Alumni Farmaceutskog fakulteta

INTERVJUE RADILA: JELENA ĐURIŠ

Dr. Olga Björklund

Dr. Olga Björklund(devojačko prezime Karović)je viši konsultantza regulatorna pitanja ukompaniji NDA Group sasedištem u Švedskoj(Upplands Väsby). Olgaje diplomirala 2002.godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Vesne Kuntić.

Dr. Olga Björklund

Doktorske studije izneuromolekularne farmakologije je upisala 2003. godine naKarolinska Institutu u Stokholmu, Švedska. Tokom 2004.godine je obavila stručnu praksu u apotekama u Švedskoj istekla licencu za rad farmaceuta u EU. Nakon odbranjenedoktorske disertacije 2008. godine, obavila je postdoktorskousavršavanje na Karolinska univerzitetskoj bolnici u Stokholmu.Od 2009. godine zaposlena je u AstraZeneca R&D odeljenju,prvobitno kao menadžer za regulatorna pitanja na razvojnimprojektima a potom i kao projekt menadžer razvojnihportfolija. U periodu od 2013. do 2014. godine radila je ukompaniji ICON plc. sa kliničkim ispitivanjama, a od 2014.godine radi u NDA Group kompaniji.

NDA Group je vodeća kompanija u Evropi čiji tim stručnjaka pruža konsultantske usluge farmaceutskoj industriji u vezi regulatornih pitanja i farmakovigilanse kroz ceo životni ciklus proizvoda.

Možete li da nam opišete kakoizgledaju vaša radna zaduženja u NDAkompaniji?

U NDA kompaniji imam raznovrsna zaduženja. Kao projekt menadžer, zadužena sam za pružanje strateških regulatornih saveta i vođenje procedura kao što su pripreme za naučno savetovanje sa regulatornim telima, odobrenje planova za pedijatrijske lekove ili pripreme za odobrenje registracija. Na nekim projektima radim kao preklinički ekepert na pripremama „gap“ analiza, pišem farmakološke delove dosijea i planove upravljanja rizikom (Risk Management Plan, RMP). Većina mojih klijenata su iz SAD, u pitanju su male i srednje kompanije koje žele da plasiraju lekove u Evropi i kojima je neohodna pomoć oko tumačenja evropske regulative. Uključena sam i u poslovni razvoj NDA Group što mi daje priliku da srećem veliki broj farmaceutskih kompanija i pronalazim načine kako da im pomognem.

Kakva su vaša iskustva u radu u jednom velikomfarmaceutskom proizvođaču kao što je AstraZeneca?

Mislim da je za mlade stručnjake koji dolaze sa akademskih institucija, multinacionalna kompanija kao što je AstraZeneca najbolja škola. Zahvaljujući mom naučnom obrazovanju, od početka sam dobila mogućnost da kao menadžer za regulatorna pitanja budem deo multidisciplinarnih timova koji su radili na razvojnim projektima vezanim za CNS portfolio. Tu sam naučila kako se strateški pristupa razvoju lekova i koji su neophodni koraci da bi se potencijalni kandidat proveo od predkliničkih ispitivanja do registracije.

Da li možete da nam ukratko objasnite temu istraživanja vašedoktorske disertacije?

Fokus mog istraživanja je bila karakterizacija adenozinskih receptora u uslovima nedostatka kiseonika kod novorođenih miševa kao mogućnost za nove terapije apnee kod novorođenčadi. Takođe sam istraživala kakav uticaj na potomstvo ima konzumiranje kofeina, antagoniste adenozinskih receptora, kao i druguh ksenobiotika u vreme trudnoće što je takođe bio način da se okarakteriše fenotip pojedinih adenozinskih receptora.

Kakva su vaša sećanja na Farmaceutski fakultet u Beogradu?Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu stekli?

Meni je prijao ozbiljni pristup radu na Farmaceutskom fakultetu i uvek sam mogla da se oslonim na temeljno teoretsko znanje iz hemije i farmakologije koje sam tu stekla. Da bih mogla da se pripremim za rad u industriji ipak sam smartala da je neophodno da savladam praktični rad u laboratoriji koristeći in-vitro i in-vivo tehnike što je i bio razlog mog odlaska na Karolinska Institut.

U kojoj meri ste povezani sa kolegamaiz Srbije? Kakav je vaš pogled na stanjefarmaceutske struke u Srbiji i Švedskoj?

