SupHa 13

Page 1

ISSN 2466-4472
Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #13 :: Novembar 2022.

SupHa Broj 13, novembar 2022.

Časopis izlazi dvaput godišnje

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Glavni uredednice: Jelena Branković Milica Zlatanović

Dizajn i uređenje časopisa: Nenad Popović Aleksandar Lazarević

Autori tekstova:

Emilija Popov Hana Čižik

Isidora Laketić

Jasmina Ivanšević

Jelena Branković

Marija Paunović

Mihailo Paunović

Mihailo Savković

Mihajlo Bojić

Milica Vukajlović

Milica Zlatanović

Miona Jovanović

Nikola Bošković

Valentina Radulović Zorica Lučanović

Lektori: Mihailo Paunović

Izdavač: Univerzitet u BeograduFarmaceutski fakultet

Štampa:

SAJNOS DOO NOVI SAD Momčila Tapavice 2, Novi Sad

Kontakt: pharmpress.450@gmail.com

Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Uvodna reč urednica

Dragi čitaoci, nekadašnji i sadašnji studenti, kolege i profesori, Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da vam predsta vimo 13. broj studentskog časopisa Farmaceutskog fa kulteta u Beogradu ,,SupHa”. Iako se u različitim kulturama broj 13 smatra ,,nesrećnim”, rad na ovom izdanju časopisa ,,SupHa” predstavlja sasvim suprotno iskustvo. Kada ima te priliku da sarađujete sa izuzetno kreativnom grupom koleginica i kolega, to predstavlja veliku čast i svaki rad dolazi sa lakoćom. Ono što kroz svaki broj ostaje isto jeste izvanredna saradnja koja postoji unutar redakcije. Zahvaljujući tome, i ovaj broj vam donosi interesantne teme iz obla sti farmacije, nauke i kulture. Pored toga, nastavljamo sa odeljkom ,,Umetnički kutak”, gde vam predstavljamo radove naših studenata i tako studente farmacije pokazujemo u nekom drugom svetlu. Želimo da se zahvalimo svim asistentima, profesorima i farmaceutima, upravi fa kulteta, autorima, lektorima i dizajnerima koji su trinaesti broj SupHa-e učinili kvalitetnijim i sadržajnijim, dajući nam priliku da pogledamo svet iz neke druge, nove perspektive. Hvala vam što činite sve ovo mogućim!

Zbog njih, ali i vas koji zajedno sa nama čitate svaki broj i podržavate ga, ovaj časopis nastavlja da raste i vodi u nove avanture. Nadamo se da će na ovom putu i ostati.

Ukoliko smo zagolicale vašu maštu i probudile interesovanje, pozivamo vas da nam se pridružite. Uvek smo u potrazi za novim autorima, lektorima i dizajnerima - studentima i profesorima koji bi želeli da budu deo veće priče.Željno iščekujemo sve vaše pohvale, kritike i savete.

Možete nam pisati na mejl adresu pharmpress.450@gmail.com.

Glavne urednice, Jelena Branković i Milica Zlatanović

supHa tim

Milica Vukajlović Emilija Popov Mihailo Savković Marija Paunović Nikola Bošković Nenad Popović Mihajlo Bojić Mihailo Paunović Aleksandar Lazarević Hana Čižik Isidora Laketić Jasmina Ivanšević Miona Jovanović Valentina Radulović Zorica Lučanović

Informacije iz sveta farmacije

Hronofarmakologija ___________________4 Od mr do dr___________________________________________7

Twinnet razmena______________________________________11

Nauka

Izvan granica HDL-a: ekstracelularne vezikule. Na granici između dveju čestica: visoko - rizična trudnoća_____14 Mijelodisplastični sindromi______________________________18

Intervjui

Tanka linija između leka i otrovaJelena Manojlović, spec. farm, kustos 20 Spona nauke i umetnosti –Ela Maruščenko, naučna grafička dizajnerka 24 Intervju sa Biodroga timom_______________________________27

Zdravlje

Lekovita svojstva nevena_________________________________31 Uticaj alkohola na centralni nervni sistem___________________34

Kultura

Orhan Pamuk pripovedanje sa stilom 36 Vreme post-istine i kritičko mišljenje 39 Umetnički kutak 42

Zabava

SupHa leksikon________________________________________44 SupHa preporučuje_____________________________________48

Studentske organizacije BPSA i TMB__________________________________________50 CNIRS________________________________________________52 PharmArt _____53 U ovom broju

Hronofarmakologija

Hana Čižik

Cirkadijalni ritam predstavlja ćelijski sistem za dužen za praćenje vremena. Posledica postojanja cirkadijalnog ritma su periodične promene funkcije organizma na svaka 24 sata. Sam naziv cirkadijalni ritam ukazuje upravo na cikluse u trajanju od jednog dana (circa diem (lat.) – oko dana). Merenje vreme na omogućava organizmu da svoje potrebe uskladi sa smenom dana i noći. Priprema i usaglašavanje fizio loških funkcija sa promenama u količini sunčeve sve tlosti, temperaturi i dostupnosti hrane omogućavaju bolju iskoristljivost energije i ključne su za normal nu funkciju organizma. Cirkadijalni ritam osigurava da organizam „radi pravu stvar u pravo vreme”.

menski-zavisnim jer njihova ekspresija podleže cir kadijalnoj varijaciji. Smatra se da oscilatornu ekspre siju ima oko 50% gena u ljudskom organizmu. U svakoj živoj ćeliji „kuca” biološki sat.

U osnovi cirkadijalnog ritma stoji oscilatorna ekspresija vremenskih gena. Vremenski geni iden tifikovani su kod skoro svih živih organizama, od prokariotskih ćelija sve do kompleksnih životinj skih vrsta poput čoveka. Njihova široka raspro stranjenost ukazuje da je merenje vremena od velike važnosti za živi svet. Translacija vremen skih gena započinje vezivanjem BMAL1/CLOCK translacionog kompleksa za promotorski region što rezultuje sintezom Per i Cry proteina. Ovi pro teini se zatim vezuju za BMAL1/CLOCK translacioni kompleks čime blokiraju vlastitu sintezu. Vremenom Per i Cry proteini podležu razgradnji zbog čega dolazi do ponovne aktivacije vremen skih gena. Zahvaljujući opisanoj negativnoj po vratnoj sprezi ekspresija vremenskih gena se pe riodično povećava i smanjuje na svaka 24 sata. BMAL1/CLOCK translacioni kompleks reguliše i ekspresiju niza drugih gena čiji produkti nisu deo cirkadijalnog sistema. Ovi geni se nazivaju vre

Cirkadijalni sistem sastoji se iz centralnog i pe rifernog časovnika. Centralni časovnik nalazi se u suprahijazmatičnom jedru hipotalamusa. Pomenuto jedro prima informacije sa fotoreceptora oka koje zatim preusmerava u ostale delove organizma čime usklađuje biološki sat sa smenom obdanice i noći. Periferni časovnik čine molekularni satovi ćelija izvan suprahijazmatičnog jedra. U svakoj živoj ćeliji u organizmu „kuca” biološki sat. Kako bi sve ćelije vršile svrsishodne radnje u korist celog organizma, neophodno je da svi biološki satovi „pokazuju isto vreme”. Sinhronizacija perifernih časovnika vrši se posredstvom nervnih i endokrinih informacija upravo iz suprahijazmatičnog jedra. Osim svetlo sti, koja je najsnažniji regulator, u kontroli cirkadi jalnog ritma (naročito perifernog) učestvuju i dru gi stimulusi poput obroka i fizičke aktivnosti.

Cirkadijalna varijacija se javlja u funkciji svih organskih sistema. Na nivou nervnog sistema do lazi do smene budnosti i spavanja; lučenje endokri nih hormona poput melatonina, kortizola i hormo na rasta pod strogom je kontrolom cirkadijalnog ritma; ćelijski metabolizam takođe podleže cir kadijalnoj varijaciji, a dnevne promene u funkci ji prepoznaju se i na nivou kardiovaskularnog, ga strointestinalnog, renalnog i imunskog sistema.

Cirkadijalne varijacije u radu organa i organskih sistema mogu uticati na farmakokinetiku i farmako dinamiku lekova. Oblast farmacije koja se bavi uti cajem cirkadijalnog ritma na efekte lekova naziva se hronofarmakologija. Glavni zadatak hronofarmako logije je uskladiti primenu lekova sa dnevnim vari jacijama u fiziologiji i pogoršanjem simptoma bole sti, kako bi se postigli maksimalni terapijski efekti primenjene doze i smanjio broj neželjenih reakcija.

Cirkadijalne promene u gastričnoj sekreciji, motili tetu creva i ekspresiji transportnih i efluksnih proteina na apikalnoj membrani enterocita utiču na apsorpciju lekova; promene u plazmatskoj koncentraciji albumina mogu izmeniti distribuciju lekova, dok varijabilna ek spresija enzima koji učestvuju u metabolizmu kseno biotika, bilijarna ekskrecija, protok krvi kroz bubrege i jetru i ekspresija membranskih proteina tubulocita utiču na njihovu eliminaciju. Tako se bioraspoloživost mno gih peroralno primenjenih lekova povećava ako se uzi maju u periodu glavnih obroka, jer se na taj način lek uzima u vreme kada je organizam pripremljen, a stoga ima najveći kapacitet za apsorpciju materije iz creva. Cirkadijalna ekspresija kojoj podležu ciljna mesta leko va takođe utiče na njihovu efikasnost. Na primer, zbog promena u broju HMG-KoA-reduktaza u jetri, koji se povećava tokom noći, preporuka je da se statini uzimaju uveče jer se tako ostvaruje njihov maksimalni potencijal u inhibiciji sinteze holesterola. Hronofarmakologija ima veliki značaj u terapiji karcinoma. Ćelijski ciklus je takođe pod kontrolom cirkadijalnog ritma, što znači da se ćelije dele samo u određenim periodima tokom dana. Primenom antikancerskih lekova koji remete replikaciju DNK tokom perioda kada je deoba zdravih ćelija naj manje intenzivna smanjuju se njihovi toksični efekti.

S druge strane, simptomi mnogih bolesti ispoljava ju dnevne oscilacije u intenzitetu. Bol koji se javlja kod reumatoidnog artritisa je obično najintenzivniji u jutar njim satima, zbog čega se preporučuje večernje uzima nje analgetika kako bi efekat leka nastupio u isto vreme kada i bol u zglobovima. Preporuka je da se i β2-agonisti primenjuju uveče kako bi delovali tokom noći, perioda kada simptomi astme imaju tendenciju da se pogorša ju. Takođe je pokazano da do infarkta miokarda češće dolazi u prepodnevnim časovima. Smatra se da su tome razlog cirkadijalne varijacije u krvnom pritisku, čiji naj veći porast se dešava upravo ujutru, i varijacije u koagu labilnosti krvi, koja je najveća takođe u jutarnjim časovi ma. Zbog toga postoje preporuke da se antihipertenzivi i antikoagulansi uzimaju uveče kako bi se smanjio rizik od pojave neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Jedna od najvećih prepreka kliničkoj prime ni hronofarmakologije je činjenica da biološki sat svakog čoveka „kuca” na drugačiji način; sa drugačijim periodom oscilovanja, drugači jom amplitudom i sa drugačijom fazom u od nosu na smenu obdanice i noći. Stoga je pre usklađivanja primene lekova sa biološkim ča sovnikom pacijenta neophodno utvrditi njegov trenutni cirkadijalni ritam ili primenom razli čitih mera, poput sprovođenja dobre higijene spavanja i redovnog uzimanja obroka, sinhro nizovati cirkadijalne ritmove u organizmu.

Novi pristup u okviru hronofarmakologije se zasniva na razvoju lekova koji bi vršili mo dulaciju cirkadijalnog ritma. Osnovu cirkadi jalnog sistema čine BMAL1, CLOCK, Per i Cry proteini. Međutim, kontrola cirkadijalnog ritma je znatno kompleksnija od negativne po vratne sprege koju ovi proteini formiraju i uk ljučuje niz drugih molekula. Svaki protein koji učestvuje u regulaciji cirkadijalnog ritma je potencijalno ciljno mesto dejstva leka. Sinteti san je veliki broj molekula koji menjaju aktiv nost ovih proteina (svi su još u fazi pretkliničkih istraživanja). Primer modulatora cirkadijalnog ritma su inhibitori kazein-kinaze. Kazein-kinaza vrši fosforilaciju Per proteina koji zatim podle že razgradnji. Njenom inhibicijom sprečava se degradacija ovog proteina, čime se omoguća va njegovo duže vezivanje za BMAL1/CLOCK translacioni kompleks što produžava period osci lovanja (biološki dan će biti duži od 24 sata).

Osnovni motiv razvoja modulatora cirkadijal nog ritma je povezanost poremećaja cirkadijalnog ritma sa nizom bolesti. Tako poremećaji spavanja kao posebni nozološki entiteti ili u sklopu psihija trijskih oboljenja u svojoj osnovi imaju neuskla đenost biološkog časovnika sa periodom dana. Takođe je utvrđeno da izmenjen obrazac smene budnosti i spavanja uzrokuje nakupljanje krajnjih produkata metabolizma u centralnom nervnom si stemu čime se dovode u vezu poremećaji cirkadi jalnog ritma i razvoj neurodegenerativnih bolesti. S druge strane, izmenjen obrazac uzimanja hrane koji nije u saglasnosti sa periodom dana desinhro nizuje centralni i periferni biološki sat. Nadolazak večeri i smanjenje količine sunčeve svetlosti go vori centralnom biološkom satu da nastupa period u kome hrana neće biti dostupna i stoga centralni nervni sistem metabolički priprema organizam za nadolazeći period gladovanja. Uzimanjem hrane kasno uveče centralni i periferni biološki satovi se uvode u „različite vremenske zone”, jer iako centralni biološki sat govori organizmu da štedi energiju zbog nedostatka hrane, ćelije na periferi ji dobijaju informaciju da je hrana dostupna. Na stalo neslaganje remeti energetski metabolizam i jedan je od činilaca koji učestvuju u razvoju go jaznosti, dijabetes melitusa tip 2 i kardiovaskular

nih oboljenja. Izmenjen cirkadijalni ritam takođe remeti i funkciju imunskog sistema što ukazuje na moguću ulogu u patogenezi karcinoma i auto imunskih bolesti. Razvoj modulatora cirkadijal nog ritma potencijalno bi omogućio vraćanje iz menjenih bioloških časovnika u fiziološko stanje što bi moglo doprineti lečenju mnogih bolesti.

Literatura:

1. Ayyar VS, Sukumaran S. Circadian rhythms: Influence on physiology, pharmacology, and therapeutic interventions. Journal of Pharmacokinetics and Pharmacodynamics. 2021 Jun;48(3):321-38.

2. Fishbein AB, Knutson KL, Zee PC. Circadian disruption and human health. The Journal of clinical investigation. 2021 Oct 1;131(19).

3. Ribeiro RF, Cavadas C, Silva MM. Small-molecule modu lators of the circadian clock: Pharmacological potentials in circadian-related diseases. Drug Discovery Today. 2021 Jul 1;26(7):1620-41.

4. Sulli G, Manoogian EN, Taub PR, Panda S. Training the circadian clock, clocking the drugs, and drugging the clock to prevent, manage, and treat chronic diseases. Trends in pharma cological sciences. 2018 Sep 1;39(9):812-27.

5. Tahara Y, Shibata S. Chrono-biology, chrono-pharmacology, and chrono-nutrition. Journal of pharmacological sciences. 2014 Mar 20;124(3):320-35.

6. Vitaterna MH, Takahashi JS, Turek FW. Overview of circadian rhythms. Alcohol research & health. 2001;25(2):85.

Od mr do dr

U ovom broju časopisa smo za rubriku „Od mr do dr” imali priliku da razgovaramo sa asistentki njom dr med. Milicom Marković, koja učestvuje u izvođenju vežbi na predmetima Patofiziologija 1 i Patofiziologija 2 pri Katedri za patobiologiju. Milica je svoje osnovne studije završila na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pa se pitanje: „Kako Vam se dopada na Farmaceutskom fakul tetu i kako ste se odlučili za doktorske studije baš na našem fakultetu?”, nametnulo samo po sebi.

„Ovde volim da napravim jednu lepu paralelu. Ja sam iz Kruševca, tamo sam završila osnovnu i srednju školu, moji roditelji su iz Kruševca, a u Beograd sam došla da bih završila medicinu i ovde planiram da ostanem. Kruševac je moje mesto ro đenja, dok me je Beograd prigrlio kao rodni grad. U mom slučaju Medicinski fakultet je Kruševac, a Farmaceutski fakultet je Beograd. Otkad sam došla, smatram da sam jako lepo prihvaćena i drago mi je što sam okružena kolegama drugih profesija. Niko ne može znati sve, a naravno da ima dosta prekla panja, jer oba fakulteta jesu u službi zdravlja ljudi. Završila sam medicinu krajem septembra 2021. go dine. Oduvek sam imala viziju da želim da se usko specijalizujem za neku oblast. Kako je medicina vrlo široka, prve tri godine su pretklinika, druge tri

su klinika, tako da postoji jako veliki broj opcija. Nisam uspela da odmah iskristališem šta je to što bih najviše volela, prosto me je sve zanimalo. Kao student medicine pisala sam studentski rad iz Pato fiziologije, a opcija koju sam dobila na Farmaceut skom fakultetu je da se zaposlim upravo na Katedri za patobiologiju, na predmetu Patofiziologija, koji je meni već poznat i veoma interesantan. Smatram da je to predmet od velike važnosti, ne samo medi cinarima, nego i svim drugim zdravstvenim struka ma. Lekovi su dizajnirani u skladu sa mehanizmima koji su u osnovi nastanka bolesti, što je neraskidivo povezano… Diplomirala sam 31. septembra 2021. godine, a 4. oktobra sam videla konkurs za posao saradnika u nastavi sa mogućnošću upisa specija lističkih akademskih studija, da bih već 5. oktobra dobila poziv za razgovor. Tom prilikom mi je pred stavljena i mogućnost da upišem doktorske akadem ske studije pri Katedri za patobiologiju, a konkretno na Patofiziologiji. Tokom procesa pisanja doktorske disertacije i izvođenja eksperimenata, izučavaju se upravo maločas spomenuti mehanizmi po kojima se razvija određena bolest, kao i simptomi i znaci bo lesti i kako se zapravo dešava neki patološki proces. Na specijalističkim akademskim studijama odabrala sam smer Biološki lekovi, što je jako aktuelno i veoma zanimljivo. Tokom prve godine maksimalno sam se fokusirala na polaganje ispita, kako sa dok torskih, tako i sa specijalističkih akademskih studija. Sa druge strane, uključila sam se i u višegodišnji rad Katedre za patobiologiju. Na Patofiziologiji kon kretno, postoji tradicija izučavanja EAE-a, odnosno eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa na animalnom modelu. Ženkama DA pacova indu kujemo EAE i pratimo uticaj starenja na imunski odgovor. U poslednjim eksperimentima smo istra živali da li ekspresija i funkcija NMDA receptora biva pogođena starenjem i da li starenje utiče na ulo gu NMDA receptora u EAE-u, te smo odabrali tre tman memantinom, nekompetitivnim antagonistom NMDA receptora. Rezultati i svako otkriće u vezi sa EAE-om su jako važni za humanu populaciju, jer je upravo EAE najčešće korišćeni model za multiplu sklerozu. Znamo da je MS opaka i podmukla bolest koja najčešće počinje između 20. i 40. godine života i da terapija postoji, ali i da je jako skupa i samim tim nije svim pacijentima dostupna. Svrha svih istra

7

živanja na kraju jeste da se bolje razume zašto i kako MS nastaje, da se pronađu nove terapijske mete, ali i da se obezbedi da terapija bude široko dostupna, pa samim tim svako novo otkriće na tom putu smatramo izuzetno značajnim. Bilo mi je jako interesantno da se upoznam sa eksperimentalnim radom, jer smo se tokom osnovnih studija uglavnom bazirali na klinički rad. Na vežbama iz Biohemije radili smo u laboratori ji, ali se nismo bavili konkretnim istraživačkim radom na način na koji to sada radim. Ovo je za mene jedan novi svet, širenje vidika i mogu da kažem da nisam mogla ni da pretpostavim šta sve postoji. Veliki broj tehnika još uvek izučavam, vežbam, profesori mi ih pokazuju. Tu su PCR, ELISA test i protočna citofluo rimetrija koja se radi kod nas na Katedri. Takođe, ba vim se i pregledom literature i osmišljavanjem ideja za dalja istraživanja… Zahvaljujući mentorkama, doc. dr Jasmini Đuretić i prof. dr Biljani Potparević, bila sam u prilici da prisustvujem i kursevima kao što je sedmodnevni kurs Biohemijskog društva Srbije, gde se pričalo o različitim metodama koje smo prolazili i radili. Sa asistentkinjom sa doktoratom, Dijanom To palović, bila sam u prilici da radim i kometa test. Naj uzbudljiviji deo svakog eksperimenta je iščekivanje rezultata i upravo je taj osećaj ono što se meni najviše sviđa kada je u pitanju bavljenje naukom. Znate da šta god radili, pa i ako ne dobijete rezultate koje ste očekivali, vi objavljivanjem svojih rezultata dajete do pinos nauci. Oduševila me je multidisciplinarnost koja je bila prisutna tokom izvođenja eksperimenta, bilo je nas par lekara, par farmaceuta, par biologa i svi smo savršeno radili na istoj stvari, međusobno se razumeli i imali iste poglede. Kada ste u službi zdravstvenih na uka, vi prosto bivate „osuđeni” na saradnju sa drugim fakultetima i profilima zanimanja i po mom mišljenju to može doneti samo dobro. Svi smo zapravo u službi zdravlja pacijenata i ne možemo jedni bez drugih. U nekim situacijama se nepotrebno pravi jaz između jed ne i druge profesije, a mnogo bolje i genijalnije stva ri izađu kada radimo zajedno. Što se tiče same teme mog doktorata, ona nije još uvek konkretno opredelje na. U nauci, krenete da radite, imate osnovnu ideju u kom će smeru ići doktorat, ali pošto se podrazumeva izvođenje većeg broja eksperimenata i više ponav ljanja, postoji mogućnost da se u nekom momentu rodi nova ideja i niste više na inicijalnom putu”.

