SupHa8 by SupHa

ISSN 2466-4472

Ä&#x152;asopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #8 :: Mart 2020.

SupHa Broj 8, mart 2020. Časopis izlazi dvaput godišnje

Uvodna reč urednika

Dragi čitaoci, bivši i sadašnji studenti, kolege i profesori, Velika nam je čast i zadovoljstvo da vam se obratimo u ime uredništva studentskog časopisa SupHa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Milan Ćirić Teodora Tea Antić Dizajn i uređenje časopisa: Miloš Petrović Miljana Novković Nikola Micić Autori tekstova: Aleksandra Ilić Aleksandra Marković Darko Ivanović Emilija Popov Ivana Femić Jana Pejović Jasmina Timić Jelena Branković Jelena Marić Katarina Jevremović Kristina Mirković Melanija Zurković Mihailo Savković Milan Ćirić Milica Ognjanović Nađa Petrović Nikola Bošković Teodora Marinković Teodora Tea Antić Valentina Radulović Lektori: Katarina Sićović Teodora Marinković Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet

Pred vama je digitalno izdanje osmog broja našeg časopisa. Njime smo i ovog puta obuhvatili različite, prema vašim i našim interesovanjima krojene teme iz oblasti nauke i umetnosti, zabave i zdravlja, farmacije i studentskog života. Intervjuisali smo one za koje verujemo da će vas inspirisati i na toj prilici im dugujemo veliku zahvalnost. Želimo i da pohvalimo trud, posvećenost i kreativnost svih članova redakcije. Veliko je zadovoljstvo sarađivati sa vama! Posebno hvala i svima vama koji redovno čitate naš časopis, podržavate nas i dajete podstrek da napredujemo. Nadamo se da ćete uživati u svemu što smo pripremili za vas! Novina, u odnosu na prethodne brojeve, jeste navođenje referenci ispod tekstova čija tematika to zahteva što će posvedočiti o pouzdanosti napisanog. Ukoliko pored farmaceutskih nauka imate afiniteta i prema pisanju, ili znate šta prija oku i pomogli biste nam u dizajniranju časopisa, pozivamo vas da se priključite našoj redakciji. Časopis izlazi dvaput godišnje, jedanput u semestru. Sve pohvale, kritike i sugestije su dobrodošle i možete ih poslati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs.

supHa tim Miloš Petrović

Milica Ognjanovic

Jelena Branković

Jelena Marić

Nađa Petrović

Aleksandra Marković

Glavni urednici, Teodora Tea Antić i Milan Ćirić

Katarina Sićović

Emilija Popov

Teodora Marinković

Aleksandra Ilić

Naslovna strana: pixabay.com Kontakt: casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Melanija Zurković

Jana Pejović

Ivana Femić

Katarina Jevremović

Mihailo Savković

Nikola Bošković

U ovom broju Nauka

Inovacije koje spašavaju ljudske živote i poboljšavaju kvalitet života_4 Jugosloveni i Žorž Mate – Prva transplantacija koštane srži___7 Histrionični poremećaj ličnosti___________________________10 Zootoksini - otrovi životinja ____________________________12 Virak - čuvar ženskog zdravlja __________________________15

Informacije iz sveta farmacije

Farmacija i farmaceuti u Nemačkoj______________________16 Tadeuš Pankievič_____________________________________18 Zlatni indeks, generacija 1969/70.________________________20

Intervjui

Prof. dr Danica Grujičić_______________________________21 Prof. dr Snežana Savić_________________________________25 Mr ph Ana Hristov___________________________________29 Dr sc. Marin Jukić ____________________________________32

Zdravlje

BPA_______________________________________________34 Kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ________________36 Probiotici u prevenciji atopjskog dermatitisa___________38 Trans masne kiseline __________________________________40 Nutritivna psihijatrija: Koja hrana prija mozgu?____________42

Kultura

U potrazi za kreativnošću - Psihodelija i umetnost____________45 Firenca u doba renesanse_____________________________48 Odelo (ne)čini čoveka!________________________________52 Dame koje su menjale istoriju__________________________54 Da se ne zaboravi________________________________________56

Zabava

Bestrna ružica vs. aždaja sa 5 glava_____________________57 HNMI - Milica Rističević_______________________________58 Hemijska enigmatika__________________________________59

Studentski Život

BPSA______________________________________________60 Konačan okršaj ljudi protiv bakterija_____________________61 Sportsko društvo____________________________________62 PharmArt___________________________________________63 Hor Raskovnik_______________________________________64

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Inovacije koje spašavaju ljudske živote i poboljšavaju kvalitet života

,,Jako mali broj ljudi, svega 5%, smatra da su inovacije u medicini i farmaciji prave inovacije. Zdrav čovek fokusiran je na razne stvari, ali bolestan čovek, imajući jednu glavnu želju, da ozdravi, postaje svestan šta je prava inovacija“, reči su Nebojše Škuljeca, jednog od rukovodilaca farmaceutske kompanije, čiji je cilj da inovacije budu najvažniji segment njihovog razvoja.

iše od jednog veka pronalaze se i stvaraju lekovi i vakcine za neke od najopasnijih i bolesti koje su najzahtevnije za lečenje. Oko 125 miliona dece je vakcinacijom protiv malih boginja dobilo šansu da živi, 110 miliona ljudi živi bez straha od rečnog slepila (onkocercijaze), druga generacija ljudi sa HIV-om vodi ispunjen život i, dok su napredak i inovacije u farmaciji nezaustavljivi, odgajaju se nove generacije sa nadom da neće postojati čovek sa tuberkulozom, a jednoga dana ni sa rakom grlića materice.

dvovalentna pruža skoro 100% zaštite od predkanceroznih lezija (pojave abnormalnih ćelija) na grliću materice, a kvadrivalentna štiti i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima 16 ili 18 koji se nalaze u vakcini. U razvoju je i devetovalentna vakcina, koja obuhvata 9 HPV tipova (6,11,16,18,31,33,45,52,58), početak njene upotrebe uskoro se očekuje. Ovo su činjenice koje ukazuju da je životno važno da republički zdravstveni fondovi država u regionu i naše države obezbede sredstva za nabavku HPV vakcine i uvrste je u program redovne vakcinacije mladih žena već od Izuzetno ohrabrujuća vest jeste da navršene 9. godine. se rak grlića materice može efikasno i sa skoro stopostotnom sigurnošću Antibiotici poput penicilina ubisprečiti – vakcinom protiv HPV-a jaju bakterije tako što inhibiraju (humanih papiloma virusa) koja se aktivnost enzima koji učestvuju u u svetu primenjuje već 12 godina i izgradnji ćelijskog zida bakterija. kojom su predkancerogena stan- *Ovo radikalno otkriće počelo je ja kod mladih žena skoro potpuno hipotezom naučnika ,,da ako raiskorenjena. Postoje dvovalentna zličiti geni sačinjavaju ove antibioi kvadrivalentna verzija vakcine – tike, onda je možda i način na koji

ubijaju bakterije različit”. Naime, oni funkcionišu potpuno suprotno – sprečavaju razgradnju zida, što onemogućava ćeliju da raste i

nu terapiju. Ovakav način lečenja predstavlja CAR T-cell terapiju (Chimeric antigen receptor T-cell therapy) i, prema poslednjim po-

*Međutim, u prvoj polovini februara 2020. godine objavljeno je da je pronađen antibiotik corbomycin i primenjen manje poznat antibiotik complestatin, koji ubijaju bakterije ,,mehanizmom koji do sada nikada nije viđen”.

da se deli, te je drži zatočenu kao u zatvoru. Time je potvrđeno da je bakterijski zid (ćelijski zid koji bakterijama daje oblik i energiju) mesto delovanja novih antibiotika. Grupa u koju spadaju navedeni antibiotici – glikopeptidi koje proizvode zemljane bakterije - obećavajući je klinički kandidat u borbi protiv antimikrobne rezistencije. Istaživanjem na miševima pokazano je da ovi novi antibiotici mogu da blokiraju infekcije izazvane Staphylococcus aureus otpornom na lekove, koja pripada grupi bakterija koje mogu da izazovu ozbiljne infekcije. U Americi je 2017. godine odobrena upotreba leka Kymriah farmaceutske kuće Novartis namenjenog pacijentima obolelim od agresivnog karcinoma krvi - akutne limfoblastne leukemije. Namenjen je pre svega deci i osobama mlađim od 25 godina, koji nisu reagovali na standard-

dacima, leči oko 82 odsto pacijenata. T ćelije su ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija, u fiziološkim okolnostima ubijaju i ćelije kancera, ali problem nastaje kada kancerske ćelije us-

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Važno saznanje je da je farmaceutska kuća MSD u Srbiji pokrenula program za pacijente sa malignim melanomom, kao i za 70 pacijenata sa kancerom pluća, poboljšavajući im život i povećavajući šanse da prežive. Terapija je bazirana na primeni najnovijih saznanja iz imuno-onkologije, što ne isključuje mogućnost hirurških zahvata, hemo i radioterapije, ali predstavlja neophodan i ključan korak u efikasnijoj borbi protiv ovih bolesti.# Istraživanje tumora na molekularnom nivou doprinelo je da se pojavi nova klasa agenasa koji direktno ciljaju na ćelije raka – molekularno ciljani agensi, tako da je time pronađeno i novo ciljno mesto delovanja. Molekularno ciljana onkologija uzima u obzir mnogo više faktora, nego što to čine radioterapija i hemoterapija, koje su decenijama unazad bile osnov lečenja raka, a to što razume biologiju kancera omogućava personalizovanu terapiju. Dakle, molekularno ciljana terapija sledeća je mogućnost kod

