Šta pijemo?

AUTORKA: LIDIJA KOSTADINOV

Ukupna voda u organizmu čini prosečno 65 % telesne mase kod muškaraca, odnosno 55% mase kod žena. Ovu rečenicu prelazim pogledom već petu godinu zaredom, više I ne razmišljajući o njenom značenju, već radosno prelazim na sledeću, srećna što sigurno znam da popunim prazne crtice potencijalnog pitanja na ispitu. Sigurna sam da vam do detalja mogu objasniti delikatnu dinamičku ravnotežu koja je strogo kontrolisana ne bi li se održala osmolalnost plazme između 285 I 298 mOsm/kg. Jos jedna brojčana vrednost uspešno je urezana u moje pamćenje.Da ne počnem o, meni izuzetno zanimljivim, akvaporinima I njihovim petljama I segmentima. Ako bih bila posebno raspoložena setila bih se I svoje nastavnice Šubarević koja je, u pokušaju da nam u potpunosti prenese njeno zaista dubinsko razumevanje ovog procesa, pričala o, tada, relativno skorašnjem, otkriću akvaporina.Pričala je pažljivo, vodeći računa o našoj ograničenoj pažnji, ali je I pored selektivnosti I sažetosti infrormacija koje je izložila usadila osećaj da je reč o velikom otkriću koje nam je omogućilo da sam proces prolaska vode kroz ćelijske membrane objasnimo sebi I drugima. Danas, kada procitam priču u kojoj Agre, dobitnik Nobelove nagrade u oblasti hemije, 2003., govori o seriji slučajnih događaja koja je dovela do otkrića ovih transportera, ne moram da brinem o ograničenosti svoje pažnje, ili o naučnim terminima, danas su oni prijatno poznati. Iako uspešno vladam suptilnim fiziološkim procesima, posedujem određeno znanje o etiologiji poremećaja osmolalnosti telesnih tečnosti I mogu sa razumevanjem da sagledam sve aspekte dijagnostičkog algoritma poremećaja vode I elektrolita, imam nepogrešivi osećaj da nešto nedostaje.Da I dalje postoje pukotine u mom znanju I da postoje informacije koje nisu otkrivene, ili bar sagledane na pravi način.

Pa, šta ja to ne znam? Ne znam ništa o tome kakva je voda koju ja pijem. Ne znam odakle dolazi, kako stiže do mene, koji je stepen njenog kvaliteta I ne znam kako konkretno utiče na moj organizam, sem što znam da posle popijene čase više nisam žedna.

Zašto, iako smo učeni da posmatramo I sagledavamo razne uticaje na naš organizam, da do detalja ulazimo u patofiziologiju svakog oboljenja, da računamo šanse da neko u narednih dvadeset godina oboli od kardiovaskularnih bolesti, ne mislimo na nas, kao pojedinca, danas? Zašto ne uviđamo značaj hroničnog unošenja bilo koje namirnice u naš organizam, a tek one esencijalne, bez koje I sami ne postojimo? Setimo se, 65, odnosno 55 % naše telesne mase! Ko je odgovoran za kvalitet naše vode I da li ta organizacija savesno obavlja svoj posao? I da li je ta voda i dalje javno dobro, u prevodu, da li je naša?

Dnevni promet vode kod odrasle osobe iznosi prosečno 2500 ml.U samom dnu piramide ishrane stoji da je optimalan dnevni unos 8 čaša vode.Pažljivo izračunate vrednosti koje nam daju okvir, koji pored naše potrebe i osećaja –žedan sam, daju par prostih koraka, kako uspešno ostati zdrav.Ja sam već na četvrtoj čaši danas I osećam se polu-zdravo.

Kvalitet prirodnih voda procenjuje se na osnovu količine suspendovanih materija, suvog ostatka, rastvorenog kiseonika, potrošnje kiseonika, vidljivih otpadnih materija, boje, mirisa, pH. Kvalitet vode za piće zavisi od izvora i njegove zaštite, pa je od suštinske važnosti da se izabere pogodan izvor, gde je kvalitet sirove vode zadovoljavajuć, ili postoji realna mogućnost da se preradom kvalitet poboljša. Zaštita izvora podrazumeva strogu kontrolu ispuštanja kanalizacionih otpadnih voda i poljoprivrednog otpada.

V o d e R S

� tekuće vode - (sliv Dunava, Morave i Save)

� otpadne vode – 13.8% se prečišćava na propisan način (samo nekoliko naselja prečišćava komunalne otpadne vode – Novi Sad, Beograd i Niš ne prečišćavaju…)

� 3207 miliona m 3 industrija (4.53% se prečišćava)

� 48 miliona m 3 – domaćinstvo (13.78%)

� 80% prima sliv Dunava

Z a g a đ u j u ć e s u p s t a n c e

� nitrati i fosfati, nafta i njeni derivati,pesticidi, deterdženti, teški metali (Cd,Pb, Hg) i radioaktivni elementiPolihlorovani bifenili (PCB,PHB),Policiklični aromatični ugljovodonici(PAHs)

� Površinski aktivne supstance – deterdženti

� Pesticidi

Ko kontroliše kvalitet vode iz beogradskog vodovodnog sistema?