Kako je i sama asistentkinja pomenula, istovre meno pohađa i doktorske i specijalističke akademske studije iz oblasti Bioloških lekova, pa nas je zanimalo koliko je teško uklopiti doktorske i specijalističke aka demske studije sa radom na fakultetu?

„Predavanja na SAS-u su bila vikendom, na DAS-u radnim danima. Specijalizacija podrazumeva predmete: Imunologija, Imunoglobulini, Transplan tacija, Vakcine, Biološki lekovi u terapiji malignih tumora… Osnova koju sam stekla tokom osnovnih studija mi je puno značila. Specijalističke akadem ske studije zahtevaju određeno vreme, ali su nam profesorke sve lepo predstavile i izdvojile, tako da smo nakon svih predavanja stekli adekvatan pregled šta se dešava sa biološkim lekovima u ovom trenut ku. Kada završite osnovne studije način učenja se menja. Učite iščitavanjem bez nekog prevelikog po navljanja, jer ste to sami odabrali i koliko god vam deluje da je nemoguće sve memorisati, ipak bude lakše, usvajate nove informacije sa lakoćom. Nije vam gradivo daleko i apstraktno. Zahtevno je kada krenu da se prepliću ispiti sa brojnim obavezama na Katedri, ali nije nemoguće. Ono što sam shvatila je da vreme ne treba da nas brine, ne treba se njime opterećivati, jer vreme koje utrošite u ono što vas intresuje praktično niste potrošili. Sve se može ako ste dovoljno ambiciozni i motivisani, ukoliko imate dovoljno jasan cilj pred sobom i znate šta želite. Što se tiče samog rada sa studentima, veoma je specifi čan, naročito online koncept gde treba studentima održati pažnju i preneti im znanje tako da vas oni razumeju. Na Patofiziologiji želimo da motivišemo studente, da što više razvijaju logično zaključivanje i sebi olakšaju učenje, da naučene činjenice pove zuju sa praksom tj. sa rešavanjem problemskih za

8

dataka. Razumemo da je to od izuzetne važnosti i za uspešnu terapiju. Teško je kada nemate povrat nu informaciju od studenata i stalno se pitate da li ste dobro objasnili, da li ste na dovoljno jasan način to predstavili, a pritom ništa od detalja niste propustili. Dosta vremena potrošite i na pripremu prezentacije jer nekada i po 20 minuta tražite sliku ili animaciju koja bi bila adekvatna. Nisam iskusi la otpor od strane studenata, verovatno zbog male razlike u godinama, tako da je saradnja u prethod na dva semestra zaista bila odlična. Ono što sam shvatila je da je veoma važna sposobnost da radite više stvari odjednom, kao i dobra organizacija, jer ako se ne organizujete dobro, sve ćete započeti, ali nećete mnogo toga privesti kraju na najuspeš niji način i u vremenskom okviru kada bi trebalo. Mnogo mi znači što sam zaposlena na fakultetu jer sam u svakodnevnom kontaktu sa mentoraka ma doc. dr Đuretić i prof. dr Potparević. U sva kom trenutku mogu da se konsultujem sa njima, razmenjujem ideje i da učestvujem ravnopravno u eksperimentalnom radu koji se radi na Katedri. Ako je nekome glavna želja da upiše doktorske studije i da se bavi naukom, trebalo bi obavezno tokom studija da proba da napiše naučnoistraži vački rad, a nakon diplomiranja, da se potrudi da bude što više na fakultetu, gde je u žiži deša vanja i ne može mnogo toga da promakne”.

Izvestan broj studenata se tokom svojih studija „bori” sa prosekom, želi da ga održi na zavidnom nivou, ali nije baš svaki put siguran da li je taj visok prosek vredan preskakanja žur ki ili recimo vremena koje bi proveli odmarajući i gledajući serije. Asistentkinja je na to rekla:

„Smatram da je prosek važan zbog rangiranja na doktorskim studijama, a na medicini i za upis kliničke specijalizacije. Za sve nakon toga apso lutno nije bitan. Toliko ima faktora koji utiču na to koju ćete ocenu dobiti tokom studija, ali je moj savet da se uvek borite za visok prosek. Zapravo, meni je uvek bio izazov da sebi dokažem da ja to mogu. Došla sam na fakultet sa idejom da moj prosek nikako ne bude niži od 9,00 i kada imate cilj i težite mu, gotovo uvek ga i ostvarite. Visok prosek nije bitan samo za upis na doktorske aka demske studije, nego i za različite stipendije, ne samo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nego i raznih fondacija, a tu je i Dositeja, stipendija Minitarstva omladine i sporta. Stipen dije su uvek dodatni motiv da postižete bolje re zultate na fakultetu koji ste upisali iz ljubavi”.

Svima nam je jasno da je balans ključ uspe ha i da ukoliko konstantno bdimo nad knjigom bez izvesne socijalne interakcije, velike su verovatnoće da imamo više štete nego koristi, pa nas je zani malo kako je svoje studentske dane uz visok pro sek provela naša sagovornica i da li su joj značile različite studentske organizacije pri fakultetu?

„Što se tiče fakulteta, prvo sam bila član IFM SA (Međunarodnog komiteta za saradnju studena ta medicine) i značilo mi je. Bila sam koordinator „Bolnice za medvediće”, međunarodnog projekta koji se sprovodi gde god postoji IFMSA. Posećivali smo vrtiće, igrali se se decom i pregledali medve diće. Poenta je bila da se deca oslobode straha od lekara. Prvo se pojavimo bez mantila, onda obuče mo mantil i tu nastane drastična razlika u njihovom stavu prema nama. Suštinski me to nije opterećiva lo, više mi je bila razonoda i odmor. Tu su bile i druge akcije poput informisanja studenata i građana o HIV-u odnosno AIDS-u, o HPV-u i raku gr lića materice, zatim predstavljanje organizacije na Festivalu zdravlja koji se tradicionalno održava u Domu vojske, podela paketića deci koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, deci koja pohađaju školu za gluvoneme… Sve akcije su prvenstveno humane i donose dobro raspoloženje kada ih radite, a sa druge strane, imate mogućnost da ostvarite puno kontakata. Svako povezivanje sa ljudima vam donosi određenu razmenu informaci ja. Ako želite da budete uspešni u bilo kojoj obla

9

sti, ključ je da budete dobro informisani. Što više vremena provedete sa ljudima, širite sebi vidike i op cije. U međuvremenu, nakon diplomiranja, pridružila sam se fondaciji „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić”. Konkretno, fondacija se bavi humanitarnim radom, pomaže mladim talentovanim učenicima i stu dentima, bez obzira da li se bave naukom, kulturom, umetnošću ili sportom. U fondaciji sam bila u prilici da upoznam puno mladih, kvalitetnih ljudi iz svih kra jeva Srbije. Tu su najbolji pravnici, lekari, istoričari, difovci, ljudi koji pišu čak i svoj drugi doktorat…

Kroz ovaj vid angažovanja učite i vežbate svoje organizacione sposobnosti, stičete iskustvo u radu sa ljudi ma, a sve to vam može značiti sutradan i na radnom me stu. Zato smatram da je potrebno uključivati se što više u vannastavne aktivnosti, naravno, ne nauštrb fakulteta, već kao razonoda kada ne možete više da samo učite”.

Kao i prethodna dva članka i ovaj smo želeli da zaključimo dobronamernim savetom od strane nekoga ko je postigao veći deo, ako ne i sve što je želeo u životu i shodno tome asistentkinja Milica vam poručuje:

„Potrebno je verovati u sebe i uvek imati svoj stav. Budite čvrsti u onome što hoćete i gde sebe vidite. Pr

venstveno slušajte sebe, svoje želje i potrebe. Ne oba zirite se na to kako vas drugi doživljavaju, niti šta oni rade. Uspeh je vrlo individualna stvar, sreća je samo ono što vama izmami osmeh. Zatvorena vrata su lek cija, a ne prepreka. Nikad se ne treba porediti sa drugi ma, jer svi imamo različite polazne tačke, poglede na svet, želje i stremljenja. Kada vidite nekoga i kažete: „Blago njemu!”, pitajte se kako je uspeo, ne dajte da se u vama probudi ljubomora, već se stvarno potru dite da shvatite kako je neko nešto ostvario. Možda tada otkrijete da to vas uopšte ne interesuje ili prosto saznate kako da zaista nešto postignete. Bitno je po štenje. Nikad nemojte raditi tako da nanosite štetu ko legama. Ako možete da pomognete, uvek pomozite, to je vaš uspeh, i ne očekujte ništa zauzvrat. Bitno je da ne gradite karijeru tako što ćete nanositi štetu dru gima, pre svega jer to nije etički, a sa druge strane, upravo se naše profesije baziraju na humanosti”.

Ono što želim ja vas da pitam je: „Da li ćete zbog jednih zatvorenih vrata odustati od onoga što vas čini srećnim i što želite ili će vas upravo ta vrata pogu rati da svoju sreću potražite na drugom mestu?”

10

Twinnet razmena

Isidora Laketić

EPSA Twinnet studentska razmena predstavlja jedan od najatraktivnijih projekata Evropske aso cijacije studenata farmacije (EPSA) i svoj značaj potvrđuje pri svakoj uspešnoj realizaciji. Ovo je vid bilateralne razmene, kroz koju dve lokalne asocijacije studenata farmacije, sa sedištima u svojim ma tičnim gradovima, imaju prilike da ugoste jedni dru ge na 7 dana i pruže potpuno novi ugao posmatranja školovanja, ali i kulturoloških sličnosti i razlika.

Twinnet na lokalnom nivou organizuje i prati Twinnet koordinator, dok na nacionalnom nivou taj posao obavlja EPSA Liason Secretary, koji osim Twinnet razmene, koordiniše i obaveštava o osta lim projektima koje EPSA studentima nudi. Beogradska asocijacija studenata farmacije (BPSA) već godinama uspešno organizuje Twinnet u sa radnji sa brojnim zemljama Evrope, poput Bel gije, Španije, Bosne i Hercegovine, Francuske i mnogih drugih. Ovogodišnji partner u organi zaciji je AEFUB, Asocijacija studenata farmaci je Univerziteta u Barseloni, a sudeći po utiscima, saradnja protiče u najboljem mogućem redu.

Šta to zapravo izdvaja ovaj program razme ne u odnosu na druge? Kako se prijaviti, koliki su troškovi, postoje li ograničenja? Mnoga od ovih pitanja muče studente pri prijavljivanju, te se če sto dešava da se zbog nesigurnosti ne odvaže za učešće. Naime, najveća prednost Twinnet razme ne jeste upravo edukativni program, koji ne izo staje za društvenim i kreativnijim delom razme ne. Dakle, ne samo da se uz brojna poznantstva i prijateljstva pruža prilika za istraživanjem novih predela i kultura, već se kroz učešće aktivno sti ču nova znanja o različitim aktuelnim temama iz

11

sveta medicine i farmacije. Brojne posete, kako fakultetima, tako i klinikama, pružaju studentima priliku da se upoznaju sa funkcionisanjem zdrav stvenih i prosvetnih ustanova van svoje države.

Kada govorimo o preduslovima koje je potreb no ispunjavati pre prijave, jedan od glavnih je dobra volja i želja za učešćem, što se lako da iskazati u motivacionom pismu! Naravno, to nije jedini vid bodovanja pri izboru kandidata, ali svakako igra jako značajnu ulogu. Twinnet razmena je predviđe na za mlađe godine studija, te je i to prednost koja se vrednuje pri izboru kandidata, međutim, sasvim sigurno nije nemoguće biti učesnik i kao student treće, četvrte ili pete godine. Ovakva raspodela po godinama studija je predviđena zbog postoja nja SEP razmene (o kojoj je bilo više reči u pret hodnom broju), koja po svom sistemu bodovanja daje prednost studentima starijih godina. O detaljnijim bodovanjima koja se tiču oba programa raz mene možete pročitati na sajtu NAPSer Srbija.

Može li se fakultet uopšte smatrati srećno za vršenim, ukoliko se sa njega ne pokupe brojna po znanstva i prijateljstva? Iskustva prethodnih uče snika Twinnet razmene se prepliću kroz razgovore u najboljem mogućem svetlu, a da li za svoje učešće

dobiju i zvaničnu potvrdu? Koliko im to dobrobiti može doneti u poslovnom svetu koji sve čeka na kon završetka studija, ili pak i tokom? Naime, kako bi krunisali svoje iskustvo, svi učesnici dobijaju sertifikat koji mogu iskoristiti da dopune svoj CV i zvanično obogate svoje studentsko iskustvo, što može biti samo benefit u daljem usavršavanju.

Ukoliko ste ikada pomišljali da se odvaži te u nekoj novoj avanturi za koju smatrate da bi mogla biti savršena dopuna studentskom životu, preporuke bi svakako bile da istražite sve što fa kultet nudi, a upravo ova razmena može biti ne ponovljivo iskustvo koje ne treba propustiti.

12
13

Izvan granica HDL-a: ekstracelularne vezikule.

Na granici između dveju

čestica: visoko - rizična trudnoća

Autor članka: doc. dr Jasmina Ivanišević

Šta nalazimo kada pogledamo izvan granica HDL čestica?

Kada radoznalo provirimo izvan granica HDL čestica pomoću našeg teleskopa sačinjenog od analitičkih metoda, nailazimo na čitave galaksije ekstracelularnih vezikula (EV), struktura koje su otkrivene još 1981. godine, ali su dugo smatrane samo ćelijskim „debrisom” i nije im pridavan na ročit značaj. Ipak, ćelije se „krune” i u tom proce su „izbacuju” u ekstraćelijski prostor najrazličitije molekule u različitim koncentracijama u formi EV. Fiziološki i patološki procesi se karakterišu prisu stvom EV različitog kvalitativnog i kvantitativnog sastava, pa je i prema tome moguće razlikovanje ovih procesa u pojedinim organima. Takođe, čini se da se u patološkim stanjima ćelije još više „krune“ tj. povećava se produkcija EV. Danas se smatra da su EV posrednici u međućelijskoj komunikaciji.

Gde prestaje galaksija HDL, a započinju galaksije EV?

Utvrđeno je da HDL i EV dele sličnu gusti nu (za HDL: 1,063-1,210 g/cm3 i za EV: 1,1101,190 g/cm3), ali ono što određuje gde prestaje HDL i započinje EV je veličina ovih čestica. Na ime, dijametar HDL čestica je mnogo manji od dijametra EV (za HDL: 5-12 nm i za EV: 40-400 nm). Zbog navedenih karakteristika, potrebno je uključiti više analitičkih metoda koje bi pravil no identifikovale i kvantifikovale HDL i EV.

Opšta struktura EV

Kao zajedničku komponentu, sve EV poseduju lipidni dvosloj, prvenstveno izgrađen od sfingomijelina za razliku od lipidnog dvosloja ćelijske mem brane u kome dominira fosfatidilholin. EV sadrže različite lipide, proteine i nukleinske kiseline. Od lipida, mogu se naći još fosfatidilserin, holesterol, ceramid, prostaglandini i drugi. Među nuklein

skim kiselinama, prisutne su informaciona RNK, mikroRNK, duge nekodirajuće RNK, cirkulatorna RNK, mitohondrijalna DNK. U odnosu na RNK, DNK molekuli su zastupljeni u mnogo manjoj količini ili ih uopšte nema. Proteini EV su takođe brojni i raznovrsni: ESCRT proteini, protein povezan sa programiranom ćelijskom smrću (PDCD61P/Alix), protein produkt gena za osetljivost na tumor 101 (TSG101), proteini povezani sa heat shock protei nima 70 (HSC70), heat shock proteini 90 (HSP90), tetraspanini (CD81, CD9 i CD63) i drugi. **

Slika 1. Opšta struktura EV (preuzeto iz ref 2)

Na granici dva sveta HDL i EV sustiču se njihove uloge u trudnoći

Glavni izvor EV u trudnoći je placenta tj. ćeli je trofoblasti, endotelne i imunske ćelije. Za odr žanje zdrave trudnoće od naročitog značaja su od govarajuća funkcija endotela i vazodilatacija, kao i odgovarajući imunski odgovor koji neće dovesti do odbacivanja ploda (antiinflamatorna uloga), ali će pravovremeno da omogući implantaciju embri ona i porođaj (proinflamatorna uloga). Galaksije HDL-a i EV-a zajedno doprinose pravilnom održa nju trudnoće kroz funkcije koje ostvaruju na endo tel i glatke mišiće krvnih sudova, kao i na meta boličke procese, inflamaciju i imunski odgovor.

14

Visoko-rizična trudnoća predstavlja stanje u kome se majka i/ili fetus nalaze u većem riziku za razvoj komplikacija tokom trudnoće u poređenju sa nor malnom, nekomplikovanom trudnoćom.

Najčešće komplikacije u trudnoći obuhvataju hipertenzivne poremećaje (gestacijska hipertenzija i preeklampsija (PE)) i gestacijski dijabetes melitus (GDM). Navedene komplikacije mogu da dovedu do prevremenog porođaja i/ili smrti ploda. Dakle, ako se galaksije HDL-a i EV-a ne sustiču kako treba, razvoj novog života može biti ugrožen.

U trudnoći mogu da se razviju i druge kompli kacije, ali su u ovom članku pomenute one koje se najčešće pojavljuju.

