"Neprekidno sam uvučen u svet biljaka" - Prof. dr Radiša Jančić

INTERVJU URADILI: NIKOLA MADŽAREVIĆ I NIKOLA BOŠKOVIĆ

1. Od 1975. godine zaposleni ste na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Od tada su prošle mnoge generacije studenata. Šta je ono sto se promenilo, a šta nije kod studenata farmacije?

Sami studenti se nisu promenili, promenile su se okolnosti u kojima živimo, pa odatle više usplahirenosti i nervoze u ponašanju studenata novijih generacija.

2. Zašto ste kao biolog odlučili da se bavite botanikom farmaceutikom?

Sekundarni metaboliti, oni su me privukli, njihovo prisustvo kod biljaka, sa jedne strane određuje njihovu lekovitost, a sa druge imaju važan adaptivni značaj. Koji? Verovatno odbrana, i signalizacija. Kako to da se među sekundarnim metabolitima nalaze i oni čija je hemijska struktura ista kao kod supstrata, hormona, neurotransmitera ili drugih liganda nekih beskičmenjaka ili nekih kičmenjaka uključujući tu i čoveka?

Prof. dr Radiša Jančić

3. Koliko Vam znači to što ste jedan od omiljenih profesora i sto je Katedra za botaniku uvek visoko ocenjena od strane studenata?

Znači mi mnogo. Još uvek nisam svestan te vaše tvrdnje. Rezultati anketa mi se čine kao da se odnose na nekog drugog, a ne na mene. Za Katedru je nešto drugo, ja sam nasledio takvo stanje, samo sam, ja i ostali, nastavili da se ponašamo kao naši prethodnici - korektno i odgovorno prema predmetu (biljkama) i prema našim mlađim kolegama (studentima).

4. Studenti su Vašu knjigu Botaniku farmaceutiku u anketama proglasili za jedan od najboljih udžbenika na fakultetu. Osim nje autor ste mnogih drugih. Da li i dalje pišete?

Vrlo mi je važno da je "Botanika" dobro prihvaćena i to ne samo među studentima već i kod šire publike što pokazuje broj izdanja i ukupni tiraž koji prevazilazi broj polaznika aktuelnog kursa. Teško je bilo stvoriti koncept knjige koja će obuhvatiti ono što je obavezno za struku ali i ono što nije studentima od neposredne koristi ali je značajno za formiranje svesti o prirodi bioloških procesa i zaštiti prirode. Odavno ja stalno nešto pišem, neprekidno sam uvučen u svet biljaka, a kad izađem, zbog toga što sam nešto okončao ili iz nekog drugog razloga - osećam neku tegobu, nije mi prijatno.

5. Možete li nam otkriti na koji način doživljavate biljke nakon toliko godina bavljenja njima?

Moj doživljaj biljaka je evoluirao od posmatrača do sunarodnika, ali ne i do rođaka. Razumevanje misterije njihove egzistencije ostaje mi nedostupno.

6. U maju mesecu ove godine bili ste sa studentima na terenskoj nastavi u Debelom lugu. Da li bi vam bilo žao da niste održali predavanje o bukvi u Felješani?

Baš bi mi bilo žao! Bila je to divna prilika da studentima koji su pokazali da žele da biljke dožive u prirodi otkrijem jedno drvo - bukvu, jednog kolosa, kao biće koje je isto tako živo kao i mi. Nikako samo kao resurs taninske droge ili ulja.

7. Koje je Vase omiljeno mesto za odmor?

More. Sredozemlje. Grčka. Zemlja životne radosti i sunca.

8. Imate li neke neostvarene snove?

Imam ih mnogo, ko ih nema? Samo ja nisam tužan što znam da se mnogi neće ostvariti, želim da sam ostvaren sad, a ne da će to biti sutra.

9. Šta biste poručili nastavnicima koji ostaju na fakultetu a šta studentima?

Nastavnicima: Ulažite u nastavu, bićete zadovoljni kad primetite da su vaši studenti nešto naučili od vas, da ste nešto promenili u njima, da ste ih učinili stručnijim i boljim. Ili savremenim rečnikom rečeno: isplati se.

Studentima: nemojte da dozvolite da vas okolnosti pokvare (loš sistem, bledi nastavnici...). Prirodno je da morate da radite i ono što vam se ne sviđa, ili smatrate nepotrebnim, prosto jer niste u prilici da donesete sud o tome šta vam baš treba, a šta ne. Zapnite i uspećete.