “odštampati” tabletu u kojoj postoji i diklofenak i misoprostol, umesto zamorne primene više tableta u različito vreme.

Ta tableta izgleda ovako:

U samoj sredini se nalazi diklofenak i Eudragit L-100, taj sloj je eneterosolubilan pa će se supstanca osloboditi tek u crevima. Međutim, centralni matriks obložen je misoprostolom i Eudragit E-100 koji se brzo oslobađa u želucu i tako NSAIL ne oštećuje želudačnu sluzokožu. Metode 3D štampanja su postale predmet interesovanja u farmaciji tek poslednjih godina i to interesovanje raste.Jedna od osnovnih metoda je kap-naprašak depozicija. Izrada čvrstih farmaceutskih oblika pomoću ove metode se zasniva na oblikovanju praška u odgovarajućim kalupima i vezivnog sredstva, kako bi se formirao čvrst farmaceutski oblik, na slojevit način. Pored ove metode postoje još i kap-na-kap depozicija kojom se mogu proizvesti mikrometarske formulacije sa različitom geometrijom i relativno visokim sadržajem lekovite supstance; tehnika koja koristi pritisak obezbeđen mikrošpricem da bi se formirao željeni 3D oblik, zatim depozicija fuzijom i sistemi zasnovani na laseru.

Tri osnovne prednosti 3D štampe nad konvencionalnom proizvodnjom su izrada kompleksnih proizvoda, individualizacija i proizvodnja na zahtev. Mogućnost štampanja farmaceutskih oblika nudi potencijal da se lekovi kreiraju po meri na osnovu specifičnih potreba pacijenata, a ne da jedan lek odgovara svima. To znači da bi medicinske ustanove mogle da prilagode dozu za pojedinačne pacijente jednostavnim unošenjem podataka u softver pre štampanja. 3D štampa omogućava dizajniranje različitih farmaceutskih oblika, što nije moguće postići konvencionalnim tehnikama proizvodnje. Ne smemo da zaboravimo to da je razvoj 3D štampe u farmaceutskoj industriji tek u ranoj fazi. U bliskoj budućnosti, očekuje se da kompanije mogu pokazati veliko interesovanje za 3D štampu, kako bi izrađivali individualizovane lekove, izbegli interakcije između lekovitih supstanci, dizajnirali oblike sa modifikovanim oslobađanjem, povećali rastvorljivost nisko rastvorljivih lekova. Zaista, 3D štampa nudi jedinstvene alternative za izradu kompleksnih struktura i oblika, jer je to u industriji i dalje izazov. Istraživači su sigurni će doći do prekretnice u modernoj farmaciji i da će 3D štampom biti dobijeni revolucionarni prilagođeni farmaceutski oblici. Ali nije samo farmaceutska industrija na dobitku kada su u pitanju koristi 3D štampanja. Nakon deset godina istraživanja, američki naučnici su, pomoću posebnog bioštampača, odštampali mišićno i koštano tkivo, hrskavicu i ljudsko uvo. Veruju da će za nekoliko godina razviti tehnologiju za štampanje “živih” organa, stabilnih za transplataciju.

Katarina Radosavljević Ana Mijatović

27


intervju

INTERVJU SA PROF.DR MARINOM MILENKOVIĆ

Prodekanka Farmaceutskog fakulteta govori o svojim studentskim danima, značaju njene pozicije, i ističe ulogu farmaceuta u podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika. 1.Šta će Vam zauvek ostati u sećanju iz perioda kada ste bili student?

beleške sa predavanja i prenosili iskustva sa ispita. Sećam se i letnje prakse koju sam kao apsolSećam se vrlo jasno mnogih detalja iz svog vent provela u Gdanjsku i divnog druženja studentskog života. Pamtim prve vežbe iz sa kolegama iz Sarajeva, Rijeke, Zagreba i Biologije, Hemije i Biofizike, svoje profesore Ljubljane. i asistente, pa čak i ispitna pitanja iz nekih predmeta. Ostala su mi u sećanju odlična 2. Šta Vas je navelo da se nakon završenog predavanja i anegdote sa Medicinskog fakulteta preorjentišete/ vežbi koje smo imali na odlučite za doktorske studije na Farma“Kao i svi mladi ljudi klinikama. Za taj period me ceutskom fakultetu? vezuju lepe uspomene jer imala sam dosta želja, sam kao i svi mladi ljudi Moram da priznam da je to bio splet puno energije, i sve je imala dosta želja, puno slučajnih okolnosti i nešto što kao student energije, i sve je izgledalo nisam ni sanjala da ću raditi. Nakon završetizgledalo dostižno i dostižno i moguće. Neka ka Medicinskog fakulteta, obavljenog lemoguće.” vrela leta sam provela kod karskog staža i magistarskih studija iz Enkuće i nisam išla na more dokrinologije, javila sam se na konkurs za jer sam spremala Patološku anatomiju, mesto asistenta za predmet Mikrobiologija Patofiziologiju, ... na Katedri za mikrobiologiju i imunologiju. Iako je to bio period sa dosta obaveza, bilo Počela sam da radim na Farmaceutskom je dovoljno vremena i za druženje. Zauvek fakultetu i ubrzo shvatila da ću tu i ostati. ću pamtiti proslave Novih godina i rođen- Naravno, svako ko upiše medicinu ima pridana u Studentskom gradu i druženje u marno želju da bude kliničar i leči ljude, ali pauzama između vežbi u našem stu- ja sam shvatila vrlo brzo da je rad sa studendentskom klubu. U tom periodu rodila su se tima veliki izazov i da zaista može biti kreaprava, iskrena prijateljstva koja traju i tivan i lep. Mikrobiologija i imunologija su danas, iako mnogi od mojih koleginica i ko- naučne oblasti koje su postale predmet lega žive i rade po celom svetu kao ugledni mog interesovanja. Nastavila sam svoje lekari. Pomagali smo jedni drugima, davali usavršavanje u vidu specijalizacije iz Mikro-

28


intervju

biologije sa parazitologijom na Medicinskom fakultetu, a Farmaceutski fakultet je postao moj drugi dom i mesto gde pripadam. Prema tome, rad sa studentima, koji volim, i naučno-istraživački rad su razlog što sam se preorijentisala i definitivno izabrala nastavno-naučni rad, a ne lekarsku ordinaciju.

disciplinarni tim. Multidisciplinarnost značajno doprinosi kvalitetu nastave i istraživanja jer svako sagledava određeni problem sa svog aspekta. Timski rad je danas osnovni preduslov za uspeh, bilo da se govori o stručnom ili naučno-istraživačkom radu. Samo dobar tim postiže zavidne rezultate.

3. Osim funkcije redovnog profesora na Katedri za mikrobiologiju i imunologiju, trenutno obavljate i dužnost prodekana za nastavu. Šta je Vaš najveći izazov kao prodekana za nastavu?

7. Učestvovali ste u humanitarnoj akciji pod nazivom Humanijada koja se održala i na našem fakultetu gde smo mogli da primetimo da ste vrlo talentovani za pevanje. Da li ste taj talenat gajili i usavršavali tokom života?

Najveći izazov za mene je činjenica što mi se pružila mogućnost da dam svoj doprinos u nastavnom procesu i učestvujem u realizaciji nastave na svim godinama studija. Za mene je to velika odgovornost jer želim da opravdam poverenje onih koji su me izabrali. Želja mi je da tokom svog mandata kvalitet nastave bude unapređen i da to bude na obostrano zadovoljstvo i nastavnika i studenata.

Drago mi je što sam učestvovala u plemenitoj akciji koju su pokrenuli studenti našeg Fakulteta. Drago mi je i što su studenti stekli utisak da imam talenta za pevanje. Činjenica je samo da ja volim da pevam i to dobro znaju i moje koleginice. Nisam završila muzičku školu pevanja, ali sam dugo godina pevala u školskom horu. Imam sreće da su i moja porodica i prijatelji naklonjeni muzici pa se često družimo uz gitaru, mandolinu i violinu, i sve naše proslave se završe pesmom.

4. Da li Vam se promenila percepcija o studentskim problemima od kada ste na mestu prodekana za nastavu? 8. Primetili ste u anketama da studenti hvale kako se oblačite i izgledate. Pretpostavljam da Vam to imponuje. Da Od kada obavljam dužnost prodekana za nastavu, mnogo li je moda jedan od Vaših hobija? sam upućenija u to šta studente muči i koje probleme oni imaju. Moram priznati da se osećam jako dobro kada sam Mislim da je smisao ankete da studenti daju svoje komenu situaciji da pomognem da se neki studentski problemi tare koji se odnose pre svega na nastavu (predavanja, reše, ali oni često nemaju direktne veze sa studijama i literatura i sl.) i da nam svojim sugestijama pomognu da sasvim su druge prirode. U tim situacijama ja nemam neke stvari možda popravimo ili unapredimo. Studenti načina da suštinski pomognem i tada se loše osećam. često komentarišu i druge stvari kao što ste Vi upravo Prodekan za nastavu je na neki način i jedna vrsta psi- naveli. Moj stav je da oblačenje mora biti primereno meshologa koji je tu da bar sasluša studenta, ako već nije u tu gde se nalazite i radite, jer to odražava i vaš odnos i situaciji da mu pomogne u rešavanju problema. poštovanje ustanove u kojoj se nalazite. Iz tog razloga se iskreno zalažem da i studenti poštuju kodeks primerenog 5. Očekuje Vas reakreditacija programa studiranja. Koje oblačenja. su to ključne stvari koje ćete predložiti da se promene u odnosu na aktuelni program studiranja? 9. Da li imate omiljenu bakteriju/virus i koju/i? Glavne stvari koje ću predložiti kao izmenu postojećeg studijskog programa biće smanjenje broja predmeta, u prvom redu izbornih, i podizanje određenih predmeta na više godine. Smatram da raspored predmeta po godinama treba da bude takav da studenti imaju dovoljno predznanja kako bi mogli da prate nastavu (kao primer navodim Farmakologiju koju studenti na drugoj godini nisu u stanju da prate jer nisu ni odslušali Patofiziologiju).

Nemam samo jednu omiljenu bakteriju/virus. Najviše volim da predajem vrste mikroorganizama koji su na globalnom nivou značajan kliničko-terapijski problem kao što je meticilin rezistentan stafilokok, HIV, virusni hepatitisi i sl. Uvek ističem našu ulogu da kao zdravstveni radnici podignemo svest o racionalnoj primeni antibiotika. 10. Imate li poruku za studente koji će čitati ovaj intervju?

Poruka za studente je da budu radoznali, da svemu u 6. Bili ste šef katedre na kojoj radite. Koliko je timski rad životu, pa i učenju pristupaju odgovorno, posvećeno i s bitan za takvu poziciju, a takođe i za budući rad farma- ljubavlju. Tako će i studiranje predstavljati zadovoljstvo i ceuta? radost, a ne opterećenje i obavezu. Sigurna sam da ma kako se ponekad činile ove godine teške, shvatiće da su U svakom poslu je izuzetno važno imati saradnike koji su ipak bile najlepše. I za kraj jedan Andrićev citat: "Mladost dobar tim, i na koje možete da računate. Na Katedri za je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a mikrobiologiju i imunologiju zaposleni su farmaceuti, le- još nije prestao da veruje drugima." kari i molekularni biolog i fiziolog, što je zaista pravi multiNikola Madžarević 29


intervju

Neprekidno sam uvucen u svet biljaka.” PROF.DR

RADIŠA JANČIĆ 1. Od 1975. godine zaposleni ste na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Od tada su prošle mnoge generacije studenata. Šta je ono sto se promenilo, a šta nije kod studenata farmacije? Sami studenti se nisu promenili, promenile su se okolnosti u kojima živimo, pa odatle više usplahirenosti i nervoze u ponašanju studenata novijih generacija. 2. Zašto ste kao biolog odlučili da se bavite botanikom farmaceutikom? Sekundarni metaboliti, oni su me privukli, njihovo prisustvo kod biljaka, sa jedne strane određuje njihovu lekovitost, a sa druge imaju važan adaptivni značaj. Koji? Verovatno odbrana, i signalizacija. Kako to da se među sekundarnim metabolitima nalaze i oni čija je hemijska struktura ista kao kod supstrata, hormona, neurotransmitera ili drugih liganda nekih beskičmenjaka ili nekih kičmenjaka uključujući tu i čoveka?

30


intervju

3. Koliko Vam znači to što ste jedan od omiljenih profesora i sto je Katedra za botaniku uvek visoko ocenjena od strane studenata? Znači mi mnogo. Još uvek nisam svestan te vaše tvrdnje. Rezultati anketa mi se čine kao da se odnose na nekog drugog, a ne na mene. Za Katedru je nešto drugo, ja sam nasledio takvo stanje, samo sam, ja i ostali, nastavili da se ponašamo kao naši prethodnici - korektno i odgovorno prema predmetu (biljkama) i prema našim mlađim kolegama (studentima). 4. Studenti su Vašu knjigu Botaniku farmaceutiku u anketama proglasili za jedan od najboljih udžbenika na fakultetu. Osim nje autor ste mnogih drugih. Da li i dalje pišete? Vrlo mi je važno da je "Botanika" dobro prihvaćena i to ne samo među studentima već i kod šire publike što pokazuje broj izdanja i ukupni tiraž koji prevazilazi broj polaznika aktuelnog kursa. Teško je bilo stvoriti koncept knjige koja će obuhvatiti ono što je obavezno za struku ali i ono što nije studentima od neposredne koristi ali je značajno za formiranje svesti o prirodi bioloških procesa i zaštiti prirode. Odavno ja stalno nešto pišem, neprekidno sam uvučen u svet biljaka, a kad izađem, zbog toga što sam nešto okončao ili iz nekog drugog razloga - osećam neku tegobu, nije mi prijatno. 5. Možete li nam otkriti na koji način doživljavate biljke nakon toliko godina bavljenja njima? Moj doživljaj biljaka je evoluirao od posmatrača do sunarodnika, ali ne i do rođaka. Razumevanje misterije njihove egzistencije ostaje mi nedostupno. 6. U maju mesecu ove godine bili ste sa studentima na terenskoj nastavi u Debelom lugu. Da li bi vam bilo žao da niste održali predavanje o bukvi u Felješani? Baš bi mi bilo žao! Bila je to divna prilika da studentima koji su pokazali da žele da biljke dožive u prirodi otkrijem jedno drvo - bukvu, jednog kolosa, kao biće koje je isto tako živo kao i mi. Nikako samo kao resurs taninske droge ili ulja. 7. Koje je Vase omiljeno mesto za odmor? More. Sredozemlje. Grčka. Zemlja životne radosti i sunca. 8. Imate li neke neostvarene snove? Imam ih mnogo, ko ih nema? Samo ja nisam tužan što znam da se mnogi neće ostvariti, želim da sam ostvaren sad, a ne da će to biti sutra. 9. Šta biste poručili nastavnicima koji ostaju na fakultetu a šta studentima? Nastavnicima: Ulažite u nastavu, bićete zadovoljni kad primetite da su vaši studenti nešto naučili od vas, da ste nešto promenili u njima, da ste ih učinili stručnijim i boljim. Ili savremenim rečnikom rečeno: isplati se. Studentima: nemojte da dozvolite da vas okolnosti pokvare (loš sistem, bledi nastavnici...). Prirodno je da morate da radite i ono što vam se ne sviđa, ili smatrate nepotrebnim, prosto jer niste u prilici da donesete sud o tome šta vam baš treba, a šta ne. Zapnite i uspećete. Nikola Madžarević Nikola Bošković 31


intervju

Dr sc.