- Endotelna funkcija i vazodilatacija

Povoljni vaskularni efekti HDL-a se postižu aktivacijom endotelne azot-oksid sintaze (eNOS) i produkcijom NO koji deluje vazodilatatorno. Ovaj efekat HDL ostvaruje na 3 načina: 1) preko apoA-I koji aktivira AMP kinazu, a zatim i eNOS; 2) preko sfingozin-1-fosfata (S1P) vezanog za apoM koji takođe aktivira eNOS; 3) preko para oksonaze 1 (PON1) čime se sprečava nepovolj ni uticaj reaktivnih kiseoničnih vrsta na eNOS. S1P delujući na svoje S1P receptore podstiče me đusobnu povezanost endotelnih ćelija i njihovu proliferaciju, a dovodi i do povećane sinteze još jednog vazodilatatora - prostaciklina PGI2. Dru ga značajna lipidna komponenta HDL-a ceramid takođe deluje povoljno na aktivnost eNOS.

i PON1 bivaju zamenjeni serumskim amiloidom A (SAA). Na ovaj način, trigliceridima obogaćen HDL koji sadrži više SAA više nije u mogućno sti da obavlja niz svojih značajnih funkcija. U PE povećava se udeo apoA-I koji se oslobađa sa HDL-a, smanjuje se aktivnost PON1 i eNOS, a povećava ekspresija VCAM adhezionog molekula. Smanjuje se ekspresija receptora za S1P kojim se ostvaruje povoljan vaskularni efekat, a povećava ekspresija drugih tipova S1P receptora čiji signalni put dovodi do inhibicije migracije i invazije trofoblasta. Dolazi do nagomilavanja ce ramida u ćeliji, a takav ceramid, naročito C16:0 (sadrži zasićenu masnu kiselinu sa 16 C-atoma) indukuje smrt ćelija i inhibira invaziju trofobla sta. Povećan udeo ceramida C18:0, C20:0, C22:0 i C24:1, kao i smanjen udeo C24:0 ukazuju na pojavu komplikacije u trudnoći, pre svega PE.

EV dovode do vazodilatacije i angiogeneze tako što utiču na endotelne i glatke mišićne će lije. Remodelovanje spiralnih arterija je jedan od ključnih procesa u invaziji trofoblasta i fetalnom razvoju. Utvrđeno je da veći broj mikroRNK mo lekula koje čine deo „tereta” EV-a (MiR-21, -23, -320b, -126, -132, -135b i dr.) mogu da utiču na um bilikalne endotelne ćelije indukujući ekspresiju gena odgovornih za angiogenezu (SPRED1, VE CAM1, CXCL12, RasGAp-p120, FIH1 i dr.)

U hipertenzivnim poremećajima u trudnoći koja se karakterišu inflamacijom i povećanim oksidativnim stresom, funkcionalni HDL izme njuje holesterol-estre sa trigliceridima, a apoA-I

Ishemična i hipoksijska oštećenja placente oslobađaju EV iz sinciciotrofoblasta u krvotok majke gde dovode do povrede endotela, inflama cije i hiperkoagulantnog stanja i posledično do razvoja PE. Povreda endotela se dešava usled ak tivacije adhezionih molekula (ICAM-1, VCAM1, E-selektin itd.), endotelina i jednog tipa solu bilne tirozin kinaze (sFlt-1) koji ulaze u sastav EV-a. Sistemska inflamacija se javlja kao rezultat delovanja proinflamatornih citokina IL i TNFα, kao produkata aktiviranih ćelija imunskog siste ma. Oslobođene EV ubrzavaju i proces koagu lacije preko fosfatidilserina i tkivnog faktora, dovode do aktivacije trombocita i usporavaju fi brinolizu. U trudnoći sa PE, uočene su i razlike u lipidnom sadržaju EV-a uz značajno viši udeo fosfatidilserina i značajno manji udeo fosfatidili nozitola, fosfatidne kiseline i gangliozid mano zida 3 u odnosu na nekomplikovanu trudnoću.

15
Slika 2. Uloge sfingolipida i HDL-a u normalnoj trudnoći i PE (preuzeto iz ref 4)

MikroRNK prisutne u EV: miR-486-1-5p i miR486-2-5p mogu da se koriste i za ranu detekci ju PE. Različita ekspresija miR-423-5p, -451a, -107, -15a-5p i drugih je takođe nađena u PE.

- Imunski odgovor i inflamacija

HDL čestice učestvuju u regulaciji imunskog odgovora i inflamacije kroz 3 različita puta:

1) proteinski „teret” – apoA-I i PON1 su kon stituenti HDL-a u normalnoj trudnoći. U uslovima inflamacije, povećanog oksidativnog stresa i hiper glikemije, ovi proteini bivaju zamenjeni proinflamatornim SAA (što je već opisano u prethodnom delu članka);

2) balans sterola u imunskim ćelijama – efluks holesterola preko ABCA1, ABCG1 i SR-BI recep tora koji se nalaze na membranama ćelija imunskog sistema omogućava održanje njegovog optimalnog nivoa u ćeliji. Svaka promena u ovom procesu do vodi do narušavanja funkcije ćelija;

3) signalizacija posredovana receptorima ABCA1, ABCG1 i SR-BI – HDL aktivira različite signalne puteve (PI3K/Akt, MAPK, STAT3, eNOS itd.) u imunskim ćelijama, trofoblastima i endo telnim ćelijama, neophodne za njihovu adekvatnu funkciju u trudnoći.

ve matriks-metaloproteinaza (MMP) i mitogenom aktiviranih protein kinaza (MAPK) što dalje pove ćava aktivnost ovih ćelija. Prisustvom specifičnog FAS liganda, kao i alkalne fosfataze, PD-L1 i TRA IL proteina na površini EV omogućena je aktivacija mononuklearnih ćelija periferne krvi. Snižena kon centracija anti-inflamatornog proteina gelsolina u plazmi trudnica sa PE se dovodi u vezu sa promena ma u EV koje se javljaju u ovom patološkom stanju. In vitro eksperiment sa EV poreklom iz trofoblasta je pokazao da tretman serumom PE pacijentkinja doprinosi porastu pro-inflamatornog „danger si gnal” proteina HMGB1 (high mobility group box 1) u vezikulama. Specifičan molekulski obrazac za fagocitozu – povećan CD47 „don’t eat me” signal i snižen fosfatidilserin „eat me” signal – je uočen u EV kod PE. Nishodna regulacija MiR-548c-5p je povezana sa povećanom sekrecijom IL-12 i TNFα, kao i povećanom translokacijom NF-kB u nukleus makrofaga. EV pacijentkinja sa GDM pojača no oslobađaju proinflamatorne citokine: GM-CSF, IL-6 i IL-8. Kod gojaznih trudnica, EV iz adipo znog tkiva i placente povećavaju nivo cirkulišućih proinflamatornih citokina, pre svega MCP-1 i TNFα i dovode do aktivacije p38-MAPK i STAT3 proin flamatornih signalnih puteva. U placentarnim EV protein sincitin redukuje nivoe TNFα i IFN-γ.

Metabolizam glukoze

HDL čestice ostvaruju svoju antidijabetogenu ulogu kroz više mehanizama:

1) aktivacijom glikogen-sintaza-kinaze-3 (GSK3) povećavaju sintezu glikogena;

2) uz AMPK se povećava produkcija ATP-a dok se aktivacijom fosfatidil-inozitol-3-kinaze (PI3K) stimuliše translokacija GLUT-4 transportera u plaz ma membranu pri čemu se povećava preuzimanje glukoze u ćeliju. HDL učestvuje i u regulaciji pro cesa oslobađanja insulina preko cAMP zavisnog mehanizma, aktivacije PKA i povećanja intracelu larnog Ca2+ kada dolazi do povećane egzocitoze granula insulina.

Placentarne EV imaju ulogu u diferencijaciji i apoptozi T limfocita čime se reguliše imunski odgo vor tokom trudnoće i sprečava odbacivanje fetusa. Povećana koncentracija EV iz trofoblasta povećava migraciju imunskih ćelija delujući na signalne pute

16
Slika 3. Uloga EV-a u patogenezi PE (preuzeto iz ref 10) Slika 4. Antidijabetogena uloga HDL čestica (preuzeto iz ref 6)

U GDM-u, apoA-I i PON1 se pojačano osloba đaju sa HDL-a, a utvrđeno je i da HDL pacijentkinja sa GDM povećava ekspresiju MMP-2 u prisustvu TNFα za razliku od HDL-a zdravih trudnica u in vi tro uslovima. U hiperglikemiji, neenzimska glikacija apoA-I smanjuje efluks holesterola, uklanjanje glu koze i glukozom-stimulisanu sekreciju insulina.

i kvantitativnim promenama u visoko-rizičnoj trudnoći u poređenju sa normalnom trudnoćom, ali to je jedan sasvim mali deo mikrokosmosa koji poznajemo. Naš zadatak je da stranice sa pričama o njegovim tajnama i osobinama uvek držimo otvo renim za neka naredna čitanja i pisanja.***

Literatura:

EV iz adipoznog tkiva sadrže gene za regulaciju metabolizma glukoze i glikogena, ali promovišu i insulinsku rezistenciju kod gojaznih žena. MikroR NK molekule u EV, povezane sa insulinskom rezi stencijom u skeletnim mišićima specifične za GDM su: miR-125a-3p, -99b-5p, -197-3p, -22-3p i -2245p. Određene mikroRNK imaju i dijagnostički zna čaj u GDM kao što su: miR-16-5p, -17-5p i -20a-5p. U uslovima hipoksije i hiperglikemije, koncentra cija EV iz trofoblasta se povećava. To povećanje je izazvano EV-om iz adipocita, proinflamatornim citokinima iz makrofaga, mezenhimskim matičnim ćelijama čije EV nose miR-126 koja povećava mi graciju endotelnih ćelija. EV iz sinciciotrofoblasta sadrže aktivnu dipeptidil-peptidazu-IV (DPPIV) koja razlaže peptid sličan glukagonu (GLP1). Zbog razlaganja GLP1, inhibira se glukozom-stimulisana sekrecija insulina. U GDM, povećan je udeo EV sa DPPIV čime se narušava homeostaza glukoze.

1. Zhang J et al. Extracellular vesicles in normal pregnancy and pregnancy-related disorders. J Cell Mol Med 2020; 24: 4377-88.

2. Liang Y et al. Engineering exosomes for targeted drug deli very. Theranostics 2021; 11: 3183-95.

3. Karimi N et al. Analysis of the plasma extracellular vesicle proteome after separation from lipoproteins. Cell Mol Life Sci 2018; 75: 2873-86.

4. Patanapirunhakit P et al. Sphingolipids in HDL – Potential markers for adaptation to pregnancy? BBA – Mol Cell Biol L 2021; 1866: 158955.

5. Woollett LA et al. Roles of maternal HDL during pregnancy. BBA – Mol Cell Biol L 2022; 1867: 159106.

6. Manandhar B et al. Role of high-density lipoproteins in cho lesterol homeostasis and glycemic control. J Am Heart Assoc 2020; 9: e013531.

7. Yang C et al. Effects of extracellular vesicles on placen tation and pregnancy disorders. Reproduction 2019; 158: R189-R196.

8. Einbinder Y et al. HDL composition and function in preec lampsia. Arch Gyn Obstet 2018; 298: 405-13.

9. Pasternak Y et al. Gestational diabetes type 2: variation in high-density lipoproteins composition and function. Int J Mol Sci 2020; 21: 6281.

10. Han C et al. Syncytiotrophoblast-derived extracellular vesic les in pathophysiology of preeclampsia. Front Physiol 2019; 10: 98.

**U prethodnom broju časopisa SupHa obrađene su struktura i funkcija HDL čestica.

***Sva istraživanja u okviru Katedre za me dicinsku biohemiju koja se tiču uloge HDL česti ca u normalnoj i patološkoj trudnoći trenutno su deo projekta HI-MOM Hi gh-density lipoprote in M etabol OM e research to improve pregnancy outcome koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije (Program Ideje). Opšir nije o projektu može se naći na web stranici www. HiMOMproject.rs ili na društvenim mrežama.

HDL i EV… na kraju kada zatvaramo stranice ove priče o dve galaksije

I HDL i EV u svom sastavu imaju lipide, prote ine i nukleinske kiseline i njihovi efekti su posre dovani trofoblastima, endotelnim i imunskim će lijama. Obe galaksije su podložne i kvalitativnim

17
Slika 5. Regulacija produkcije EV iz trofoblasta koja vodi razvoju GDM (preuzeto iz ref 7)

Mijelodisplastični sindromi

Kako bi se neka bolest razumela, potrebno je vratiti se na njen sam početak, ili bar onaj početak koji nam je dostupan. Da bismo shvatili njen tok, a konačno i način za njeno lečenje, moramo da zadremo duboko u koren problema i povežemo sve znakove da bismo stigli do cilja - izlečenja, a ako je moguće i prevencije. Mijelo displastični sindromi i dalje predstavljaju svojevrsnu enigmu zdravstvenim profesionalcima širom sveta. Ono što je poznato jeste da je još početkom 20. veka prime ćeno da se kod pacijenata obolelih od akutne mijeloidne leukemije (AML) pre same AML javlja dugotrajni pe riod „predleukemije” (kako je nazvana 1953. godine), koja, zapravo, predstavlja anemiju i abnormalnu funk ciju hematopoeznih ćelija koštane srži. Od tada je bolest nazivana raznim imenima, sve do 1982. godine kada je uspostavljen naziv mijelodisplastični sindromi.

Mijelodisplastični sindromi, mijelodisplazija, ili skraćeno MDS, predstavljaju neoplastična oboljenja koštane srži - primarnog hematopoeznog tkiva. MDS jesu čitav spektar različitih poremećaja funkcije koštane srži, koji svoje posledice ostvaruju u samoj sintezi, ali i razvoju i funkciji različitih ćelija i elemenata krvi. Prefiks mijelo- ukazuje na koštanu srž, dok displazija predstavlja abnormalni rast ćelija (atipičnu hiperpla ziju), što praktično znači da je prisutan poremećaj u rastu i razvoju STEM ćelija hematopoeze za različi te loze krvnih ćelija, a samim tim prisutna je i nemo gućnost normalnog stvaranja i funkcionisanja krvnih ćelija. Poremećaji mogu dovesti do različitih oblika

citopenija, a u onim najozbiljnijim slučajevima može doći i do AML. Dakle, u zavisnosti od toga za koju su lozu progenitorske ćelije abnormalne, može doći do anemije, trombocitopenije ili leukopenije, a svaka od njih nosi različite simptome i dalje probleme.

Postoji više različitih vrsta mijelodisplastič nih sindroma, koji se razlikuju po samom toku bo lesti, kliničkoj slici koju pokazuju pacijenti, ali i lečenju, te je, prema određenim rezultatima ana lize krvi i koštane srži Svetska zdravstvena orga nizacija (SZO) izvršila klasifikaciju. Dakle, pre ma klasifikaciji SZO iz 2016. godine postoje:

• MDS sa displazijom jedne loze

• MDS sa displazijom više loza

• MDS sa prstenastim sideroblastima (sa displazijom jedne i više loza)

• MDS sa izolovanom delecijom 5q hromozoma

• MDS sa viškom blastova (nezrelih ćelija) 1 i 2

• MDS neklasifikovani

• Refraktorna citopenija kod dece.

Ovi tipovi se razlikuju prema stepenu i obliku displazije, stepenu citopenije u perifernoj krvi, i pro centualnom udelu prstenastih sideroblasta – neupo trebljivih depoa gvožđa u mitohondrijama eritrobla sta (prekursora eritrocita) oko njegovog jedra, tj. gvožđa koje ne može da se ugradi u hemoglobin. Ta kođe, razlikuju se i prema stepenu ozbiljnosti samog stanja pacijenta, te prognozi daljeg toka bolesti.

18

Verovatno najveće pitanje u vezi sa mijelodisplas tičnim sindromima jeste njihova etiologija. Koje je poreklo ovako teškog i misterioznog oboljenja, šta je ono što ga izaziva? Nažalost, konačan i jasan odgovor na ovo pitanje još uvek nemamo. Često, uzrok koji je doveo do razvoja MDS-a je nepoznat i tada je to pri marni tip MDS-a. Sa druge strane, pretpostavlja se da izazivači MDS-a mogu da budu različiti hemijski i radioaktivni agensi, agensi koji oštećuju DNK, teški metali, toksini... i u tom slučaju MDS je sekundarnog tipa. Međutim, definitivno utvrditi šta je uzrok pred stavlja svojevrsni poduhvat, najčešće neuspešan.

suzbijanju različitih simptoma. Moguća je i hemote rapija, kao i presađivanje koštane srži, ali sve to za visi od opšteg stanja pacijenta i toka njegove bolesti. Takođe, terapiju je neophodno prilagoditi eventualnim pridruženim oboljenjima, koja su usled oslablje nog imuniteta i celog organizma relativno česta.

Što se tiče zastupljenosti među stanovništvom, MDS se veoma retko javljaju u populaciji mlađoj od 40 godina, dok su značajno učestaliji kod ljudi starijih od 60 godina.

Na globalnom nivou, stepen učestalosti je 4 obolela na 100000 ljudi godišnje, međutim, kako se sa starosnim dobom i učestalost povećava, ona kod starijih od 60 godina može iznositi i oko 35 obolelih na 100000 stanovnika godišnje.

Takođe, zanimljivo je da je bolest, nezavisno od go dina, dominantnija kod muškaraca nego kod žena.

Šta ukazuje na MDS i kako se postavlja dijagnoza? Simptomi i znakovi zbog kojih se pacijenti najčešće obraćaju lekaru nisu specifični. To su opšta slabost, otežan rad srca, plitko i otežano disanje kao posledica nedostatka kiseonika usled anemije, krvarenje i crve nilo na određenim mestima na koži usled trombocito penije, kao i oslabljen imunitet i povećana podložnost infekcijama, često sa povišenom telesnom tempera turom, kao posledica leukopenije. Neretko, prilikom analize krvi, iz nekog drugog razloga, mogu se uočiti promene u krvnoj slici, odnosno prisustvo citopenije, što izazva sumnju na neki od spomenutih sindroma. Ukoliko lekari posumnjaju na MDS, rade se dalje de taljne analize krvi, kao i analize i biopsija koštane srži, što je neophodno za postavljanje konačne dijagnoze. Za dalju dijagnozu mogu se vršiti dodatni testovi.

Kako je sam uzrok bolesti nepoznat, terapija nije usmerena ka uzroku, već ka simptomima i prilagođe na je starosnom dobu i stanju pacijenta, kao i stadiju mu bolesti, a sve u cilju smanjenja tegoba, poboljšanja kvaliteta i produžetka života. Osnovni korak u terapiji jeste transfuzija krvi, a potom i lekovi koji pomažu u

Uprkos konstantnom napretku biomedicinskih nauka, postoje problemi i bolesti za koje još uvek nemamo konačno rešenje. MDS jesu jedni od njih, međutim, uz pravovremenu dijagnozu, adekvatnu terapiju, zdrav život i ishranu, kao i pozitivan na čin razmišljanja, moguće je živeti pristojno sa ovom bolešću. Nažalost, put kroz ovu bolest je težak i na poran, a lekovi nisu jeftini i svima dostupni. Ipak, nadamo se da će u budućnosti inovacije iz sveta na uke omogućiti rešavanje svih ovih problema.

Literatura:

1. Steensma D. P. (2012). Historical perspectives on myelodyspla stic syndromes. Leukemia research, 36(12), 1441–1452. https://doi. org/10.1016/j.leukres.2012.08.007

2. Mohammad A. A. (2018). Myelodysplastic syndrome from theo retical review to clinical application view. Oncology reviews, 12(2), 397. https://doi.org/10.4081/oncol.2018.397

3. Hamid, G. A. , Al-Nehmi, A. W. , & Shukry, S. (2019). Diagnosis and Classification of Myelodysplastic Syndrome. In (Ed.), Recent Developments in Myelodysplastic Syndromes. IntechOpen. https:// doi.org/10.5772/intechopen.82532

4. Hellström-Lindberg, E., Tobiasson, M., & Greenberg, P. (2022). Myelodysplastic syndromes: moving towards personalized manage ment. Retrieved 20 July 2022, from.

5. (2022). [Ebook]. Retrieved 20 July 2022, from https://www. kb-merkur.hr/userfiles/pdfs/Djelatnost/Klinika%20za%20unutar nje%20bolesti/Hematologija/MIJELODISPLASTI%C4%8CNI%20 SINDROM-final%20(5)%20(1)(1).pdf.

19

Tanka linija između leka i otrovaJelena Manojlović, spec. farm, kustos

Intervju radile: Jelena Branković i Milica Zlatanović

Draga Jelena, želimo da Vam se zahvalimo na izdvojenom vremenu i prilici da popričamo. Za sam početak, recite nam nešto o sebi. Čime se Vi zapravo bavite?