#Farmaceutska kompanija Roche začetnik je pRED (Pharma Research and Early Development) onkologije kojoj je fokus na 2 područja: imunoterapiji protiv raka i molekularno ciljanoj terapiji. peju da ,,obmanu i zaobiđu” imuni sistem. Naime, u CAR T-cell metodi pacijent prolazi postupak sličan dijalizi kako bi se iz krvi uklonile T ćelije, koje se zamrznute potom šalju u laboratoriju gde se genetski modifikuju – na njima se eksprimuju receptori, tako da sada T ćelija ima i ,,sredstvo“ kojim će bolje prepoznati ćeliju kancera i napasti je. Kada broj ovih ćelija dostigne više miliona, vraćaju se u krv i tada započinje uništavanje karcinoma.

pacijenata kod kojih imunoterapija nije dala očekivane rezultate. U nekim državama u toku je inicijativ a da NGS ili naredna generacija testova postane standardni deo protokola za lečenje jer iako većina zdravstvenih sistema priznaje potrebu da se implementiraju visokokvalitetni NGS, pristup i nadoknada troškova za takva ispitivanja i dalje su ograničeni. Ovime se otvara jedno potpuno novo, izuzetno značajno područje, a to je učešće „veštačke

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Literatura:

NGS gleda na mnogo različitih gena kroz maštovite algoritme, sekvenciranje DNK i računarsko programiranje kako bi otkrio šta uzrokuje rak pacijenta jer je ,,važno razumeti individualnu prirodnu bolesti svake osobe, tako da se može razviti i personalizovanije lečenje”. inteligencije“, iako o „veštačkoj inteligenciji“ postoje razlačiti stavovi koji stvaraju kontroverze do mere njenog potpunog isključivanja ili potpunog oslanjanja na razvoj novih lekova. Jedno je sigurno, „veštačkа inteligencijа“, na čemu god da je zasnovana sigurno će u budućnosti pomoći u bržem razvoju novih lekova, što je izvanredan doprinos inovacijama u medicini i farmaciji. Za nekoga inovacija možda predstavlja pametnu zgradu, motor na električno napajanje ili robotizaciju, međutim, za svaku promenu i unapređivanje različitih aspekata života potrebno je zdravlje, koje ne treba da bude samo po sebi cilj, ali je najneophodniji uslov za produktivan, smislen i ispunjen život i zato je svaka mogućnost da se zdravlje ,,povrati” ili zdravstveno stanje popravi dragocena i nemerljiva, , naročito ako se radi o retkim i/ili teškim bolestima. S obzirom na to koliki se napori stručnjaka različitih profila u far-

maciji i medicini i finansijska sredstva ulažu u razvoj novih otkrića i terapija, prirodno je konstatovati da je ovaj članak početak u prikazivanju inovacija u farmaciji i medicini. Nađa Petrović

1. https://cordmagazine. c om / c ou nt r y - i n - fo c u s / u s a / n e b oj sa-skuljec-merck-innovative-medicines-will-save-the-world/ 2. http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/rgm2019/Brosura%20 HPV.pdf 3. http://klinikaperinatal.com/ ginekologija/imunizacija-protiv-oboljenja-izazvanih-humanim-papiloma-virusima/ 4. Elizabeth J. Culp, Nicholas Waglechner, Wenliang Wang, Aline A. Fiebig-Comyn, Yen-Pang Hsu, Kalinka Koteva, David Sychantha, Brian K. Coombes, Michael S. Van Nieuwenhze, Yves V. Brun, Gerard D. Wright. Evolution-guided discovery of antibiotics that inhibit peptidoglycan remodelling. Nature, 2020; DOI: 10.1038/s41586-0201990-9 5. https://www.hcp.novartis.com/ products/kymriah/acute-lymphoblastic-leukemia-children/ 6. https://www.mdanderson.org/ publications/cancerwise/car-t-cell-therapy--9-things-to-know.h00-159221778.html?cmpid=youtube_CW_immunotherapy_leukemia_lymphoma 7. https://w w w.ro che.com/research_and_development/what_we_are_ working_on/oncology/pred.htm

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Jugosloveni i Žorž Mate Prva transplantacija koštane srži Transplantacija ili presađivanje predstavlja proces zamene nefunkcionalnih ćelija, tkiva ili organa. Ovakvi poduhvati se najčešće izvode kod osoba čiji su životi ugroženi i zahtevaju gotovo stopostotno podudaranje svih elemenata. Međutim, šta se dešava ukoliko se ti elementi ne poklapaju? Šta se dešava ukoliko su krvne grupe nekompatibilne, a određeni markeri neadekvatni?

aime, informacija o postojanju krvnih stem ćelija nije bila dostupna sve do 1960-ih godina. Tadašnji eksperimenti obavljani na miševima i drugim vrstama glodara pokazali su da presađena koštana srž može produkovati nove krvne ćelije kod životinja čija je koštana srž uništena. To otkriće dalo je nadu naučnicima da se možda ista tehnika može primeniti kod ljudi, zarad lečenja leukemije ili pak radijacije. Danas, transplantacije koštane srži mogu spasiti više od pedeset hiljada ljudi godišnje, na globalnom nivou. Međutim, imajući u vidu da su sredinom dvadesetog veka informacije o neophodnoj potpunoj kompatibilnosti tkiva donora i recipijenta bile nepoznate, po rečima lekara – bila je prava sreća da je Radojko Maksić preživeo.

Dvadeset četvorogodišnji atomski fizičar zaposlen u Vinči kraj Beograda, prva je osoba kojoj je presađena koštana srž i to koštana srž potpunog neznanca. Naime, Jugosloven – zajedno sa pet kolega (Rosanda Dangubić, Života Vranić, Draško Grujić i Stjepo Hajduković) – igrom slučaja bio je izložen letalnoj dozi radijacije na radnom mestu. Peti kolega uspeva da se izvuče sa manjom dozom radijacije, ali ne i ostatak grupe naučnika. Dan nakon nezgode, 16. oktobra 1958. godine, pet jugoslovenskih naučnika transportovano je u Pariz. Dočekao ih je doktor Žorž Mate, pionir u transplantacijama u Francuskoj i imunolog na Institutu Kiri.

otici, tadašnji lekovi koji su najviše obećavali, njihovo zdravstveno stanje se svakim danom sve više pogoršavalo. Doza radijacije kojoj su bili izloženi izazvala je oštećenje DNK molekula, a potom je usledila i apoptoza ćelija sklonih čestoj deobi – ćelije kose, kože i kostiju. Prvi simptomi su se veoma brzo pojavili. Fizičari su gubili kosu, a nepodnošljive groznice i infekcije držale su ih budnim danima i noćima. Njihovi imuni sistemi bili su na ivici propadanja i izgledalo je kao da rešenja nije bilo.

Mesec dana nakon dolaska Jugoslovena u Pariz, doktor Mate bira opciju koja je za mnoge izgledala suludo. Žorž se odlučuje za traženje zdravih donora kako bi iskoristio njihove koštane srži i zamenio oštećeno tkivo fizičara. Iako su Jugoslovenima dati antibi- Kako se niko ranije nije usudio

ⓃⒶⓊⓀⒶ

dobijaju sve informacije o mogućim ishodima operacije – bol, iznemoglost, infekcije, pa čak i smrt – i sa punom odgovornošću prihvataju dalju proceduru. Niko od njih nije mogao biti siguran da li će se vratiti kući svojoj porodici ili umreti na operacionom stolu. Novembra 1958. godine, Mate se odlučuje za izvođenje male obmane. Uveravajući Jugoslovene da će primiti još jednu dozu krvi, hrabri lekar uliva osećaj sigurnosti u svoje pacijente. Međutim, Mate se usuđuje da izvuče deo koštane srži iz Marsela Pabiona i ubrizga ga u venu Radojkove ruke, dajući mu titulu prvog recipijenta grafta od strane nesrodnog donora. Ista intervencija obavljena je i na saradnicima atomskog fizičara.