Na fakultetu sam stekla divne prijataljekoji su mi ulepšali 5 godina studija i sakojima sam u stalnom kontaktu. Vrlosam ponosna na njih jer su mnogipostali vrhunski stručnjaci u uspešnimfarmaceutskim kompanijama ili suvlasnici lanaca apoteka.

Iz sfere mog interesovanja, tj razvoja novih lekova, svesna sam da prilike u Srbiji nisu idealne i da kompanije koje se bave inovativnim lekovima, u Srbiji praktično više i ne postoje. Farmaceutska industrija u Srbiji je uglavnom svedena na generičku proizvodnju i marketinška predstavništva velikih proizvođača. Zbog gašenja jedinica za istraživanje i razvoj velikih famaceutskih kompanija u Švedskoj tokom proteklih 10 godina, vlada Švedska je podstakla etabliranje takozvanih inovativnih inkubatora u blizini akademskih centara, gde male i srednje kompanije imaju priliku da razmenjuju iskustva i date su im određene olakšice za poslovanje. Ovaj pristup je omogućio da u Švedskoj trenutno ima vrlo zanimljivih razvojnih projekata.

Stamenko Nikolov

Stamenko Nikolov je zaposlen kao medicinski biohemičar u zavodu za laboratorijsku dijagnostiku Konzilijum u Beogradu. Stamenko je diplomirao 2008. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Medicinska biohemija pod mentorstvom prof. dr Violete Dopsaj.

Od oktobra 2016. godine student je doktorskih akademskih studija na Farmaceutskom fakultetu (modul Medicinska biohemija).

Stamenko Nikolov

Možete li da nam opišete vaš trenutni posao ikako izgledaju vaša radna zaduženja?

Trenutno sam zaposlen kao medicinski biohemičar u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku Konzilijum. Rukovodilac sam hematološke laboratorije, a moja radna zaduženja obuhvataju praćenje rada i kontrolu kvaliteta hematoloških i koagulacionih analizatora (Sysmex xt2000i, Advia 2120, Mindray BC5390, Sysmex CA1500 i Stago STA Compact), organizaciju i obuku zaposlenih kao i učestvovanje u brojnim studijama za koje je Konzilijum angažovan kao eksterna laboratorija.

Možete li da navedete oblasti rada vaše kompanije?

Zavod Konzilijum je rešenjem Akreditacionog tela Srbije 2007. godine postao prva privatna akreditovana laboratorija za biohemijska ispitivanja, a postoji od 1994. godine. Tokom celog perioda postojanja Zavod Konzilijum se razvijao i unapređivao tako da danas raspolaže sa visokokvalifikovanim i obučenim kadrom i najsavremenijom opremom za laboratorijsku dijagnostiku. Program analiza, koji obuhvata u ovom momentu preko 1500 parametara, pokriva sve oblasti savremene medicine i omogućava da pacijent u najkraćem roku dobije rezultate neophodne za postavljanje dijagnoze, praćenje toka bolesti, i procenu efikasnosti primenjene terapije. Zavod Konzilijum radi pod stručnim nadzorom mr.sci Drine Topalov, specijaliste medicinske biohemije i New Zealand Registrated Medical Technologist sa više od 30 godina iskustva i aktivnog rada u eminentnim kliničkim biohemijskim laboratorijama.

Kakva vas sećanja vežu za Farmaceutski fakultet u Beogradu? Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu stekli?

Uvek se rado setim studentskih dana provedenih na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Bez obzira na “gust” raspored predavanja i vežbi, radom i divnim druženjem sa kolegama, uz brojne anegdote svojstvene studentskom životu, uspešno sam rešavao sve, pred mene postavljene zadatke. Profesori i asistenti su uvek bili na raspolaganju studentima. Što se tiče stečenog znanja na Farmaceutskom fakultetu veoma sam zadovoljan, mada lično smatram da sa fakulteta izlazimo sa ogromnim teoretskim znanjem, a skromnim praktičnim iskustvom. Po mom mišljenju potrebno je studentima omogućiti veći broj sati u praksi i na taj način će znanja i veštine stečene na fakultetu imati jednu celinu i omogućiće formiranje kompletnog Farmaceuta, medicinskog biohemičara. Mislim da sam imao sreću da neko prepozna kvalitet i moje ambicije i dobijem priliku da stečeno teoretsko znanje počnem da primenjujem u zaista prestižnoj i jednoj od najvećih privatnih laboratorija u Srbiji, koja svojom opremljenošću i stručnim kadrom mladom biohemičaru daje priliku da postane i dobar i vešt praktičar.