Miloš Petković “...Uz

pozitivan stav, lakše je naći

stvari koje stavljaju osmeh na lice. “ 1. Miloša Petkovića znamo kao posvećenog, profesionalnog, predanog i korektnog asistenta na predmetima organske hemije. Kako biste ga Vi opisali u par reči? Hvala na lepim rečima, sigurno ne bih sebe tako nahvalio. Što se tiče posla, trudim se da budem sve ovo što je pomenuto.

2. Rođeni ste u Beogradu 1980. godine, gde ste kasnije završili školu, upisali fakulteti i nastavili dalje školovanje. Šta je bilo to što Vas je usmerilo ka hemiji i odakle tolika ljubav prema njoj? Gimnaziju sam upisao kao dobar matematičar i fizičar, učesnik raznih takmičenja. Taj “glas” me je pratio i tokom pohađanja gimnazije, ali se veliki entuzijazam ka hemiji prof. Miće Đorđevića preneo i na deo učenika. Vremenom je hemija postala predmet koji sam najviše voleo i koji mi je najbolje išao. U gimnaziji nije bilo prilike za laboratorijski rad, tako da sam tek na fakultetu imao prilike da se upoznam i sa praktičnom stranom hemije. Već posle jednog semestra, znao sam da studiram ono što sam hteo i što volim. Bez obzira što je u toku studiranja, kasnije i rada, bilo i teških trenutaka, kada sagledam stvari iz današnje pozicije, nemam sumnje da sam dobro izabrao.

3. Završili ste Hemijski fakultet , a od 2007. godine imate zvanje saradnika u nastavi na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, potom i asistenta dve godine kasnije dok ste poslednjih godinu dana sam u zvanju docenta. Kako biste Vi opisali današnje uslove studiranja i studente, s obzirom na to da dugo radite sa njima, u odnosu na vreme kada ste Vi bili student? Nisam od onih koji misle da su se student promenili, promenile su se okolnosti. Studiranje u “moje” vreme je bilo drugačijeg tipa, bilo je manje ispita, kojima smo morali da posvetimo više pažnje. U današnje vreme je to mnogo teže, zbog velikog broja ispita. Mislim da bi današnji uspešni student bili uspešni i u doba kada sam ja studirao, kao i obrnuto. Što se tiče uslova studiranja, napredak je usko povezan sa materijalnom situacijom u državi, koja se prenosi na fakultete, samim tim i na uslove studiranja. Što se konkretno našeg fakulteta tiče, svima bi nam bilo drago da postoji mogućnost da se kupi više moderne opreme koju bi koristili student i na taj način imali mnogo bolju praksu, jer je to stvar u kojoj najviše zaostajemo u odnosu na najbolje svetske fakultete. Na žalost, opreme nedostaje i istraživačima zaposlenim na fakultetu, tako da je daleko dan kada će ona biti dostupna studentima u obimu koji bi bio optimalan. 32


intervju

4. Ove školske godine deseta generacija završila je vežbe iz organske hemije uz fotografisanje, pa ste se zapitali šta će biti za narednih deset godina aktuelno. Smatrate li da dostupnost informacija i savremene tehnologije pomažu ili odmažu današnjim studentima?

6. Uvek ste nasmejani i dobro raspoloženi, odakle crpite energiju i koja je vaša formula sreće?

Ne postoji čovek koji nema neke brige i probleme, veće ili manje. Što se mene tiče, trudim se da ih prihvatim kao nešto što će se rešiti I radim što je do mene da ih rešim. Nije fotografisanje na kraju vežbi i predavanja nova stvar, Kada tako razmišlja, čovek može provoditi veći deo imam i ja slike iz studentskih dana sa asistentima i vremena u dobrom raspoloženju. Uz pozitivan stav, lakše profesorima. Kada sam počeo da radim kao asistent na je naći stvari koje stavljaju osmeh na lice. Farmaceutskom fakultetu, nije bilo godine da bar neka grupa nije poželela zajedničku fotografiju. Ono što je no7. Kako volite da provodite slobodno vreme, imate li neki vo jeste što smo se ove godine prvi put namestili za “selfi” fotografiju, pa mi je to bilo zanimljivo kao novitet hobi? koji sam prokometarisao na društvenim mrežama. Gen- Osim vremena koje svaki čovek provodi sa dragim osoeralno sam pristalica novih tehnologija uz umereno bama i koje je neophodno za srećan život, izdvojio bih korišćenje. Znam da zvuči kao jedna od onih priča naših veliku strast koju imam prema sportu, tako da sam “ceo predaka o odlasku u školu peške po mećavi, a škola život” na stadionima i u sportskim halama. U sportu ima udaljena po 10 km uzbrdo u oba smera, ali se sećam da dosta simbolike života, ljudi koji se više ili manje bore, sam sa koleginicom obišao nekoliko biblioteka u Bekojima je više ili manje stalo, pobedničkih karaktera i ogradu da bismo našli odgovor onih drugih. Barem ga ja tako na par pitanja koja se tiču posmatram, verovatno ga zato “U sportu ima dosta simbolike života, hemijske kinetike, u cilju prii toliko volim. ljudi koji se više ili manje bore, kojima preme ispita. Sad se do takvih podataka dolazi brzo, preje više ili manje stalo, pobedničkih 8. Koliko biste formula ortraživanjem od kuće. Da li karaktera i onih drugih. Barem ga ja ganskih jedinjenja mogli da napredak tehnologija u nekoj tako posmatram, verovatno ga zato i napišete za pet minuta? meri znači i “zaglupljivanje” ljudi je već pitanje gde bi se moglo ozbiljno raspravljati.

toliko volim.”

5. Kao što smo rekli, dugo godina ste na fakultetu, pa verujemo da nosite puno uspomena i anegdota. Možete li podeliti sa nama neku? Višegodišnji rad sa studentima je ostavio dosta uspomena, rekao bih lepih u ogromnoj većini, a bilo je i dosta anegdota, kojih se podsetim s vremena na vreme , kada dođe do nekih sličnih okolnosti na vežbama. Pamtim kada su mi student iz jedne od prvih generacija doneli tortu za rođendan u vreme kada nije bilo toliko lako saznati kada je nekome rođendan (nije postojao sajt fakulteta sa biografijama, a društvene mreže nisu bile toliko masovne). Sećam se i kada je na vežbama jednoj koleginici spalo crevo sa kondenzatora za hlađenje kroz koje je proticala voda u ne baš slabom mlazu, koje je u panici uz vrisku okrenula ka meni i držala nekoliko sekundi dok se nisam dobro natopio.

Zavisi od tipa formula koje bih koristio, najviše bih postigao ako bi mi bilo dozvoljeno da koristim veza-crta formule. Sa strukturnim bi već išlo sporije, a ako bih morao da dodajem i elektronske parove ne bih se baš proslavio.

9. Imate li neku poruku za sve studente koji budu čitali ovaj intervju? Studiranje je važan deo života, u kome se stiču predispozicije za ono što sledi u životu na poslovnom planu. Takođe, to je period između 19. i 25. godine života, što su lepe godine i za različite druge aktivnosti koje nisu poslovnog tipa. Nije lako, ali je važno naći balans između tih stvari. Učite ozbiljno i odgovorno kada je to potrebno, da biste imali vremena i za neke lepše stvari.

Vanja Milošević 33


intervju Dr. Olga Björklund (devojačko prezime Karović) je viši konsultant za regulatorna pitanja u kompaniji NDA Group sa sedištem u Švedskoj (Upplands Väsby). Olga je diplomirala 2002. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Vesne Kuntić. Doktorske studije iz neuromolekularne farmakologije je upisala 2003. godine na Karolinska Institutu u Stokholmu, Švedska. Tokom 2004. godine je obavila stručnu praksu u apotekama u Švedskoj i stekla licencu za rad farmaceuta u EU. Nakon odbranjene doktorske disertacije 2008. godine, obavila je postdoktorsko usavršavanje na Karolinska univerzitetskoj bolnici u Stokholmu. Od 2009. godine zaposlena je u AstraZeneca R&D odeljenju, prvobitno kao menadžer za regulatorna pitanja na razvojnim projektima a potom i kao projekt menadžer razvojnih portfolija. U periodu od 2013. do 2014. godine radila je u kompaniji ICON plc. sa kliničkim ispitivanjama, a od 2014. godine radi u NDA Group kompaniji. NDA Group je vodeća kompanija u Evropi čiji tim stručnjaka pruža konsultantske usluge farmaceutskoj industriji u vezi regulatornih pitanja i farmakovigilanse kroz ceo životni ciklus proizvoda. Možete li da nam opišete kako izgledaju vaša radna zaduženja u NDA kompaniji? U NDA kompaniji imam raznovrsna zaduženja. Kao projekt menadžer, zadužena sam za pružanje strateških regulatornih saveta i vođenje procedura kao što su pripreme za naučno savetovanje sa regulatornim telima, odobrenje planova za pedijatrijske lekove ili pripreme za odobrenje registracija. Na nekim projektima radim kao preklinički ekepert na pripremama „gap“ analiza, pišem farmakološke delove dosijea i planove upravljanja rizikom (Risk Management Plan, RMP). Većina mojih klijenata su iz SAD, u pitanju su male i srednje kompanije koje žele da plasiraju lekove u Evropi i kojima je neohodna pomoć oko tumačenja evropske regulative. Uključena sam i u poslovni razvoj NDA Group što mi daje priliku da srećem veliki broj farmaceutskih kompanija i pronalazim načine kako da im pomognem.

Mislim da je za mlade stručnjake koji dolaze sa akademskih institucija, multinacionalna kompanija kao što je AstraZeneca najbolja škola. Zahvaljujući mom naučnom obrazovanju, od početka sam dobila mogućnost da kao menadžer za regulatorna pitanja budem deo multidisciplinarnih timova koji su radili na razvojnim projektima vezanim za CNS portfolio. Tu sam naučila kako se strateški pristupa razvoju lekova i koji su neophodni koraci da bi se potencijalni kandidat proveo od predkliničkih ispitivanja do registracije. Da li možete da nam ukratko objasnite temu istraživanja vaše doktorske disertacije? Fokus mog istraživanja je bila karakterizacija adenozinskih receptora u uslovima nedostatka kiseonika kod novorođenih miševa kao mogućnost za nove terapije apnee kod novorođenčadi. Takođe sam istraživala kakav uticaj na potomstvo ima konzumiranje kofeina, antagoniste adenozinskih receptora, kao i druguh ksenobiotika u vreme trudnoće što je takođe bio način da se okarakteriše fenotip pojedinih adenozinskih receptora. Kakva su vaša sećanja na Farmaceutski fakultet u Beogradu? Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu stekli? Meni je prijao ozbiljni pristup radu na Farmaceutskom fakultetu i uvek sam mogla da se oslonim na temeljno teoretsko znanje iz hemije i farmakologije koje sam tu stekla. Da bih mogla da se pripremim za rad u industriji ipak sam smartala da je neophodno da savladam praktični rad u laboratoriji koristeći in-vitro i in-vivo tehnike što je i bio razlog mog odlaska na Karolinska Institut. U kojoj meri ste povezani sa kolegama iz Srbije? Kakav je vaš pogled na stanje farmaceutske struke u Srbiji i Švedskoj? Na fakultetu sam stekla divne prijatalje koji su mi ulepšali 5 godina studija i sa kojima sam u stalnom kontaktu. Vrlo sam ponosna na njih jer su mnogi postali vrhunski stručnjaci u uspešnim farmaceutskim kompanijama ili su vlasnici lanaca apoteka.

Iz sfere mog interesovanja, tj razvoja novih lekova, svesna sam da prilike u Srbiji nisu idealne i da kompanije koje se bave inovativnim lekovima, u Srbiji praktično više i ne postoje. Farmaceutska industrija u Srbiji je uglavnom svedena na generičku proizvodnju i marketinška predstavništva velikih proizvođača. Zbog gašenja jedinica za istraživanje i razvoj velikih famaceutskih kompanija u Švedskoj tokom proteklih 10 godina, vlada Švedska je podstakla etabliranje takozvanih inovativnih inkubatora u blizini akademskih centara, gde male i srednje kompanije imaju priliku da razmenjuju iskustva i date su im određene olakšice za poslovanje. Ovaj pristup je omogućio da u Švedskoj trenutno ima vrlo zanimljivih Kakva su vaša iskustva u radu u jednom velikom razvojnih projekata. farmaceutskom proizvođaču kao što je AstraZeneca? 34


intervju

Stamenko Nikolov je zaposlen kao medicinski biohemičar u zavodu za laboratorijsku dijagnostiku Konzilijum u Beogradu. Stamenko je diplomirao 2008. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Medicinska biohemija pod mentorstvom prof. dr Violete Dopsaj. Od oktobra 2016. godine student je doktorskih akademskih studija na Farmaceutskom fakultetu (modul Medicinska biohemija).

Možete li da nam opišete vaš trenutni posao i kako izgledaju vaša radna zaduženja? Trenutno sam zaposlen kao medicinski biohemičar u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku Konzilijum. Rukovodilac sam hematološke laboratorije, a moja radna zaduženja obuhvataju praćenje rada i kontrolu kvaliteta hematoloških i koagulacionih analizatora (Sysmex xt2000i, Advia 2120, Mindray BC5390, Sysmex CA1500 i Stago STA Compact), organizaciju i obuku zaposlenih kao i učestvovanje u brojnim studijama za koje je Konzilijum angažovan kao eksterna laboratorija. Možete li da navedete oblasti rada vaše kompanije? Zavod Konzilijum je rešenjem Akreditacionog tela Srbije 2007. godine postao prva privatna akreditovana laboratorija za biohemijska ispitivanja, a postoji od 1994. godine. Tokom celog perioda postojanja Zavod Konzilijum se razvijao i unapređivao tako da danas raspolaže sa visokokvalifikovanim i obučenim kadrom i najsavremenijom opremom za laboratorijsku dijagnostiku. Program analiza, koji obuhvata u ovom momentu preko 1500 parametara, pokriva sve oblasti savremene medicine i omogućava da pacijent u najkraćem roku dobije rezultate neophodne za postavljanje dijagnoze, praćenje toka bolesti, i procenu efikasnosti primenjene terapije. Zavod Konzilijum radi pod stručnim nadzorom mr.sci Drine Topalov, specijaliste medicinske biohemije i New Zealand Registrated Medical Technologist sa više od 30 godina iskustva i aktivnog rada u eminentnim kliničkim biohemijskim laboratorijama. Kakva vas sećanja vežu za Farmaceutski fakultet u Beogradu? Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu stekli? Uvek se rado setim studentskih dana provedenih na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Bez obzira na “gust” raspored predavanja i vežbi, radom i divnim druženjem sa kolegama, uz brojne anegdote svojstvene studentskom životu, uspešno sam rešavao sve, pred mene postavljene zadatke. Profesori i asistenti su uvek bili na raspolaganju studentima. Što se tiče stečenog znanja na Farmaceutskom fakultetu veoma sam zadovoljan, mada lično smatram da sa fakulteta izlazimo sa ogromnim teoretskim znanjem, a skromnim praktičnim iskustvom. Po mom mišljenju potrebno je studentima omogućiti veći broj sati u praksi i na taj način će znanja i veštine stečene na fakultetu imati jednu celinu i omogućiće formiranje kompletnog Farmaceuta, medicinskog biohemičara. Mislim da sam imao sreću da neko prepozna kvalitet i moje ambicije i dobijem priliku da stečeno teoretsko znanje počnem da primenjujem u zaista prestižnoj i jednoj od najvećih privatnih laboratorija u Srbiji, koja svojom opremljenošću i stručnim kadrom mladom biohemičaru daje priliku da postane i dobar i vešt praktičar. Za vreme studija učestvovali ste u radu studentskog parlamenta, kakva su vaša iskustva sa tim aktivnostima? Za vreme studija bio sam aktivan u studentskim organizacijama kroz Studentski parlament, Komisiju za praćenje i unapređenje kvaliteta nastave i Komisiju za disciplinsku odgovornost studenata. Studentske organizacije bile su kao medijator u komunikaciji između studenata i profesora odnosno organizacionih struktura Farmaceutskog fakulteta. Omogućavale su da lakše prevaziđemo probleme koje smo imali za vreme studija. Najveći problem je bio preopterećenost studenata ESPB bodovima, prema nekim podacima realna opterećenost studenata bila je i do 90 ESPB na nekim godinama. Da li smo uspeli da rešimo problem videćemo nakon generacije koja je prva upisala po novom akreditacionom programu. Farmaceutski fakultet uvek budi lepa sećanja i poziva vas da se vratite njemu, pa sam od ove godine student prve godine na Doktorskim akademskim studijama.