U današnje vreme, ovakva procedura bi bila nezakonita. Pacijentima je pre bilo kakvog zahvata ili tretiranja ranije netestiranih terapija potrebno predstaviti dokument o saglasnosti. Ali, u to vreme, Mate je – verujući da Jugosloveni nemaju šta da izgube – rešio da ih poštedi nepotrebnog straha. Mnoge kolege su mu se divile i gledale na njega sa strahopoštovanjem. Jedan od njih je Žorž Mate čak izjavio: „Mate je bio jedan od da ovaj poduhvat izvede na lju- se odazivaju molbi lekara: Marsel poslednjih lekara stare generacidima, Mate nailazi na poteškoće Pabion, Albert Biron, Rejmond je. Koristio je svoj ugled kako bi u pronalaženju volontera dono- Kastani i Odet Dragi. Peti donor pogurao stvari. Ako je Mate imao ra. Zbog potencijalnih neželjenih efekata, niko ne želi da postupi Po verovanju stručnjaka, za brz oporavak Juhumano. Mate se onda okreće goslovena bila su zaslužna bela krvna zrnca – leukoctraženju potencijalnih donora u iti. S obzirom da su i oni bili prisutni u koštanoj srži bolničkim registrima davalaca; kako nije uspeo da nađe ljude čiji donora, vršeći svoju funkciju odbrane organizma od bi se elementi za stopostotni uspeh bolesti i infekcija, doprineli su podizanju imuniteta i transplantacije podudarali, lekar popravci zdravstvenog stanja koje je mučilo Jugosloshvata da je najbolje što može dobiti kompatibilnost krvnih grupa, vene od nezgode u Vinči. pri tom ne znajući da li će recipijenti graft videti kao strano telo. biva sam dr. Leon Švarcenberg, ideju, svi su morali da veruju u to.“ član Mateovog tima, a kasnije i us- Srećom, Maksić i troje fizičara Srećom, četiri hrabra Francuza pešni političar i ministar. Parižani je pokazivalo znake oporav-

ⓃⒶⓊⓀⒶ Napomena: Mate je nastavio da izučava oblast imuno-terapije kao jedne od mogućnosti izlečenja leukemije. Radio je u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ gde se posvećivao pacijentima obolelim od najtežih oblika leukemije. U srpskom narodu je veoma poštovan i cenjen. Umro je u Parizu 15. oktobra 2010 – na godišnjicu nuklearne nezgode ka, svega nekoliko dana nakon obavljene transplantacije. Peti fizičar iz Vinče, koji je bio izložen najvećoj dozi radijacije, ne uspeva da se oporavi i umire. Mate, zajedno sa ostalim lekarima, nastavlja da prati promene u zdravstvenom stanju Jugoslovena. Vremenom, nakon proslave nove godine i nazdravljanja u čast uspešne procedure, Jugosloveni i porodice pariskih donora postaju dobri prijatelji. Parižani

prisustvo donorskih ćelija je do- trebalo dodeliti Nobelovu nagraprinelo izlečenju trovanja radijaci- du u oblasti medicine. jom i stvaranju novih krvnih ćelija. Iako je medicina neizmerno naDakle, Jugosloveni su imali predovala u poslednjih pola veka, dvostruku porciju sreće – a niko problem potpune podudarnosti nije ni znao za to. Odbacivan- donora i recipijenta još uvek nasje grafta nije bio jedini neželjeni tavlja da muči lekare širom sveta, efekat koji im se mogao desiti. tako da – ako je verovati stručnjaNaime, fizičari iz Vinče uspeli su cima – prava je sreća to što su Juda zaobiđu i sposobnost grafta da gosloveni preživeli i poneli titulu napadne njihove sopstvene ćeli- prvih uspešnih transplantacija sa je i kompletno razori njihove or- sobom. ganizme. Odbacivanjem grafta, Jelena Branković

Bilo je očigledno da su graftovi poboljšali zdravstveno stanje ovih mladih ljudi, dakle – šta je pošlo po zlu? čak otvaraju vrata svojih domova Jugoslovenima, učeći ih osnove francuskog jezika i kulture. Sve je podsećalo na srećan kraj bajke; svi su bili zdravi, srećni i odlučni da nastave svoje živote. Međutim, početkom 1959. godine, svega par meseci nakon transplantacije, ćelije donora se nisu mogle identifikovati u uzorcima krvi fizičara. To je, na veliku žalost, ukazivalo na to da su graftovi bili odbačeni. Iako su Jugosloveni odbacili graft,

Literatura 1. http://www.politika.rs/scc/clanak/194634 2. http://www.rts.rs/page/stories/ ci/story/124/drustvo/3300776/vinca-nauka-i-humanost-nemaju-granice.html

Jugosloveni su izbegli broj jedan razlog smrti prilikom transplantacija – napad donorskih ćelija na 3. https://srbin.info/pocetna/aktuelno/secanje-na-tihog-heroja-francussopstvene, recipijentove ćelije. ki-doktor-cije-ime-treba-da-zna-svakisrbin/

Mate je ovu pojavu kasnije definisao kao GvHD (Graft-ver- 4. https://www.healthline.com/ sus-Host disease) i tvrdio da je health/bone-marrow-transplant#types izazvana tkivnom nekompatibilnošću. Ovaj lekar stoji i iza prvog pacijenta izlečenog od leukemije. Mnogi lekari koji se bave transplantacijom veruju da je Mateu

ⓃⒶⓊⓀⒶ

HISTRIONIčNI

poremećaj ličnosti

Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju izrazitu egocentričnost, preuveličano izražavaju emocije, karakteriše ih teatralnost, dramatičnost, sugestibilnost; kontinuirano traženje uzbuđenja, pažnje, poštovanja i divljenja drugih, kao i plitke emocije. Osećaju se neprijatno kada nisu u centru pažnje. Sadržaj govora ovih osoba je prepun detalja sa željom da se impresionira slušalac.

kako bi pridobile pažnju. Trude se da zavedu osobe suprotnog pola, a često se “takmiče” sa osobama istog pola. Nisu sposobni za dublje i duže emocionalne veze, mada veruju da su njihovi odno-

oremećaji ličnosti predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno.

tovremeno. Takođe, ove osobe su nestabilne, emicionalno nezrele, nametljive, sklone fantaziranju. Neretko imaju problem sa pravljenjem i pridržavanjem planova i rasporeda. Zaokupljene su seksu-

Histrionični poremećaj spada u grupu dramatičnih poremećaja, pored narcisoidnih, antisocialnih poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti.

One brinu o fizičkoj privlačnosti, jer fizički izgled im je jedan od glavnih načina privlačenja pažnje, a ljude procenjuju na osnovu fizičkog izgleda. Same su uočljivog izgleda, napadno se oblače i šminkaju.

Kao mehanizam odbrane, ove ličnosti koriste mehanizam disocijacije, odnosno, ponašaju se kao da se određena stvar nije dogodila. Tako na primer, partner koja je prevario svog partnera ponaša se kao da se to nije dogodilo. Često imaju kontraindikovane stavove, npr. promiskuitet i čednost is-

alnošću, zavodljive su, koketiraju, pokazuju neprimerenu seksualnu provokativnost u interakciji sa drugima. Iako nesvesni, često glume neke uloge (histrion-glumac), pa su tako nekada “žrtve”, a nekada ”princeze”. Sklone su manipulaciji nad svojim partnerom, te se dešava da prete samoubistvom

si dublji no što stavrno jesu. Često imaju seksualnu disfunkciju. Učestalost ovog poremećaja ličnosti je 1-3%, javlja se u ranom odraslom dobu i smatra se da se češće javlja u žena, i najčešće kod telesno atraktivnih osoba. Bitnu ulogu u etiologiju imaju genetski

ⓃⒶⓊⓀⒶ

faktori, ali i socijalni, te postoji više tumačenja ovog poremećaja. Neki smatraju da je roditeljska “hladnoća” i želja za kontrolom nad detetom, stavljaju dete u situaciju da očajnički traži ljubav i pažnju. Porodice u kojima nisu postavljane jasne granice detetu i roditelji koji su davali nedoslednu pažnju dovode dete u situaciju da ne zna koja su ponašanja poželjna. Često su osobe s ovim poremećajem u detinjstvu bile u lošim odnosima sa roditeljem istog pola, a dobijale su pažnju od roditelja suprotnog pola. Premda nisu ostvarile dobar odnos sa roditeljem istog pola, ove osobe nemaju stabilan identitet. Na terapiju se javljaju uglavnom zbog ljubavnih problema. Ukoliko je terapeut suprotnog pola, nastojaće da ga zavedu, a ukoliko je istog pola, pokušavaće da nametnu svoje mišljenje i omalovaže terapeuta. Na seansama su nefokusirane i nedosledne, očekuju da budu tretirane na poseban način.

Simptomi histrioničnog poremećaja ličnosti: -neugodno se osećajau kada nisu u centru pažnje -pokazuju provokativno ponašanje u interakciji sa drugim ljudima -pokazuju brze promene i plitke emocije -koriste telesni izgled da bi privukle pažnju -stil govora je preterani teatralan -samodramatizacija -sugestibilnost, te drugi ljudi lako utiču na njih -misle da su veze intimnije no što stvarno jesu donošenje nepromišljenih odluka -pretnja ili pokušaj samoubistva da bi se privukla pažnja

Histrioničan poremećaj ličnosti može proći nezapaženo godinama, te se osobe smatraju živahnim i ekscentričnim ličnostima kojima prija pažnja suprotnog pola. Ipak, ne smemo zanemariti ozbiljnost i poremećeno funkcionisanje osobe sa ovim poremećajem ličnosti. Aleksandra Ilić Literatura: [1] Stephanie N Mullins-Sweatt, LaRicka R Wingate, Gregory J Lengel, Histrionic personality disorder: Diagnostic and treatment considerations; 2012. [2] Matoša T., Poremećaj ličnosti, Sveučilište Sjever; 2019. [3] Šulc E., Zdravstvena njega osoba s poremećajem ličnosti, Sveučilište u Zadru; 2016. [4] http://psihoterapijsketeme.rs/2013/histrionicni-poremecaj-licnosti/ [5] https://www.lazalazarevic.rs/index.php/ info-kutak/teme-iz-psihijatrije/437-poremecaji-licnosti

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Zootoksini

otrovi životinja

Vekovima se u tekstovima opisivalo na koje načine su lekari koristili otrove da bi lečili bolesti. Starogrčki pisac Plinije Stariji opisao je korišćenje pčelinjeg otrova kao leka za ćelavost. U osmom veku, lekari su koristili žaoke pčela da bi izlečili giht Karla Velikog. U tradicionalnoj kineskoj medicini otrov žaba korišćen je kao lek protiv raka pankreasa, pluća, jetre i debelog creva.

ivotinjski otrovi se sastoje od različitih proteina i peptida koji su se evolutivno razvijali. Njihova ciljna mesta dejstva su različiti jonski kanali, receptori, enzimi koji mogu biti visoko potentni, a nekada i sa izuzetnom selektivnošću i zbog toga privlače veliku pažnju istraživača kada su u pitanju njihova

farmakološka i fiziološka svojstva. Ovde ćemo opisati neke od najpoznatijih toksina iz životinjskog carstva. Sastav toksina zavisi od životinje iz koje potiče. U mnogim slučajevima mala doza može dovesti do bolnih poremećaja ili čak i do smrtnog ishoda.