Sistematsku ( redovnu) kontrolu kvalitetavode za piće u Beogradu vrše laboratorije Beogradskog vodovoda i Gradskog zavoda zajavno zdravlje Beograd.

Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u RS 2015.

( I Z J Z B A T U T )

Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja, a pristup vodosabdevanju i kvalitet vode za piće Svetska zdravstvena organizacija je svrstala u osnovne pokazatelje zdravstvenog stanja stanovništva. U skladu sa važećim propisima na teritoriji Republike Srbije kontrola fizičko-hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda i vodnih objekata kao izveštavanje o njenoj higijenskoj i zdravstvenoj ispravnosti, u nadležnosti je instituta i zavoda za javno zdravlje i drugih ovlašćenih institucija. Institut za javno zdravlje Srbije prikuplja i analizira podatke i prikazuje rezultate higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda i vodnih objekata na teritoriji RS koje kontroliše mreža instituta i zavoda za javno zdravlje. Pretražujući internet, listajući zakone i pravilnike, od novinskih članaka i citata odgovornih lica, preko kompletnog prikaza higijenskog pregleda vode za piće i osnovnih pokazatelja kvaliteta vode za piće, nijedan dokument ne daje zaključak ili sam odgovor na moje pitanje. Kada sam počela da pišem ovaj članak, početnički entuzijazam vodio je moje pisanje i verovala sam da je par nedelja dovoljno da se odgonetne na tako, na prvi pogled, jednostavno pitanje - Šta pijemo? Željna širenja svesti i novih informacija, krenula sam u misiju jednog čoveka, jedne osobe, jednog studenta. Desilo se nešto na šta nisam računala.Već je prva nedelja predavanja donela par odgovora i dala mi uvid da je upravo ova završna godina ta koja daje odgovor na moja trenutna pitanja.Nisam bila sama. Bavimo se samim sistemom, regulacijom i primenom dosad stečenog znanja. Od ćelije, do tkiva i organa, organizma, pojedinca i njegovog zdravlja, odnosno nezdravlja, prelazimo na sledeći stepen- na proučavanje populacije, načina na koji smo mi, kao pojedinci, kao ljudi, uticali na kvalitet sveta oko nas, a vezujući se za temu ovog članka, na kvalitet vode I kako sa kvalitetom, odnosno nekvalitetom iste izlazimo na kraj. Prošle nedelje čula sam i rečenicu da nas kao pojedince ne definiše ono što smo, kao studenti Farmaceutskog fakulteta, morali da naučimo, jer je to po planu i programu.Nas kao pojedince i naše afinitete definiše ono što nas je posebno zainteresovalo i šta smo naučili van fakulteta.Ne mogu a da ne dam sopstveni ugao i korigujem ovu parafraziranu izjavu. Moje mišljenje je da nas kao pojedince definiše ono što smo izabrali da razumemo i zapamtimo.Ono što danas želimo da primenimo i promenimo, damo svoj doprinos i objasnimo sebi i svetu oko nas makar samo jednu malu stvar u okeanu informacija. Ja sam pokušala da priblizim sebi, a i vama ono što je mene posebno zaintrigiralo i nadam se da sam uspela da, ako ne u potpunosti sagledam sve uticaje i dam konačni odgovor na pitanje - Šta pijemo?, bar da vam prenesem svoju potrebu da zadovoljim svoju radoznalost, a ne samo žeđ. Moje istraživanje ne prestaje ovde. Pronašla sam na grupu mladih, entuzijastičnih ljudi koji se bave promenama i prihvatanjem. Zelena omladina Srbije je omladinsko, nestranačko i neprofitno udruženje koje promoviše vrednosti Zelene politike.Zalažu se za demokratsko društvo zasnovano na solidarnosti, znanju i razumevanju, društvo koje brine o zaštiti ljudskih prava I prirode.Ovo udruženje je organizator Eko festa sa temom Vode kao javno dobro. i upravo je ovaj događaj doneo nova saznanja, nove izvore i nove informacije koje me sigurno vode do odgovora na tako jednostavno pitanje.Zato, danas sagledavam realnu sliku svojih mogućnosti i shvatam da je nepotrebno voditi bitku sam.Shvatila sam da je najbolji način da se odgovori na bilo koje pitanje, naći što više ljudi koji znaju ponešto o temi. Multidisciplinaran pristup problemu jedini daje potpuni uvid i važnije, nove ideje za dalja rešenja. Radujem se daljim saznanjima.

L i t e r a t u r a

Institut za javno zdravlje Srbije, Dr Milan Jovanović Batut, Beograd; Web link: http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/ Godisnji%20izvestaj%20vode%202015.pdf

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće Web link: http://www.zjz.org.rs/wp-content/ uploads/2013/04/pravilnik-o-higijenskoj-ispravnostivode-za-pice.pdf

Kontrola kvaliteta vode u Beogradskom vodovoduWeb link: http://www.bvk.rs/kvalitet-bode/