Jelena Đuriš 35


intervju Marija Merdović (devojačko prezime Nadaždin) je upravnik Apoteke Živković u Majdanpeku. Marija je diplomirala 2007. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Brižite Đorđević. Nakon položenog stručnog ispita 2008. godine Marija je započela radni staž kao farmaceut u javnoj apoteci (Narodna apoteka u Majdanpeku u okviru Apoteke Bor). Specijalistički rad pod nazivom „Ispitivanje stavova i uverenja farmaceuta i lekara o profesionalnoj praksi sa pacijentima borskog okruga“ odbranila je 2012. godine. Učesnik je međunarodnog projekta „Validacija indikatora o uključivanju pacijenata u farmaceutsku zdravstvenu zaštitu“, a koautor je brojnih istraživanja iz apotekarske prakse predstavljenih na međunarodnim skupovima. Aktivan je promoter zdravlja i uloge farmaceuta u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. U saradnji sa Radio Televizijom Majdanpek pokrenula je emisiju Vaš farmaceut koji možete pogledati na Youtube kanalu:

Vaš farmaceut https://www.youtube.com/playlist?list=PL1mfl1mBROzQJoh_JT7BG8vVoYmYfQTVn

Možete li da nam opišete vaš trenutni posao i kako izgledaju vaša radna zaduženja? Moje radno okruženje je javna apoteka. Do nedavno je to bila državna, a sada je to privatna zdravstvena ustanova, ali su pristup poslu, radni zadaci i očekivanja pacijenata isti. Farmaceut u apoteci je najdostupniji zdravstveni radnik, najčešće prva i jedina kontrola kod prodaje i upotrebe dijetetskih suplemenata, a poslednja provera pre izdavanja leka ili medicinskog sredstva. Farmaceuti u javnim apotekama danas manje izrađuju magistralno lekove (u odnosu na period pre tridesetak godina), ali zato mnogo više učestvuju u praćenju odgovora na terapiju, utvrđivanju interakcija između lekova ili lekova i hrane/načina života, kao i postojanja neželjenih dejstava lekova. Posebno značajna je savetodavna uloga farmaceuta u zdravstvenom prosvećivanju stanovništva, stvaranju zdravih navika. 21.vek je vreme najšire dostupnosti informacija, samolečenja, veliki broj ljudi koristi 5 i više lekova, pa uloga farmaceuta dobija nove dimenzije. Da li se sve to svakodnevno dešava u apoteci? Da, sve ovo se dešava u svakodnevnom radu farmaceuta u javnoj apoteci. Apoteka je dinamično mesto, gde je neophodno žongliranje sa naukom, tržišnim zahtevima, psihologijom,… Ali su zato timski duh i dobra radna atmosfera ti koji vode ka lakšem ostvarivanju zahteva

36

pacijenata, društvene zajednice i poslodavca. Farmaceut često i izvan apoteke pruža svoja znanja. Meni je ovo posebno zanimljiv segment naše multidisciplinarne profesije. Osim što držim akreditovana predavanja za lekare, farmaceute i tehničare, posebno sam ponosna na održana predavanja roditeljima dece predškolske ustanove, na način na koji obeležavamo dane iz Kalendara javnog zdravlja poput šetnje u parku sa sugrađanima, a sve ovo su dešavanja koja u javnosti povećavaju poverenje u nas farmaceute. Šta smatrate za svoj do sada najveći profesionalni poduhvat ili po čemu ste prepoznatljivi u svojoj sredini? Od januara 2013. godine na lokalnoj radio - televizijskoj stanici imam i emisiju pod nazivom Vaš farmaceut koja ima zdravstveno edukativni karakter, razrešava mnoge predrasude, tematski obrađuje mnoga pitanja koja ljude zanimaju, a da ponekad i ne znaju da se odgovor krije u apoteci. Sama emisija je u velikoj meri poboljšala mišljenje javnosti o ulozi i znanjima farmaceuta. Zato danas sa ponosom mogu da kažem da sam izabrani farmaceut većine građana na teritoriji opštine u kojoj živim i radim. Putem te emisije Majdanpečani su imali priliku da saznaju o


intervju pravilnoj upotrebi lekova, zdravstvenim nedoumicama.

interakcijama

i

mnogim Završili ste specijalizaciju iz farmaceutskog menadžmenta i marketinga. Kakav je vaš odnos prema kontinuiranom usavršavanju? Dobitnik ste priznanja Farmaceutske Komore Srbije za doprinos unapređenju i afirmaciji farmaceutske struke. Šta za Specijalizacija iz Farmaceutskog menadžmenta i marketinga je vas znači ovo priznanje i kakav je vaš stav o položaju dovela do izražaja neke moje lične osobine, ojačala me farmaceuta u našoj zemlji? psihički, otvorila nove vidike, pokrenula u meni istraživača –a kao student bila sam veliki tremaroš, Zahvalnica Farmaceutske Komore često bila veoma nesigurna na Srbije je izuzetna čast, ali i obaveza da usmenim ispitima iako sam dosta učila. opravdam to što sam među najboljim Biti farmaceut nije Dinamična predavanja na specijalizaciji farmaceutima u zemlji. To je potvrda i vežbe, veliki broj stručnjaka iz prakse, samo profesija, to je da sve ovo što radim je pravi put. razmena mišljenja sa kolegama u grupi Zato je važno da svaki farmaceut radi moj način života! čine ovu specijalizaciju najzanimljivijim na svom ličnom usavršavanju i nakon dobom mog studiranja. Zato danas završetka fakulteta i da ne odstupa od aktivno učestvujem u promociji svojih profesionalnih i etičkih principa farmaceutske profesije i pokazujem u radu. Ova zahvalnica je za mene koliko koristi ima društvo od farmaceuta koji vrši inspiracija, motivacija, ali i fenjer koji mi osvetljava i neke ne edukaciju stanovništa kako o pravilnoj upotrebi baš vedre radne dane, koje svako od nas ponekad ima. lekova tako i o zdravim žvotnim navikama. Kakva vas sećanja vežu za Farmaceutski fakultet u Kontinuirano usavršavanje je najbolji način da stalno Beogradu? Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu obnavljate postojeća i usvajate nova znanja, pratite svetske stekli? farmaceutske Tokom tokove. Sa studiranja mnogima stekla sam kolegama i danas mnogo sarađujem u prijatelja među zajedničkim kolegama. istraživanjima, Kada sam projektima. upisivala Usavršavajući fakultet, nisam svoja znanja, znala, a ni prihvatajući imala neka profesionalne i specijalna kritike i pohvale očekivanja, ni kompetentnih želje gde ću kolega i raditi. profesora ne Ozbiljnost u usavršavamo savladavanju samo sebe, nego svakodnevnih podižemo i ugled obaveza na struke. fakultetu I ono što sam još oblikovala me je u farmaceuta kakav sam postala. Znanje koje tokom studiranja shvatila – biti farmaceut nije samo profesija, sam stekla tada mi se činilo ogromno, ali najvažnije je biti svestan da se mora neprestano učiti, obnavljati, usavršavati taj to je moj način života! Jelena Đuriš fundus znanja. Godinama najbolji srednjoškolci Srbije upisuju Elektrotehnički i Farmaceutski fakultet. To je kvalitetno seme koje se na fakultetu prehranjuje, neguje da može da izdrži i najveće oluje i elementarne nepogode u društvenoj stvarnosti, moralne, profesionalne i egzistencijalne– nešto što sada zaposlene kolege u državnom sektoru doživljavaju.

37


zabava I slobodno vreme

Događaj dana Odgledao sam film, tada 57godišnjeg, muzičara i pisca Nika Kejva. Naslov je “20 000 dana na Zemlji” i radnja obuhvata njegov 20 000. dan života. Isprva mi se 20 000 dana učinilo suviše kratako u poređenju sa 57 godina, ali nakon malo računa primetio sam da su to praktično jednaki vremenski intervali. Nisam mogao a da se ne zapitam, kroz koju to pukotinu vreme curi u kapima od 24 časa? Osvrnuo sam se na proteklu sedmicu. Za mene je ona bila sasvim gola, bez ijednog značajnog događaja. Nije mi bilo svejedno kada sam spoznao koliko je ništavno bilo tih sedam dana, a sa druge strane koliko veliko kada ih uporedim sa 7000 (19-20 godina) koliko ih je prošlo od mog rođenja. Pokušao sam sebi to ovako da predstavim: hiljaditi deo svega što sam ikada uradio, video, čuo, rekao, pročitao, pomislio, zapamtio, zaboravio... Hiljaditi deo svega što je za mene ikada bilo, a prošlo je tako da

38

ga nisam ni osetio... Što sam dublje razmišljao to me je više stezalo grozničavo egzistencijalno raspoloženje. Odlučio sam da nađem bilo kakav način kojim bih Hronosu stao na rep. Čak i u tim nizovima zatvorenih, jednoličnih dana valjda ima nečega što mi stavlja do znanja da sam ipak živ i da su oni deo mog života, a ne nekog dalekog, maglovitog priviđenja. Tako sam došao do ideje da počnem sa vođenjem posebnog dnevnika. Pravila su jednostavna: Svako veče pre nego što legnem zabeležiću datum i pored njega ispisati koji je bio glavni događaj tog dana. To naravno ne mora nužno biti neki događaj već ono što u tom danu smatram najznačajnijim. To može biti određeno raspoloženje, misao, zapažanje, neka slučajnost... Neki po bilo čemu interesantan trenutak. Ova zamisao se ispostavila kao dosta funkcionalna. Došao sam do nekih novih zapažanja, dokazao neka

ranija ubeđenja i imao malo jasniji pogled na vreme i život uopšte. Najteže je bilo izdvojiti nešto iz onih dana kad kasno ustanem, doručkujem posle podne i sve do počinka gledam kako da izmaknem obavezama. Kada jednom dođeš u tu nezavidnu situaciju, poželiš da se ona nikada ne ponovi. To veče sa mukom odabereš neki bezvezni detalj iz hrpe bezveznih detalja, ali zato sutra od ranog jutra budeš svestan da tog novog dana moraš na vreme da iskoristiš šansu i, kako znaš i umeš, doživiš nešto vredno buđenja. Primetio sam i to da su često usamljena osećanja i razmišljanja pobeđivala neke izlaske i druženja, kao i to da nekad melanholični tonovi ipak budu značajniji od naleta ustreptalosti i da sam mnoge datume svojevoljno obeležio tim članovima potcenjenog tima u borbi za mesto u dnevniku. U stvari, onih pravih događaja kojih se sećamo kada se osvrnemo na protekli mesec, koje prepričavamo


zabava I slobodno vreme

prijateljima sa kojima se duže nismo videli, takvih događaja u mom dnevniku gotovo da nije ni bilo. Mahom su bili zabeleženi trenuci koji se lako zaboravljaju tako da nismo ni svesni da postoje. Takođe su naizgled isti dani ostali zabeleženi kao različiti i primetio sam da dosta više čistog života ima u vremenu koje sam proveo prepuštajući se umetnosti, sanjarenju, razmišljanju i stvaranju nego u svim onim dešavanjima vidljivim drugim ljudima. Ono što su svi mogli primetiti mene je samo udaljavalo od sebe i navodilo da svoj sopstveni život posmatram sa strane. Kao da ga ne živim iz svog tela i bića, već iz nekog prolaznika ili poznanika. Pre me je sve to navelo da poverujem kako sam zatrpan praznim danima, a suštinski sam puštao svoj život da mi ispuni svaku poru tako da se i samo vreme izgubilo negde u našem prisnom druženju. Počeli su da se javljaju i novi kriterijumi u pogledu predstojećih aktivnosti koji su mom vremenu dali na značaju. Naime,

svaki put kad sam bio u prilici da biram hoću li nešto učiniti ili neću, postavljao sam sebi sledeće pitanje: Ima li šanse da se to uveče nađe u mom dnevniku? Ako ima, prihvatio bih, a ako bi to bile neke trivijalnosti koje su se izvršavale reda radi ili nešto slično, odbijao bih. Na kraju krajeva, možda nas niko ne pita kako bismo voleli da se osećamo, kakvo bi nam vreme i okruženje prijalo, pa ni to da li nam je život suviše brz ili spor. Možda ćemo stalno biti zatrpani pogledima i obgrljeni jezicima, ali uvek ćemo moći da biramo hoćemo li se okrenuti svom životu i biću ili okolini i svaki dan ćemo odlučivati hoćemo li iznutra primiti, proživeti i oblikovati ono što nam on sprema, bilo to dobro ili loše, ili ćemo ga ignorisati i pustiti da satruli zajedno sa jednim delom nas samih koji on u sebi nosti. Razmisli večeras u kom trenutku si bio najbliže svojoj suštini i iskreno se zapitaj koji je bio tvoj, lično tvoj, “događaj dana”. Vladimir Novaković