Jelena Manojlović rođena je 19.03.1972. godine u Beogradu. Studije farmacije završila je na Farma ceutskom fakultetu u Beogradu i time stekla zvanje diplomirani farmaceut. Završila je akademske spe cijalističke studije iz Farmaceutskog menadžmenta i marketinga odbranom specijalističkog rada 2009. godine. Nakon dvadeset godina radnog iskustva u različitim oblastima farmaceutske delatnosti (regu lativa, veleprodaja i marketing, apotekarska delat nost), zaposlila se kao stručni saradnik na Katedri za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Učestvovala je u izvođenju praktične nastave u okviru integri sanih akademskih studija na predmetima: Uvod u farmaciju, Farmaceutska praksa, Farmaceutsko za konodavstvo i etika, Etika i zakonodavstvo, Osnove farmaceutskog menadžmenta. Učestvovala je u pro jektu Evropske Unije „Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Republici Srbiji” u koordina ciji Ministarstva Zdravlja, Ministarstva Energetike i zaštite životne sredine i Uprave za veterinu.

Polaganjem stručnog ispita prema pravilniku o programu stručnog ispita u delatnosti zaštite kulturnih dobara, sa uspehom je 2016. godine položila struč ni ispit i stekla pravo na stručno zvanje kustos.

Od 2018. godine nalazi se na poziciji kustosa i vodi Muzej za istoriju farmacije u okviru Služ be za bibliotečke i muzejske poslove. Realizo vala je sedam izložbi, koautor je 5 publikacija i učesnik sa prezentacijama na pet stručnih skupo va iz oblasti muzeologije i istorije farmacije.

Hvala Vama na interesovanju za oblast mog rada. Obično kažem da sam kustos i rukovo dim Muzejem za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta. Međutim, ne samo na prostoru Srbije već i mnogo šire, jedini sam far maceut kustos, a Muzej za istoriju farmacije je prvi takve vrste u regionu i jedini univerzitetski muzej u formalno-pravnom smislu. Prvi uslov za pokretanje svih aktivnosti vezanih za muzej je da imate kustosa. Da biste to postali morate imati završen fakultet i položen kustoski ispit,

pa na osnovu Uverenja dobijate pravo na zvanje kustos. Muzej spada u kategoriju specijalizova nih muzeja sa tehničkom zbirkom. Upravljam zbirkama u muzeju, osmišljavam, konkurišem i realizujem projekte, osmišljavam i realizujem izložbe, istražujem i pišem stručne radove i uče stvujem na skupovima, sarađujem sa drugim in stitucijama, prezentujem muzej u javnosti i obav ljam još mnogo tehničkih i stručnih poslova.

Nedavno smo imali priliku da u Muze ju nauke i tehnike pogledamo izložbu u čijoj ste kreaciji i realizaciji igrali značajnu ulogu. Koja se priča krije iza izložbe Tanka linija između leka i otrova ?

Izložba je rezultat saradnje autorskog tima koji je u 2018. godini imao izuzetno uspešnu izložbu Usitnjavanje – priča o avanu. Na ideji i

20

realizaciji radili su Ivan Stanić, viši kustos Muze ja nauke i tehnike, Svetlana Mitrović, kustos Et nografskog muzeja u Beogradu i moja malenkost. Saradnju su ostvarili Muzej nauke i tehnike i Mu zej za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Sama ideja rođena je 2019. godine, a razvoj je tekao tokom naredne tri godine. U 2022. godini stigli smo do prezentacije izložbe.

Zašto baš tema leka i otrova? Šta je to što ovu izložbu čini posebnom?

Mi smo se zapravo okupili oko pojma otrov i želeli smo da ga posmatramo i obrađujemo fe nomenološki. Ispitivanjem međunarodnih muze oloških aktivnosti, utvrdili smo da je tema veoma malo ili gotovo da uopšte nije obrađivana. To nas je dodatno podstaklo, ali i proširilo naše istra živanje. Želeli smo da pojedine teme detaljno obradimo na lokalnom nivou, ali je neophodan bio opšti i širi uvod u smislu istorije nauke kako bismo došli do srži teme. Kako god da se okrene te oko sebe, na svakom koraku se sretnete sa ne kom dilemom i uvek hodate po tankoj liniji koja je sa jedne strane pozitivna, a sa druge negativna – ili crna i bela, ili lek i otrov. Rešenje je uvek u dozi. Obradili smo različite fenomene i ukaza li javnosti na one koji su tu oko nas. Predstavili smo većinu onoga što nam je svima poznato, ali nismo zapravo znali ništa o tome. Probudili smo svest i interesovanje javnosti što nam je i bio cilj. Utvrdili smo da javnost o većini prikazanog veo ma malo zna ili nema gotovo nikakva znanja.

Tanka linija između leka i otrova predstavlja saradnju više ustanova i ljudi. Kako je rad velikog tima doprineo tome da ova izložba bude to što jeste?

Različitost i saradnja daju uvek najbolji rezul tat. Da biste bilo koju temu obradili kroz istoriju, neophodno je da sarađujete sa istoričarem i/ili arheologom. Da biste tu istu temu obradili struč no, neophodno je da sarađujete sa stručnjakom ili stručnjacima za tu oblast. Navešću kao primer jedan segment izložbe koji je farmaceutima naj bliži, a to su biljke. Sam odabir biljaka izvršite na osnovu njihove rasprostranjenosti i dostupno sti na lokalitetu ili oblasti koju posmatrate. Za prepoznavanje, morfologiju i izgled sarađujete sa botaničarima. Za lekovitost, sa farmakogno stima. Odatle je saradnja sa naše dve katedre. Za otrovnost, sarađujete sa toksikolozima iz prakse i tu je već uključen i Nacionalni centar za toksi kologiju VMA. To nije sve. Veoma je važan etno loški kontekst. Saradnja sa etnolozima je neop hodna, a tu je već kao koautor izložbe uključena Svetlana Mitrović koja je etnolog. Interesantno je da najviše izvora za etnološki kontekst kori stimo iz farmacije, jer najobimniju građu ostavio nam je u nasleđe naš profesor akademik Jovan Tucakov koji je bio aktivan u etnologiji. Iz tog, sveobuhvatnog materijala izvlačite srž i formu lišete tako da apsolutno svaki posetilac može da razume. Tu nije kraj. Odabir predmeta koji su ključni deo izložbe je veliki posao, a radi se na osnovu prikupljenog i obrađenog materijala. Da biste pripremili najbolju moguću prezenta ciju tako da svako ko dođe na izložbu razume, neophodni su svi ti koraci. To je put za svaki se gment izložbe koji ste imali priliku da vidite.

Izložba počinje istorijom trovanja. Dobro znamo da su se supstance koje su se koristile u svakodnevnoj upotrebi pokazale kao otrovi, ukoliko su korišćene u velikoj dozi. Koja priča Vam je posebno interesantna?

Ovde ću istaći priču o olovu. Eksploatiše se od osvita civilizacije kao najdostupniji i najlakše obradivi metal. Masovna upotreba javlja se već u antičko doba. Dokaz su različiti arheološki ar tefakti koji su bili na postavci. Smatra se da je za gađenje koje je ispoljeno u to doba, jednako onom koje se mnogo vekova kasnije ispoljava u indu strijskoj revoluciji. Iako tada nije postojao nikakav pojam koji definiše štetnost i zagađenje, ljudi su na osnovu prosečnog radnog veka rudara koji su radili na eksploataciji rude olova koji je bio 10 godina, kao i na osnovu njihovog zdravstve nog stanja, bili donekle svesni štetnosti koju ovaj

21

metal izaziva. Jedan od takvih lokaliteta je Vimi nacijum, rimski vojni logor i grad, samo stotinak kilometara od Beograda. Hodajući kroz vekove, stalno se susrećemo sa olovom. Međutim, ni po sle više od dvadeset vekova, mi se izgleda nismo osvestili. Dokaz za to je poslednja vest koja se pojavila nakon otvaranja izložbe, a tiče se upravo naše zemlje i to podmlatka tj. dece. Izrazito je zabrinjavajuće kada pročitate da je koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvišim u Evropi. Reč je o zagađenosti usled koje do toga dolazi. Nama kao zdravstvenim profesionalcima valjda je potpuno jasno da vazduh nije moguće selektovati i da smo svi izloženi zagađenju, a re zultati su niz poremećaja i to u ponašanju, kognitivni problemi, smanjen IQ. Posledice izloženosti olovu su teške i dugotrajne i mogu se preneti kroz generacije. Sve dalje možete zaključiti sami.

nekoliko plodova, može doći do fatalnog ishoda. To nam govori da u prirodi moramo biti oprezni. Tatula ili zvezda Danica proslavila je baba Anujku, čuvenu trovačicu i masovnog ubicu s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Bunika je možda i najo pasnija jer sa alkaloidom hioscijaminom daje efe kat jakih halucinacija, ali je razlika u dozi između halucinogenog i letalnog dejstva veoma mala.

Katedra za botaniku i Katedra za farmakognoziju dale su značajan doprinos ovoj izložbi. Mogli smo videti širok asortiman biljaka koje su se upotrebljavale u svrhu trovanja in dividua. Da li postoji neka koja Vam je poseb no interesantna i koja priča se krije iza nje?

Posebno mi je interesantna takozvana crna trojka koju čine tatula, bunika i velebilje. Svaka ima svoju priču, a zajedno su se koristile za izradu Veštičije ma sti za letenje. Čak nam je i recept poznat. Veoma su dostupne u prirodi. Velebilje je poznato još od antič kog doba. Ekstrakt se koristio za ulepšavanje u vidu kapi za oči. Aktivni sastojak je kasnije postao osnova za dobijanje kapi za oči koje se koriste za širenje ze nica prilikom pregleda kod oftalmologa. Plod zvani crna trešnja primamljivog je izgleda, a kažu da je i prijatnog ukusa. Nesreća je što posle konzumiranja

Pavle Ilić, prvi državni apotekar, posećivao je bakalnice u nadi iskorenjivanja slobodne prodaje otrova. On je primetio da je otrov meren na istim vagama kao i prehrambeni proizvodi i da je vrlo lako deo društva mogao biti izložen istom. Zbog njegovih zalaganja se postepeno prelazi na izdavanje otrova u apoteci, gde postoje posebne apotekarske knjige. Šta se u njima beležilo?

U apotekama su se otrovi čuvali na posebnom mestu, izdvojeno i često poznato samo apotekaru, ali ne i njegovim pomoćnicima. Veoma pedantno i precizno se zapisivalo koji se otrov izdaje, kome se izdaje, koja je količina, za koju svrhu, datum iz davanja i ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, nekakvo trovanje, vrlo lako se moglo doći do poda taka na osnovu zapisa iz apotekarske knjige otrova. Jedna originalna knjiga bila je izložena i potiče iz zemunske apoteke još iz 1810. godine. To nam go vori da su se u užoj Srbiji, kada je to postalo mo guće, primenjivali isti propisi kao u Evropi.

Proteklo je određeno vreme od zatvaranja izložbe. Jesu li Vam se slegli utisci? U čemu su posetioci najviše uživali, a u čemu ste Vi?

Poslednjeg dana izložbe bila sam veoma tužna zbog njenog zatvaranja. Tada je bilo pri ređeno poslednje autorsko vođenje i predavanje prof. dr Slobodana Nikolića sa Instituta za sud

22

sku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Podjednako je bilo zanimljivo i posetiocima, ali i nama autorima. Da, utisci su se slegli pa mogu da kažem da su posetioci uživali u samoj postav ci, da su stekli nova znanja i da su sa velikom pažnjom čitali sve što je bilo na panoima. Tako đe, svi oni koji su dolazili na autorska vođenja, bili su pažljivi slušaoci. Posebnost su bili prateći programi. Predavanje prof. dr Šimona Đarmati ja o istraživačkom poduhvatu za knjigu o baba Anujki, bilo je popunjeno do poslednjeg mesta. Isto tako je protekao događaj promocije Zbornika radova Tanka linija gde su objavljeni radovi koji su rezultat saradnje sa stručnjacima iz određenih oblasti. Svaki je poseban i svaki se čita sa podjednakom pažnjom od prvog do poslednjeg slova. I poslednje predavanje koje sam već pomenula na isti način je bilo posećeno. Izložba i svi prateći događaji bili su medijski izuzetno podržani.

Poseban utisak na mene su ostavila dva autor ska vođenja. Jedno je bilo susret sa maturantima koji su doneli odluku da veliku maturu proslave tako što su sa svojom razrednom došli na izlož bu i sa autorima prošli detaljno kroz nju, a po tom su se prošetali do Skadarlije gde su nastavili svoje slavlje. Takva odluka mladih ljudi dala mi je neku malu nadu i potvrdila moju veru u ono što radim. U Muzeju nauke i tehnike je praksa da autori izložbe provedu detaljno sve zaposle ne kroz postavku. Sve su to kustosi, viši kustosi ili muzejski savetnici i bili su upućeni u rađanje naše postavke i otvaranja. Kada takve profesi onalce koji vrlo kritičkim okom gledaju na vaš rad provedete i kada dobijete čestitke i pohvale, onda ste sigurni da ste napravili remek delo. Ve rujte da sam jedino tada imala blagu tremu.

Šta je to što jednu izložbu čini interesan tnom i kvalitetnom? U 21. veku, kada je dosta toga na samo jedan ,,klik” od nas, kako privu ći posetioce da se upute u muzeje i galerije?

Pre svega, način prezentacije, pa onda tema (naslov) i sadržaj. Vraćam se na Usitnjavanje jer je to bila izložba koju je činila samo jedna vr sta predmeta. Bila je to priča o avanu (tarioni ku). Vi ste se tada na izložbi susreli sa bezbroj avana, ali u različitim kontekstima i sa različi tim pričama i popularnost je takođe bila velika. Posebno mi je draga jer je to moj prvenac.

Sve jeste na jedan „klik”, ali i nije. Upravo su muzeji mesta komunikacije, novih sazna nja, viđenja određene teme drugim očima, me sta razmišljanja i razvijanja ideje, a ne samo prihvatanja informacija na „klik”, koje kako dođu, imam utisak da još brže odu, nestanu.

Pre par dana došla sam do divnog saznanja posetivši izložbu u Science Museum-u u Lon donu. Izložba ima naslov Cancer Revolution –science, innovation and hope . U uvodu stoji da je to prva na svetu izložba takve vrste i teme koja govori o prošlosti, sadašnjosti i budućno sti prevencije, detektovanja i tretiranja kancera sa više od 100 predmeta i ličnim pričama. Obilazeći detaljno izložbu, utvrdila sam da su dva segmenta potpuno identična sadržajno i sa objek tima (predmetima) kao na našoj, upravo završe noj, izložbi. Kod nas je to postavljeno u jednom kontekstu sa širom pričom i osvrtom na kancer, a ovde je fokusirano baš na kancer. Naša izlož ba je otvorena 7. aprila, a londonska 25. maja. Moram reći da sam vrlo ponosna na ovo sazna nje jer smo zapravo sa Tankom linijom jedan korak ispred svetski najpoznatijih muzeja.

Da biste se uputili u muzeje i galerije po trebno je samo malo volje. Često se ljudi nađu u gradu i prolaze pored muzeja i galerija, ali ne svraćaju. Sastaju se sa prijateljima, a ti sastan ci mogu biti inspirativniji baš na ovakvim me stima. Kada ste turista, vi obiđete sve galerije i muzeje mesta u kom se nalazite, nesvesni da ne znate šta se sve nalazi u vašem gradu. Da biste napravili poređenje morate biti turista i u sop stvenom gradu. Naši muzeji su vrlo prijatna me sta. Kultura daje celovitost svakome od nas.

Za sve one koje je ova izložba zainteresova la, bilo da rade u oblasti zdravstva ili ne, da li biste preporučili nešto od literature za čitanje ili dalje istraživanje?

Literature ima mnogo, sve zavisi koji period i koji segment izložbe nekoga interesuje. Možda je najbolje pročitati Zbornik Tanka linija jer on može dati odrednice, detaljnije pojasniti kontekstualiza ciju i uputiti zainteresovane u dalja istraživanja.

23

Spona nauke i umetnosti –

Ela Maruščenko, naučna grafička dizajnerka

Ono što krasi eminentne naučne časopise, pored fundamentalno i revolucionarno važnih naučnih radova, jeste i sam grafički dizajn slika i figura koje nam uvek ostanu u pamćenju. Iz tog razloga, sve više naučnih ča sopisa sa izvanrednim faktorom uticaja (eng. impact factor – IF) poput čuvenih Nature, Cell, RNA, Science teže da svoju ciljnu publiku zadovolje i vizuelnim identitetom časopisa koji kroz godine ima sve važniju ulogu. Rad naše sagovornice imamo prilike da vidimo upravo u ovim, a i mnogim drugim prestižnim časopisima publikovanim širom sveta. Ela Maruščenko je ilustratorka, grafička dizajnerka i animatorka koja se bavi veoma specifičnom oblašću dizajna – naučnim dizajnom. Diplomirala je grafički dizajn na Masarikovom univerzitetu u Brnu, u Češkoj, a potom se preselila u Sjedinjene Američke Države gde živi i radi. Ela sarađuje sa najuticajnijim akademskim institucijama i naučnim časopisima na svetu, te često u različitim knjigama i publikovanim izdanjima časopisa možemo videti njen veličanstven plod neumornog rada.

Draga Ela, hvala ti puno na izdvojenom vreme nu za ovaj intervju. Izuzetna mi je čast! Ella Maru Studio je dobro poznat studio koji se bavi naučnim dizajnom i animacijama. Da li bi mogla da nam kažeš nešto više o timu koji stoji iza svih onih prelepih naslovnih strana naučnih časopisa i figura?

Sve je započelo sa nas dvoje – Aleksom Tokarevim, doktorom hemije, i sa mnom, grafičkom dizajnerkom. Aleks je bio zadužen za komunikaciju sa klijentima i objašnjavao mi je nauku iz koje proizilaze dizajni ko jima se mi bavimo. Trenutno imamo osmoro stalno zaposlenih i četvoro honorarnih radnika. Mi smo tim grafičkih dizajnera, animatora i doktoranada naučnika koji komuniciraju sa klijentima i objašnjavaju kompek snu naučnu pozadinu svih ideja našim dizajnerima.

Diplomirala si grafički dizajn. Kako je došlo do ideje da spojiš nauku sa grafičkim dizajnom?

Kada sam se doselila u Sjedinjene Američke Drža ve 2012. godine, moj plan je bio da se bavim dizajnom kućnog dekora, a pronašla sam se u moru naučnih ilu stracija. Dr Sergij Minko, profesor sa Univerziteta u Džordžiji me je veoma ohrabrio u ovom poduhvatu. Kada je rad dr Minka bio prihvaćen za objavljivanje u časopisu Advanced Functional Materials, pitao me je da li bih mogla da napravim naslovnu sliku za njegov rad. U tom trenutku, ja uopšte nisam bila spremna za tako nešto i nisam sebe videla kao naučnog ilustra tora, ali dr Minko i ostali naučnici su insistirali i hte li su da vide krajnji rezultat. Dr Minko je bio uporan i nije prihvatao ne kao odgovor, zaista je verovao u mene. Tako sam napravila svoju prvu naučnu ilustra ciju koja je bila prihvaćena za naslovnu stranu.

24
Intervju radio i preveo sa engleskog: Mihajlo Bojić

Sarađuješ sa najeminentnijim univerzitetima i naučnim časopisima na svetu, poput Univerzite ta u Kembridžu, Stenford Univerziteta, Prinston Univerziteta, Američkog hemijskog društva, naučnih časopisa Cell, Nature, Advanced Materials… (lista je toliko dugačka da bi mi trebalo dosta vremena da je u potpunosti ispišem!). Da li se sećaš svoje prve saradnje sa nekom od ovih eminentnih institucija i da li bi mogla da podeliš sa nama svoje profesionalne početke?

Bili biste iznenađeni, ali nekada ne volim da znam za koji časopis/instituciju radim dizajn! Svi klijenti su mi jednaki, i sama pomisao na eminentnost klijenta bi potpuno zakomplikovala moje misli i rad. To je poput kuvanja – kada kuvate samo za sebe, ne osećate priti sak, sve bude preukusno. Međutim, kada treba da vam dođu neki važni gosti, trudite se mnogo više, ali nekako sve mnogo lakše zagori ili bude preslano. To je razlog zašto ne volim da znam za kog klijenta radim i zašto ne volim da budem uključena u samu komunikaciju sa njima. Za taj deo imamo projektne menadžere.