Za vreme studija učestvovali ste u radu studentskog parlamenta, kakva su vaša iskustva sa tim aktivnostima?

Za vreme studija bio sam aktivan u studentskim organizacijama kroz Studentski parlament, Komisiju za praćenje iunapređenje kvaliteta nastave i Komisiju za disciplinsku odgovornost studenata. Studentske organizacije bile su kaomedijator u komunikaciji između studenata i profesora odnosno organizacionih struktura Farmaceutskog fakulteta.Omogućavale su da lakše prevaziđemo probleme koje smo imali za vreme studija. Najveći problem je bio preopterećenoststudenata ESPB bodovima, prema nekim podacima realna opterećenost studenata bila je i do 90 ESPB na nekim godinama.Da li smo uspeli da rešimo problem videćemo nakon generacije koja je prva upisala po novom akreditacionom programu.

Farmaceutski fakultet uvek budi lepa sećanja i poziva vas da se vratite njemu, pa sam od ove godine student prve godine na Doktorskim akademskim studijama.

Marija Merdović

Marija Merdović (devojačko prezime Nadaždin) je upravnik Apoteke Živković u Majdanpeku. Marija je diplomirala 2007. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Brižite Đorđević.

Nakon položenog stručnog ispita 2008. godine Marija je započela radni staž kao farmaceut u javnoj apoteci (Narodna apoteka u Majdanpeku u okviru Apoteke Bor). Specijalistički rad pod nazivom „Ispitivanje stavova i uverenja farmaceuta i lekara o profesionalnoj praksi sa pacijentima borskog okruga“ odbranila je 2012. godine. Učesnik je međunarodnog projekta „Validacija indikatora o uključivanju pacijenata u farmaceutsku zdravstvenu zaštitu“, a koautor je brojnih istraživanja iz apotekarske prakse predstavljenih na međunarodnim skupovima. Aktivan je promoter zdravlja i uloge farmaceuta u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. U saradnji sa Radio Televizijom Majdanpek pokrenula je emisiju Vaš farmaceut koji možete pogledati na Youtube kanalu:

Marija Merdović

Možete li da nam opišete vaš trenutni posao ikako izgledaju vaša radna zaduženja?

Moje radno okruženje je javna apoteka. Do nedavno je to bila državna, a sada je to privatna zdravstvena ustanova, ali su pristup poslu, radni zadaci i očekivanja pacijenata isti. Farmaceut u apoteci je najdostupniji zdravstveni radnik, najčešće prva i jedina kontrola kod prodaje i upotrebe dijetetskih suplemenata, a poslednja provera pre izdavanja leka ili medicinskog sredstva. Farmaceuti u javnim apotekama danas manje izrađuju magistralno lekove (u odnosu na period pre tridesetak godina), ali zato mnogo više učestvuju u praćenju odgovora na terapiju, utvrđivanju interakcija između lekova ili lekova i hrane/načina života, kao i postojanja neželjenih dejstava lekova. Posebno značajna je savetodavna uloga farmaceuta u zdravstvenom prosvećivanju stanovništva, stvaranju zdravih navika. 21.vek je vreme najšire dostupnosti informacija, samolečenja, veliki broj ljudi koristi 5 i više lekova, pa uloga farmaceuta dobija nove dimenzije.

Da li se sve to svakodnevno dešava u apoteci?

Da, sve ovo se dešava u svakodnevnom radu farmaceuta u javnoj apoteci. Apoteka je dinamično mesto, gde je neophodno žongliranje sa naukom, tržišnim zahtevima, psihologijom,… Ali su zato timski duh i dobra radna atmosfera ti koji vode ka lakšem ostvarivanju zahteva pacijenata, društvene zajednice i poslodavca. Farmaceut često i izvanapoteke pruža svoja znanja. Meni je ovo posebno zanimljiv segment našemultidisciplinarne profesije. Osim što držim akreditovana predavanja zalekare, farmaceute i tehničare, posebno sam ponosna na održanapredavanja roditeljima dece predškolske ustanove, na način na kojiobeležavamo dane iz Kalendara javnog zdravlja poput šetnje u parku sasugrađanima, a sve ovo su dešavanja koja u javnosti povećavajupoverenje u nas farmaceute.