Otrovne životinje se dele na životinje otrovnice – fanerotoksične (grč. faneros – očigledan, toksikon – otrov), one poseduju žlezde koje luče otrove i organe specijalizovane za ubrizgavanje otrova u telo žrtve koje koriste u odbrani od napadača ili u hvatanju plena i otrovne životinje – kriptotoksične (grč. kriptos – sakriven), one u nekom delu tela stvaraju otrov kako bi odbile predatora od sebe i one su uglavnom upadljivih boja ili šarene.

Zmijski otrovi Zmijski otrov je kako i samo ime kaže otrovna, tipično žuta tečnost, koja se skladišti u modifikovanim pljuvačnim žlezdama zmija otrovnica. Postoji preko 300 vrsta koje se oslanjanju na otrov koji proizvode kako bi oslabile ili paralizovale svoj plen. Otrov se sastoji od kombinacije proteina, enzima, neorganskih jona, lipida, glikoproteina, biogenih amina koji deluju tako što uništavaju ćelije ili ometaju nervne impulse. Biohemijskom analizom utvrđeno je da u zmijskom otrovu postoji najmanje 26 različitih enzima. Otrov deluje tako što razgrađuje ćelije i tkiva što može dovesti do paralize, unutrašnjeg krvarenja i smrti za plen. Iako je u pitanju sužena kolekcija različitih jedinjenja, toksini zmija su klasifikovani u tri glavne grupe: citotoksični, neurotoksični i hemotoksični. Postoje i toksini koji utiču na specifične vrste ćelija kao što su kardiotoksini, miotoksini i nefrotoksini.

Citotoksini su otrovne materije koje uništavaju ćelije organizma, dovode do smrti većine ćelija u tkivima izazivajući nekrozu. Ovi toksini pomažu da se plen zmija delimično svari pre nego što ga zmija pojede. Citotoksini su obično specifični u odnosu na vrstu ćelija na koju utiču. Pa tako već pomenuti kardiotoksini oštećuju ćelije srca, miotoksini deluju na mišićne ćelije, nefrotoksini deliju negativno na ćelije bubrega. Citotoksini uništavaju ćelije oštećujući ćelijsku membranu i indukujući lizu ćelije. Većina proučavanih oštećenja izazvana citotoksinima je na mestu uboda.

vanje eritrocita i nemogućnost koagulacije krvi uzrokuju brojna ozbiljna unutrašnja krvarenja. Dok neki hemotoksini inhibiraju zgrušavanje, drugi mogu dovesti do koagulacije i blokiranja cirkulacije i na taj način dovesti do zastoja srca. Zmije iz porodica Viperidae kao što su ljutice i jamičarke produkuju hemotoksine. Neke komponente zmijskog otrova su našle primenu u razgradnji krvnih ugrušaka u prevenciji srčanog i moždanog udara.

Otrov škorpije

Na svetu postoji trinaest porodica i oko 1750 vrsta škorpija. Neko nepisano pravilo kaže da što je škorpija manja, njen otrov je opasniji. Jedna od najpoznatijih škorpija je izraelski pustinjski škorpion poznatiji pod imenom Deathstalker ujedno i najsmrtonosniji škorpion na svetu. Ovaj, svega 60 milimetara dugačak škorpion je takođe poznat i po tome što je njegov otrov jedna od najskupljih tečnosti na svetu. Pokazalo se da komponente otrova škorpiona poseduju antikancerogene aktivnosti, uglavnom regulisane ekspresijom jonskih Neki od primera neurotoksina hloridnih, kalijumovih i natrijusu kalciseptin koji blokira voltaž- movih kanala, inhibirajući ćelijsku no-zavisne kalcijumove kanale. proliferaciju ili indukujuću apopFascikulin inhibira acetilholinesteraze što rezultira nekontrolisanim pokretima mišića, konvulzijama i paralizom disanja. Ovi toksini su karakteristični za istočnu zelenu mambu. Kaliotoksin, koji prozivode plave koralne zmije, cilja natrijumske kanale i sprečava ih da se zatvore što rezultuje paralizom celog tela. Neurotoksini su hemijske materije toksične po nervni sistem tako što ometaju normalnu komunikaciju između neurona. Mogu smanjiti proizvodnju neurotransmitera ili blokirati receptore za neurotransmitere. Neurotoksini uzrokuju paralizu mišića što može da rezultira respiratornim poteškoćama i smrću. Porodice morskih zmija Elapidae obično proizvode neurotoksični otrov, a male uspravne očnjake sa ovim toksinom imaju i kobre i mambe.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

totičke aktivnosti modulacijom ćelijskog ciklusa ili aktiviranjem puteva apoptoze zavisne od kaspaza. Takođe, zabeleženo je da toksini pojedinih škorpija poseduju i antimikrobne aktivnosti.

Otrovi pauka Ovi zglavkari čine veliku većinu otrovnih životinja na planeti. Takođe, predviđa se da će njihov broj biti mnogo veći možda čak veći i od ukupnog trenutnog broja otrovnih životinja. Međutim, iako brojni, ipak su nedovoljno istraženi i danas imamo ograničeno znanje o njima. Otrovi paukova su kompleksni aktivni proteini i jedinjenja niske molekulske mase koja ciljaju veliku grupu receptora, jonskih kanala i enzima. Do sada je identifikovan i farmakološki opisan samo mali broj paukovih otrova, ali njihove biološke aktivnosti su moćne i impresivne. Toksini pauka su grupisani u dve glavne kategorije: nekrotične i neurotoksične. Nekrotični ili citotoksični otrovi ubijaju ćelije i tkiva oko mesta ujeda izazivajući plikove, inflamaciju i pojave lezija. S druge strane, neurotoksični otrovi deluju na nervni sistem i ometaju signalizaciju između neurona. U ekstremnim slučajevima to može

Hemotoksini su otrovi koji narušavaju normalne procese koagulacije krvi. Izazivaju lizu eritrocita koja interferira sa faktorima koagulacije i prouzrokuje smrt tkiva. Uništa-

ⓃⒶⓊⓀⒶ

da dovede do zastoja disanja i srca. Neki paukovi mogu da sadrže i nekrotične i neurotoksične komponente. Otrov pauka je pronašao primenu u proizvodnji insekticida, jer iako su otrovni, veliki broj vrsta je bezopasan za ljude. Svima je poznata ženka koja ubija mužijaka posle parenja. Crna udovica čiji otrov dovodi do bola, ukočenosti mišića, povraćanja i znojenja dovodi do simptoma latrodektizma – termin se koristi da opiše simptome nastale kao posledica ujeda iz familije ove vrste pauka – dok se trovanje paukovim otrovom naziva araneizam. Veoma retko je smrtonosna za čoveka, iako je većina ljudi podložna suprotnom verovanju.

Otrovi riba Ribe otrovnice proizvode snažne mešavine toksina koje isporučuju otrov na različite načine – bodlje, oštre peraje, šiljci itd. Najčešće preko leđnih bodlji. Ribe otrovnice su vrlo vidljive, koristeći lepršave boje za upozoravanje neprijatelja ili su vešto kamuflirane i možda zakopane u pesku. Suprotno njima, postoje ribe koje su otrovne za jelo, jer ljudski sistem za varenje ne uništava toksin koji sadrže u svom telu. Jedan od poznatih delikatesa u Japanu, Koreji i Kini koji pripremaju specijalno obučeni kuvari jeste riba fugu. Unutrašnji organi poput jetre, polnih žlezda i kože sadrže tetrodotoksin koji je izuzetno toksičan.

fosfolipaza A koji čini 10–12% pčelinjeg otrova koji uništava fosfolipide, razgrađuje ćelijske membrane i dovodi do pojave bola. Pored njih, hijaluronidaza pomaže dejstvo otrova katalizujući razgradnju proteinsko-polisaharidnih kompleksa u tkivu i omogućava otrovu da prodre dalje u tkivo.