Pohod farmaceuta na Đakov vrh Letnja akcija CNIRS-a 2016. Nakon dve godine pauze opet smo organizovali „Letnju akciju“. Oko sedam sati ujutru, tog 11. jula okupilo se nas dvadesetak kod Pančevačkog mosta. Uprava grada Vršca nam je obezbedila autobus. Kroz dva sata smo bili na Vršačkom bregu, u planinarskom domu. Imali smo samo jednu kraću pauzu na izlazu iz Vršca, kako bismo obezbedili dovoljne količine vode, ali je na kraju drugog dana ipak malo zafalilo. Bili smo smešteni u šesnaestokrevetnoj sobi uz produžetak na tavan sa nekoliko dušeka (izlgeda lepše nego što zvuči). Pred ručak, koji nam je spremio domaćin Mile, imali smo pauzu da se bolje upoznamo (bilo nas je sa svih godina studija) ali i da obnovimo znanje iz botanike, ili da one koji će tek polagati nešto naučimo. Milivoj Vučanović, jedan drugi Mile i rendžer u rezervatu prirode "Vršačke planine", nam je bio vodič tokom dva dana naše akcije, kao i jedna volonterka, Danijela. Prvog dana naš cilj je bio osvajanje Đakovog vrha (449 m) i svi su u tome uspeli uprkos veoma strmom nagibu. Sa vrha se pružao pogled na prostranu ravnicu. Usput smo na dva mesta uzorkovali vodu sa izvora. Vrativši se u dom, nakon kraće pauze, pokušali smo da determinišemo neke od biljaka koje smo sakupili i stavili ih u presu za herbarijum. Nakon večere smo igrali karte i sabirali dotadašnje utiske praveći planove za sutrašnji dan. Jedino su nam smetali komarci. Drugi dan je, pošto su se neki uspavali, počeo muzikom za buđenje. Nakon doručka, oko osam sati smo krenuli na potez "Široko bilo", gde nam je cilj bila akumulaciona brana. Spuštali smo se kroz gustu šumu sa mnoštvo potoka koji su već bili presušili. U jednom trenutku, Mile je malo požurio sa jednim delom ekipe, dok je nas pola zaostajalo jer smo razgledali i komentarisali biljke. A onda smo naišli na raskrsnicu. Obe staze su bile obeležene i nakon kraćih konsulatcija skrenuli smo levo, što se tek sat vremena kasnije ukazalo kao pogrešno. Put je bio malo zarastao, negde slabo prohodan a onda se staza svela na suvo korito potoka. Svi smo se nadali da nismo pogrešno skrenuli i s vremena na vreme smo uglas zvali vodiča, ali nije bilo odgovora. Naišavši na još neprohodniji teren, odlučili smo da se vratimo. Telefonskog signala nije bilo, nismo mogli nikoga da pozovemo. Jedino smo mogli istim putem da se vratimo u dom. Nekako smo ipak uspeli da se čujemo sa vodičem i nešto izmenjenom stazom se vratili u dom. Da se nismo zagubili, verovatno nikada ne bismo izašli na proplanak na kome smo našli nekoliko vrsta biljaka i gljiva koje smo uzorkovali. Imali smo mnoštvo materijala i bilo nam je potrebno dosta vremena da sve sredimo. Sakupili smo dosta lekovitih biljaka i lišća drveća za herbarijum, uzoraka biljaka i vode za studentske naučno-istraživačke radove na botanici, farmakognoziji, toksikologiji i analitičkoj hemiji. Oko osam uveče smo stigli na fakultet i razvrstali sav materijal. Složili smo se da bi naredna akcija trebalo da traje duže, oko pet dana, i da bude na planini sa većom nadmorskom visinom. U planu su takođe i barem dva jednodnevna izleta kao priprema za narednu Letnju akciju. Nadamo se da ćete sledećom prilikom biti deo našeg tima! Veliku zahvalnost dugujemo Dejanu Maksimoviću iz prirodnjačkog društva "Gea" i ekološkog centra "Stanište" koji nam je pomogao u organizaciji, rendžeru Milivoju Vučanoviću koji je izdvojio svoje vreme da nam pokaže teren, Upravi grada Vršca koja nam je obezbedila autobus i, naravno, Marini Kolundžić sa Katedre za farmakognoziju koja je ova dva dana provela sa nama. Nikola Bošković CNIRS tim 39


zabava I slobodno vreme

U četvrtak 20. oktobra Farmaceutski fakultet je svečanom sednicom Nastavno-naučnog veća obeležio dan fakulteta. Dodeljene su godišnje nagrade najboljim studentima i nagrade profesorima koji su otišli u penziju. Ali najveći utisak na sve je verovatno ostavila dodela zlatnog indeksa. Pozvani su oni koji su Farmaceutski fakultet u Beogradu upisali 1966. godine (pre 50 godina!). U jednom trenutku, negde na početku dodele, otvaraju se vrata amfiteatra A2. Ulazi bakica koja jedva hoda. Pridržava je jedna žena, prilaze profesori da joj pomognu. Stariji u amfiteatru počinju da aplaudiraju i ustaju da ispoštuju bakicu. Mnogima samo što suze nisu krenule. Aplauz traje i traje dok bakica nije uspela da sedne na stolicu koji su, verovatno specijalno za nju, pripremili. Skupu se obraća dekan, prof. Dr Zorica Vujić, da mlađim generacijama objasni šta se to desilo. Bakica je Zorka Blagojević, profesorka Farmaceutskog fakulteta u penziji. Profesorka Zorka Blagojević je upisali farmaceutski odsek pri Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1939. godine (prva generacija farmaceuta u Srbiji). Školovanje je prekinula zbog rata, tokom koga je radila kao apotekarski pomoćnik. Hapšena je više puta od strane Gestapoa i Sepcijalne policije. Provela je sedam meseci u zatvorima. Pri kraju rata sa Petom kozarskom brigadom, kao brigadni apotekar, prešla je ceo Sremski front. Po oslobođenju je osnovan Farmaceutski fakultet 19.10.1945. godine kao samostalan fakultet na kome je i nastavila studije i bila prvi student koji je diplomirao 1947. godine. Doktorirala je 1955. godine u Parizu i radila je na Katedri za farmaceutsku hemiju. Bila je dekan Farmaceutskog fakulteta od 1962. do 1967. godine, i prva žena dekan u Srbiji, predsednica Komisije za izradu jugoslovenske farmakopeje, poslanik u skupštini...

A vi? Kada ćete dobiti zlatni indeks? Nikola Bošković 40


zabava I slobodno vreme

...

?

farmakolozi Ogroman doprinos svetskoj kulturi, koji je dao Robert Cimerman, poznatiji pod umetničkim imenom Bob Dilan, ove godine je priznat od strane Švedske Akademije, koja mu je dodelila Nobelovu nagradu za književnost, kako zvanično navode “za stvaranje novih poetskih izraza unutar velike američke pesničke tradicije”. Ta rečenica teško da može da pokrije celokupno životno delo jednog od najvećih pesnika sadašnjice, koji već pedeset godina slika portret trenutka i ne gubi iz vida potrebu za inovacijom u izrazu. S druge strane, Bob Dilan je povezan s naučnicima, inovatorima po prirodi posla, na najčudniji način. Oni su mu odali počast daleko pre Švedske Akademije. Od 1997. traje unutrašnje nadmetanje među naučnicima Karolinska instituta u Švedskoj, ko će od njih više stihova Boba Dilana da ubaci u svoj naučni rad. Začetnici ovog takmičenja su profesori Džon Lundberg i Edi Vajcberg, sa odeljenja za fiziologiju i farmakologiju. Oni su 1997. objavili rad pod imenom ‘Nitric Oxide and Inflammation: The answer is blowing in the wind’. Naslov je igra rečima, jer se rad bavi istraživanjem koncentracija NO u plućima i gastrointestinalnom traktu, u cilju otkrivanja inflamacije. Njihove kolege sa odeljenja za molekularnu biologiju i neurofiziologiju odgovorili su radom koji nosi ime ‘Blood on tracks: A simple twist of fate’, koji postavlja pitanje da li krvne ćelije mogu mutirati u nervne, pod određenim uslovima, a takođe u naslovu sadrži ime albuma Boba

Dilana iz 1975. i pesme sa tog albuma. To je isprovociralo opkladu među katedrama-ko od naučnika krišom ubaci više referenci vezanih za Boba Dilana do odlaska u penziju dobija ručak! Opklade naučnika su po pravilu skromne, dokaz su Stiven Hoking i Kip Torn, koji su kao nagradu za opkladu o horizontu događaja u crnim rupama izabrali godišnju pretplatu na Playboy! Dok nadmetanje na Karolinska univerzitetu traje, profesor Karl Gornicki uzeo je svoje kolege kao deo sopstvenog istraživanja, odlučio je da pretraži svaki naučni rad u medicini, u potrazi za referencama koje se odnose na Boba Dilana. Našao je 727 referenci, od kojih su 213 direktni citati pesama. Prva datira iz 1970., kada je Dilan bio gotovo na samom početku karijere. Naravno, do te godine je već objavio hitove ‘Times they are A-changing’ i ‘Blowing in the wind’, koji su vrhunac rok poezije, pa ne čudi da su najcitiraniji u naučnim radovima. U naslovima radova našle su se i pesme ‘Tangled up in blue’, ‘Knockin’ on heaven’s door’, a igrama naučnika nije odolela ni prva na listi najvećih pesama časopisa Rolling Stone, pa imamo naslov koji glasi ‘Like a rolling histone’, za rad koji se bavi acetilovanjem i metilovanjem histona. Sa Karolinska univerziteta poručuju da je nadmetanje otvoreno za svakoga, pa u cilju proslavljanja lika i dela Boba Dilana i dobre zabave, studenti farmacije, prihvatimo izazov! Miloš Rusimović 41


zabava I slobodno vreme

Epizoda #2

Ljudi koji ucestvuju u realiziciji novina U prošlom broju imali ste priliku da čitate o kolegama i koleginicama koji se aktivno bore protiv poluneispunjenog vremena, monotonije i povinovanja negativnom raspoloženju na sebi svojstven način. U ovom broju, naći ćete se u sličnoj situaciji, ali uz mali preokret. Naime, predstavićemo vam neke od nas, koji stoje iza novina u vašim rukama ili na ekranu, i pored novinarstva i pisanja, imaju još par iznenađenja u rukavu. Pismo u korenu civilizacije, pismo u korenu komunikacije, pismo u korenu organizovanja ispita! Pismo kao vremeplov za maštovite, omogućava vakumiranje ideja, nedozvoljavajući im da odjašu u suton bez traga. Pismo je ono što, pored nekolicine građevina i umetnina, ostaje iza društva. Pismo je, složićete se, bitna stvar. Ali pisma umiru, i pisma se rađaju, a s time se u koštac uhvatio Nikola Bošković, student pete godine Farmaceutskog fakulteta. Pored toga što je sjajan student, vrstan domaćin i egzotični kuvar, on ima i svoje pismo. Kako kaže, počeo je da kreira pisma u nameri da stvori 42

tajni način razmene šifrovanih poruka. Nakon toga, usledilo je pismo za njegov jezik, koje koristi više od četiri godine. Linuš, po uzoru na arapski abdžad, njegov je najnoviji projekat. Tvrdi da je to bio veliki izazov za njega, kako se ranije nije susretao sa sličnim, a želeo je da se okuša i na polju estetike i načini ga što više vizuelno primamljivim. ,,Razvoj i učenje novog pisma razvijaju logiku i otvaraju vidike. Nikada ne bih saznao toliko o arapskom i persijskom svetu da se nisam upustio u ovu avanturu’’ , kaže Nikola. Kreirao je i font kako bi mogao imati sačuvane kucane dokumente i voljan je da sa svojom kreacijom upozna svakoga ko pokaže zainteresovanost. Muzika kao univerzalni jezik, portal i utočište Muzika, kao neizostavni sastojak svakodnevice većeg dela stanovništva, mnogima je na listi nužnosti posle vazduha i vode. Ona ima moć manipulacije emotivnom komponentom čovečanstva, uz koje stajala je i u dobru i u zlu, i ona ima tu čar da izvuče dan koliko god loš bio. Teodora Marinković je druga godina i ona svira klavir.


zabava I slobodno vreme

Ne organizuje koncerte i ne nada se muzičkoj karijeri. Ne. Ona svira sebi i uživa u tome celom svojom spiritualnom suštinom. Počela je još u prvom razredu osnovne škole, kroz igru sa majkom naučila je jednostavne kompozicije i ubrzo se našla zaljubljena u muziku. Naredne godine upisala je Osnovnu muzičku školu u Grockoj i nastavila da radi na svojim veštinama. Kada je završila, nametnulo se pitanje - nastaviti ili ne? Ipak, splet okolnosti naveo ju je da se na tome i zaustavi. Sada najčešće svira kada čuje novu primamljivu pesmu ili komad i odluči da se upusti u izazov ili kada se samo oseti opterećeno. ''Sviranje je poput pisanja ili čitanja, odvaja te od univerzalne stvarnosti i upoznaje sa sasvim novim svetom. Verujem da je to najveći razlog zašto sviranje doživljavam intimno i najviše mi prija kada sa dirkama 'plešem' sama'', zaključila je Teodora.

pregršt fenomenalnih iskustava, stekao sjajna prijateljstva sa ljudima iz Srbije i inostranstva, i spoznao ljubav, prema umetnosti i prema svetu. Kako Miloš izjavljuje: ,, Pozorište ti se uvlači pod kožu i menja te, obogaćuje na toliko nivoa, širi vidike, tera da rasteš i stičeš strpljenje i razumevanje za sebe i svoju okolinu. '' Često organizuju interaktivne projekte, kao što je Teatar zajednice, koji traje skoro tri godine i uključuje saradnju srednjoškolaca i, većinom studenata, sa starijim članovima kluba penzionera Čukarica. Pored toga, redovno učestvuju u zvaničnom pratećem programu Bitef-a, na Bitef polifoniji. ,, Pozorište volim jer je to jedno od retkih mesta gde ljudi mogu da se nađu i zaista pogledaju u oči, posebno kada je alternativni oblik teatra u pitanju. Pozorište zajednice stvarno okuplja i povezuje ljude, prosto ruši zid između glumca i publike'', Pozornica kao svet i svet kao pozor- dodao je Miloš. nica Put do uspeha popločan je dobrom organizacijom Gluma je trenutno jedna od najprestižnijih, ali i najviše svakodnevno zastupljenih grana Nataša Atlija je četvrta godina umetnosti. Koliko god diskutabilna fakulteta, vrlo zanimljiva devojka granica tog sveta bila, čaroban dodir gladna novih informacija i dešavanvela svetla, tišine i pogleda uprtih u ja, nečega što Beograd uspešno zapojedinca, vekovima je hrana ekdovoljava. Bilo to uzbudljive diskusispresivnim glasnicima svog je na aktuelne teme, predstave, vremena. filmove, književne večeri ili samo Miloš Rusimović je peta godina bilijar i kuglanje sa društvom, ona studija i pored nauke, kao svoj svoje vreme s lakoćom ispunjava, ali poziv, osetio je pozorište. Sve je fakutet ipak zahteva odricanja. počelo u dramskoj sekciji Treće be- Volela je odbojku. U srednjoj školi ogradske gimnazije i sada već devet igrala je na svim turnirima, ali kako godina sarađuje sa organizacijom je vremena bilo manje, izabrala je Projekat Objektivna Drama odnosno da žrtvuje sport. Srećom, nakon POD Teatar. U okviru nje je imao dugoročnog većanja sa sobom,