Takođe, uvek ulažem isto truda, nevezano da li se radi o časopisima poput Cell/Nature/Science ili o nekom malom časopisu. Svi zaslužuju da imaju lepe slike!

Obično klijente pitamo za opis i njihovu zami sao naslovne strane. Nekada oni imaju ideje – onda uzmem njihove skice i opise i krećem da zamišljam koji je najbolji način da ilustrujem takav zahtev. Posle toga, prolazimo kroz dve-tri revizije sa kli jentom. Ukoliko klijent nema neku specifičnu ide ju, onda čitamo sve manuskripte koje su spremne za štampanje kako bismo dobili konačnu ideju.

Na tvom instagram profilu @ella_maru, sa nama deliš svoj neumoran rad i tu možemo videti sve divne naslovnice bezbroj izdanja naučnih ča sopisa. Veoma sam zainteresovan da čujem kako teče tvoj kreativni proces od dobijanja grafičkog problema za dizajn do finalnog proizvoda?

Alina Viler, autorka, rekla je da je dizajn in teligencija napravljena u vizualnom stanju. Kako se osećaš kada shvatiš da si pomogla mnogim lju dima da vizuelno percipiraju najkompleksnije procese različitih polja biomedicinskih nauka?

Ovo je najvažniji i ujedno najzanimljiviji deo mog posla zato što biti umetnik znači da uvek pokušavaš da uradiš nešto čime ćeš barem malo promeniti svet ili dosti ći do nečijeg srca. Želiš da ljudi razumeju tvoju umetnost i želiš da uspeš da se povežeš sa nečim još većim. Želiš da što više ljudi vidi tvoju umetnost i da tvoja umetnost ima što dublju poruku.

Nekako sam stekla utisak da je sa naučnim ilustra cijama to zapravo lakše dostići jer svaki dan radiš nešto važno, nešto što će ostati urezano u ljudskim umovima i životima i promeniće ih na neki način. Takođe, i dosta će im pomoći.

Tada zapravo znaš da će tvoja umetnost živeti kroz generacije, a tada zapravo znaš da će pomoći ljudima.

Kako radiš na dosta različitih figura i dizajna u vezi sa ćelijama, da li imaš omiljenu ćeliju koju voliš da dizajniraš i ako da, koja je?

Ne baš. Volim da crtam biološke teme i ćelije gene ralno zato što su često pufnaste i zanimljive. Takođe, če sto su pune boja i tekstura. Kada dugo crtam istu stvar, osećam se kao da mi ponestaje boja i tada volim da pre đem na crtanje nanočestica i teorijske fizike, kako bih ubila monotoniju.

25

Ponekada slike izgledaju poprilično jedno stavno i neki ljudi misle da je to samo jedan ili dva objekta koji se nacrtaju. Kako bi to moglo da bude teško? Poprilično lako – zar ne? Međutim, prika zati samo jedan objekat ponekad može biti mno go kompleksnije jer postoji samo jedan komad i ništa što bi mu pružilo podršku, oslonac.

Zato zaista volim da crtam sve. To je ujedno i ra zlog zašto je umetnost u nauci veoma zanimljiva – ne može ti ponestati ideja.

Grafički dizajn je zamršen proces stvaranja umetnosti, sa dosta drugih problema. Ponekada taj proces može biti frustrirajući, obeshrabruju ći, posebno kada počinješ ispočetka. Kako si ti pre svega umetnica, šta radiš onim danima kada ti nedostaje inspiracija?

Ovo je deo sa kojim se dosta mučim. Čak ni sa svojim iskustvom, još uvek nemam rešenje za to. Vo lela bih da znam ili da imam nešto što će me pripremiti na te trenutke ili što će ih zaustaviti, ali, nažalost, ne znam.

Za neke umetnike je veoma bitna rutina – prola ženje kroz rutinu im pomaže da ostanu u svom svetu kako bi radili produktivnije. Bitan im je raspored.

Ja za sebe smatram da produktivnije radim u ha osu. Nemam baš neki raspored, što je verovatno loše. Ali, kada mi ponestane inspiracije, volim da prome nim mesto i da putujem. Volim da radim noću i radim non-stop.

Inspiracija dolazi kroz različite emocije i čula. Trenutno, inspiraciju pronalazim u antikvarnicama. Volim teksturu i neverovatan detaljan rad na odeći. Volim sveže, bogate boje. Tako da provodim dosta vremena na ovim mestima kao loša mušterija koja ni šta ne kupuje, a sve dira. Čak i kada osećam da sam u slepoj ulici, bez povratka nazad, samo nacrtam ne što što nije vezano za nauku – odeću, ilustraciju za decu, bilo šta samo kako bih malo razbistrila um.

Neki ljudi misle da je naučna ilustracija veoma striktna i da ne postoji kreativnosti. Želim da prome nim to. Naučna ilustracija je umetnost kao svaka dru ga i zahteva inspiraciju i slobodu.

Pored grafičkog dizajna, da li imaš slobodnog vremna za hobije, i ako da, koji su tvoji hobiji?

Kada imam slobodnog vremena, što je jako ret ko, volim da putujem. Bilo gde – volim gradove gde mogu šetati ulicama satima i samo razgledati pro davnice i galerije. Uvek putujem sa svojim kompju

terom, tako da radim tokom svojih putovanja. Često imam strah, da ako bih stala sa radom na sekundu, da ću izgubiti nit i da ću ispasti iz koloseka.

Volim da crtam, pa tako svaki slobodan momenat volim da provedem crtajući bilo šta. Uvek sam u po kretu pa je praktično moj hobi moj posao i posao mi je hobi. Takođe, moj hobi je i moj život. Nekada ume biti veoma naporno.

Da li imaš neku poruku za mlade ljude koji bi voleli da se oprobaju u karijeri dizajnera, posebno dizajnera u nauci?

Nisam sigurna da imam poruku specifičnu samo za mlade naučne dizajnere. Ovo je poruka za sve koji se odluče za bilo koji put umetnosti.

Nikada nemojte misliti da će biti lako niti da će samo vaša ljubav prema crtanju biti dovoljna. Po stoji ogromna konkurencija. Mnogi ljudi misle da je umetnost doslovno samo žurka svaki dan i da je posao samo zabava.

Međutim, morate puno učiti i raditi. Morate da bu dete spremni na trnovit put, ali ono što je na kraju tog puta je vredno truda i odricanja.

Radite na svom portfoliju od samog početka. To je najbitniji deo. Crtajte i istražujte svaki dan, čak i kada nemate inspiracije, crtajte bilo gde – na stolu, na maramicama… Veštine dolaze vremenom, ulaganjem velikog rada.

26

Intervju sa Biodroga timom

Intervju radile: Jelena Branković i Milica Zlatanović

Možete li nam reći nešto o poslu kojim se bavi te? Koje su to aktivnosti sa kojima se svakodnevno susrećete?

Saradnja sa Biodroga brendom predstavlja veliko zadovoljstvo jer je Biodroga ime sa tradicijom i istori jom koju prate kvalitet i efikasnost u nezi kože. Svaka linija ovog brenda je mala naučna prezentacija spa kovana u privlačnu i sigurnu ambalažu, a izučavanje njenih formulacija je jako inspirativno i obrazovno.

Komunikacija sa klijentima o njihovim željama, potrebama i planovima i edukacija iz oblasti kozme tike su svakodnevne aktivnosti saradnika. Pisanje izveštaja i dokumentovanje dogovora sa klijentima su važan deo posla jer su u radu sa ljudima informacije ključ poslovanja i ne smeju se izgubiti. Dosta je bit no i vođenje evidencije o prodaji i stanju lagera.

Koje veštine bi trebalo da poseduje neko ko želi da se bavi vašim poslom?

Kvalitetna komunikacija, verbalna, pisana i neverbalna, asertivnost, organizovanost, prilagodljivost, odlično poznavanje engleskog jezika. Naše poslovne prostorije se nalaze na Andrićevom Vencu u Beogra du i često nam dolaze ljubitelji brenda iz diplomat skih krugova, pa je poželjno i poznavanje još nekog stranog jezika – nemačkog, francuskog, ruskog…

Koliko je važno neformalno obrazovanje u toku fakulteta i nakon njega? Da li vas je ono pripremilo za ono što vas čeka na poslu?

Izuzetno je važno. Socijalne veštine, vođenje dija loga, držanje prezentacija, neverbalna komunikacija su veštine koje najčešće stičemo van formalnog sistema obrazovanja. U ovom poslu je jako bitno steći i održati kontakte, a neformalne aktivnosti su odličan način za pro širenje kruga ljudi, kao i za sticanje samopouzdanja.

Kako je otpočela priča salona Formoze Flori sa Biodroga brendom? Kako je izgledala nekada, a kako sada?

Sve je počelo krajem 40-ih godina 20. veka kada su osnivač kompanije, Walter Friedmann, i kozme tičarka, Rosel Heim, kreirali prvu kompletnu liniju kozmetike na svetu koja je bila namenjena različitim tipovima kože. Nakon iscrpnog istraživanja i ekstraho vanja aktivnih biljnih komponenti, Walter Friedmann je svoje rezultate istraživanja predstavio stručnoj jav nosti prvi put na XIII Cidesco Kongresu u Lucernu u Švajcarskoj 1959. godine. Tada je rođen naziv Bi odroga kao složenica od bio- što označava biološko i droga što ukazuje na prirodno poreklo. Taj trend sa radnje naučnika i kozmetičara održao se i do danas, gde je gotovo svaki uvoznik Biodroge za inostrano tržište upravo neki kozmetički salon. Za Srbiju je to Formoze Flori. Taj kozmetički salon treba da pose duje nekoga ko ume kvalitetno da prezentuje tre tmane i originalne masaže, kao što je to u Formoze Flori salonu bila, a i dalje je direktorka Mirjana Pet ković koja je začetnik Biodroga tradicije u Srbiji.

27

je Biodroga?

Iako je Biodroga zastupljena u renomiranim kozmetičkim salonima i dermatološkim ordinacija ma u Srbiji već 15 godina, a poslednjih 5 godina i na društvenim mrežama, često se srećemo sa pitanjem – Šta je Biodroga?

Na pitanje šta je Biodroga, imajući u vidu pre vod dela naziva (orig. fra. drogue) i ideju koja se krije iza brenda, možemo sa ponosom da odgovori mo da je to kozmetika efikasnih formulacija koje sa drže prirodne sastojke za koje je dokazano pozitiv no dejstvo na koži. Vremenom, međutim, značenje prefiksa bio- se dopunilo, kako je još 1970. godine Biodroga bila jedan od aktera revolucije u kozmeti ci i među prvima je uvela rastvorljiv kolagen u svoje formulacije. Nastala je čuvena Creme 2000 koja je ubrzo postala poznata širom sveta, a holivudske le potice su obožavale ovu kremu. Od tada Biodroga sa vrhunskim timom istraživača nastavlja da bude pio nir u inovacijama u kozmetici sa jednim ciljem – po većanje efikasnosti i tolerancije proizvoda. O tome svedoči i poslednja nagrada u kategoriji Cosmeceu ticals – Duch Beauty Award 2020 za naš izvrsni Anti Age Serum sa AHA Kiselinom bez ispiranja!

Biodroga je skup dva zasebna brenda, Bio droga Bioscience Institut, linija konvencionalne kozmetike koja sadrži egzotične biljne sastoj ke i blage ali privlačne prirodne mirise. Drugi brend je Biodroga Medical Institut, linija dermo kozmetike sa inovativnim tehnološkim rešenji ma za zahtevnu kožu koja je u stanju da odgovo ri na najviše zahteve najizazovnijih klijenata.

Šta je to što izdvaja Biodrogu od ostalih bren dova na svetskom tržištu?

Napomenuli smo već da je Biodroga pionir u sve tu kozmetike kada je prvoklasna nega kože u pitanju. Imajući to u vidu kao pokazatelj dugogodišnjeg isku stva, sa lakoćom možemo da kažemo da su aspekti koji izdvajaju Biodrogu na tržištu kozmetike brojni.

Na početku, za formulacije Biodroga proizvoda biraju se biljni sastojci koji imaju potvrđenu efika snost, od kojih mnogi i jesu prirodni lekovi koji su deo tradicionalne narodne medicine. Primera za to je dosta, ali izdvojićemo Orahovu travu – Cyperus Rotundus. Ova biljka je veoma važna u kineskoj i ajuverdskoj medicini zbog mnogih pozitivnih ka rakteristika na zdravlje ljudi. Kada je nega kože u pitanju, koren ove biljke deluje protivupalno i antioksidansno, a dokazano je i da sprečava for miranje melanina koji je odgovoran za pojavu hiperpigmentacija. Zato je ovo jedan od prirodnih sastojaka u Anti Pigment Spot Serumu, koji uz far makološke sastojke (glikolna kiselina, vitamin C, alfa arbutin, niacinamid i peptid) deluje tako što posvetljuje pigmentisane lezije. Kroz ovaj primer dodatno možemo i da pojasnimo i prefiks bio- koji se savršeno dopunjuje sa reči droga, tako što upu ćuje na biološku aktivnost prirodnih sastojaka koja je važna kao potvrda njihovih efekata na koži.

Zatim, detaljnu analizu kozmetički aktivnih supstanci i biljnih agenasa koji ulaze u sastav pro izvoda vrši samostalni Biodroga istraživački tim sa sedištem u Baden-Badenu, Nemačka. Takođe,

28 Šta

on je odgovoran za formulisanje preparata i njiho vu procenu efikasnosti, kvaliteta i bezbednosti.

Sa ciljem optimizovanja delovanja preparata i zadovoljstva korisnika, Biodroga usko specifično posmatra sve tipove i stanja kože i prema njihovim jedinstvenim potrebama formuliše svoje prepara te. Na prvi pogled, portfolio našeg brenda može da se učini jako opširnim, međutim, kada proniknete u dubinu kozmetičkih linija i njihove podele, jasno vam je da će potrebe svakog tipa kože, bez obzi ra u kom se stanju u tom trenutku nalazila, biti u potpunosti ispunjene. Na primer, kako drugi bren dovi razdvajaju nečistu kožu od suve kože, tako Bi odrogi nečista koža predstavlja jako širok pojam, i jasno nam je da nečista koža može biti i mešovita i suva i masna, i upravo prema izazovima ove de taljnije klasifikacije ona osmišlja idejna rešenja. Ranije pomenutom istraživačkom timu, ova op sežna istraživanja nisu bila dovoljna kao odgovor na zahteve njihovog klijenta broj jedan, a to je koža, već su pribegli formulisanju i sintezi jedinstvenih Biodroga patenata. U gotovo svakoj njenoj lini ji, glavni aktivni sastojak je neki Biodroga patent. Čistači, prvi korak u tretmanima lica i neizostav ni preparati u nezi kože, su jedinstveni na tržištu iz razloga što sadrže probiotik koji je upravo uni katni Bioecolia, oligosaharid koji deluje u korist fiziološke flore kože, a protiv patogenih bakterija. Takođe, Biodroga Medical Institut linija se zasniva na fiziološki sličnoj Dermo Kozmetičkoj Membrani, inteligentom i inovativnom rešenju koje čini bazu preparata za negu i ona povećava distribuciju KAS, a samim tim i efikasnost i brzinu delovanja.

I za kraj, ali ne i manje bitno, Biodroga je prvi kozmetički brend koji ima sastavljene sopstvene kozmetičke tretmane, tako da kori snici mogu biti sigurni da će njihovu negu od početka do kraja pratiti vrhunski kvalitet i struč ni tim koji stoji iza potvrđene efikasnosti.

Da li se Biodroga bavi nekim interesantnim istraživanjima iz oblasti farmaceutske tehnologi je i kozmetologije?

Svakako je gorepomenuto farmaceutsko-teh nološko rešenje Dermo Kozmetičke Membrane ne što na šta treba obratiti pažnju, međutim, Biodro ga nije stala tu, već se drznula da pronikne u samo jedro ljudske ćelije i istraži faktore koji utiču na starenje kože epigenetskim istraživanjima. Kao re zultat tih istraživanja nastao je slavni Contouring serum sa pentalaktinom, sastojkom koji na nivou gena reguliše deobu ćelija i njihovo starenje.

Na koji način unapređujete svoje proizvode?

Kvalitet je naša dužnost i obaveza. U sva kom trenutku vrhunski tim stručnjaka radi na unapređenju formulacija i istraživanju tržišta i aktuelnih zahteva. Prirodni sastojci nikada neće prestati da budu u centru naših interesovanja i promene koje se dešavaju na nivou brenda de šavaju se sa ciljem da se u formulacije inkor porira sastojak iz prirode za koji je potvrđeno da će delovati u korist zdravlja kože. Takođe, kozmetički proizvodi se proizvode u uslovima u kojima se proizvode lekovi, što obezbeđuje maksimalan kvalitet i bezbednost preparata.

Koji je ključ dobre saradnje sa nekim brendom? Koje su to veštine i sposobnosti koje se traže? Koji su česti problemi i nedoumice sa ko jima se susrećete?

Brend sa svim svojim delovima i svojstvima jeste organizam za sebe, i treba ga tako i posma trati, kao zasebnu ličnost, a svaki uspešan odnos između dve ili više ličnosti se zasniva na među sobnom poverenju, poštovanju i razumevanju. Brend ima svoju poruku, treba je razumeti, ima svoj imidž i treba ga poštovati, a da bi saradnja trajala, brend mora da vam veruje kao i vi njemu. Biodroga zadržava svoje klijente, kao i saradnike, tako što je dosledna u svom kvalitetu i ispuni ono što obeća, a to je rezultat. Verovati takvom brendu je lako jer iza sebe ima godine pričanja istine.

29

Brendovi u svom marketingu traže otvorenost, pismenost i znanje. Rekli bismo da se komunika cijske veštine stiču iskustvom. Za početak, osoba treba da je dovoljno vešta i pronicljiva da pone kad i pročita koji red između redova. U prodaji će se osoba često naći u situaciji gde je ,,multita sking” više nego poželjan. Vera u sebe, u brend i u kupce je energija sa kojom treba ući u posao jer je to energija koju odašiljete u svet i investi cija koja će vam se takva neminovno i vratiti.

Trenutno se nalazimo u nestabilnim vremenima. Na globalnom nivou se dešavaju tržišne turbulenci je koje izrazito utiču kako na poslovanje, tako i na raspoloženje ljudi i stepen zadovoljstva. Zadovoljna osoba kupuje jer voli, nezadovoljna kupuje jer mora, a svima nam je dosta moranja i svima nam fali to malo dodatne ljubavi. Biodroga ima te ljubavi na pre tek, samo joj treba da se ljudi upoznaju sa njom.

Da li imate neki savet za studente (koji raz mišljaju da pokrenu vlastiti brend)? Kako naj bolje da istaknu i predstave sebe?

Bavite se vannastavnim aktivnostima, vo lontirajte, uključujte se u javne akcije, oprede lite se za neki honorarni posao, naravno, koli ko vam to nastavne obaveze dozvoljavaju. Širite krug ljudi koje poznajete, učite strani je zik. Starogrčko božanstvo, Hermesus, zaštitnik tr govine i putovanja je pandan Merkuru, rimskom bogu komunikacije i govorništva. Prodaja se ne može odvojiti od komunikacije, a komunikaci ja se ne može odvojiti od ljudi. Kontakti su glav ni resurs ovog posla i počnite sa sakupljanjem tog resursa na vreme, počevši, evo, od danas!

Još jedna jako bitna stvar su granice. Lične i profesionalne granice su nešto o čemu nas ne uče u školi, a stepen njihove razvijenosti u svakome od nas diktira kakve ćemo odnose stvarati tokom živo ta. Poslovno iskustvo nam govori da se najlepši po slovi rađaju između ljudi koje su svesni šta žele, šta imaju, šta mogu da ponude, koliko su daleko od že ljenog cilja i šta im je potrebno da bi ga ostvarili.