Možemo pročitati da je oralna srednja letalna doza za miševe 334 μg/ kg dok je za kalijum-cijanid 8,5 mg/kg, što pokazuje koliko je ovaj toksin opasan. Trovanje koje nastaje konzumiranjem ove ribe je izuzetno ozbiljno. Dolazi od paralize dijafragme i smrti usled respiratorne insuficijencije. Toksičnost varira između vrsta i u različitim godišnjim dobima i u zavisnosti od geografskih lokaliteta. Mehanizam toksičnosti se ispoljava kroz blokadu brzih natrijumovih kanala. Kao rezultat toga, ovaj toksin izaziva paralizu voljnih mišića, uključujući i dijafragmu i međurebarne mišiće, i zaustavlja disanje.

Otrovi insekata Jedna velika mešavina različitih vrsta jedinjena: proteina, peptida, enzima i drugih molekula u tako maloj količini otrova, bila je jedna od prepreka za detaljno proučavanje njihovih karakteristika. Toksini o kojima se zna najviše su toksini pčela. Nakon uboda, otrov se meša sa vodom, tako da je stvarna količina uneta u organizam nakon uboda 88 % vode i 12 % otrova. Glavna toksična komponenta pčelinjeg otrova, poznata kao apitoksin, jeste metilin. Metilin je peptid koji sadrži oko 50–55% čistog otrova i jedinjenje koje razara ćelijske membrane. Međutim, ipak najopasnija komponenta je enzim

Precizan sastav otrova ose i stršljena nije tačno poznat kao sastav pčela, ali imamo saznanja o tome koje su njihove glavne komponente. Postoje kinin ose i kinin stršljena, koji nisu tako dobro proučeni, pored njih takođe se nalazi i fosfolipaza A, enzim hijaluronidaza i histamin. Postoje razlike u hemijskom sastavu, kao i varijacija u procentima. Međutim, ono što otrov pčela ne sadrži, a pisutno je kod osa i stršljena je acetilholin koji pomaže stimulisanje receptora boli, pojačavajući bol koji se oseća nakon uboda. Otrovi stršljena sadrže posebno visoke nivoe acetilholina. Međutim, najzanimljiviji deo upravo sledi. Komponenta prisutna kod svih pomenutih insekata jesu alarmni feromoni. Kao da ubod ovih insekata sam po sebi nije bio dovoljan da nam zada dovoljno briga, ova jedinjenja, koja pripadaju grupi isparljivih jedinjenja male molekulske mase, signaliziraju drugim pripadnicima iste vrste da preduzmu odbrambenu reakciju. Danas, postoje brojna istraživanja kojima se proučavaju mogući benefiti toksina životinjskog porekla.

Jana Pejović Literatura:

1. https://edition.cnn.com/2014/08/12/ health/venom-nanotechnologycancer/index.html 2. Na Chen, Siqi Xu, Yuhan Zhang, and Feng Wang Animal protein toxins: origins and therapeutic applications (2018) 3. Syed Moied Ahmed, Mohib Ahmed, Abu Nadeem, Jyotsna Mahajan, Adarash Choudhary, and Jyotishka Pal Emergency treatment of a snake bite: Pearls from literature (2008)

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Virak

čuvar ženskog zdravlja

od mnogih naroda nosi karakterističan naziv: ,,Lady’s mantle’’ u Engleskoj, ,,Manteau de Notre-Dame’’ u Francuskoj, ,,Frauen-mantel’’ u Nemačkoj, ,,Erba ventaglina’’ u Italiji, a kod nas - ,,Gospin plašt’’ . Naziv potiče od specifičnog izgleda listova koji podsećaju na ženski ogrtač, kao i od blagotvornog delovanja biljke u ublažavanju ženskih tegoba. Latinski naziv je Alchemilla vulgaris. Smatra se da potiče od arapske reči ,,alkemelych’’, što znači ,,mali alhemičar’’ (1). Na listovima ove biljke se dugo zadržavaju kapljice rose i kiše, a Arapi su verovali da one mogu pretvoriti olovo u zlato. Takođe, verovalo se da ove kapljice imaju magične moći, te da će žena koja njima pokvasi lice dobiti poseban sjaj i lepotu. Virak je višegodišnja zeljasta biljka iz familije ruža (Rosaceae). Izdanak je go ili gusto pokriven dlakama, a stabljika je visine od 10 do 50cm. Cvast je široka metlica sa brojnim, sitnim, zelenim i golim cvetovima. Raste pored potoka, na vlažnim livadama i pašnjacima (2). Kao drogu koristimo osušeni, isečeni nadzemni deo biljke u cvetu (Alchemillae herba). Oficinalna je u Evropskoj farmakopeji (Ph. Eur) i prema zahtevu farmakopeje, mora da sadrži najmanje 6% tanina, računatih kao pirogalol (3). Inače, droga sadrži još i gorke materije, fla-

vonoide, malo etarskog ulja, fitosterole, saponine i druge sastojke (2,4). Utvrđeno je da različiti ektrakti i izolivani sastojci virka ispoljavaju adstingentno, antioksidantno, antiinflamatorno i antispazmodično delovanje, kao i da imaju povoljan uticaj na zarastanje rana. Takođe, In vitro je utvrđeno da vodeni i etanolni ekstrakt ove biljke ispoljavaju antibakterijsku aktivnost na Staphylococcus aureus i Bacillus subtilis. U savremenoj fitoterapiji, najznačajnije je njeno adstringentno i spazmolitičko delovanje. Koristi se u adjuvantnoj terapiji nespecifičnih dijareja, gastrointestinalnih tegoba i dismenoreje. Takođe, koristi se spolja za grgljanje ili ispiranje kod zapaljenja sluzokože usta i grla, kao i kod stomatitisa i zapaljenja desni. Upotreba se zasniva na dugogodišnjem iskustvu. Iz ESCOP monografije: ,,U kliničkoj studiji na 48 uopšteno zdravih muškaraca i žena ispitivani su efekti gela koji sadrži tečni ekstrakt virka (3% u glicerolu) na uobičajene manje oralne ulceracije. Gel je aplikovan topikalno tri puta dnevno. Kod 60% pacijenata ublažena je neprijatnost i postignuto kompletno izlečenje u toku dva dana. Kod 75% pacijenata postignuto je ozdravljenje u toku tri dana, u poređenju sa 15% pacijenata bez tretmana i 40% onih koji su koristili uobičajen tretman.’’ (5)

U narodu (pogotovo u jugoistočnoj Evropi i na Balkanu) postoji verovanje da virak ima povoljan uticaj na ženski reproduktivni sistem. Tradicionalno se upotrebljava kod jakih bolova tokom menstruacije, kao i za regulisanje dismenoreje. Takođe, od velike je koristi kod pojačanog i produženog menstrualnog krvarenja i ublažavanje tegoba u menopauzi, policističnih jajnika... Ova delovanja nisu potvrđena savremenim metodama. U novije vreme, objavljen je rad koji se odnosi na fitohemijsku analizu i efekte drugih vrsta ovog roda (Alchemilla mollis i Alchemilla persica) na modelu endometrioze pacova. Rezultati pokazuju da ekstrakti ovih vrsta mogu biti blagotvorni u lečenju endometrioze (6).

Reference: 1) Simonović Dragutin, Botanički rečnik 2) Grupa autora (1989) Lekovite biljke Srbije, SANU, 93-94 3) EDQM, Alchemilla, Ph. Eur. 7th Edition, 01/2008:1387 4) PDR for Herbal Medicines (Lady’s Mantle, Alchemilla vulgaris) 5) ESCOP Monographs, The Scientific foundation for Herbal Medicinal Products (2013) Alchemillae herba 6) Esra Kupeli Akkol et all, Phytochemical analyses and effects of Alchemilla mollis (Buser) Rothm. and Alchemilla percica Rothm. in rat endometriosis model, Arch. Gynecol. Obstet. (2015)

Emilija Popov

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Farmacija i farmaceuti u Nemačkoj U jednom od prethodnih brojeva smo se upoznali sa studijama farmacije u Hamburgu, ali kako zapravo u Nemačkoj to izgleda (u praksi) nakon završenog fakulteta?

a početak, bitna razlika u odnosu na Srbiju, u Nemačkoj vlasnik apoteke mora biti farmaceut (nem. Apotheker) sa licencom (Approbation) koji je ujedno i upravnik jedne svoje apoteke, a može imati do najviše četiri apoteke. Znači da u Nemačkoj nema lanaca apoteka.