popustila je i otišla na trening odbojkaške ekipe fakulteta. ,,Kada u nečemu uživaš i odlučiš da se toga odrekneš, jedino što žrtvuješ si zapravo ti. Bilo je veoma naporno uskladiti treninge i ostatak obaveza, ali osećaj posle dobro ’ispucanih’ lopti je jednostavno previše dobar.’’ Tim je uložio mnogo truda, ali kada je urodio medaljama u studentskoj ligi, Medicinijadi i Euroijadi, nije bilo slađeg osećaja. Kako su se treninzi organizovali samo za vreme semestara, svoj apetit za fizičkom aktivnošću, zimi je zadovoljavala pilatesom, a leti cross fitom. Cross fit je eksplozivna kombinacija gimnastike i olimpijskog dizanja, organizovana u ciklične vežbe. Poboljšava aerobnu sposobnost, kao i snagu tela, ali ne narušava ženstvenost tela, o čemu se u nekim predrasudama može čuti. Nažalost, tu je doživela povredu, zbog koje je morala da se povuče sa sportske scene. Naravno, to je nije zaustavilo. Priključila se studentskoj organizaciji AIESEC i tokom šest meseci bila je deo tima za koorporativne odnose i učestvovala u komunikaciji sa kompanijama, firmama i institucijama i prikupljanju finansijskih sredstava za realizaciju AIESEC-ovih projekata za razvoj mladih. Neosporno je da je to bilo veoma zahtevno i naporno, ali iskustvo, poznanstva i nadahnuće za daljim napretkom koje je stekla su i više nego nadoknadili sve. ,, Ne smete da dozvolite da vas išta zaustavi ili sputava. Svet nudi toliko prilika i jedino što stoji između vas i istih je dobra organizacija, volja i rad. Ne dozvolite da propadnu!’’ , dodala je za kraj. Jovana Ilkić 43


zabava I slobodno vreme

Korak prvi, mali, za nas putokaz da verujemo ili

Prvo knjiž Farmaceutsk

Igrom slučaja, ako slučajnosti postoje, prvo književno veče našeg fakulteta održano je 14. novembra 2016., na Sv. Vrače, Kozmu i Damjana, slavu zdravstvenih radnika. Sveci su marširali, mi smo nastupali. Bilo je treme, uzbuđenja, strepnji, želje da iz nas izađe sve u šta verujemo i čemu se nadamo i straha kako će biti prihvaćeno. Ljubav prema književnosti učinila je svoje, svako je prevazišao sebe, bila je u nama, oko nas, verujem da je smo je svi i videli, čuli i osetili. Stvaraoci najlepših ljubavnih stihova, priče, tonovi koji prate reči, gluma ili stvarnost i beleške o trenucima koji nam inače čine život stopili su se u izvor. Izvor sa koga se moglo piti, toplina osetiti, izvor koji izgleda nepresušno i počinje rečju entuzijazam. Organizatori, pokretači, veseli voditelji na 440 V i nastup imali su: Jovana Ilkić, Nikola Bošković i Miloš Rusimović. Zajedno sa njima: Teodora Marinković, Saška Božić, Marijana Ćurčić, Bojana Jovanović, Jovan Karić, Milica Pavlović, Nenad Jevtić, Aleksandar Petrović, Nikola Jakovljević i Anja Hadžić priredili su postajanje zvezde, Veru u Valjevu, obojene igračke, ljubav jaču od proboda Amorove strele, glumu ili stvarnost-jer smo im poverovali, ljubav Dučićevu i Danila Kiša, zauvek urezane u sećanja uspomene iz detinjstva, kompoziciju na tekst iz čista mira, al uz puno lokni to itekako dobro svira, ambivalentno osećanje trenutka i putovanje kroz vreme, nežno i lako, tek tako. Čarobne cipelice, šarene boje, postaće zaštitni znak zajednice ove. Energija snažna širila se u svima, ravnodušnost je jedino čega nije moglo da ima. Bojana Pejović i Nikola Madžarević, urednici našeg novog studentskog časopisa predstavili su prvi broj koji su uredili, još jednu zvezdu rođenu te večeri, svetlo i vodilju za život kolega. Hvala im što će preneti priču o nama, hvala i slušaocima, a kao poslednju scenu ostavili smo otvorena vrata našeg amfiteatra .... za novo književno veče. .

Marijana Ćurčić

44


zabava I slobodno vreme

ževno veče kog fakulteta “Jednog dana deka naš čitao je novine svoje i pitao Kiću: ,,Sine, koliko plastike imaju igračke tvoje? Koliko kupovnih igračaka imate Maja i ti? Imaju li vaše igračke boje recite mi vi?’’ ,,Kako deko ne vidiš da boje imaju? Još u proizvodnji igračke ih primaju, takve nam kupuju mama i tata, kad ne žele da u kući bude rata. Takve nam kupuju tetke i drugari kao i druge obojene stvari.’’ ” Marijana Ćurčić

45


zabava I slobodno vreme

Jesenja edukativna

ekskurzija iz mog ugla

Tradicionalno, i ove 2016. godine NAPSer i turistička agencija Max Travel organizovali su edukativnu ekskurziju studenata Farmacije Srbije. Ekskurzije ovakvog tipa organizuju se već šestu godinu zaredom i vrlo su popularne zbog svog sadržaja i dobre organizacije. Prethodnih godina posetili smo Prag, Karlove Vari, Milano, Veneciju, Patru, Atinu itd. Ove godine došao je na red Berlin, sa posetom Beču i Bratislavi.

U Berlinu smo se zadržali četiri dana. Za to vreme sa vodičima smo obišli Alexanderplatz, Muzejsko ostrvo, bulevar Unter Den Linden, Brandenburšku kapiju, Berlinski zid, itd. Imali smo i organizovan izlet u Potsdam, šarmantni grad na prelepom Hafelu, nedaleko od Berlina, viševekovna prestonica vladara Brandenburga i Prusije. Njegove slikovite i raskošne palate kriju najpikantnije detalje iz slavne pruske

BERLIN - jedinstven i neponovljiv, grad koji je postao dom svih nacija sveta, grad koji nikada ne spava. Prestonica ujedinjene Nemačke od 1990. godine, jedna od 16 nemačkih saveznih država, nalazi se na severo-istoku zemlje, na ušću reke Špreje u reku Hafel, potpuno okružen saveznom državom Brandenburg. U gradu živi oko 3,4 miliona stanovnika (pre II svetskog rata oko 4 miliona), a danas je jedan od najposećenijih nemačkih gradova, koji konstantno beleži porast broja turista koji u njega dolaze iz godine u godinu. Smatra se jednim od najmultikulturalnijih gradova na celom svetu (zastupljeni predstavnici 190 nacija), a takođe i liderom na poljima moderne i alternativne umetnosti, muzičke i filmske produkcije. Berlin je ujedno najzeleniji grad Nemačke. Nalazi se na udaljenosti od 1249 km od Beograda. istorije, ali i tajne iz doba III Rajha, kao i tmurnog doba hladnog rata. U oktobru, studenti Farmacije iz Beograda i Novog Sada pošli su ka Berlinu. Kao i uvek, uzbuđenje i do- Slobodno vreme provodili smo u šetanjama bra energija mogli su se osetiti u vazduhu. Bili smo prelepim ulicama Berlina, posetama muzejima, prodavnicama najlepših čokolada, poznatim spremni na dugačak put jer smo znali da nas čeka pivnicama, fotografisanju (East side galery pruža nezaboravno putovanje. Na putovanjima ovakvog tipa najmanje što možete da očekujete je da ćete se mogućnost da se naprave najbolje fotografije u gradu i čuje najlepša priča o nekada podeljenom dobro provesti, upoznati nove mlade ljude, prisustvovati na organizovanim predavanjima iz oblasti Berlinu). Tokom našeg boravka u Berlinu se odfarmacije. Ostalo zavisi od vas samih, koliko ste en- ržavao Festival svetlosti pa smo uživali u fenomenalnim prezentacijama na mnogobrojnim građevinama. tuzijastični i da li ste avanturističkog duha. 46


zabava I slobodno vreme

Zgrada Reichstag

Najlepše od njih mogle su se videti na Trgu Zabave. Nismo propustili ni da budemo deo poznatog noćnog života Berlina pa smo posetili dva kluba – Matrix i E4, gde smo se odlično proveli. Edukativni deo ekskurzije svake godine organizuje NAPSer. Ove godine studentima je omogućena poseta dvema botaničkim baštama, jednoj u Berlinu, u sklopu Freie Univerziteta, i drugoj u Beču (Belvedere), u kojoj je studentima bilo održano predavanje. Sve ono što smo slušali na časovima Botanike i Farmakognozije, mnoge vrste biljaka koje smo videli samo na slika, a o njima učili, mogli smo tada videti svojim očima. Bio je to raj za sve koji su ljubitelji nauka o biljkama. Poslednji dan ekskurzije proveli smo u Beču, sa večernjim obilaskom Bratislave. Uz pratnju vodiča, upoznali smo Beč, jednu od evropskih prestonica kulture i umetnosti. Razgledali smo impresivne zgrada koje se odlikuju stilom koji je preovladavao za vreme vladavine cara Franca Jozefa, šetali istorijskim jezgrom grada: Hofburg, Direktor botaničke bašte u Beču drži predavanje u šumi bambusa ulice Graben i Kerntner, u kojoj se nalazi čuvena 47


zabava I slobodno vreme

katedrala Sv. Stefana. Nakon večernje posete Bratislavi uputili smo se ka Beogradu. Slobodno mogu da kažem da je jesenja ekskurzija odličan projekat koji ujedinjuje studente Farmacije iz Srbije. Projekt koji omogućuje da se uz pratnju vodiča obiđu najlepši i najznamenitiji gradovi i države Evrope, Botanička bašta dobiju najsavremenije informacije i steknu brojni kontakti sa profesorima čija predavanja smo slušali.

Studenti farmacije u Potsdamu

48


zabava I slobodno vreme

Nadam se da će se tradicija organizovanja jesenje edukativne ekskurzije nastaviti. Sledeća destinacija još uvek je nepoznata, ali je svakako možete predložiti. Nikola Madžarević

Berlinski zid Svakog oktobra Berin se pretvara u grad pun svetlosti. Prezentacije se prikazuju na znamenitim građevinama, spomenicima i palatama, trgovima, ulicama i čine Festival svetlosti jednim od najpoznatijih umetničkih svetlosnih festivala. Nacionalni, kao i internacionalni umetnici postavljaju svoje instalacije i tako pretvaraju grad u veliku scenu. Kroz prezentacije se pričaju priče, skreće pažnja i na poseban način predstavljaju kultura, umetnost, zanati. Ove godine održan je dvanaesti festival u periodu od 7. do 16. oktobra, baš za vreme naše posete Berlinu. Festival svake godine organizuje gradonačelnik Berlina. Izvor: http://festival-of-lights.de/en/2016/12/06/festival-of-lights-2017-2/

49


studentske organizacije

Studentski parlament Na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta održanoj 19.10.2016. godine verifikovani su mandati članova Parlamenta. Izabrano je novo predsedništvo, a studenti su delegirani u organe Fakulteta. Plan Parlamenta za školsku 2016/17. godinu je da nastavi i unapredi započete projekte kao što su raspodela ormarića, "Studenti studentima" i reevaluacija ESPB. Glavni zadatak ovog i narednog saziva Parlamenta, a ujedno i najveći izazov, biće rešavanje problema akreditacije iz 2013. godine učešćem u kreiranju novog programa. Studentski parlament biće uvek tu za probleme studenata. Možete nas uvek kontaktirati lično, putem mejl adrese članova ili na mejl adresu Parlamenta: parlament@pharmacy.bg.ac.rs. Student prodekan:

Luka Marošanin

luka.marosanin@yahoo.com

Predsednik:

Nikola Bošković

nikabonito@ptt.rs

Sekretar:

Jelena Rajičić

jelenarajicic96@gmail.com

Odnosi sa javnošću:

Bojana Pejović

pejovicbojana@rocketmail.com

Nastava i reforma:

Vanja Todorović

vanja.todorovic95@gmail.com

Nauka i međunarodna saradnja:

Natalija Arsić

natalija.arsic@yahoo.com

Unapređenje kvaliteta studiranja: Teodora Milenković

teodora_milenkovic@yahoo.com

Reevaluacija:

nikabonito@ptt.rs

Nikola Bošković

Predsednik Studentskog parlamenta Nikola Bošković 50


studentske organizacije

Uprkos zahtevnim fakultetskim obavezama, veliki broj studenata izdvaja svoje slobodno vreme kako bi ostali u laboratorijama i posvetili se istraživanju. Tada na miru mogu da se druže sa hromatogramima, pipetama, kulturama ćelija, spektrofotometrima, laboratorijskim miševima... Oni nisu kumodraška endemska vrsta, već zainteresovani i motivisani mladi ljudi koji uvek imaju spremno neko pitanje iz rukava. Povezuje ih velika radoznalost, upornost i posvećenost, iako ih zanimaju različite oblasti. Oni imaju mogućnost da nauče nešto više (često i mnogo više) nego što je planirano programom studija i nego što je moguće u većim grupama na vežbama. Početkom svake školske godine, u novembru, studenti mogu da odaberu temu u dogovoru sa nastavnikom na predmetu koji ih je posebno zaiteresovao ili da se prijave za temu u okviru Konkursa koji objavljuje Centar za naučnoistraživački rad studenata (CNIRS). Nakon toga počinje naučna avantura, koja traje do proleća, a nekad i duže. Svoje rezultate studenti prikazuju pred stručnom komisijom na Mini-kongresu koji se održava svakog aprila na Fakultetu. Nakon Minikongresa radovi se prezentuju na Kongresu studenata biomedicinskih nauka sa međunarodnim učešćem. Tada studenti Fakulteta imaju priliku da sarađuju i razmene iskustva, da se upoznaju i druže sa kolegama sa drugih fakulteta biomedicinske grupacije. Oni najvredniji i najposvećeniji svoje radove, uz dogovor sa mentorima, publikuju u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima. Entuzijazam sa

kojim studenti i njihovi mentori pristupaju radovima dokazuje podatak da svake godine na Mini-kongresu bude prezentovano oko 100 studentskih naučnoistraživačkih radova u čijoj izradi učestvuje skoro duplo više studenata. Svaki student koji se upusti u stvaranje svog naučno-istraživačkog rada uči, uz veliku pomoć svog mentora, gde i kako se traže tačne i najnovije informacije, kako se osmišlja i sprovodi istraživanje, kako se tumače rezultati. Takođe, studenti imaju priliku da ovladaju novim veštinama u laboratoriji i da saznaju više iz oblasti ili predmeta koji im se posebno dopao. Studenti vežbaju i timski rad i razvijaju dobru saradnju sa mentorima, sa kojima su često dugo u kontaktu i nakon završenog istraživanja, a i nakon diplomiranja. Veliki broj naučnoistraživačkih radova iskoristi se kao temelj kvalitetnih eksperimentalnih diplomskih radova. Tokom istraživanja studenti razvijanju svoja interesovanja, organizacione sposobnosti, kritičko mišljenje, samostalnost i inicijativu. Takođe, naučnoistraživački rad u biografiji izdvaja studenta-budućeg farmaceuta i prilikom konkurisanja za posao. Svako ko je nekad poželeo da bar na kratko postane naučnik ili se zapitao da li kafa utiče na lekove za migrenu, da li u štrudli od maka ima alkaloida, kako iskoristiti opalo lišće u farmaceutskoj industriji i slično, dobrodošao je u svet istraživanja i pozvan da se uključi u aktivnosti Centra za naučnoistraživački rad studenata. Ivana Vasiljević

51


studentske organizacije

pristup

Farmakoterapijski

armaceutski fakultet je u maju bio domacin jednog sjajnog projekta koji okuplja buduce lekare, farmaceute i biohemicare. Farmakoterapijski pristup je organizovan u saradnji dve studentske organizacije – studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta BPSA-e i studentske organizacije Medicinskog fakulteta IFMSA-e. Ove godine su koordinatori projekta Marko Radic (BPSA) i Danilo Markovic (IFMSA) preuzeli na sebe nimalo lak zadatak i zajedno sa mentorom prof. dr Branislavom Miljkovic odabrali temu “Reumatoidni artritis” kao interesantnu i sa aspekta terapije i inovacija na polju iste, ali i kao temu koja bi bila interesantna studentima svih zdravstvenih profila.