30

LEKOVITA SVOJSTVA NEVENA

Emilija Popov

Primenjuje se kod opekotina prvog stepena, modrica, rana i osipa. Često se koristi i kao koz metički aktivna supstanca u proizvodima za negu dečije kože, tretman pelenskog dermatitisa, zaštitu suve i osetljive kože, u proizvodima za negu po sle sunčanja, kao i u kupkama i šamponima.

Glavne hemijske komponente pronađene u cvastima jesu flavonoidi, terpenoidi i terpeni (uglav nom bisabolol, faradiol, arnidiol i estri), saponini, karotenoidi, kumarini.

Antiinflamatorna aktivnost nevena je naj šire proučavana. Inflamacija može biti izazvana brojnim patološkim stanjima, a u ranim stadijumi ma procesa, makrofage predstavljaju prvu lini ju odbrane. U prisustvu određenih stimulusa, one produkuju medijatore inflamacije (NO, citokine, prostaglandine). Ukoliko je produkcija ovih me dijatora preterana i ako dugo traje, mogu nastati hronična oboljenja. Antiinflamatorno dejstvo ove biljke je potvrđeno na animalnim modelima.

Neven (Calendula officinalis L., Asteraceae) je jednogodišnja biljka sa mediteranskog područja. Neprijatnog je mirisa, a stabljika je od 30 do 50 cm visoka. U donjem delu stabljike, listovi su lopatiča sti, a u gornjem su duguljasti do lancetasti, sedeći. Cvetovi su narandžasti, a cveta od juna do septem bra. Koriste se zeljasti izdanci i cvasti, a plod je orašica. Oficinalna droga se dobija od kultivisanih varijeteta. Samonikle jedinke su retke – često krasi vrtove i bašte, a prija mu dosta sunčeve svetlosti.

Smatra se da je prvi put uvezen u Englesku u XIII veku. Korišćen je u kremovima zbog svog an tiseptičkog i antiinflamatornog dejstva tokom Ame ričkog građanskog rata, kao i Prvog svetskog rata. Prepoznato je i njegovo spazmolitičko delovanje. Zanimljivo je da se u prošlosti cveće držano u sirćetu koristilo protiv bradavica, kao i da ulazi u sastav čaja za znojenje, delotvornog kod gripa i nazeba. Budući da je jestiv, upotrebljavao se u supama i drugim jeli ma, a čaj od cveća je ljutkasto-gorkog ukusa. Može se koristiti i kao sunčani ukras na kolačima i drugim poslasticama. Veruje se da ima magične moći, da devojke koje bose hodaju poljima nevena mogu da razgovaraju sa pticama, a jezičasti cvetovi su po godni za romantike u voli me-ne voli me igri.

U jednom radu, naučnici su se fokusirali na mehanizam dejstva ekstrakta, konkretno na stvara nje NO. To je proinflamatorni radikal produkovan pomoću NO-sintaze, a oslobađa se u velikoj meri u zapaljenskom procesu. U studiji, stvaranje NO bilo je izazvano agonistom toličnog receptora 4 u makrofagama, lipopolisaharidom (LPS). Makrofa ge su takođe bile tretirane uljem nevena, a zatim je aktivnost ulja merena na osnovu akumuliranja

nitrita u medijumu. Rezultati studije su pokazali da je produkcija nitrita bila značajno manja u pri sustvu ulja nevena, na dozno-zavisan način.

U drugoj studiji, na istom modelu, pokazano je da bisabolol i druge komponente mogu inhibirati produkciju NO.

Kako određene ćelije kože stvaraju NO, smatra se da on ima ulogu u održavanju inte griteta kožne barijere. NO u koži kontroliše va zodilataciju i melanogenezu i ima protektivan odgovor na patogene. Međutim, neregulisanost stvaranja NO povezana je sa određenim obolje njima kože (inflamatornim, hiperproliferativnim, autoimunim). Stoga su supstance koje mogu da inhibiraju stvaranje NO, među kojima su i aktivne komponente nevena, kandidati za razvoj novih pre parata u terapiji inflamatornih kožnih oboljenja.

Dodatno, dokazano je da je ekstrakt aktivan protiv G+ i G- bakterija, pa može pomoći i u spre čavanju infekcija kože.

Takođe, kozmetički proizvodi na bazi nevena mogu biti korisni kao adjuvantna terapija kod oboljenja pove zanih sa aktivacijom inducibilne NO-sintaze – vitiliga, kontaktnog dermatitisa, rozacee i melazme.

Kako izloženost UVB zracima indukuje ek spresiju inducibilne NO-sintaze, neven se široko koristi u preparatima za negu kože posle sunčanja. Topikalna primena ovih preparata umiruje kožu, smanjuje simptome opekotina, a štiti i od dugo trajnih posledica oštećenja kože UV zracima.

Potencijalni alternativni tretman psorijaze

Psorijaza je hronično, zapaljensko, poligenet sko, autoimuno oboljenje kože. U njenoj osnovi je patološka aktivacija T-limfocita, što dovodi do povećane produkcije citokina, koji potom podstiču hiperproliferaciju keratinocita. Zbog ubrzane pro liferacije epidermalnih ćelija, dolazi do formiranja papula i plakova. Od psorijaze boluje 1-3% svet ske populacije, a oboljenje je često praćeno bolom i svrabom. Zbog neželjenih dejstava lekova koji se koriste u tretmanu psorijaze, naučnici su u potrazi za prirodnim alternativama boljeg bezbednosnog profila i zadovoljavajuće efikasnosti. Iako je potreb no sprovesti još istraživanja, jedna od biljaka koja je razmatrana u ove svrhe bila je upravo neven.

Literatura:

1. Leila Maria Leal Parente, Ruy de Souza Lino Junior, Leonice Manrique Faustino Tresvenzol, Marina Clare Vinaud, Jose Re alino de Paula, and Neusa Margarida Paulo, ’’Wound Healing and Anti-Inflammatory Effect in Animal Models of Calendula officinalis L. Growing in Brazil 2. Doc. dr Ana Micov, Katedra za farmakologiju, Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, predavanje Dermatološki lekovi

Radiša Jančić, Botanika farmaceutika

Neven u kozmetičkim proizvodima

Neven je dokazano bezbedan za upotrebu u kozmetičkim proizvodima. U jednoj kliničkoj stu diji, potvrđeno je antioksidantno dejstvo ekstrakta nevena. Krem koji je primenjivan pokazao je pro tektivni efekat posle opekotina od sunca, a delo vao je povoljno i na znake starenja. Efekat je bio vidljiv u koncentraciji 10%, kao i 15%, a znača jan boljitak je pokazan posle dve nedelje prime ne kod velikog procenta učesnika studije. Iz ovog istraživanja je zaključeno da je neven važan izvor bioaktivnih komponenti koje doprinose zdrav lju kože i usporavaju proces njenog starenja.

Chandrasekar R, Sivagami B, Alternative Treatment For Pso riasis – A Review 5. Khulood M. Alsaraf, Ibrahim S. Abbas and Eman F. Hassan, Extraction and Clinical Application of Calendula officinalis L. Flowers Cream 6. Diva Silva, Marta Salvador Ferreira, Jose Manuel Sousa-Lobo, Maria Teresa Cruz and Isabel Filipa Almeida, Anti-Inflamma tory Activity of Calendula officinalis L. Flower Extract 7. Dr Jovan Tucakov, Lečenje biljem 8. Srpska akademija nauka i umetnosti, Lekovite biljke SR Srbije

3.
4.

Uticaj alkohola na centralni nervni sistem

Ako pitate hemičara: „Šta je to alkohol?”, on će vam govoriti o organskim molekulima koje odliku je prisustvo hidroksilne funkcionalne grupe, o nji hovoj polarnosti, a možda i nomenklaturi. Neko ko nije hemičar će, ipak, nabrajati pića kao što su vino, pivo, tekila, viski… I jedni i drugi biće u pravu. Kao aktivni sastojak alkoholnih pića nalazi se eta nol (etil alkohol), mali polarni molekul sposoban da proizvede širok spektar efekata u našem organizmu, često negativnih. Zloupotreba alkohola jedan je od vodećih faktora rizika po zdravlje čoveka, te ne čudi činjenica da se dovodi u vezu sa bolestima kardio vaskularnog sistema, jetre, bubrega, različitim kan cerima, kao i bolestima centralnog nervnog sistema.

Nacionalni institut za zloupotrebu alkhohola i alkoholizam definiše poremećaj upotrebe alkohola (Alcohol use disorder) kao hronično stanje u kome osoba nije sposobna da prekine ili kontroliše konzumaciju alkohola, uprkos tome što se kod nje javljaju zdravstvene ili socioekonomske posledi ce. Dodatno, Američko psihijatrijsko udruženje od 2013. godine koristi „poremećaj upotrebe alkohola” kao krovni termin za zloupotrebu alkohola i zavi snost od alkohola. Sa posebnim osvrtom na central

„Vino, tuđinče, slatko i medeno podbada tebe, Koje i drugom škodi, ko s požudom, bez mere pije”.

ni nervni sistem, ovaj poremećaj može da utiče na rad krvno-moždane barijere, sinaptičku transmisiju ili da čak izazove demijelinizaciju nervnih vlakana. Zato ne čudi činjenica da hronična upotreba velike količine alkohola može da doprinese razvoju bolesti kakve su moždani udar, demencija ili amiotrofična lateralna skleroza. Za početak, proći ćemo put ko jim se molekul etanola kreće u našem organizmu.

Kada unesemo neko alkoholno piće, ono pro lazi kroz usnu duplju i jednjak do želuca, gde se apsorpcija odvija u malom procentu. Najveći deo unetog alkohola biće apsorbovan u tankom crevu, zatim će cirkulacijom dospeti u dobro prokrvlje ne organe – jetru i mozak. U jetri, etanol podleže metaboličkom putu koji obuhvata enzime alkohol dehidrogenazu (ADH) i aldehid dehidrogenazu (ALDH). Ono što prvi enzim radi jeste da prevo di etanol u visoko toksičan acetaldehid, koji zatim podleže dejstvu ALDH i biva preveden u netoksi

33

čan acetat. Upravo ovaj metabolizam prvog prola za kroz jetru određuje koliko će etanola dospeti u sistemsku cirkulaciju, zatim do mozga i drugih or gana. Takođe, kada je apsorpcija etanola u tankom crevu brza i njegova koncentracija u portalnoj veni visoka (što se događa kada uzimamo alkohol na prazan stomak), najveći procenat etanola će preći u sistemsku cirkulaciju. Sa druge strane, kada alkohol unosimo zajedno sa hranom, pilorični sfinkter u že lucu će biti zatvoren, tako da će alkohol postepeno prelaziti u tanko crevo i posledično će njegova kon centracija u portalnoj veni biti manja.

alosterni modulator. Sa druge strane, vezivanjem za glutamatne N-metil-D-aspartat (NMDA) recep tore, alkohol sprečava ulaz katjona u ćeliju, čime utiče negativno na njenu aktivnost. Na ovaj način, alkohol je sposoban da smanji neuronsku aktivnost unutar mozga, a ove promene dešavaju se na nivou centralnog nukleusa u amigdali. Tako da, kada se konzumira u manjim količinama, alkohol čini oso bu opuštenijom, a pri višim ona postaje pospana.

Takođe je interesantno istaći efekte alkohola na mezolimbički put, jedan od puteva kojim se dopamin kreće u našem mozgu. Ovaj put počinje u ven tralnoj tegmentalnoj regiji i projektuje se ka ventral nom strijatumu gde se nalazi nucleus accumbens, koji ima ulogu u sistemu nagrađivanja, žudnje i mo tivacije. Pokazano je da unos alkohola aktivira ovaj dopaminergički put, pri čemu izaziva oslobađanje dopamina u n. accumbens-u i osećaj zadovoljstva. Dodatno, etanol deluje tako što pospešuje oslobađa nje endorfina (endogenih opioida) i osećaj euforije, što može da doprinese daljoj konzumaciji alkohola.

Ipak, pri visokim koncentracijama etanola (što srećemo pri prekomernom konzumiranju alkoho la), izoenzim CYP2E1 će prevoditi etanol u ace taldehid. Ono što je interesantno jeste da je izoenzim CYP2E1 indukovan kod osoba koje hronično konzumiraju velike količine alkohola. Dodatno, ovaj „alternativni” metabolički put proizvodi zna čajnu količinu reaktivnih oblika kiseonika, kao što su hidroksilni i superoksidni anjoni i hidroksid ni radikal, koji su odgovorni za oksidativni stres.

Što se tiče njegovih efekata na mozak, alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, tako što pojačava efekte γ-aminobuterne kiseline, inhibitornog neurotransmitera, a smanjuje efekte glutamata, ekscitatornog neurotransmitera. Ono što γ-aminobuterna kiselina radi, jeste da se vezuje za GABAA receptor, koji je po tipu ligand-zavisni jonski kanal. Nakon vezivanja, dolazi do otvaranja kanala i ulaska jona hlorida u ćeliju. Posledično, unutrašnjost ćelije postaje negativno naelektrisana što otežava stvaranje akcionog potencijala, te taj neuron biva „uspavan”. Alkohol pomaže ovakav efekat γ-aminobuterne kiseline, tako što produžava otvorenost kanala i pojačava njen inhibitorni efekat na taj neuron. Dakle, alkohol ostvaruje dejstvo kao

Ipak, kod hronične upotrebe alkohola, kakvu srećemo kod osoba koje pate od poremećaja upo trebe alkohola, efekti mogu biti potpuno suprotni. Objašnjenje leži u tome da stalna inhibicija usled produženog izlaganja alkoholu aktivira adaptivni odgovor u mozgu koji sada teži da postigne ravno težu između glutamata i γ-aminobuterne kiseline. Kako se sada ravnoteža pomera u korist ekscitator nih efekata, osobi je potrebno više alkohola kako bi postigla prethodne inhibitorne efekte što vodi opijanju i zavisnosti. Ove osobe su često anksio zne i neraspoložene kada ne konzumiraju alkohol, imaju problema sa spavanjem, a neretko se javlja

34

ju i tremori, agitacija i halucinacije. Slična stvar se događa i sa dopaminom, gde se nakon određenog vremena smanjuje dopaminergička transmisija što doprinosi razvoju nezadovoljstva. Smanjenje dopaminergičke transmisije sreće se i na nivou mezokortikalnog puta koji povezuje ventralnu te gmentalnu regiju i prefrontalni korteks. Kao po sledica ovog smanjenja, osobe koje su zavisne od alkohola imaju narušenu aktivnost radne memo rije, sposobnost planiranja i donošenja odluka.

Dodatno, hronična upotreba alkohola vodi ire verzibilnim neurološkim promenama što može biti posledica delovanja etanola ili acetaldehida, njego vog toksičnog metabolita. Jedan od načina na koji se ovo manifestuje jeste inhibicija transporta gluko ze preko krvno-moždane barijere putem tansportera za glukozu (GLUT-1 i GLUT-3). Kako neuroni pre vashodno koriste glukozu kao izvor energije, jasno je zašto smanjeno preuzimanje i korišćenje glukoze mogu dovesti do neurodegeneracije, što se ogleda u pojavi kognitivnih deficita, ataksije i spastičnosti.

Negativne uticaje akutne ili hronične konzumaci je alkohola potvrdile su različite studije i veliki broj radova napisanih na datu temu. Ipak, kada znamo da oko 3 miliona smrtnih slučajeva godišnje nasta je kao posledica zloupotrebe alkoholnih pića, na meće se pitanje kako možemo tretirati poremećaj upotrebe alkohola. Kada govorimo o farmakote rapiji, Agencija za hranu i lekove (Food and Drug Administration) odobrava upotrebu disuflirama, naltreksona i akamprosata. Naltrekson deluje kao neselektivni antagonista opioidnih receptora, a nje gova upotreba se objašnjava činjenicom da prilikom konzumacije alkohola dolazi do oslobađanja endo genih opioida. Blokadom ovih receptora gasimo osećaj zadovoljstva izazvan endorfinima, što može da vodi smanjenoj upotrebi alkohola od strane paci jenta. Disulfiram, pak, deluje kao inhibitor enzima aldehid-dehidrogenaza 2 u mozgu i jetri. Posledič no, dolazi do nakupljanja acetaldehida i neprijatnih manifestacija kao što su mučnina, povraćanje i gla vobolja. Sa druge strane, akamprosat pokazuje ago nističko dejstvo na GABAA receptore, a slabo anta gonističko dejstvo na glutamatne NMDA receptore i tako stabiliše hemijsku neurotransmisiju u mozgu koja bi bila narušena kada se započne sa odvikava njem od alkohola. Na kraju, ništa manje važan nije ni psihološki pristup pacijentima koji pate od poreme ćaja upotrebe alkohola i saznanje da, uz adekvatan medicinski pristup, ove osobe mogu biti tretirane.

Literatura:

1.Abdul Muneer, P. M., Alikunju, S., Szlachetka, A. M., & Haorah, J. (2011). Inhibitory effects of alcohol on glucose transport across the blood-brain barrier leads to neurodegeneration: preventive role of acetyl-L: -carnitine. Psychopharmacology, 214(3), 707–718. https://doi.org/10.1007/s00213-010-2076-4

2.Banerjee N. (2014). Neurotransmitters in alcoholism: A review of neurobiological and genetic studies. Indian journal of human geneti cs, 20(1), 20–31. https://doi.org/10.4103/0971-6866.132750

3.Fairbanks, J., Umbreit, A., Kolla, B. P., Karpyak, V. M., Schnee kloth, T. D., Loukianova, L. L., & Sinha, S. (2020). Evidence-based pharmacotherapies for alcohol use disorder. Mayo Clinic Proceedin gs, 95(9), 1964–1977. https://doi.org/10.1016/j.mayocp.2020.01.030

4.Jayaram‐Lindström, N., Ericson, M., Steensland, P., & Jerlhag, E. (2016). Dopamine and Alcohol Dependence: From Bench to Cli nic. In W. M. Meil, & C. L. Ruby (Eds.), Recent Advances in Drug Addiction Research and Clinical Applications. IntechOpen. https:// doi.org/10.5772/63144

5.Pervin, Z., & Stephen, J. M. (2021). Effect of alcohol on the central nervous system to develop neurological disorder: pathop hysiological and lifestyle modulation can be potential therapeutic options for alcohol-induced neurotoxication. AIMS neuroscience, 8(3), 390–413. https://doi.org/10.3934/Neuroscience.2021021

6.Rang, H. P., Dale, M. M., Flower, R. J., Henderson, G., & Ritter, J. M. (2013). Rang and Dale’s Pharmacology. Elsevier Churchill Livingstone.

35

Orhan Pamuk

pripovedanje sa stilom

Pre desetak godina sam za rođendan dobio jednu knjigu na poklon. Tiha kuća, kako je glasio naslov, nije bio naročito obećavajući na prvi po gled. Turski nobelovac Orhan Pamuk, što je pisalo na poleđini, je već nešto više govorilo. Knjiga se našla još neko vreme na mojoj polici, čekajući vre me kada neću morati da učim tokom ispitnih roko va. Drugarica koja mi je inače poklonila knjigu, je igrom slučaja takođe upisala farmaciju.

Knjigu sam uzeo čitati u trenutku kada sam se intenzivno interesovao za tursku kulturu i jezik. U to vreme je i turska serija Sulejman Veličanstveni bila aktuelna na televiziji. Tursku sam bio posetio dva ili tri puta, ali uvek na dan ili dva. Pomagao sam i pre vodio ocu na poslovnim putovanjima. Pamuk me je, ne samo kroz kvalitetne majice, već i kroz autentične priče, zauvek vezao za večiti grad na dva kontinenta.