Takođe, u Nemačkoj su apoteke po pravilu u obavezi da rade magistralnu izradu lekova (Rezeptur). Krajem septembra 2019. u Nemačkoj je bilo oko 19200 apoteka (na oko 82 miliona stanovnika). Sve apoteke imaju jedinstveno obeležje, crveno gotsko "A" na beloj pozadini, sa zmijom i posudom s vodom. Cene lekova su zakonski definisane. Ovo ima za cilj da apoteke ulažu u obrazovanje svojih zaposlenih i time pacijente privuku kvalitetom svojih usluga, savetovanjima, a ne niskim cenama. Tek 2004. godine je dozvoljeno da apoteke daju popuste na lekove, ali isključivo na OTC preparate (apothekenpﬂichtige Arzneimittel). Iako, za razliku od Srbije, (još uvek) nema elektronskih recepata, Srbija ima samo jedan zdravstveni fond (RFZO), dok je u nemačkom slučaju broj zdravstvenih osiguranja

(Krankenkasse) trocifren (109)! Međutim, za razliku od Srbije gde je prvo došao elektronski recept (sa toliko nedorečenosti) pa tek onda (donekle) odgovarajuća propratna regulativa u vidu pravilnika, u Nemačkoj već pet godina planiraju uvođenje elektronskih recepata. Za početak, apoteke su u obavezi, kao i lekarske ambulante, da se priključe na posebnu infrastrukturnu mrežu namenjenu razmeni zdravstvenih podataka između aktera zdravstvenog sistema. Time se planira obezbeđivanje sigurnog protoka informacija i podjednakih uslova pristupa mreži. U toku su manji pilot-projekti sa elektronskim receptima u nekim pokrajinama. Znači (zasad), recepti u Nemačkoj su papirni i na jedan recept lekar može pacijentu da propiše do tri leka. Za kutiju leka pacijent obično plaća učešće u iznosu od 5 do

10 evra po kutiji, ali naravno da su neke grupe pacijenata oslobođene plaćanja. Na recept se mogu dobiti čak i na primer ibuprofen tablete, acetilsalicilna kiselina u dozi od 100 mg, magistralni lekovi, kapi za nos i neki homeopatski lekovi. Lekar može da propiše terapiju za desetak (akutna terapija), trideset ili sto dana (hronična terapija), pa su tako na nemačkom tržištu uobičajena pakovanja lekova i od oko 100 ili 300 tableta. Kod jakih bolova lekar može propisati i kapi na bazi ulja kanabisa, koje se magistralno izrađuju u apotekama. Jasno je definisano šta u apotekama sme biti izloženo na dohvat ruke pacijenata ("nelek") i šta sme od lekova biti na vidljivim mestima u apoteci iza recepture, OTC proizvodi. Apoteke obično ne lageruju velike količine lekova kao u Srbiji, osim možda određene OTC. Obično su u apoteci maksimalno po 2-3 kutije jednog leka. Kada se jedna kutija izda, po pravilu se automatski (softverski definisano) poručuje još jedna kutija, koja stiže popodne ili sutradan. Pacijentima obično nije

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

problem da po svoj lek dođu narednog dana, a farmaceuti su neprestano u kontaktu sa lekarima. Neretko se kod lekara proveravaju jačina i/ ili doziranje leka, kao i eventualne greške u sadržaju recepata. Na lekarskom receptu obavezno mora biti adresa pacijenta, a uz njegovo pismeno odobrenje apoteka može voditi elektronski karton terapije pacijenta. Sem farmaceuta, u nemačkim apotekama rade i dve vrste tehničara. To su PKA (pharmazeutisch-kaufmännischer Angestellter) i PTA (pharmazeutisch-technischer Assistent). PKA obavljaju nemedicinske poslove, nabavka i pakovanje robe. PTA rade (pod nadzorom farmaceuta) sa pacijentima. Takođe, nije neuobičajeno da neke apoteke dostavljaju lekove pacijentima na kućnu adresu. Apotheke-vor-Ort, odnosno na srpskom apoteka-na-licu-mesta (lokalna apoteka) je kampanja kojom se promovišu usluge koje apoteke pružaju pacijentima u lokalnim zajednicama, prvenstveno savetovanje i dežurstva. Apoteke širom Nemačke dežuraju tokom vikenda, praznika i noću, što subvencioniše država, za razliku od Srbije gde apoteke same finansiraju noćni rad, ukoliko ga uopšte i imaju. S druge strane, usluge nemačkih apoteka u toku noći su skuplje. Ipak ni u Nemačkoj nije sve tako savšreno! Dok u Srbiji raspravljamo o broju apoteka, niskim cenama lekova, nelojalnoj konkurenciji, u Nemačkoj se farmaceuti bore sa holandskim apotekama-putem-pošte (hol. postorder-apotheek, nem. Versandapotheke). Naime, u Holandiji je zakonom dozvoljeno slanje leka poštom. Kako su Holandija i Nemačka deo jedinstvenog tržišta Evropske unije, holandske firme

ovu uslugu nude pacijentima u Nemačkoj, a kako one nemaju troškoveu vidu infrastrukture (apoteka) i kadrova (farmaceuta i tehničara) i ulaganja u iste (održavanje, obuka), u mogućnosti je da pacijentima ne naplati ili pak u manjem obimu naplati učešće za lekove. S druge strane, nemačke vlasti (trenutno) nemaju pravne mogućnosti kontrole rada ovih holandskih firmi. Postojala je inicijativa zabrane slanja poštom onih lekova koji su u režimu izdavanja na recept (verschreibungspﬂichtige Arzneimittel), ali je to osporeno od strane pravosudnih organa Evropske unije jer "ograničava slobodu kretanja robe". Priča o nekoj sličnoj zabrani je pokrenuta inicijativom jednog studenta, s razlogom, jer su lekovi specifična roba, ali aktuelni ministar zdravlja i krovno udruženje farmaceutskih udruženja (ABDA) ne podržavaju tu ideju. Neka nova strategija jačanja lokalnih apoteka ide u smeru povećanja broja usluga apoteka, kao što je na primer uvođenje vakcinacije protiv gripa. Kako su farmaceuti u Nemačkoj traženi, evo nekoliko saveta za one kolege koji možda planiraju da se tamo zaposle nakon završetka studija u Srbiji: Završite pripravnički staž. Poželjno je da imate nekog radnog iskustva

i da se dobro naoružate znanjem jezika! Potrebno je minimum B2 sertifikat jezika, dok je za većinu pokrajina neophodno položiti C1 stručni jezik (Fachsprachenprüfung). Postoje kursevi za prirpemu ovog ispita a preporučuje se i volontiranje u apoteci radi sticanja znanja jezika u praksi. Na osnovu licence iz Srbije se dobija privremena nemačka licenca (radna dozvola) na dve godine (Berufserlaubnis), koliko je onda rok za priznavanje diplome i dobijanje aprobacije (Approbation). U početku je moguće raditi samo pod nadzorom drugog farmaceuta (Apotheker unter Aufsicht). Ceo postupak (ispiti, dokumentacija) se razlikuje ne samo od pokrajine do pokrajine, već i unutar pojedinih pokrajina, shodno lokaciji poslodavca. Po pravilu, ukoliko kandidat nema mnogo radnog iskustva, polaže 4-5 ispita, uključujući farmakologiju. Za više informacija se možete obratiti nemačkoj agenciji za zapošljavanje, odeljenju za strance i stručnu radnu snagu (Bundesagentur für Arbeit, Zentrale Auslands- und Fachvermittlung), savetovalištima za priznavanje stranih diploma ili vladi pokrajine gde planirate da radite. Nikola Bošković

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

TADEUš PANKIEVIč S

farmaceut koji je spasio svet�

“

vet se nagledao mnogo ratoJedna od najjezivijih priča od postanka sveta do va. I dok je za neke od njih nedanas, ostaje priča o Jevrejima – narodu koji je moguće utvrditi tačne uzroke progonjen, zatvaran i nemilosrdno mučen. Narodu – da li je to bila nemogućnost očukoji je i sam bio predmet stravičnih i nezamislivih vanja mira, zategnuti odnosi velikih horora. A usred svega toga – jedan farmaceut. sila, nezadovoljstvo neadekvatnim mirovnim odlukama ili posleratna raspodela teritorija – posled- toriji humanosti. Tadeuš, nakon jedan od najpoznatijih jevrejskih ice svih ratova osetne su i danas. završenog školovanja u jednoj od geta u srcu Krakova. krakovskih gimnazija i studija na Drugi svetski rat je odneo mno- Jagelonskom univerzitetu, nasleđu- Tadeuš, kao i još nekoliko lokago žrtava. Životi nedužnih je apoteku svog oca – jednog od lnih farmaceuta, dobio je ponudu prekraćeni su i nemilosrdno uze- najcenjenijih poljskih farmaceuta da njegova apoteka koja se nalati, vrlo često samo zato što nisu u to vreme. „Apoteka ispod orla” zila u novoosnovanom getu bude pripadali ratobornom i super- osnovana je 1910. godine i kao i izmeštena. Dobio je priliku da nassvaka druga institucija i čovek u tavi neometano sa svojim radom, ironom nemačkom narodu. Poljskoj – bila je osuđena na ok- međutim – Pankievič predlog Tadeuš Pankievič (21. novembar upaciju. Godine 1941. Nemci daju odbija. Zahvaljujući svojoj istra1908. – 5. novembar 1993) zauz- sebi za pravo da izvrše invaziju na jnosti i upornosti, Tadeuš dobija ima posebno mesto u svetskoj is- Krakov i podele grad, stvarajući dozvolu za nastavak rada u okviru

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Krakovskog geta, jedinu u okupiranoj Evropi. Nemačka naređenja bila su da „Apoteka ispod orla” radi dvadeset četiri časa dnevno, pa Pankievič zbog toga ostaje da živi i radi u svojoj apoteci, dok njegove koleginice – Irena Drozdzikovska, Helena Krivaniuk i Aurelia Danek – dobijaju pismeno odobrenje za ulazak i izlazak iz geta zbog posla.