F

Projekat se sastojao iz dva dela: prvi deo cinila su predavanja na izabranu temu, dok je drugi deo bio rezervisan za radionicu, gde su studenti ucesnici bili podeljeni u timove i u okviru tima resavali zadate klinicke slucajeve. Timove su činili studenti medičine, farmačije i studenti medicinske biohemije i upravo je ovakav sastav ucesnicima ukazao na znacaj rada u okviru zdravstvenog tima i dolazenje do resenja zajednickim snagama. Prijatnoj atmosferi doprineo je i maestralan nastup hora “Raskovnik”, a znacajni trenuci zbelezeni su objektivom clanova Pharm Art-a. Predavaci: prof. dr Nada Vujasinovic Stupar, 52

katedra interne medicine –Medicinski fakultet; prof. dr Zoran Todorovic, katedra za farmakologiju –Medicinski fakultet; prof. dr Nada Kovacevic, katedra za farmakognoziju – Farmaceutski fakultet; doc. dr Ivana Đuricic, katedra za bromatologiju –Farmaceutski fakultet. Moderatori: asist. mr. ph. spec. Milica Ćulafic, katedra za farmakokinetiku i klinicku farmaciju (autor slucajeva za radionicu), dipl. farm. Goran Jankovic, katedra za farmakologiju, mr. ph. Aleksandra Vukasinovic, katedra za medicinsku biohemiju, dipl. farm. Jelena Janac, katedra za medicinsku biohemiju, asist. dr Slavica Pavlov Dolijanovic, katedra interne medicine – Medicinski fakultet. Kako verujem da je ipak najbolje cuti impresije iz prve ruke - od koordinatora projekta, kao i od ucesnika istog, u nastavku saznajte sta su oni imali da kazu nakon sto su se slegli utisci. Farmakoterapijski pristup je moj prvi projekat i isprva nisam znao sta se od mene ocekuje i sta ja treba da ocekujem u celoj toj prici. Zahvaljujuci timu ljudi iz moje lokalne kancelarije - BPSA, mentoru profesorki Miljkovic i kolegama iz IFMSA Danilu Markovicu i Marku Todorovicu, kroz zajednicke napore uspeli smo da stignemo do cilja. Znao sam da ispred mene nije bio nimalo lak zadatak, ali ono sto sam zeleo od samog pocetka je da kroz ozbiljan pristup celom događaju postavimo nove standarde u organizaciji Farma-


studentske organizacije

koterapijskog pristupa i da kroz zajednicku saradnju sa kolegama sa medicine probudimo svest kod studenata, ali i profesora o krucijalnom znacaju međusobne saradnje i timskog rada, posebno kada se radi o dobrobiti pacijenta. Nakon definisanja teme i obavljanja svih pojedinosti vezanih za samu organizaciju, dosao je i taj za mene veoma vazan dan. Atmosfera je bila i vise nego prijatna. Mnogo nasmejanih ljudi zeljni aktuelnih saznanja i otkrica iz oblasti nauke, spremnih da uce jedni od drugih i da međusobno sarađuju, ostavljajuci po strani sve predrasude. Sama ceremonija otvaranja, nastup hora, predavaci spremni da nesebicno dele informacije sa studentima, kao i izuzetna pozrtvovanost ucesnika radionice bili su za mene vise nego dobar pokazatelj da smo uspeli u nasoj zamisli. Na samom kraju napornog dana, shvatio sam da sam bogatiji za jedno novo iskustvo, kao i svi ostali toga dana. Bila mi je cast i zadovoljstvo da sarađujem sa divnim ljudima i da naucim mnogo toga novog. Smatram da Farmakoterapijski pristup ima svetlu buducnost i da tu tradiciju treba negovati iz prostog razloga sto studenti razlicitih obrazovnih profila, koji nemaju bas tako cesto sansu da razmenjuju svoja znanja, bas na pristupu imaju priliku da spoznaju vaznost komunikacije, timskog rada i međusobnog postovanja i saradnje. Svesni smo da imamo razlicita znanja i poglede na istu situaciju, ali takođe je neophodno da znamo da zajedno mozemo mnogo vise.

koji ne zaostaje za znanjem studenata medicine. Smatram da su posebno korisna predavanja od ljudi koji se svakodnevno bave datim zdravstvenim problemom. Slusajuci njihova predavanja, shvatila sam da postoji razlika između teorijskog znanja koje sticemo na fakultetu i prakse, stoga moramo uvideti znacaj sticanja iskustva nakon zavrsenih studija i daljeg ucenja i usavrsavanja. Ucestvovanjem sam naucila vise o samoj prirodi bolesti i farmakoloskim i nefarmakoloskim nacinima lecenja. Osim zanimljivih i korisnih predavanja kojima sam imala priliku da prisustvujem, Farmakoterapijski pristup mi je doneo i nova poznanstva sa buducim kolegama. Kroz zajednicko resavanje slucaja na radionici, imali smo prilike da osetimo atmosferu timskog duha. Zbog svega navedenog, mislim da bi trebalo ubuduce česče organizovati Farmakoterapijske pristupe i na druge teme jer je ovakav nacin ucenja najzanimljiviji za studente. Ivana Stefanović, Student Farmaceutskog fakulteta

Odlicna predavanja i dosta korisnih informacija o savremenim saznanjima o RA i terapijskim opcijama u njegovom lecenju. Radionica nam je omogucila da primenimo steceno znanje na konkretnog pacijenta i na taj nacin da uvidimo kompleksnost terapijskog pristupa. Takođe, resavanje slucaja u timu studenata medicine, Marko Radić, farmacije i biohemije pokazalo je koliki bi bio benefit u koordinator CSE uvođenju takve multidisciplinarne saradnje u svakodnevnu praksu, radi kvalitetnijeg dijagnostikovanja i lecenja pacijenata. Ovogodisnji domacini FTP-a, BPSA, uradili su odlican posao u organizaciji i izvođenju ovog projekta. U subotu Maša Josipović, je vladala izvanredna atmosfera i entuzijazam koji su Student Madicinskog fakulteta spojili studente dva fakulteta u idealnom ambijentu za usavrsavanje na temu Reumatoidni artritis. Siguran sam da cemo sledece godine ostvariti veliki uspeh u saradnji Bilo je zaista oplemenjujuce i poucno iskustvo, realan na ovom projektu, kao sto je to ucinjeno ove. prikaz slucaja i kompletan uvid u kompleksnost Marko Todorović, resavanja istog. Rado bih ponovo ucestvovala i za to sam da se organizuje vise puta godisnje. Upoznala sam dosta Student Medicinskog fakultet, koordinator IFMSA za divnih ljudi i kolega sa drugog fakulteta i to je jos jedan edukaciju dodatni plus ovom događaju. Jelena Pantović, Ucescem u ovakvom projektu uvidela sam vaznost saradnje sa drugim zdravstvenim radnicima u cilju postizanja najboljeg nivoa zdravstvene zastite za individualnog pacijenta. Takođe, ova saradnja mi je ukazala na kvalitet stecenog znanja na Farmaceutskom fakultetu,

Student medicinskog fakulteta

Milena Milovanović 53


Beograd -Marsej

studentske organizacije

54

U

prošlom broju smo spomenuli Twinnet zajedno sa drugim projektima koje studentska organizacija BPSA realizuje svake godine, a sada je vreme da se malo bliže upoznamo sa ovim veoma zanimljivim projektom.

Ukoliko bih morao da izdvojim nekoliko stvari koje su mi obeležile dosadašnje studiranje, među njima bi se svakako našla i ovogodišnja jednonedeljna Twin razmena sa studentima sa Farmaceutskog fakulteta univerziteta AixMarseille.

Prvo ćemo se podsetiti šta podrazumeva TWINNET - bilateralu razmenu studenata sa farmaceutskih fakulteta iz različitih evropskih država. Prosečno trajanje Twinnet-a je 5-7 dana i za to vreme se organizuje edukativni deo na odabranu temu iz oblasti farmacije, kao i društveni deo koji za cilj ima da studentimagostima približi kulturu i tradiciju zemlje domaćina.

Prva stvar koja me je oduševila je zgrada fakulteta koja je u obliku slova Y, odnosno antitela (kako za koga), a čije su prostorije raspoređene na 11 nivoa. Zvuči dosta fascinantno, a to potkrepljuje i činjenica da se nalaze u istom dvorištu sa Medicinskim fakultetom i na 20 metara od bolnice u kojoj studenti kasnije mogu da rade praksu.

Prethodnih godina projekat je organizovan sa studentima iz Bratislave, Ankare i Istanbula, a razmena sa Zagrebom je par godina za redom, moglo bi se reći, tradicionalno organizovana. Ove godine je prvi put uspostavljena saradnja sa kolegama iz Francuske, tačnije iz prelepog Marseja. Dvanaestoro naših studenata je u aprilu imalo to zadovoljstvo da poseti ovaj grad bogate istorije i kulture, dok je kraj oktobra rezervisan za druženje sa Francuzima u Beogradu. Kako su se proveli, šta je na njih ostavilo najjači utisak, koje su sličnosti i razlike u sistemu školovanja između Srbije i Francuske najbolje će vam dočarati sami učesnici ovogodišnjeg 13. po redu Twinnet-a.

Njihove studije su ništa nalik našim. Jedina sličnost je to što su im samo vežbe obavezne, dok predavanja nisu obavezna. Prva godina im je najstresnija, jer tek nakon nje se, shodno rezultatima, opredeljuju za farmaciju, medicinu, stomatologiju ili akušerstvo. U drugom semestru četvrte godine studenti biraju usmerenja: industrija, apoteka ili internat koji je usmeren ka nauci i bolničkim predmetima. Inače, studenti rade bilo koju vrstu staža dok studiraju (npr. u apoteci), tako da nemaju potrebe da to rade nakon studija. Na fakultetu imaju savremenu aparaturu (njihovi studenti vežbaju na HPLC-u) i mnoštvo istraživanja koja su u vezi sa glikoproteinom CD146. Imaju istraživačke timove koji najviše istražuju u oblasti kancerologije, vaskularne patologije, infektivnih bolesti. Na


studentske organizacije

fakultetu smo imali priliku da posetimo nekoliko laboratorija, pričamo sa profesorima i zaposlenima i vidimo šta i na koji način istražuju. Boravak u Marseju upotpunili smo odlaskom na Open bar koji su organizovali fizioterapeuti. Koncept je isti kao kod nas, samo što su Francuzi spremniji da zanemare većinu stvari zarad dobrog provoda. Drugim rečima, imaju malo veću tendenciju da se, na ovom posebnom događaju u životu svakog studenta, degradiraju, pa su neki od njih dolazili zamotani u pelene jer je tema bila ,,Bebe''. Počelo je sa bebama, a završilo se kao Vartolomejska noć.

se sprovode prve dve faze kliničkih ispitivanja, a onda se ispitivani lek prodaje nekoj većoj kompaniji radi daljeg istraživanja i plasiranja na trzište. U bolničkim apotekama je sve automatizovano i sve se radi preko računara.

Njima fakultet traje 6 godina ukoliko se obrazuju za javnu, odnosno bolničku apoteku – to je jedan smer, a ukoliko žele da rade u kompanijama i za to takođe imaju smer koji pokriva većinu pozicija na kojima bi mogli raditi u nekoj kompaniji. Takođe imaju mogućnost ukoliko su na drugom pomenutom smeru da upisu MBA (Master of Business Administration) studije, isto kod njih na fakultetu. Posetili smo i hematološko odeljenje bolnice La Timone, kao i Innate Pharma kompaniju, koja se ba- Međutim, ako žele da rade kao klinički farmaceuti, vi razvojem novih bioloških lekova, antitela za tret- fakultet im traje neverovatnih 9 godina. Sve vreme u man kancera. Što se tiče edukativnog dela, Francuzi toku studija imaju obavezne prakse koje su plaćene, u trajanju od 3-6 meseci. Većina nas se sa problemsu nas pošteno našetali. ima u praksi susreće tek prilikom stažiranja ili stupanjem u radni odnos, dok kolege iz Francuske zahvaljujući obaveznoj praksi tokom samih studija imaVreme u Marseju je brzo prolazilo, a mi smo svaki ju mogućnost da se upoznaju sa izazovima koji bi ih trenutak grabili zajedno, te smo išli i u obilazak nekog ostrvca brodom, na kome su devojke snimale sačekali nakon završetka školovanja. spot za How deep is your love, koji neće biti pubMarsej je kao grad jako interesantan, lučki grad sa likovan jer preti da trenutni baci u zaborav. U prelepom marinom. Za one koji nisu znali zamak u međuvremenu, dok smo jeli u njihovoj menzi, plani- kome je boravio Monte Kristo nalazi se na ostrvu rali smo Đoletovu i Džesikinu trodnevnu srpskokoje se vidi iz marine Marseja. Moraju se pomenuti i vijetnamsku svadbu, zvali muzičare, smišljali imena prelepa ostrvca u neposrednoj blizini Marseja sa deci i planirali mu porodično putovanje u tazbinu plažama u uvalama i kristalno plavom vodom. Vijetnam, a večeri provodili u karaoke barovima uz Naravno, družili smo se stalno, moj twin je bio car, dobru muziku. baš se potrudio oko mene. Ima brata i sestru, a tata To je bilo najbržih 7 dana u mom životu, a novim mu je muzičar pa je i kod kuće uvek bilo zabavno i kolegama bih hteo da poručim da na najbolji način veselo. Imali smo i internacionalno veče sa njihovom iskoriste vreme dok su studenti i da se upuste u tradicionalnom hranom koja je bila fenomenalna. ovakve stvari, jer će se vratiti sa milion uspomena i Učili smo ih da igraju kolo i da pevaju Rastine trenutaka kojih će se sa smeškom sećati celog svog pesme, kao i da kažu brzalicu „na vrh brda vrba života, čak i onda kada ne budu mogli da se sete 3β, mrda“ možete zamisliti koliko je to bilo smešno sa 5α/β, 8β, 9α ,10β, 13β, 14α ili kakvog je ukusa trans francuskim „r“. Takođe, izašli smo u nekoliko -anetol, barem dok ne nazdrave čašicom pastisa u klubova u marini i moram priznati da je innekom baru u marsejskoj luci. teresantan noćni život, naročito vikendom. Svakome bih preporučio twin zbog toga sto ćete osim novih prijatelja i još jednog posećenog grada na mapi doNemanja Đorđević biti novu perspektivu i proširiti vidike. Za deo kada Učesnik Twinnet-a oni dolaze kod nas, stay tuned... Pre svega moram reći da su se Francuzi izuzetno potrudili oko edukativnog dela, osim predavanja na fakultetu vodili su nas u dve bolničke apoteke i u kompaniju koja proizvodi antitela. U ovoj kompaniji