U Tihoj kući (tur. Sessiz ev) se radnja odvija u periodu prelaska iz Osmanskog carstva u moder nu Tursku republiku; u vreme prelaska zaostavština feudalnog sistema u industrijsko razdoblje; u vre me kada je latinica zamenila arapsko pismo, koje nije odgovaralo fonetskim i gramatičkim osobina ma turskog jezika. U ovoj knjizi se prosto govori o tranziciji tradicionalnog turskog društva. Ono što su Srbi proživeli u devetnaestom veku, nakon oslo bođenja od Turaka, i zatim još jednom devedesetih godina tokom ponovnog ulaska u kapitalizam. Pa ralele koje se ovde mogu povući pomažu u razume vanju pritiska pod kojim su bili obični ljudi sa svo jim porodicama; koliko su ljudi bili u mogućnosti ili potrebi da se odreknu tradicije i da se snađu u novo nastalom sistemu ili da ga pak iskoriste. Takođe, u centru zbivanje jeste i promena turskog pravopisa, koja je obezvredila remek delo jednog od glavnih likova. Sa tom reformom promenile su se i društve ne vrednosti, a deo viševekovne tradicije sahranio. Kod Pamuka se odmah opažaju dve stva ri: ljubav prema Istanbulu i ljubav prema pripo vedanju. Možda niste znali, ali u turskom jezi ku postoje dva prošla vremena. Jednim od njih se govori o zbivanjima koje je pripovedač lič no video, a drugim o zbivanjima koja su pozna ta isključivo iz priča drugih ljudi. Nažalost, ova razlika se gubi prevođenjem u većinu indo-evrop skih jezika, među kojima je i srpski. Zato Pamu ka treba čitati, ukoliko je to moguće, u originalu. Pamuk povezuje moderni evropski roman i bliskoistočni način pripovedanja. Verovatno će ne koga podsetiti na priče naših baka i prabaka. Uko liko niste sigurni odakle da počnete, Tiha kuća i Istanbul: Uspomene i grad (tur. İstanbul: Hatıralar ve Şehir) su dobar izbor. Druga navedena knjiga se može smatrati Pamukovim memoarima. Centralni motivi su grad Istanbul i melanholija. Melanholija, koja može biti i nostalgija, kao rezultat modernih promena koje su zadesile grad ili možda samo nus pojava isparenja sa Bosfora, je najveća zaraza biv šeg Konstatinopolja. Pamuk govori o promenama i o borbi u mislima običnih ljudi koji žive u gradu. Kako su NATO i hladni rat uticali na tursku presto nicu, kako je to učinio nestanak carigradske kaldr me, a kako nemogućnost ljudi da utiču na mnogo brojne promene? Možda nije moguće naći odgovore

36

na ova pitanja, ali jeste moguće videti pokušaje da budete očarani ovim gradom, ukoliko to već niste. Početkom devedesetih je Pamuk po stao internacionalno poznat nakon mnogo brojnih prevoda romana Crna knjiga (tur. Kara kitab). U Crnoj knjizi, protagonista, ina če, mladi advokat Galip, traži svoju nesta lu ženu kroz sokake grada na dva kontinenta. Istovremeno, dok joj se gubi svaki trag, on se sve više nalazi u ulozi svog poznanika, kolumni ste, koji je takođe nestao. Na tom putu nailazi i na druge ljude koji žive u svojim potragama negde između zapada i istoka, negde s one druge strane Bosfora.

Zbog romana Sneg (tur. Kar) je Orhan Pamuk imao problema i sa vlastima u Turskoj. Centar zbivanja ovog romana je mali grad daleko na istoku Turske, dale ko od uticaja zapada i turskih vlasti. Ono što ovde vlada jesu mito, korupcija i religiozna ubeđenja. Kritika tur skog društva koje još uvek nije kompletno prešlo u mo derno doba, već je zaostalo negde u vremenu pre Kemala Ataturka i gde istinu pokrivaju marame, tako bi mogao glasiti naslov umesto Snega, centralnog motiva. Pamuk je govorio o temama o kojima drugi nisu smeli. Zato ga mnogi i ne vole, kako i sam kaže. Međutim, Pamuk nije kritikovao samo dešavanja u svojoj matičnoj drža vi, već i zapadne države koje, po njegovom mišljenju, ne mogu da shvate muslimanski svet iz koga on dolazi.

37

U Muzeju nevinosti (tur. Masumiyet Müze si) se radnja takođe odvija u Istanbulu. I ovde je jedna od tema promena turskog društva, ali je fokus ipak na ljubavi i životu mladih. Koji tabui turskog društva to prestaju biti, i da li je ljubav zaista ono što mladi ljudi Istanbula mogu videti u bioskopskim projekcijama holivudskih, ali i domaćih turskih filmova? Istovremeno, čitajući ovaj roman, po stavljamo sebi pitanje, da li mi kod kuće zapravo imamo privatan muzej? Svaka šolja za kafu, svaka ogrebotina na zidu, svako zrno prašine na polici sa knjigama koje nikada nismo otvorili...

Druga dela koja je vredno spomenuti su Bela tvrđava (tur. Beyaz Kale), Zovem se Crveno (tur. Benim Adım Kırmızı), Dževdet-beg i njegovi sinovi (tur. Cevdet Bey ve Oğulları), kao i jedno koje još nije prevedeno na srpski. Prvo je objavljeno na engleskom jeziku pod naslovom The Naive and Sentimental Novelist, a tek kasnije na turskom.

U pitanju je zbirka eseja o čitanju i pisanju, sastavljena iz predavanja koja je Pamuk držao na univerzitetima u SAD-u. Verovatno će se drugim

piscima svideti isto toliko koliko i osobama koje rado čitaju, upravo zato što Pamuk govori o tome šta se dešava sa našim umom kada čitamo roman i koja su dva osnovna načina pisanja roman.

Orhan Pamuk nam prosto otvara pogled u ne istraženi svet. Skrivenim sokacima Istanbula nas vodi na nevidljivi bosforski most koji povezuje istok sa zapadom i moderno sa tradicionalnim.

38

VREME POST-ISTINE I KRITIČKO MIŠLjENjјE

Živimo u vremenu narušenog opšte-društve nog sistema vrednosti, a samim tim i vrednosnog sistema pojedinca – vreme u kome je teško čove ku dostojanstven i dosledan čovek biti! Nekada su postojali umni pojedinci u različitim sferama (medicini, nauci…) koji su svojim radom, delom i umnošću predstavlјali autoritet u svakom smislu i njihovim stručnim izjavama se verovalo, jer su bile beskompromisne i isklјučivo počivale na stručnim (sa)znanjima i iskustvima, bez moguć nosti ikakvog i ičijeg uticaja sa strane na kreira nje njihovog stava i iskaza. Bili su to lјudi-dragu lјi, koji su spremnošću da radom i usavršavanjem proširuju, primenjuju i prenose svoja znanja, do prinosili sveopštem dobru celokupnog društva. Ukratko, bili su uzorni građani u svakom smislu. Međutim, mnogo vode je proteklo i odnelo ova vremena, a nove vode donele neka druga vremena.

U sadašnjosti, susrećemo se sa mnoštvom mi šlјenja raznih pojedinaca kojima je omogućeno javno istupanje ili prosleđivanje (dez)informacija putem različitih medija u eri interneta i tehnolo gija (društvenih mreža, Instagram-a, šifrovanih aplikacija: Viber, WhatsApp…). Odavde se name

ću logična pitanja: Kome verovati? Odakle potiču prosleđene informacije? Da li su tačne i istinite? Kako im pristupiti – sa poverenjem ili nepovere njem, i u zavisnosti od toga kako nadalјe postupati?

Utvrđeno je da mediji (naročito informativni) imaju veliki uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Da li se sveprisutnost tehničkih uređaja, tehnologija i interneta koje omogućavaju lako i brzo prosleđi vanje informacija od strane pojedinaca zloupotre blјavaju? Ustanovlјeno je da postoji nepoverenje u tačnost i objektivnost informativnih vesti. Ipak, mali broj lјudi verifikuje/proverava tačnost odno sno kritički pristupa dobijenim vestima. Vreme današnjice se u ovom kontekstu karakteriše i kao vreme post-istine (počev od 2016 . godine). Naj kraće rečeno, to je pojava prosleđivanja pogrešnih, lažnih, neproverenih informacija, što se može činiti tendenciozno sa lošom krajnjom namerom – ma nipulacijom (i to je dezinformisanje) ili potpuno bez krajnje loše namere, ali uz neadekvatan pristup – nedostatak kritičkog mišlјenja, dobijenoj infor maciji i prosleđivanjem dalјe takve neproverene informacije (što je misinformisanje). Dakle, šta je istinito, a šta neistinito? Odgovor nije jednostavan,

39

ali svakako sadrži važan i neophodan element, a to je neophodnost kritičkog mišlјenja. Jačanje kritič kog mišlјenja, razmena relevantnih informacija i mišlјenja o klјučnim stvarima jednog društva pred stavlјa podsticaj i osnaživanje zajednice tokom iza zovnih i kriznih vremena. Krajnji cilј trebalo bi da bude razvoj društva samosvesnih građana sa spo sobnošću pravilne percepcije medijskih informa cija/sadržaja kako bi na kvalitetan način mogli da učestvuju i deluju u okviru svoje zajednice za do brobit (a ne štetu!) svih. Dakle, neophodno je unap ređenje klјučnih građanskih veština u eri post-istine.

U toku pandemije izazvane pojavom korona virusa suočili smo se kao društvo sa jednom ova kvom pojavom. Pristizale su različite kontradik torne informacije sa različitih strana o tome treba li se vakcinisati ili ne, o efikasnosti i potencijalnoj štetnosti vakcina… Mnogi građani su bili potpuno zbunjeni i u dilemi – šta je ispravna i prava odlu ka, kome verovati? Ovo je posledica sveprisutnog opšteg nepoverenja. Možemo se samo zapitati šta bi se desilo da su građani početkom sedamdesetih bili suočeni sa ovakvim dilemama i prepušteni da sami odlučuju o stvarima o kojima veoma malo (ili nimalo) znaju i da tada nisu odluku za dobro svih doneli stručnjaci o obaveznoj vakcinaci ji protiv virusa variole vere (?). Ali, kao što je na početku napomenuto, znalo se kome se bespogo vorno veruje, a to je tada bila medicinska struka čije je životno opredelјenje bilo da pomažu lјudi ma u nevolјi izazvanoj bilo kojom bolešću i pot puno u skladu sa načelima Hipokratove zakletve.

Ono što je neminovnost savremenog društva – internet i upotreba savremenih tehnologija, ne može se ukloniti, jer ima i svojih prednosti koje značajno olakšavaju svakodnevni život pojedin ca, ali meru u tome treba da definiše samosvestan čovek i da svojim kritičkim mišlјenjem ne dozvoli da postane žrtva manipulacije odnosno lažnih in formacija i informacionog zagađenja (izraz koji je prvi put upotrebio Jakob Nilsen 2003. godine).

Na osnovu svega prethodno izloženog, evo ne koliko konkretnih smernica i primera mogućih si tuacija i kako bi valјalo postupiti u tim slučajevima.

Svakoj prispeloj vesti/informaciji treba pristupi ti kritički i potražiti odgovore na sledeća pitanja: Od koga je dobijena informacija i koliki nivo po verenja imate u tu osobu? Koji je osnovni izvor informacije odnosno ko ju je generisao? (odgovor potražiti od osobe-pošilјaoca ili pretragom na in ternetu). Pre provere/verifikacije informacije/vesti ne prosleđivati je drugima kako ne biste nesvesno i sami postali neko ko širi lažne/pogrešne informaci je. Cilјevi ovakvog postupanja bili bi: razumevanje uloge društvenih mreža i interneta u stvaranju in formacionog zagađenja, prepoznavanje neautentič nog ponašanja na mreži, verodostojnosti korisnika odnosno prepoznavanje trolova, botova i kiborga, i prepoznavanje motiva koji stoje u osnovi neau tentične online aktivnosti. Trolovi su lјudi (često i plaćeni) čiji zadatak na društvenim mrežama jeste da inciraju sukobe ili da namerno vređaju korisni ke, zatim unošenje razdora, i odvlačenje sveuku pne pažnje sa važne/su štinske teme i vrlo često deluju sa lažnih profila. Botovi su softverski roboti, automatizovani nalozi kojima upravlјa algoritam - menjaju rad čoveka, šalјu e-mail poruke, obavlјaju ha kerske napade, koriste chat (karakteristike/ indikatori: anonimnost, potenciranje tema, vi sok nivo aktivnosti). Kiborg je hibridni na log – kombinacija bota i čoveka, i teško ih je otkriti, jer čovek po vremeno preuzima na log da bi konkretno

40

odgovorio korisnicima i plasirao originalni sadr žaj. Posebni izazovi/problemi jesu nepostojanje etičkog kodeksa (kome bi podlegao kreator iz manipulisanog sadržaja) i verifikacija fotografi ja i/ili video-zapisa (napomena: čak i neiskusan pojedinac u obradi fotografija može korišćenjem jednostavnih alata u odgovarajućem programu kreirati „montiranu”/neverodostojnu fotografiju zbog čega je neophodna obazrivost pri postavlјa nju sopstvenih fotografija na društvenim mrežama gde su lako dostupne za preuzimanje od strane zlonamernih pojedinaca odnosno za dalјu obradu).

Preporuka je da ne treba čitati i bezrezervno usvajati informacije kako su napisane, već dobro promisliti i kritički im pristupiti! Istraživanja su po kazala da polovina (i više) građana nikada ili veoma retko obraća pažnju na izvor informacija, a da četvr tina čita samo naslov vesti (koji često može biti sen zacionalistički, maliciozan, negativan). Promenio se način distribuiranja vesti (koji je postao široko dostupan sa postojanjem online medija/društvenih mreža) što je dovelo do posledice da dezinformaci je i misinformacije imaju novi kanal za plasiranje.

Društvene mreže se sve više koriste za polari zaciju društva oko kontroverznih pitanja/sadržaja i za širenje lažnih tvrdnji. Treba imati na umu da je netačne/pogrešne informacije jako teško ispraviti. Ipak, ono što se može učiniti jeste da se uradi lič na verifikacija naloga – pridodati „plavi bedž” (na Facebook-u, Instagram-u, Twitter-u), čime se garan tuje identitet na nalogu, ili potražiti pomoć odnosno označiti da je u pitanju lažna informacija. Čak su i same društvene mreže (Twitter) zatražile pomoć ko risnika uvođenjem opcije – „korisnici označavaju dezinformacije”, dok je WhatsApp ograničio broj prosleđivanja iste poruke. Zaklјučak o tome kako treba primiti i postupati sa pristiglom vešću: pro čitati celu vest, kritički pristupiti, koristiti zdrav ra zum, proveriti izvor, uporediti vesti i uraditi proveru vesti putem „fact-checking” platformi. Fektčeking jeste proces provere činjenica nakon objavlјivanja vesti/informacije i podrazumeva upoređivanje sa autentičnim i pouzdanim izvorima. Osoba koja se bavi ovakvom vrstom provera fokusira se na logi ku i kontekst tvrdnje koristeći u svom radu znanja i veštine potrebne za ovakvu proveru, a lišena sva ke pristrasnosti, retorike i lobiranja odnosno radeći potpuno nezavisno (ne zagovarajući, niti zauzimajući stav po pitanju vesti koju proverava). Postoje tri tipa fektčekera u Evropi: novinari, aktivisti i eksperti (prva dva tipa prilično je jasno na koga se odnose,

dok je treći tip najteže definisati, ali najpribližniji opis jeste da se radi o trustu mozgova među koji ma svako koristi sopstvenu ekspertizu u određenoj oblasti ili karakterističnu metodologiju, prema tome ne pripadaju ni novinarima, niti aktivistima). Platfor ma za proveru činjenica u Srbiji jeste „Istinomer” (u julu 2020. godine postao je zvanični partner Fejsbu ku za suzbijanje dezinformacija na ovoj društvenoj mreži). Ideja i cilј ovakvih platformi jeste poštovanje „kodeksa ponašanja” čime bi se osigurao kvalitet, transparentnost i doslednost odnosno odgovornost u kvalitetnom dostavlјanju informacija/izveštavanju.

Društvene mreže Fejsbuk, Instagram, Tviter, TikTok, kao i Gugl su pokrenule saradnju sa platforma ma za proveru činjenica (Gugl uklјučuje dve osnov ne alatke za proveru činjenica - Fact Check Explorer i Fact Check Markup Tool). Kada se otkrije i utvrdi lažnost/izmenjenost/delimična lažnost sadržaja na platformi društvene mreže, primenjuju se određe ne operacije – smanjena distribucija, upozorenje o delјenju, obaveštenja o delјenju, oznake misinfor macija, uklanjanje podsticaja za ponovlјene pre stupnike. Korisnik Fejsbuka može obaviti prijavu sadržaja koji sadrži lažne informacije ili ga smatra sumnjivim. U procesu provere činjenica najbolјa je kombinacija tradicionalnih tehnika i automatizacije.

Na kraju, budite svesni okolnosti današnjice i ne dozvolite da budete žrtva manipulacije putem de zinformisanja/misinformisanja. Ostanite dosledni sopstvenoj zdravorazumskoj proceni putem sop stvenog osvešćivanja, umećem zaštite od štetnosti uticaja informacionog zagađenja i očuvanjem kritičkog razmišlјanja radi osnaživanja zajednice u iza zovnim vremenima i sveukupnog razvoja društva.

Literatura:

U pisanju članka korišćen materijal sa obuke „Novins ka pismenost i kritičko mišlјenje” (unapređenje klјučnih građanskih veština u eri post-istine) organizovane i održane u Biblioteci grada Beograda (dana 1.6.2022. godine)

41
Autor:Aleksandra Vujović

SupHa leksikon

IME I PREZIME: Andrijana Milošević Georgiev DATUM ROĐENJA: 10. 6. 1981.

1. Omiljena knjiga? Mali princ. Pročitala sam je nebrojano puta i mislim da imam u svojoj biblioteci sve prevode ovog romana. Na pravi način poručuje da cenimo ono što imamo i da ne zaboravimo da uživamo u svakom trenutku.

2. Bioskop ili pozorište? Uvek pozorište. Osećaj opuštenosti koji imam u pozorištu je nezamenljiv. Volim određena pozorišta i re dovno ih posećujem. Nije mi problem da odgledam istu predstavu i po više puta.

3. Omiljena pesma? Nikoga nisam volio tako i Imala je lijepu rupicu na bradi. To su pesme koje kada sam prvi put čula imala sam utisak kao da ih znam godinama.

4. Omiljeno godišnje doba? Zima, samo zbog decembra i novogodišnjih tj. božićnih praznika.

5. Koji je Vaš skriveni talenat? Slikanje. To je i moja velika ljubav, ali nažalost od kada sam završila fakultet nikako da se ponovo vratim slikanju. Nadam se da će me ovo druženje sa Vama podstaći da se vratim onome u čemu uživam.

6. Omiljeno mesto koje ste posetili? Pariz definitivno. Koliko god da ga čovek posećuje uvek ima novih mesta za obilazak i nikad nije dosadno. Naročito me fasciniraju večeri koje jako dugo traju.

7. Šta radite u slobodno vreme? Obilazim muzeje i galerije.

8. Vaš moto? Za sreću je dovoljan jedan razlog.

9. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Sa svojim dedom Milutinom. Toliko lepih stvari sam čula o njemu od raznih ljudi, a nisam imala prilike da dovoljno vremena sa njim provedem.

10. Najneomiljeniji predmet tokom studiranja? Teško pitanje. Nažalost predmete povezujemo sa profe sorima koji ga drže, pa često omrznemo nastavnika i predmet istovremeno.

11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Nerviranje je dozvoljeno samo zbog zdravst venih problema.

12. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Učiteljica. Jako volim da radim edukacije. Zato mi je rad sa studentima najomiljeniji deo posla.

13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Pravi prijatelj koji ti želi dobro uvek će naći vreme (verovatno i način) da ti pomogne. To su reči mog prvog „mentora” u edukaciji, a na moju sreću i prvog direktora kod kog sam radila. To je bio doktor Đorđe Stojiljković.

14. Koji savet biste dali studentima? Živite svaki dan punim plućima. Nemojte propuštati lepe trenutke i ne gledajte na studiranje kao na tešku životnu fazu koju provodite u zarobljeništvu.

15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Ideja o formiranju studentskog časopisa je izvanredna. Prijatno sam iznenađena sa kojom energijom i ljubavlju pristupate svakom novom broju časopisa. Treba poboljšati mar keting, jer su tekstovi u časopisu zaista kvalitetni i potrebno je da dođu do što većeg broja populacije.

44
Rubriku uredio: Mihailo Savković

IME I PREZIME: Danilo Stojanović

DATUM ROĐENJA: 3. 3. 1967.