Pankievič i njegove saradnice bivaju osuđeni na gledanje svakodnevnih horora – progon i fizičko nasilje nad izmučenim jevrejskim narodom postaje njihova svakodnevica. Užasnut scenama ubistava i mučenja, Tadeuš se opredeljuje za odluku koja će iz korena promeniti ne samo njegov život – već i živote svih onih koje njegova ruka dotakne. Pored prodavanja lekova i drugih medicinskih sredstava, Tadeuš u svojoj apoteci počinje da prodaje i druge stvari – farbe za kosu, hranu, garderobu. Vrlo često, Pankievič je odbijao novac za bilo kakvu uslugu, praveći pravo malo utočište – ne samo za Jevreje, već i za poljske lekare koje je put naneo u Krakovski geto. „Apoteka ispod orla” postala je jedini centar za kontakt sa svetom van ograđenog jevrejskog kvarta; u njoj su se čitale novine i razmenjivala pisma. Tadeuš Pankievič i njegove saradnice postali su posrednici između Jevreja i Poljaka van stvorenog „zatvora”. U svojim memoarima „Apoteka u Krakovskom getu” (1947), Tadeuš piše o podvizima na koje je bio primoran. Naime, vrlo često je koristio materijale iz svoje apoteke kako bi iz korena promenio lični identitet Jevreja; umrljane ruke od farbe za kosu postala su svakodnevica ovog hrabrog farmaceuta. Tokom jedne od nemačkih akcija, Pankievič je uspeo da sakrije doktora Abrahama Mirovskog i Irenu Cinovic kojoj je prethodno poklonio le-

kove za bolesnu majku. Naime, svetski poznat američki tvorac filmIrenu je Tadeuš sakrio pod radni ova Stiven Spilberg podseća široke sto i zaštitio je sopstvenim telom. narodne mase na „Apoteku ispod orla”, ovekovečavajući je u svom Pankievič je vrlo često bio sklon delu „Šindlerova lista”. Spilberg se napijanju svojih nemačkih pose- odlučuje da deo zarađenog novca tilaca – samo kako bi iz njih izvu- ovim holivudskim blokbasterom kao što više informacija o budućim donira zarad očuvanja zgrade u koplanovima. Nakon toga, farmaceut joj se nalazila Tadeuševa apoteka. bi obavestio Jevreje i pomogao im u planiranju uspešnog bekstva. Većina svetske populacije neće Njegovi junački podvizi bili bi sk- nikada znati za ime ovog farmaupo kažnjavani s nemačke strane; ceuta i za žrtvu koju je nesebično vrlo često i sam Tadeuš je bio pred- podneo. Pamtiće ga samo oni čije met stravičnih batina. U nekoliko je živote produžio i učinio lakšim, navrata farmaceut je bio odveden u doba kada je surovost vladala i na Trg Zgody gde je bio primoran harala svetom. Možda Tadeuš nije da dokaže da nije i sam Jevrejin. zaustavio Drugi svetski rat, ali je svakako doprineo svetskom miru i Čak i nakon Drugog svetskog rata, zaštiti nedužnih. pomaganje ljudima ostaje u prirodi ovog farmacueta. Nakon povrat- Na kraju krajeva, sam Stiven ka iz Sovjetskog saveza, Pankievič Spilberg je poslao poruku u svom vodi brigu o svom školskom dru- remek-delu: „Ko god spasi jedan gu dr Ignjaciju Pancevicu. Njegova život, spasio je ceo svet.” „Apoteka ispod Orla” nastavlja sa radom do 1953. godine i ostaje mesJelena Branković to okupljanja mnogih Jevreja koji nikada nisu zaboravili Tadeuševu velikodušnost i požrtvovanost.

U jednom od svojih izveštaja dr Mirovski – kome je sam Pankievič spasio život – naglašava da Tadeuš „živi među nama, konstantno izložen opasnostima, ali se ne plaši. Pun je simpatija za naše tragedije i želi da nam pomogne svim svojim srcem. Svaka smrt čoveka ili žene je za njega traumatično iskustvo”. Desetog februara 1983. godine Tadeuš Pankievič biva okićen najvećim mogućim priznanjem – “Pravednik među narodima” – za sva svoja dela humanosti i veliku žrtvu napravljenu zarad spasenja jevrejskih života tokom nemačke okupacije Poljske. Iste godine, Tadeuš dobija priliku da učestvuje u preuređivanju zgrade njegove apoteke u muzej nacionalnog nasleđa – pravo istorijsko i kulturno obeležje Krakova. Godinama nakon Tadeuševe smrti,

Literatura: 1. https://collections.ushmm.org/ search/catalog/irn1004087 2. https://collections.ushmm.org/ film_findingaids/RG-60.5014_01_trl_ en.pdf 3. https://sprawiedliwi.org. pl/en/stories-of-rescue/stor y-tadeusz-pankiewicz

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

ZLATNI INDEKS, GENERACIJA 1969/70.

Na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, 22. oktobra 2019. godine održana je tradicionalna svečanost dodele Zlatnog indeksa, tj. obeležavanje 50 godina od upisa na studije farmacije 1969. godine. Ova generacija dala je veliki broj uglednih i poštovanih farmaceuta, specijalista iz svih oblasti farmacije, magistara farmaceutskih nauka i 9 doktora farmaceutskih nauka (Zorana Jelić, Milena Stanojčić, Miroslava Nešić, Nevenka Matijević, Gordana Žunić, Darko Ivanović, Nenad Ugrešić, Dragoljub Panić i Sava Pavkov), od kojih su četvoro bili profesori Univerziteta u Beogradu (Zorana Jelić, Milena Stanojčić, Darko Ivanović i Nenad Ugrešić, Farmaceutski fakultet u Beogradu), jedan u SAD (Nevenka Matijević, Deprtment of Surgery, The University of Texas, USA) i jedan na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu (Gordana Žunić). Ova generacija dala je jednog dekana našeg fakulteta (Darko Ivanović), kao i dva prodekana (Zorana Jelić Ivanović i Nenad Ugrešić). Takođe, dala je direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (Tomislav Solarović), zatim brojne istaknute direktore kompanija u državnom i privatnom sektoru, rukovodioce raznih sektora u farmaceutskoj industriji, farmaceute na značajnim funkcijama u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, Privredne komore Beograda, primarijuse, bolničke farmaceute, medicinske biohemičare, šefove apoteka, stručne saradnike inostranih predstavništava i zastupništava itd. Farmaceut iz ove generacije bio je predsednik Komisije za registraciju lekova Ministarstva zdravlja SR Srbije. Takođe, u strukovnim organizacijama ova generacija dala je direktora Farmaceutske komore Srbije (Živana Jović Jovanović), predsednika Farmaceutskog društva Srbije – danas SFUS (Nenad Ugrešić), kao i predsednika Skupštine SFUS-a (Darko Ivanović).

Prof. dr Darko Ivanović

intervju

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

prof. dr

Danica Grujičić Neurohirug, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1. Kakvi ste Vi bili kao student i kakvi su bili Vaši počeci tada? Koliko se tadašnje studiranje razlikuje od današnjeg? U samoj suštini studiranja nema puno promene ona je skoro uvek ista i zavisi sve od vašeg rada i truda. Ono što se promenilo je način života i napredak nauke i tehnologije pogotovo. Danas u svetu računara i internet sve jedostupno i sa dva klika možemo da dođemo do bilo koje informacije. Ono što je mene odlikovalo, jeste što sam bila dobar student i što nisam propuštala nijedno predavanje, nijedne vežbe, a na kraju dana bih uvek pročitala to što smo radili tog dana i na taj način je to gradivo ostajalo u memoriji. To je moj savet iskreno rečeno i današnjim studentima – možda predavanja nisu svaki put baš onoliko korisna koliko bi trebala da budu, nekada su možda čak i suvoparna, dosadna; međutim, taj dan nakon predavanja pročitate to što vam je profesor ispredavao, onda to osta-

je nekako u memoriji, pa se samim tim i sam ispit daleko lakše spremi. Činimi se da su sada predavanja posećenija nego tada. Ali ja sam uvek išla na sva i to mi je, naravno, prilično pomoglo da spremam ispite i imam prosek 9,6 bez nekog velikog napora. Naravno, uvek je bilo “frke” pred sam ispit, ali, generalno, nikada sebe nisam dovela u situaciju da učim baš noć pred ispit, sem, čini mi se, za Higijenu – ona mi je bila najteža. I moram priznati da nisam baš uspela da shvatim Psihijatriju, za razliku od npr. Neurologije koju sam i volela da učim. U to doba omiljeno mesto za okupljanje bilo restoran “Savinac” kod Hrama, a sada se tu nalazi velika samoposluga. U to doba je tu bio jedini restoran, nije bilo nikakvih drugih kafića. Tu smo se obično nakon predavanja i vežbi skupljali. Drugo mesto okupljanja je bio “Gaudamus”, u ulici Svetozara Markovića. Tu je uvek bila nekakva muzika, naročito u večernjim satima, ali smo, naravno, do 12 sati svi bili kod kuće. Nije se izlazilo tek u 12,

nije se ostajalo do ujutru. To je ono što mislim da je jako loše i štetno u današnje vreme. Lepo smo se družili, često smo išli na planinarenja. Ja sam u to vreme svirala harmoniku, te su moje kolege u tim situacijama često nosile tu harmoniku na brda i do planinskih domova. Nikada nije bilo nikakvih ružnih ispada među nama studentima. Sve u svemu, to je bio jedan lep period mog života, koga se vrlo rado sećam. Inače smo mi bili jedna dosta dobra generacija, koja se lepo posle rasporedila po fakultetu, tj. ima puno profesora, docenata, po raznim katedrama. I dan-danas, vrlo često organizujemo susrete nas koji smo studirali u toj generaciji. Mnogi od njih danas rade na fakultetu: na Neurologiji, Internoj medicini, Mikrobiologiji, Sudskoj medicini, Fiziologiji… Dosta njih radi i po domovima zdravlja i to na rukovodećim pozicijama. Zaista smo bili jedna jaka generacija. Evo, npr. profesor Lalić koji je dekan našeg fakulteta je moja generacija. On je i akademik. Ali i pored učenja, lepo