Aleksa Jovanović Učesnik Twinnet-a

55


studentske organizacije

Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam dobila priliku da budem LMO coordinator u studenskoj organizaciji našeg fakulteta. Kao prošlogodišnji učesnik Twinnet projekta, videla sam kako je sve zaista pozitivno i drugačije, pa nije bilo dileme da li se prijavim za ovu funkciju. Ove godine smo ni manje ni više ostvarili kontakt sa jednom velikom i lepom zemljom - Francuskom i postigli dogovor da posetimo Marsej, a potom da iste studente velikodušno dočekamo u Beogradu. S obzirom na to da su učesnici, moje kolege, već preneli svoje utiske, ja bih se fokusirala na to šta je nama kao domaćinima u planu da organizujemo za njih. Ono što me svakako najviše fascinira kod ovog projekta je što, osim putovanja u neku drugu zemlju, u potpunosti je neobično i dragoceno iskustvo kako doživis svoj grad u danima njihove posete. Kao da ti studenti prenesu euforiju zbog dolaska i upoznavanja našeg grada, da se i ti nekako osetiš kao da si prvi put u njemu i kao da si i sam turista. Čak sam posetila neke objekte koje nisam ranije, kao sto je npr. Top of the Hub, ali i čula neke informacije o svom gradu koje do sada nisam imala prilike da čujem. Naravno, glavni cilj nam je da predstavimo Farmaceutski fakultet u Beogradu kao jednu ozbiljnu instituciju, iza čijih vrata se nalazi veliki broj stručnjaka, predanih asistenata i ostalih zaposlenih. Želimo da se naše kolege iz dijaspore susretnu sa svakodnevicom beogradskih studenata, da uporedimo sisteme obrazovanja i proširimo jedni drugima vidike kroz raznovrstan edukativni program. U planu nam je da posetimo katedre obogaćene opremom, kao što je Farmaceutska tehnologija, da pokažemo višejezičnost naše ustanove, te će u skladu sa tim biti organizovano i predavanje na francuskom koje će držati profesorka Milica Mirić. Zatim obilazak fakulteta i poseta muzeju i sve to u saglasnosti sa dekanom i prodekanom za nastavu koje će, prijemom u svečanoj sali ozvaničiti početak razmene. Sve ovo će biti itekako prošarano bogatim društvenim progamom koji Beograd nudi. Mi smo u Marseju postali društvo sa sličnim interesovanjima, pa ćemo i sada zajedno da izlaziti i gostima pokazati kako izgleda grad koji nikad ne spava. Imaće priliku i da posete mesta od bitnog istorijskog značaja za naš narod kao što je Kalemegdan, muzej Nikole Tesle, boemsku četvrt, trg Nikole Pašića, itd. Pokazaćemo im bogatstvo trpeze i gostoprimstvo u našim domovima. Njihov dolazak je predviđen za 26.10. – 1.11.2016 i to će biti dani kada se zaboravljaju sve obaveze, zanemaruju hladni jesenji dani i upušta u more novih uspomena i prelepih događaja. Nikolia Drakulić Koordinator ovogodišnjeg Twinnet projekta

Milena Milovanović

56


studentske organizacije

S E P

TUDENT

XCHANGE

ROGRAMME

Student Exchange Programme (program stručne studentske razmene) je projekat IPSF-a (International Pharmacy Students’ Federation) koji omogućava studentima da steknu radno iskustvo u jednoj od 80 zemalja širom sveta. Ove godine 58 studenta iz Srbije imalo je priliku da oseti šta znači SEP duh u državama po svom izboru . A mi smo imali zadovoljstvo da u Beogradu ugostimo 18 studenta iz Indonezije, Slovenije, SAD-a, Poljske, Španije, Hrvatske, Portugala i Češke. Studenti su svoju stručnu praksu obavljali u Kliničkom centru Srbije, apotekama „Beograd“ i na našem fakultetu. U slobodno vreme su obilazili znamenitosti, muzeje, uživali u srpskim specijalitetima i noćnom životu. Njihove utiske o praksi, Beogradu i Srbiji će vam preneti Lucie iz Češke i Daniel iz SAD-a.

How did you decide to come to Serbia? Dan: Serbia offered a rotation site that would hopefully give me more insight on my future career goals. I also did not know much about the country and thought this experience would give me a good reason to learn more about the people and culture. Also, the program offered a lot of placements so I thought I would get to meet a lot of other students from around the world. Lucie: First reason were empty places for students. My final decision was because I could be 5 weeks in the hospital pharmacy with opportunity to work with clinical pharmacist.

What were you first impressions about Belgrade/Serbia? Dan: It was a lot hotter than I expected but the food was great. Lucie: I think my first idea was “Wow, Belgrade looks really good. I did not expect that!” I saw interesting city with rich history and culture and across all Serbia magnificent nature. However, my 57


studentske organizacije

biggest surprise were people. Every time I spoke with Serbian people, they were kind, helpful and friendly. At the beginning I thought it is coincidence, but every day it happened again and again at the bus stop, in the shop and restaurant, in the street…

What did you like the most and what did you find unusual (compared to your country)? Dan: I liked the food the most and what I found unusual compared to the US are the ideas of preserving historical sites. I also found the clothing restrictions at the school interesting. Lucie: As written above, people were great. I also liked the organization from BPSA. It was easy to contact them when we wanted to go out to club, restaurant or just sightseeing. In my exchange, there were more students in the same time so I had no chance to be bored even for a minute. Unusual for me was food. Do not get me wrong, I like Serbian food – it is tasty, full of meat and - but in every restaurant it is similar – čevapi, pljeskavica, palačinka sweet or salt and white meat with bread or French fries. Where is rice? And what about fish, you do not like it?

Which Serbian words (phrases) did you learn? Dan: Hvala, Dobra Dan, Ciao, Zdravo Lucie: zdravo, dovidenja, hvala, čevapi, palačinka, biele maso, pljeskavica sa kajmakom, jedno pivo, pekara, pranie a susheni odenie, molim te, volim te, živjeli

Where did you have your practice and what were you doing there? Dan: I spent the first two weeks of my practice at the Faculty and did research in the Biochemistry department. It was not entirely different from what I’ve experienced in the past but the people were great which made a memorable experience. Lucie: I was at the hospital pharmacy in the Clinical Centre of Serbia. We visited other departments including Production Department for 4 days. Pharmacists showed us most of their daily routine and we were happy to try it out. They were patient and answered all our curious questions about clinical pharmacy and health care in Serbia.

What did you bring home from Serbia (souvenirs, food, drinks)? Dan: Plazma, magnets, postcards, pictures, ticket stubs Lucie: I bought one bottle of plum Rakija and one Vinjak. Then some bananas in chocolate, special tea, jam, ajvar and shirt with Putin´s face for my boyfriend as personal joke. I wanted to buy some beer, but I didn´t have enough space in my luggage. For myself I bought a lot of handmade earrings and some clothes. Milena Milovanović

58


studentske organizacije

NA

PS

er

ko

ng

re s

Najznačajni događaj u NAPSer kalendaru je Nacionalni kongres studenata farmacije, koji se održava krajem svake godine. Nešto čemu se ceo tim raduje i što je kruna jedne NAPSer godine. Planiranje kongresa, dogovaranje i ugovaranje traje čitavu godinu. Započinje još od Motivacionog vikenda i sve do decembra krase ga upornost, požrtvovanost, sastanci, ideje, dogovori, pregovori... Najbitnija karika u svemu je biti timski igrač, znati da saslušaš, da predložiš, iskordinišeš, sojički se nosiš sa ponekim neuspehom i preprekom koja se uvek nađe na putu. Trudimo se da odaberemo interesantne aktuelne teme, da kontaktiramo eminentne stručnjake i dobre predavače, da osmislimo što više kreativnih i primamljivih radionica kroz koje će studenti steći nove veštine, unaprediti postojeća znanja i učiti da rade u timu. Neizostavno, tu smo da osmislimo i organizujemo najbolji provod kroz tematske žurke, da „kumujemo“ mnogim prijateljstvima i ljubavima koje su se baš na kongresu rodile, jer ovo je mesto i jedina prilika u godini, gde imate mogućnost da se upoznate i družite sa oko 300 studenata Farmacije u Srbiji! Okupljamo studente farmacije iz Novog Sada kroz lokalne kancelarije PSANS, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, EUPSA, Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, Niša, kroz lokalnu kancelariju NiPSA, Medicinskog fakulteta u Nišu, Kragujevca, kroz lokalnu kancelariju KgPSA, Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i Beograda kroz BPSA-u, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Osvrćući se unazad, ogromno is59


studentske organizacije

kustvo je iza nas, već osam uspešno organizovanih kongresa! Prvi kongres održan je 2008. godine, sa temom „Farmaceuti 21. veka“ a studenti su imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima koje se pružaju budućim farmaceutima nakon završetka studija. Usledila je 2009.godina na temu „Lek: od formulacije do pacijenta“ koja je približila studentima proces nastanka leka. Sledeće godine, na trećem kogresu tema je bila „(Ne)racionalna upotreba lekova“. Četvrti kongres sa temom „Samomedikacija- istina ili izazov?“ dao je odgovor na pitanje koja je uloga farmaceuta u samomedikaciji. Temu petkog kongresa krasio je naziv „Pacijent- slučaj ili čovek?“ kroz koju je sagledan pacijent iz ugla farmaceuta u javnoj i bolničkoj apoteci, iz ugla medicinskog biohemičara i farmaceuta u državnim institucijama. Šesti kongres je protekao kao „Farmaceutska delatnost- šanse i izazovi“ i dao odgovore na pitanja sa kojima se većina nas, kada završimo fakultet i sretne- šta dalje? „Farmacija budućnosti- novi pristupi starim izazovima“ bila je tema sedmog NAPSer kongresa. Na osmom kogresu “Biljni i dijetetski preparati, informisanost, stavovi i racionalna upotreba“ smo se bavili proizvodnjom, registracijom i promocijom ovih proizvoda i objašnjavali savremenu ulogu farmaceuta u celokupnom procesu. Ove godine od 5-8. decembra održan je 9. po redu NAPSer kongres sa temom “Terapija kancera- izazov današnjice”. Veliki broj eminentnih stručnjaka okupio se na Zlatiboru, kako bi kroz edukativni deo- predavanja i radionice, studentima približili ovu temu i pomogli u rešavanju nedoumica. Ove godine je prvi put organizovano Nacionalno savetovanje pacijenata, na kojem je pobedu u takmičarskom delu odnela koleginica Božica Kovačević sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Takođe, prvi put ove godine, organizovana je i akcija Javnog zdravlja, koja se nastavila na radionicu, kao plod ideje rođene još na prošlogodišnjem kongresu. Sprovedena je u samom centru Zlatibora, posvećena borbi protiv raka dojke. Kroz sve dane kongresa, sa nama bili su i volonteri Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele

NAPSer tim 2015 sa predavačima 60


studentske organizacije

od raka “NURDOR”, pa smo svi udruženim snagama uspeli da sakupimo prilog namenjen izgradnji novog hemato- onkološkog odeljenja u Nišu. Osim toga, imali smo i akciju sakupljanja plastičnih čepova- “Čepom do osmeha”. U pauzama od učenja, verujemo da smo bogatim društvenim delom kroz tematske žurke, doprineli da se rode mnoga prijateljstva, ljubavi, da se stvaraju sećanja koja će se prepričavati dugo i koja će sve vas koji ste prisustvovali, a posebno vas koji niste, dovesti na sledeći jubilarni, 10. NAPSer kongres! Vidimo se! Milošević Vanja Nacionalni koordinator za javno zdravlje, NAPSer

Otvaranje kongresa

Interaktivno predavanje 61


studentske organizacije

Akcija Javnog zdravlja

Volonteri NURDOR-a

62


studentske organizacije

Profesorka Šobajić na žurci

NAPSer tim 2016

63


studentske organizacije

64


studentske organizacije

Artistima je ova godina donela mnogobrojne ideje, planove i preokrete, od kojih je svakako najbitniji odabir koordinatora, naše nove mlade nade. Na čelu sa Kristinom Rajić, pripremali smo našu jubilarnu desetu izložbu - Pisanje svetlošću, gde smo prvi put prikazali spoj analogne i digitalne fotografije. Dugo smo radili na opremanju tamne sobe na Katedri za botaniku i jedva čekali da je osposobimo za upotrebu. Glavnu pomoć i savete smo dobijali od Gorana Fodulovića bez koga ne bismo uspeli da sprovedemo u delo priču o analognoj fotografiji. Sledeći korak bila je radionica o razvijanju u tamnoj sobi koju nam je vodio Darko Ilić, i prvo razvijanje filma je proslo uspesno. Međutim, kada smo počeli da razvijamo i fotografije, grešili smo, pravili pretamne ili presvetle verzije. Uz svo to iskustvo uspeli smo da dođemo do znanja i napredovanja u kompoziciji i osećaju za prostor. Otkrili smo osećaj kada se postaje autentični stvaralac kad smo jednu takvu analognu fotograiju držali u rukama i znali da je unikatna. Najzad, uz mnogo provedenih sati u tamnoj sobi, analogni deo naše izložbe bio je spreman i mogli smo da ga spojimo sa digitalnim, čiji smo odabir fotografija već odredili. Tema izložbe je bila slobodna, jer je sam cilj bio poređenje digitalne fotografije koja preovladava u modernom svetu tehnologije i analogne fotografije koja još uvek ima svoje verne pristalice. Izložba je održana 23. novembra u holu Farmaceutskog fakulteta sa trajanjem od deset dana, gde su studenti i ostali mogli da dožive naš svet i uživaju u pauzama između vežbi. Tanja Ćirović

65


studentske organizacije

Da li si dovoljno hrabar da budeš deo našeg tima?