1. Omiljena knjiga? Teško je odlučiti se za jednu. Nek bude Hese: Sidarta.

2. Omiljeni književnik? Trenutno… Irvin Jalom.

3. Omiljeni sport? Nekad borilački sportovi, sada plivanje.

4. Omiljeno godišnje doba? Proleće definitivno.

5. Koji je Vaš skriveni talenat? Kuvanje i izrada predmeta od drveta.

6. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Vino, švajcarski nožić (s vadičepom) i izvor muzike.

7. Kako volite da započnete dan? Ći-gong vežbicama (kineske vežbe za zdravlje), pogledom u vedro nebo.

8. Vaš uzor? Profesor Radiša Jančić.

9. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Sa mojim ocem, jer mi nedostaje.

10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Manje bih brinuo i oklevao, više bih se veselio. Zaobišao bih neke ljude i situacije.

11. Omiljeni predmet tokom studiranja? Teorija evolucije (studirao sam Biologiju).

12. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Veruj u sebe i ono što izabereš radi istrajno i pasionirano. Unapređuj zdravlje, vežbaj.

13. Kad porastem biću: Pilot, naravno.

14. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Grafički dizajner, nastavnik jezika.

15. Mišljenje o vlasniku leksikona: SupHa je pun pogodak. Bilo bi lepo da časopis takvog kvaliteta i sadržaja postoji u slobodnoj prodaji.

IME I PREZIME: Katarina Nastić DATUM ROĐENJA: 27. 2. 1995.

1. Omiljeni citat? „Sve će biti dobro na kraju. Svet je izgrađen na tome.”

2. Omiljeni književnik? Franc Kafka.

3. Bioskop ili pozorište? Pozorište – JDP.

4. Omiljeni parfem? Narciso Rodriguez For Her Edt.

5. Omiljeni film ili serija? Ne bih da izdvajam jedan omiljeni film, pa ću zato odabrati film koji mi se nedavno posebno dopao: La Belle Époque (francuski). Serija: Jutro će promeniti sve (posebno zbog soundtrack-a).

6. Omiljena pesma? Believer.

7. Šta radite u slobodno vreme? Negujem svoju mini baštu, čitam i gledam Netflix.

8. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Sa svojom cimerkom iz stu dentskih dana zato što su mi te kafe bile posebno drage.

9. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Ne volim da putujem unazad, ali da mogu da se vratim u studentske dane, volela bih da obiđem Evropu vozom.

10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Italija, pasta, vino, more, planine, sela, vinogradi i predivna arhitektura...

11. Kad porastem biću: Slobodna da radim šta želim i odakle želim i usput upoznajem našu (planetu) Zemlju.

12. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Arhitektura.

13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Najvažnije je da ti budeš zadovoljan onim što radiš!

14. Koji savet biste dali studentima? Budite strpljivi i verujte u sebe!

15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Sve pohvale za maštovitost, raznolikost i originalnost tekstova! Posebno mi se dopada što svaki broj sadrži deo posvećen kulturi i umetnosti. Bravo za celu redakciju!

45

IME I PREZIME: Leposava Pavun

DATUM ROĐENJA: 20. 5. 1966.

1. Omiljeni citat? Osoba koja nikad nije napravila grešku nikad nije pokušala nešto novo.

2. Omiljeni književnik? Ljubomir Simović i Svetlana Velmar Janković.

3. Omiljeni film ili serija? Osumnjičeni, Gospodar prstenova.

4. Omiljeno godišnje doba? Proleće; priroda se budi, ljudi su poletniji, nije pretoplo...

5. Omiljeno mesto koje ste posetili? Plitvička jezera. Bila sam do sada desetak puta u različitim godišnjim dobima (osim zime). Svaki put se ponovo oduševim mirom, lepotom i skladom netaknute prirode.

6. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Pusto ostrvo? Ne, hvala.

7. Kako volite da započnete dan? U tišini, sa šoljom čaja.

8. Vaš uzor? Moje bake, Lepa i Vinka.

9. Vaš moto? Sve se događa sa nekim razlogom.

10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Verovatno ništa, jedna promena uvek povuče sa sobom i druge promene, koje bi možda bile neželjene. Zato ne razmišljam šta bi bilo kad bi bilo, već pokušavam da u budućnosti na osnovu pređašnjeg iskustva predvidim i izbegnem moguće neželjene situacije.

11. Omiljeni predmet tokom studiranja? Elektrohemija i Radiohemija sa nuklearnom hemijom.

12. Kad porastem biću: Kao mala, želela sam da budem učiteljica, da prenosim na druge ono što znam, umem i razumem. Negde u svemu tome, želja mi se ispunila. Radim sa mladim i pametnim ljudima, i nadam se da mogu doprineti njihovom napredovanju.

13. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Advokat.

14. Svojim najvećim uspehom smatrate: Moje ćerke. I na kraju, posle toliko godina, dobro se osećam u svojoj koži.

15. Koji savet biste dali studentima? Isti koji sam dala i svojim ćerkama. Radite na sebi i profesionalno i na ličnom planu, družite se, putujte, pažljivo slušajte i posmatrajte ljude. Uključite mozak, ne uzimajte ništa zdravo za gotovo.

IME I PREZIME: Slađana Šobajić

DATUM ROĐENJA: Jul 1958, rak u horoskopu.

1. Omiljena knjiga? Tvrđava - Meša Selimović.

2. Omiljeni film ili serija? Kosa, reditelj Miloš Forman.

3. Omiljeni sport? Atletika – da je gledam. Planinarenje – da se time bavim.

4. Omiljeno mesto koje ste posetili? U Srbiji Vrnjačka banja, a u inostranstvu Petra - Jordan i Iguacu vodopadi – Argentina.

5. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Na put uvek spakujem dva puta više stvari nego što mi je potrebno. Ne mogu da zamislim da bilo gde krenem samo sa tri stvari.

6. Kako volite da započnete dan? Ceđena pomorandža i crni čaj, dobra muzika sa radija.

7. Šta radite u slobodno vreme? Puno vremena provodim na Savi.

8. Vaš uzor? U poslu profesor Milan Mirić. U životu moja majka.

9. Vaš moto? Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore.

10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Ne mogu sada da zamislim da živim negde drugde.

11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Budi radoznalija, život je pun čuda.

12. Kad porastem biću: Baka (nadam se).

13. Svojim najvećim uspehom smatrate: Usklađivanje posla, porodice i ličnih interesovanja.

14. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Tajna uspeha u životu nije u tome da čovek radi ono što voli, već da (za)voli ono što radi.

15. Koji savet biste dali studentima? Da sve što rade u životu rade najbolje što mogu, čak i kad za to na prvi pogled nema nagrade. Kvalitet, istrajnost, volja, pouzdanost, uvek vode nekoj pobedi.

46

IME I PREZIME: Slađana Tanasković

DATUM ROĐENJA: 1. 9. 1966.

1. Omiljeni citat? Čovek najčešće govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih reči.

2. Bioskop ili pozorište? Moj izbor je uvek pozorište. Najbolja predstava koju sam u poslednjih par godina gledala je ,,Osama-kasaba u Njujorku” Vladimira Kecmanovića sa maestralnim Andrijom Kuzmanovićem u glav noj ulozi. Posle ovog komada čovek presabira utiske i postavlja sebi mnoga pitanja dugo, dugo…

3. Omiljeni parfem? ZEN - Shiseido.

4. Omiljeni film ili serija? Lista poslednjih želja.

5. Omiljeni sport? Plivanje, vaterpolo.

6. Omiljena pesma? Different dreams - Oscar Benton i Slike u oku - Luis

7. Koji je Vaš skriveni talenat? Restauracija nameštaja.

8. Omiljeno mesto koje ste posetili? Napulj - čaroban grad prepun suprotnosti i neodoljive privlačnosti. Ljudi - neupadljivo nadmeni i prepotentni, svaki trenutak i priliku koriste za uživanje.

9. Šta radite u slobodno vreme? Čitam, šetam, sviram klavir, učim nemački, krečim, farbam, spremam ajvar, džemove i domaće sokove...

10. Vaš moto? Sve se može kada se dovoljno želi!

11. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Sa Tanjom Bošković. Čini mi se da imamo dosta sličnih pogleda na stvari i događaje. To je neobična, duboko misleća žena izraženog senzibiliteta.

12. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Imala bih četvoro dece. Samo su deca pravi pokazatelj koliko je vaš život bio smislen. Sve što ste ispravno ili neispravno uradili u njihovom vaspitavanju se lako prepozna.

13. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Italija! To je zemlje u kojoj, ko ume, može da se divi i uživa u svemu: prirodi, bogatstvu duha, lepoti arhitekture, umetnosti, jelu, piću...

14. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Samo treba imati strpljenja.

15. Koji savet biste dali studentima? Radite na sebi svakog dana, u svakom smislu. Posmatrajte stvari sveobuhvatno. Ne dozvolite da vas ove zahtevne studije toliko okupiraju da zaboravite da život ima mno go, mnogo drugih važnih sadržaja.

47

SUPHA PREPORUČUJE

Kockar” –Fjodor Mihailovič Dostojevski

Iako je obimom manji u odno su na ostale romane Dostojevskog, „Kockar” je izuzetna novela o životu Rusa u inostranstvu i strasti pre ma kocki. Priča je napisana u formi ispovesti glavnog junaka, Alekseja Ivanoviča, tako da sve ostale likove i događaje posmatramo kroz njegove oči. On je mladi učitelj koji se nala zi u službi jednog ruskog generala. Uzmajući inspiraciju iz sopstevnog života, jer je i sam zapao pod uti caj kocke, Dostojevski nas uspešno uvlači u začarani krug u kome se nalazi Aleksej. Interesantno je ta kođe da je Dostojevski ovaj roman izdiktirao Ani Snitkinoj za svega tri nedelje, sa kojom će se venča ti i ostati u braku do kraja života.

Homeless to Harvard: The Liz Murray Story

Homless to Harvard je dirljiva priča zasnovana na istinitim događajima iz života Liz Murej. Rođena 1980. godine, Liz je odrasla u Bronksu sa majkom i ocem, zavisnicima koji su bolovali od AIDS-a (sin drom stečene imunodeficijencije). Sticajem nesrećnih okolnosti, ona ostaje sama na ulicama Njujorka sa svega 15 godina. Ipak, Liz uspeva da završi srednju školu za svega dve godine i osvaja stipendiju koja joj omogućava da studira na Harvard univerzitetu. Liz Murej danas radi kao profesor i motivacioni govor nik, a više o njenom životu možete saznati u memoa rima „Breaking Night: A Memoir of Forgiveness, Sur vival, and My Journey from Homeless to Harvard”.

„Odmah čim sam došao, sta vio sam na par dvadeset zlat nika, dobio sam, stavio sam opet, i opet dobih, to se tako ponovi još dva ili tri puta. Mi slim da se u mojom rukama obrelo oko četiri stotine fri drihsdora u roku od nekih par minuta. Tada sam trebao da se udaljim, ali se u meni poro di nekakvo čudnovato osjeća nje, nekakvo izazivanje sud bine, želja da je zvrcnem po nosu, da se isplazim na nju!”

48
Rubriku uredile: Milica Zlatanović i Jelena Branković

Wonder je film koji prati svakodnevni život dečaka sa Treacher Collins sindromom, Ogija Pulmana. Ogi je rođen sa retkom facijalnom deformacijom – man dibulofacijalnom dizostozom – i prošao je kroz 27 ra zličitih operacija kako bi mogao da vidi, miriše, priča i čuje. Od malih nogu, Ogi je školovan kod kuće. Me đutim, kako vreme prolazi i Ogi raste, roditelji odluču ju da ga upišu u osnovnu školu gde će moći da stekne prijatelje i proširi svoje znanje. Iako su svi želeli naj bolje, niko nije mogao da predvidi da će Ogijevi dani postati pakao i da će dečak postati žrtva maltretiranja svojih vršnjaka. Wonder je priča o odrastanju, prihva tanju i dobroti koja će retko koga ostaviti ravnodušnim.

TedTalk Preporuke

What will humans look like in 100 years? – Juan Enriquez

Could we treat Alzheimer’s with light and sound? – Li-Huei Tsai

We’re covered in germs. Let’s design for that. – Jessica Green

How CRISPR lets us edit our DNA – Jennifer Doudna

49 Wonder

BPSA i TMB

Demencija – setimo se za one koji to ne mogu

Prvi zajednički projekat BPSA tima održan je 27. marta. Pod budnim okom BPSA tima održan je XIII po redu edukativni projekat – Savetovanje pacijenata, pod nazivom „Demencija – setimo se za one koji to ne mogu”. Teorijski deo su obeležila predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti neuronauka, farmakologije i farmakoterapije, medicinske biohemije, ali i stručnjaka iz prakse. Imali smo priliku da ugostimo Srpsko udru ženje za Alchajmerovu bolest i od njih čujemo aspekte ove teme iz nemedicinskog ugla. Naši studenti su sa zadovoljstvom podržali ovaj projekat i stolice amfitetara bile su popunjene. Međutim, pored naših studenata veliko interesovanje za dolazak na ovakav projekat pokazale su i kolege iz drugih gradova. Praktični deo projekta održan je istog dana u poslepodnevnim časovima u laboratoriji simulirajućoj apoteci i amfiteatru A3, na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Studenti su imali priliku da dopune i oplemene svoja znanja o veštini dobre komunikacije, savetovanja i snalaženja u slučajevima po ugledu na realne situacije iz prakse na datu temu. Pobednici su ispraćeni sa vrednim nagradama, a svi ostali sa mnogo novih znanja i veština.

50

Neonatalni skrining

Kao i svake godine, Tim medicinskih biohemičara je uz pomoć BPSA tima organizovao šesti po redu projekat pod nazivom „Neonatalni skrining”. Održan je 21. maja, a organizovan u sarad nji sa kolegama iz Centra za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta (CNIRS-BF).

Amfitetar Farmaceutskog fakulteta popunile su kolege sa Biološkog fakulteta, kao i kolege sa Farma ceutskog fakulteta željni da čuju nove i korisne informacije o jednoj od bitnijih tema u polju biohemije.

Kroz tri zanimljiva predavanja učesnici su imali priliku da steknu znanja o skrining programima koji se obavljaju u našoj zemlji, njihovom načinu izvođenja, kao i nešto više o samim bolestima, čije se naznake javljaju u najranijem uzrastu.

51

C N I R S

Nakon više meseci planiranja, u drugoj polovini škol ske godine članovi CNIRS-a imali su priliku da učestvuju u radionicama mekih veština „Vodič za efikasnije i uspeš nije studiranje“. S obzirom da je pandemija donela razli čite promene u životu svakog studenta, poput poteškoća vezanih za postizanje svih obaveza, drugačijeg koncepta usvajanja gradiva i novih vidova komunikacije, prepozna ta je potreba za uvođenjem i ovakve vrste profesionalnog i ličnog usavršavanja. Radionice je vodila prof. dr Marijana Ćurčić sa Katedre za toksikologiju „Akademik Danilo So ldatović“, jednom mesečno, u uživo ili online formatu. Neke od tema koje su uspešno obrađene na radioni cama su: bolje poznavanje sebe i svojih vrednosti, postav ljanje prioriteta, unapređenje veštine prezentovanja, savla davanje asertivne komunikacije i upravljanje unutrašnjim i spoljašnjim konfliktima. Zajedno sa profesorkom, 22 studenta CNIRS-a radilo je na sagledavanju situacija iz ra zličitih perspektiva, kao i prevazilaženju treme i strepnji ve zanih za ispite ili bilo koju drugu vrstu javnog nastupa.

Pored toga, u martu je održana i druga obavezna radionica za studente koji žele da prezentuju svoje naučne radove na Mini-kongresu, pod nazivom „Osnove pisanja naučnoistraživačkog rada – načela rada u Word i Power Point formatima“. Radionicu je vodila asist. mast. mat. Danijela Milenković, zahvaljujući kojoj su ovogodišnji studentski radovi bili još bolje napisani i prezentovani.

U aprilu je usledio i jubilarni XV Mini-kongres stu denata Farmaceutskog fakulteta pod nazivom „U svetu nauke i mladih istraživača”, koji se nakon tri godine pa uze konačno održao u prostorijama fakulteta. Na Kon gresu je izloženo 54 radova studenata iz različitih oblasti istraživanja, podeljenih u 7 sesija. Studenti su još jednom pokazali kako odlično vladaju materijom koja im je sfe ra interesovanja i izvanredno prezentovali svoje naučno istraživačke radove. S druge strane, članovi stručnih ko

misija dali su konstruktivne komentare autorima i savete za dalja poboljšanja, čime je upotpunjen ovaj događaj.

Nagrade za najbolje radove na sesijama obezbedilo je 20 farmaceutskih kompanija, ustanova kulture i drugih organi zacija, koje su prepoznale značaj pružanja podrške mladima i nauci.

Nadograđujući temelje postavljene prošle godine, Cen tar za naučnoistraživački rad studenata postavio je apstrak te studentskih radova sa XV Mini-kongresa na FarFaR repozitorijum Farmaceutskog fakulteta, sa željom da se nastavi davanje doprinosa konceptu otvorene nauke.

U periodu 25-29. aprila delegacija studenata Farmace utskog fakulteta učestvovala je i na 61. Kongresu studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem na Kopaoniku. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Be ogradu studenti su predstavili u najboljem mogućem sve tlu, o čemu svedoče brojne dobijene pohvale od profesora i kolega sa različitih fakulteta biomedicinske grupacije iz Srbije i susednih zemalja. Na ovom Kongresu nagrađeno je čak 7 radova naših studenata iz oblasti bromatologije, farmaceutske hemije, fiziologije, farmaceutske tehnologije i kozmetologije, imunologije i mikrobiologije.

Potpredsednik CNIRS-a

52

PharmArt

Naš deo mira

-izložba fotografske sekcije Farmaceutskog fakulteta pod nazivom „Sve-mir“-

Godišnja izložba fotografija predstavlja obaveznu aktiv nost sekcije „PharmArt“. Pod uticajem novih uslova studi ranja, sekcija je duplirala svoj broj članova, ali i dobila na raznolikosti umetničkih interesovanja samih članova. Već na prvom sastanku shvatili smo da među pharmartstima ne mamo samo ljubitelje fotografije. Članovi su, u par rečeni ca o sebi, predočili da uživaju i u čarima slikanja i crtanja. Kako bismo objedinili sve što jedan umetnik može dati posmatraču, odlučili smo da, po prvi put, napravimo kom binovanu izložbu. U trajanju od 10 dana sredinom maja 2022. godine, naši studenti i ostalo osoblje Farmceutskog fakulteta , mogli su da uživaju u crtanim, slikanim i fotogra fisanim umetninama. Tema izložbe „Sve-mir“ objedinjuje svaki osećaj i doživljaj mira. Mir svako može doživeti pot puno različito, te su se na izložbi mogle videti slike živo tinja, mora, neba, muzike, knjiga, noćnog zvezdanog jata.

Dugo se pričalo o tome kako ćemo izraditi plakat koji će posmatraču predočiti kakva izložba ga očeku je. Jedna od fotografija se posebno istakla zbog same svoje strukture. Shvatili smo koliko bi bilo lepo odra diti tu istu fotografiju u vidu slike. Udruženim snagama dvoje, po voljenoj umenosti, različitih umetnika stvo rilo je odličan presek naše nove strukture pharmartista.

Dan je protekao ispunjen željom da stvaramo nešto što će u posmatraču probuditi osećaj o kom go vori tema, da će neko pronaći bar delić svog mira!

54
Marija Koprivica Kristina Stevanović
Nađa
Marko Ristić
Spajić

Miona Jovanović

55
Anđela Petković Nina Rajić
56
Ana Čičić Ana Perić Aca Korać
57
Jana Maksić Bojana Lazić Ana Grgur
58
Kristina Licinger Tamara Milosavljević Uroš Arsić

: Student University Pharmacy Association : časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu / glavne urednice Jelena Branković, Milica Zlatanović. - 2016, br. 1- . - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, 2016- (Novi Sad : Sajnos). - 30 cm Polugodišnje. ISSN 2466-4472 = SUPHA. Student University Pharmacy Association COBISS.SR-ID 223817996

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378.18(497.11) SUPHA
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.