Šta smatrate za svoj do sada najveći profesionalni poduhvat ili po čemuste prepoznatljivi u svojoj sredini?

Od januara 2013. godine na lokalnoj radio - televizijskoj stanici imam i emisiju pod nazivom Vaš farmaceut koja ima zdravstveno edukativni karakter, razrešava mnoge predrasude, tematski obrađuje mnoga pitanja koja ljude zanimaju, a da ponekad i ne znaju da se odgovor krije u apoteci. Sama emisija je u velikoj meri poboljšala mišljenje javnosti o ulozi i znanjima farmaceuta. Zato danas sa ponosom mogu da kažem da sam izabrani farmaceut većine građana na teritoriji opštine u kojoj živim i radim. Putem te emisije Majdanpečani su imali priliku da saznaju o pravilnoj upotrebi lekova, interakcijama i mnogim zdravstvenim nedoumicama.

Dobitnik ste priznanja Farmaceutske Komore Srbije zadoprinos unapređenju i afirmaciji farmaceutske struke. Šta zavas znači ovo priznanje i kakav je vaš stav o položajufarmaceuta u našoj zemlji?

Zahvalnica Farmaceutske KomoreSrbije je izuzetna čast, ali i obaveza daopravdam to što sam među najboljimfarmaceutima u zemlji. To je potvrdada sve ovo što radim je pravi put.Zato je važno da svaki farmaceut radina svom ličnom usavršavanju i nakonzavršetka fakulteta i da ne odstupa odsvojih profesionalnih i etičkih principau radu. Ova zahvalnica je za meneinspiracija, motivacija, ali i fenjer koji mi osvetljava i neke nebaš vedre radne dane, koje svako od nas ponekad ima.

Kakva vas sećanja vežu za Farmaceutski fakultet uBeogradu? Da li ste zadovoljni sa znanjem koje ste na njemu stekli?

Tokom studiranja stekla sam mnogo prijatelja među kolegama. Kada sam upisivala fakultet, nisam znala, a ni imala neka specijalna očekivanja, ni želje gde ću raditi.Ozbiljnost u savladavanju svakodnevnih obaveza na fakultetu oblikovala me je u farmaceuta kakav sam postala. Znanje kojesam stekla tada mi se činilo ogromno, ali najvažnije je bitisvestan da se mora neprestano učiti, obnavljati, usavršavati tajfundus znanja. Godinama najbolji srednjoškolci Srbije upisuju Elektrotehnički i Farmaceutski fakultet. To je kvalitetno seme koje se na fakultetu prehranjuje, neguje da može da izdrži inajveće oluje i elementarne nepogode u društvenoj stvarnosti,moralne, profesionalne i egzistencijalne– nešto što sadazaposlene kolege u državnom sektoru doživljavaju.

Završili ste specijalizaciju iz farmaceutskog menadžmenta imarketinga. Kakav je vaš odnos prema kontinuiranomusavršavanju?

Specijalizacija iz Farmaceutskog menadžmenta i marketinga je dovela do izražaja neke moje lične osobine, ojačala me psihički, otvorila nove vidike, pokrenula u meni istraživača –a kao student bila sam veliki tremaroš, često bila veoma nesigurna na usmenim ispitima iako sam dosta učila. Dinamična predavanja na specijalizacijii vežbe, veliki broj stručnjaka iz prakse, razmena mišljenja sa kolegama u grupičine ovu specijalizaciju najzanimljivijimdobom mog studiranja. Zato danas aktivno učestvujem u promociji farmaceutske profesije i pokazujem koliko koristi ima društvo od farmaceuta koji vrši edukaciju stanovništa kako o pravilnoj upotrebi lekova tako i o zdravim žvotnim navikama.

Kontinuirano usavršavanje je najbolji način da stalno obnavljate postojeća i usvajate nova znanja, pratite svetskefarmaceutsketokove. Samnogimakolegama i danassarađujem uzajedničkimistraživanjima,projektima.Usavršavajućisvoja znanja,prihvatajućiprofesionalne ikritike i pohvalekompetentnihkolega iprofesora neusavršavamosamo sebe, negopodižemo i ugledstruke.

I ono što sam joštokom studiranja shvatila – biti farmaceut nije samo profesija, to je moj način života!