Prva stvar koju sam gledala kada sam upisivala stvarima koje voliš, zato što nikad nećeš imati ovaj fakultet nije bio spisak predmeta koje slobodnog vremena”. Nije mnogo ću pohađati, ni osvrt na raspored i celodvremena proslo od kad sam zaista nevne vezbe i predavanja koja će sebično počela da dolazim na probe. Upoznala zaokupirati moje dane, pa i vikende, niti sam i stekla toliko divnih prijatelja, to ko će od mog drustva upisati ovaj spoznala sam i onaj adrenalin koji te fakultet, već činjenica da Farmaceutski prožima potpuno dok si na sceni dok je u fakultet ima sekciju hora. I znam da zvuci tebe uprto nekoliko stotina lica. Putovala pomalo smešno, a možda bi bilo i mansam u Sombor, nastupajući sa jos dva je smešno da sam zaista pocela da hora, pevala sam na Danima idem na probe od trenutka kada Frankofonije, na CONU2016 i sam se upisala… Međutim, to nisobeležavala sam većinu am učinila. Zaboravila sam potpudogađaja na samom fakultetu! no na moju strast prema pevanju, Predivno iskustvo! sve do početka pete godine A sta me očekuje? Put u Vršac i fakulteta, kada sam slučajno srela nastup u Millennium Centru 9. dirigenta hora, onako u hodniku, dok novembra, veliki Novogodišnji su se moje kolege – horaši, spremali za koncert, ali i koncert desetogodisprobu. Ispričavši mu moju priču, poglenjice postojanja hora Raskovnik u dao me je i rekao da su moje obaveze SKC-u, gde ću imati priliku da upozništa drugo no izgovori i izgovorio je nam članove - pionire mog hora. jednu rečenicu o kojoj sam kasnije mnogo razmišljala i na kraju prihvatila A ti? Da li si dovoljno hrabar da budeš kao filozofiju života – “Nikad nemoj da deo našeg tima? čekas na slobodno vreme da bi se bavio Tamara Stamenić

66


studentske organizacije

“I napred Farmaleee, ja ludo volim te, ja sam uz tebe sve do pobede...!” Reči ove, među farmaceutima popularne, navijačke pesme orile su se svih pet dana Medicinijade kad god bi neka od ekipa Farmaceutskog fakulteta izašla na teren. Takmičenje je održano u maju ove godine, tačnije od 7-12. maja na Kopaoniku. Farmaceutski fakultet je imao svoje predstavnike u fudbalu, odbojci, rukometu, košarci, streljaštvu, plivanju i stonom tenisu. Uz ogromnu želju za pobedom, borbeni i timski duh kako sportista tako i navijača, ali i sjajnu atmosferu i druženje osvojene su četiri medalje. Ekipe koje ni ove godine nisu razočarale i u Beograd se vratile sa medaljama su ženska odbojkaška i ženska rukometna ekipa sa bronzanim medaljama i ženska fudbalska ekipa sa srebrnom medaljom. Veliki uspeh ostvarila je muška rukometna ekipa koja je zavidnim timskim zalaganjem osvojila treće mesto u veoma jakoj konkurenciji. Za kraj, pomenućemo veliko takmičenje koje očekuje naše tri najtrofejnije ženske ekipe. U pitanju je Euroijada, takmičenje koje okuplja preko 1000 studenata sportista iz svih zemalja Evrope. Boje fakulteta braniće ženska fudbalska, odbojkaška i rukometna ekipa. Ove godine Euroijada se održala od 11-14. novembra, a grad domaćin je Prag. Do sledećeg druženja, sportski pozdrav! Milena Milovanović

M E D I C I N I J A DA

67


sport

u službi sporta

O

d ranih dana razvoja ljudske civilizacije pa do danas sport zaokuplja pažnju ljudi, postajući tako, sa godinama, jedan od bitnih aspekata života. Danas, u vreme “modernih gladijatora”, sport je više od igre, a interesovanje za ishranu, kao jedan od faktora koji mogu uticati na performanse sportista, dostiglo je svoj zenit. Od načina ishrane zavisi, ne samo zdravstveno stanje sportista, već i rezultati koje oni postižu u toku takmičenja. Povećane energetske potrebe koje postoje kod sportista zadovoljavaju se adekvatnim energetskim unosom i raznovrsnom ishranom koja obezbeđuje sve neophodne nutrijente.

korn-fleks, lubenica i beli hleb odlikuju visokim glikemijskim indeksom. Pre izvođenja fizičke aktivnosti savetuje se unos 3-5g ugljenih hidrata niskog glikemijskog indeksa po kilogramu telesne mase, za vreme aktivnosti oko 30g ugljenih hidrata srednjeg glikemijskog indeksa na sat aktivnosti, a po završetku utakmice ili treninga, 10-12g ugljenih hidrata, srednjeg ili visokog glikemijskog indeksa, po kilogramu telesne mase sportiste. Proteini su sastavni elementi ljudskog tela, a optimalno snabdevanje njima je temelj sportskog uspeha. Proteini su izgrađeni od aminokiselina od kojih je deset esencijalno tj. ne mogu se sintetisati u ljudskom organizmu. Kvalitet proteina zavisi od sadržaja esencijalnih aminokiselina i mogućnosti njihove resorpcije. Životinjske belančevine su sa fiziološkog stanovišta značajnije od biljnih jer sadrže više esencijalnih aminokiselina, posebno račvaste aminokiseline koje su kod sportista najznačajnije. Poželjno je da kod sportova izdržljivosti unos proteina bude 1,2–1,4g po kilogramu telesne mase, kod sportova snage i brzine 1,2-1,8g po kilogramu telesne mase, a kod bodibildinga 2-3g po kilogramu telesne mase sportiste.

Kako bi se obezbedila energija za kontrakciju mišića, neophodan je unos ugljenih hidrata. Pri obavljanju fizičkih aktivnosti većeg intenziteta savetuje se veći unos ugljenih hidrata, a u zavisnosti od vremena unosa, koriste se ugljeni hidrati niskog, srednjeg ili visokog glikemijskog indeksa. Glikemijski indeks je brzina kojom se povećava nivo glukoze u krvi posle uzimanja određene količine hrane. U namirnice niskog glikemijskog indeksa ubrajaju se voće, većina povrća, integralni hleb, integralni pirinač, pasta, Masti, tj. estri masnih kiselina i glicerola, predmleko, meso i ulja. Proizvodi od celog zrna pšenice i stavljaju najveći energetski izvor za organizam. beli pirinač imaju srednji glikemijski indeks, dok se Dugotrajno i naporno treniranje dovodi do većeg

68


sport

smanjenja glikogena u mišićima, te dolazi do kompezatornog povećanja mobilizacije i iskorišćavanja masti iz depoa, čime organizam sebi obezbeđuje potebnu energiju. Unos lipida ne bi trebao da prelazi 30% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa (manje od 10% za zasićene masne kiseline i manje od 300mg holesterola dnevno). Prema petogodišnjem iskustvu Centra za sportsku ishranu i suplementaciju najčešće greške u ishrani sportista su: siromašno znanje o sportskoj ishrani, finansijski problemi prilikom kupovine hrane, neraznovrsna i tipska ishrana, česta putovanja itd. Pored raznovrsne ishrane, za sportiste je od izuzetnog značaja i rehidratacija, pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti. Sportistima se savetuje korišćenje sportskih pića odgovarajućeg sastava, kako bi se postigla rehidracija. Kofeinska i energetska pića se ne smatraju dobrim rehidrirajućim pićima i sportisti bi trebali da ih izbegavaju tokom ali i posle vežbanja jer može doći do dehidratacije. Gubitak vode tokom fizičke aktivnosti prati gubitak minerala, pa je pojava deficita NaCl česta (javlja se malaksalost i grčevi u mišićima) i trebalo bi je prevenirati većim unosom NaCl putem hrane i tečnosti pre i nakon završene fizičke aktivnosti. Usled povećane aktivnosti nervnog, mišićnog i kardiovaskularnog sistema, kao i povećanog metabolizma šećera, koji je praćen povećanom potrošnjom tiamina, riboflavina i niacina, kod sportista postoji povećana potreba za vitaminima B kompleksa. Raznovrsnom ishranom i adekvatnom hidratacijom mogu se obezbediti sve hranljive materije potrebne organizmu, tokom ili u toku oporavka od fizičke aktivnosti. Pri sastavljanju obroka jako je važno voditi računa da li je reč o periodu između dva takmičenja ili o samom takmičenju. Nije retkost da sportisti svoju ishranu dopunjuju suplementima, ali kako proizvodnja suplemenata nije precizno kontrolisana, sportista mora da zna da njihovo korišćenje nosi i rizik. Zanimljivosti 

Višestruki šampion, plivač Majkl Felps, svakog dana pojede 12000 kcal.

Najbrži čovek na planeti, Jusein Bolt, tokom dana jede tek toliko da ima dovoljno energije za trening, dok mu je najobilniji obrok pred spavanje. Konzumira dosta povrća, čak i brokoli iako ga ne voli.

Novak Đoković, jedan od najboljih sportista današnjice, smatra kako mu je upravo promena načina ishrane pomogla na putu ka uspehu. On se hrani po principima bezglutenske dijete koja se primenjuje u okviru medicinske nutritivne terapije obolelih od celijačne bolesti, glutenske enteropatije. Ovo oboljenje spada u alergije, tako da i mala količina glutena izaziva alergijsku reakciju. Novak Đoković pije mlaku vodu ceo dan u velikim količinama, jede manuka med, iz ishrane je izbacio šećere i pšenično brašno, izbegava mleko i mlečne proizvode, jede lagana i nemasna mesa, dok pohovano i jela spremljena u dubokoj masti izbegava. Nedostaci bezglutenske dijete potiču od toga što je gluten zastupljen u velikom broju namirnica i teško ga je izbeći u svakodnevnoj ishrani. Ova dijeta je često monotona, zahteva edukaciju o njenoj primeni, ali uprkos tome doprinosi otklanjanju simptoma koje prate celijakiju kao i do gubitka viška kilograma, čak 1-1,5 kg težine za 4 dana. Aleksandra Sejdović

69


sport

MAČEVANJE od drevne borilačke veštine do savremenog olimpijskog sporta Mačevanje je jedna od najstarijih veština, a takođe je i među najstarijim olimpijskim sportovima. Prvi mač je napravljen još 3.000 godina pre nove ere, i značio je – život. Na maču su se polagale zakletve, a čuveni vitezovi su bili najveštiji u borbi sa mačem. Srpski mačevaoci su bili slavni i cenjeni. Despot Stefan Lazarević je u svoje vreme bio najbolji vitez svih evropskih mačevalačkih turnira.

Danas se savremeno, sportsko mačevanje bitno razlikuje od mačevanja u prošlosti. Predstavlja sport koji zahteva poštovanje sportskih pravila, protivnika, sudija, puno rada i odricanja da bi ste postali šampion. Ono što će vam svaki mačevalac reći kad prvi put uzmete oružje u ruke, kad se prvi put borite za svoj klub, za svoju zemlju, to je osećaj koji ćete pamtiti celog života. A ono što je najlepše, možete imati deset ili pedeset godina, nije kasno da postanete dobar mačevalac, naučite da poštujete sebe i protivnika i uživate u borbi i nadmudrivanju na plemenit, sportski način.

Posle alpinizma i trke Formule, mačevanje je jedna od tri najteže sportske discipline. Atraktivna je borilačka veština ali i zahtevan, dinamičan i brz sport. Trenirati mačevanje znači: voleti mačevanje, biti veoma istrajan i strpljiv. U modernom mačevanju postoje tri discipline: mač, floret i sablja. Razlikuju se po:

1. obliku oružja 2. važećoj bodnoj površini i 3. tehnici mačevanja

Mačevanje nekada!!! 70

Mačevanje danas!!!


sport

Mač je najmasivnije od tri sportska oružja sa većom gardom a pogodak se u sportskoj borbi postiže isključivo ubodom. Bodna površina je celo telo (od vrha patike, do vrha maske na licu). Zahteva dosta koncentracije, ali je najlakši za shvatanje borbe.

Floret je oružje sa najmanjom gardom (zaštita ruku) i spada u najbrže oružje. Pogodak se ostvaruje isključivo ubodom, a važeća bodna površina je samo grudni koš. Nose se prsluci koji se zovu plastroni, protkani metalnim nitima, da bi aparat registrovao ubod. Floret zahteva izuzetnu tehniku i brzinu.

Sablja je oružje sa najvećom gardom sa posebnim delom koji štiti šaku. Pogodak se postiže ubodom i sečenjem (bilo kojim delom oštrice sablje: vrhom ili oštricom), a bodna površina je od pojasa na gore, nosi se plastron sa dugim rukavima i posebna maska. Izuzetno dinamična disciplina.

Standardna obuhvata:

mačevalačka

oprema

1. mačevalačku jaknu 2. rukavicu 3. električni kabl (šnur) 4. oružje (mač, floret, sablja) 5. mačevalačke pantalone 6. mačevalačka masku 7. mačevalački podplastron

Sva oprema je testirana i trpi veliku silu, tako da je praktično ni teorijski nemoguće probušiti odelo ili masku. Stoga je mačevanje najsigurniji borilački sport i osiguravajuća društva ga svrstavaju po mogućnosti povrede u istu grupu sa tenisom, rukometom, košarkom, fudbalom. Glavna organizacija zadužena za mačevanje u Srbiji je Mačevalački savez Srbije. Mačevalački klubovi su brojni: Pobednik, Crvena zvezda, Železničar, Silni, Spartak, Omladinac,... Najtrofejnija mačevalka naše zemlje je Vera Jeftimidajes. Osvojila je preko 80 pehara i medalja na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Najuspešnija srpska mačevalka je Tamara Savić-Šotra, trostruka učesnica na Olimpijskim igrama pod zastavom SR Jugoslavije. Najveći uspesi srpskog mačevanja od osamostaljenja Srbije 2006. godine su: bronzana medalja na Mediteranskim igrama u Mersinu 2013. godine koju je osvojila Smiljka Rodić, zlatna medalja na Prvenstvu Balkana 2015. godine u Nišu osvojena od strane Romane Caran i bronzana medalja na Evropskom veteranskom prvenstvu 2015. godine u Hrvatskoj koju je osvojio veteran Zoran... Mačevanje je sport za sve uzraste, ne poznaje granice ni po polu ni po godinama. Na svetskom veteranskom prvenstvu koje se održalo u Hrvatskoj 2010. godine, nastupila je i 93-godišnja takmičarka. Pavlović Milica Doc. dr Danijela Đukić - Ćosić 71


nauka

Higija (grč. Hygieia/lat.Hygia) je bila boginja zdravlja u antičkoj Grčkoj. Na grčkom jeziku njeno ime znači “lečiti, doneti zdravlje”, pa je zato smatrana zaštitnicom zdravlja. Od antičkog doba je poistovećivana sa zdravljem i čistoćom tj. higijenom.

Simboli koji su vezani za Higiju jesu zmija i voda. Za zmiju se veže veliki broj simboličkih značenja koja proizlaze iz njenih temeljnih karakteristika. Tako zmija simbolizuje budnost i stalni oprez u svrhu očuvanja unutaršnje ravnoteže čiji gubitak vodi bolesti. Zbog odbacivanja stare i dobijanja nove kože, zmije su takođe moćan simbol pomlađivanja i obnove zdravlja. Budući da zmije mogu i usmrtiti i izlečiti, Filon Aleksandrijski piše da su simbol moći, i negativnih i pozitivnih. Pri tome je ključan lekarski princip mere. Carl G. Jung kaže da je zmija kao simbol zdravlja nagoveštaj homeopatske metode koja počiva na

O, Higijo, najmlađa među božicama, kad bih mogao živjeti s tobom do kraja svog života, a ti da si mi naklonjena … samo s tobom, o’, predivna Higijo, sve sjaji i cvate, a milosrđe donosi radost. Nitko nije sretan bez tebe. Arifron Sikionski (V. – VI. st.),

starogrčkom Hipokratovom načelu – Slično se sličnim leči.

Himna Higiji U asklepionima* je voda imala važnu ulogu. Bila je sredstvo očišćenja i lečenja. Čistoća je izuzetno važna, ne samo čistoća od prljavštine, već i čistoća od unutrašnjih pokretača bolesti. Da bismo imali čisto telo, potrebno je svakodnevno ga prati, ali i svakodnevno čistiti dušu, na planu osećaja i uma. Spoljašnji red i čistoća povratno deluju na uređenje naše unutrašnjosti. *Kult Asklepija (Higijin otac, iscelitelj) i Higije bio je raširen širom starog grčkog sveta. Bila su im posvećena brojna svetilišta-lečilišta, tzv. Asklepioni. Izvor: http://nova-akropola.com/kulture-i-civilizacije/

Glavni urednici 72

simbolizam/higija-bozica-zdravlja/

supHa  

Drugi broj časopisa studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you