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

smo se družili svi. Mene je jednom prilikom koleginica upitala odakle imam toliko visok prosek kad sam non-stop “visila” po “Savincu”. Moj odgovor na to je bio da sam ja tamo “visila” nakon završetka vežbi, a ne ujutru ili preko dana dok traje nastava. I nekako se sve stizalo… Mlad mozak, pa sve upija… Ali ono čega tada nije bilo, a sada postoji jeste humanitarni rad. Njime se danas bavi veliki broj studenata i izražavam veliko divljenje današnjim studentima zbog toga. U moje vreme to nije bilo zastupljeno. Radne akcije su do tada bile zavšrene, još uvek se lepo živelo, te nije ni bilo velike potrebe za tim. Ja sam radila kao student medicine u lokalnom Crvenom krstu, jednom, dvaput nedeljno, npr. merili smo pritisak penzionerima. Ali, generalno, nekih jasnih humanitarnih akcija kojima se bave današnji studenti nije bilo, npr. skupljanje paketića za decu s Kosova i Metohije. Tome svaka čast, skidam kapu, zaista ste vi bolji od nas.

2. Možete li nam reći nešto više o fondaciji koja nosi Vaše ime? Fondacija se zove “Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić”. Ja sam tu garant da će novac zaista otići na talentovanu decu. U junu 2018. godine sam držala tribinu u Užicu, mom rodnom gradu. Tada su studenti Pedagoške akademije pri Univerzitetu u Kragujevcu došli na ideju da se formira ta fondacija i zamolili me da joj dam ime. Bila sam zaista oduševljena time, nisam znala da sam toliko popularna među mladima. Najviše me je oduševilo što mladi nisu ljubomorni, već su shvatili da samo sposobni, stručni ljudi mogu da nas vode tamo kuda treba da idemo – napred, a ne kojekakvi partijski kadrovi. Svako ima svoju ulogu u društvu. Ali ne može neko da odlučuje o sudbini zemlje, a završio je nekakvu “školicu”. Mladi sami imaju potrebu da pomažu najboljima medju sobom a to je najveća vrednost naše Fon-

dacije. Inače je fondacija registrovana krajem 2018. godine i za ovih godinu dana smo imali otprilike 5 miliona dinara donacija. Na sajtu fondacije su istaknute sve akcije, ali nisu navođena imena donatora jer određen broj njih nije u situaciji da može mnogo da da, ali ipak donira. I to je jako važno. Svaka donacija je važna. Nekome nije problem da da i nekoliko hiljada evra, a neko može da da samo par stotina dinara. Imamo humanitarni broj 4334 i svaka SMS poruka na ovaj broj je donacija od 100 dinara. Možete da vidite za šta smo sve davali. Uglavnom su to kupovina nekih instumenata, slanje na takmičenja, kupovina robota, kupovina sportske opreme za dobre sportiste... Hoćemo da pokrijemo nauku, umetnost i sport, jer smatramo da su sve tri grane bitne. Ko god nam se bude obratio, pokušaćemo za svako dete da skupimo novac. Neko želi da to bude javno, neko ne. Naći ćemo način svakom da pomognemo. Velika je stvar što smo u prvoj godini imali veliki broj donacija. Ovom prilikom pozivam svakog studenta da pusti poruku na 4334, ne mora svakog meseca, ali barem dvaput godišnje, pa će biti velike vajde. Ove godine spremamo velike projekte i uključivanje dijaspore pored državnih institucija.

3. Po Vašem mišljenju, koji su najveći problemi u farmaceutskoj profesiji danas? Treba uvesti obavezu da vlasnik apoteke može da bude isključivo stručan farmaceut. Farmaceuti su najbliži

porodični lekar, porodični apotekar. To je neko u koga imate poverenja, ko vam neće prodati lek zašto što je skup, već zato što je dobar. Zatim

Najpre mislim da je velika greška napravljena što je dozvoljeno da apoteke otvaraju ljudi koji nisu završili farmaciju. je potrebno da tu budu i porodični stomatolog i porodični psiholog, za to smo zreli. Ako se situacija nastavi, verovatno ćemo vrlo brzo doći u situaciju da imamo i porodičnog advokata, ali to nije u sferi interesa medicinara. Opet ponavljam da se nikako nije smelo dozvoliti ljudima koji nikakve veze s farmacijom nemaju da otvaraju apoteke. Farmaceutski fakultet znači određen stepen znanja koji je neophodan da bi se uspešno radilo i da to ne bude “prodavnica” već prava apoteka. Naravno, u apoteci možete da nađete i neka druga pomoćna sredstva suplementaciju ili sredstva za prevenciju bolesti, koja nisu lekovi. Ali smatram da bi bila prava stvar da više lekara bude upućeno ka jednom farmaceutu i da vi jednostavno u toj zoni za čije snabdevanje ste odgovorni znate tačno šta kome treba. Time bi se izbegla i nestašica lekova. Izneću i jedan politički nepopularan stav koji ne sme niko, ali ja nisam političar već gledam opšti interes. Apsolutno sam ubeđena da je neminovna reforma zdravsdtvenog osiguranja. Navikli smo na neki period 70ih i 80ih i u glavama ne možemo da izadjemo iz tog perioda. Doćićemo u situaciju da

Ljudi su, izgleda, shvatili da je potrebno da tu najtalentovaniju decu nekako zadržimo ovde u Srbiji i da ta deca znaju da je neko jednog dana mislio na njih i da će oni u budućnosti misliti na sledeće generacije. saradnici lekara ili su lekari najbliži saradnici farmaceuta, svejedno kako je rečeno. Mislim da je došlo vreme za reformisanje primarne zdravstvene zaštite, tako da postoji

država neće moći da plaća doživotno nama lečenje. Lečenje obzirom na terapiju i opremu postaje sve skuplje. U redu je državno osiguranje. Ali treba razmotriti da li određeni

dodatni paketi mogu da se formiraju unutar državnog sektora. Naravno da svi moramo biti ujednačeni kada su u pitanju teške bolesti, svako mora imati pravo na lečenje. Ali tim dodatnim zdravstvenim osiguranjem bi se obezbedilo da neki ljudi mogu da idu u privatne klinike da bi se smanjile liste čekanja i da se ljudi ne zlopate. Moram napomenuti da to nije sličan sistem kao u Americi, pošto asocira na njega. U sistemu koji predlažem bi država morala da stane iza svakog ugovora jer ne sme da se desi kao u Americi da neko bude osiguran od svega mogućeg osim baš onog od čega se razboleo. Mi moramo da učimo na njihovim greškama. Država mora da bude ta koja će garantovati da će se osiguranje isplatiti. Inače zabraniti takvom osiguranju da radi u zemlji. I naravno da uvek moraju biti saštićeni oni koji su socijalno ugroženi a ne kao u Americi ako imaš para živećeš ako ne prepušten si sam sebi. Moramo stvoriti human ali efikasan sistem. Često napominjem da smo spremni da dajemo nekoliko stotina evra na registrovanje automobila, a koliko smo spremni da odvojimo za naše zdravlje?

klinike. I kad vi imate jednog takvog čoveka, on onda može da proceni kada treba šta nabaviti, gde da zove, koga da zove. Zaista sjajna saradnja, ja ne mogu da se požalim. Na Institutu za onkologiju imamo odlične farmaceute, koji tačno znaju koji lekovi su potrebni, s koje liste, kada dolaze, koliko ih ima, na vreme obaveste da će biti nestašice nekog leka, jer je npr. neki problem u nabavci. Zato važno ta farmaceutsku struku drže farmaceuti a ne tržište i trgovci.

5. Koje je Vaše mišljenje o legalizaciji kanabisa?

4. Kakvu Vi saradnju imate sa farmaceutima i da li postoji neki farmaceut u Vašem timu?

O tome imam negativno mišljenje, zato što smatram da je to jedna velika laž narkomafije. Njihova ciljna grupa su upravo mladi. Postoji jedan kulturološki obrazac koji se plasira mladima kroz muziku, filmove, spotove da je korišćenje marihuane nešto što je popularno u društvu i na taj način pokušavaju da dekriminalizuju marihuanu. Zatim još jedna velika prevara je da korišćenje marihuane svrstava u lake droge i da to predstavalja izvesni bunt protiv establišmenta. U pravo je marihuana ta koja ubija bunt i kriticizam kod mladih a to je ono što je glavna karatkeristika mladih. Da li nam trebaju mladi koji će kritički gledati društvo i boriti se za svoje ideje ili mladi koji pod uti-

Da, postoji jedan tim specijalista kliničkih farmakologa, koji su završili medicinu pa specijalizaciju za farmakologa. To je jedan aspekt. A što se tiče samih farmaceuta, sa njima imam takođe dobru saradnju. Naša apoteka se uvek trudi da sve bude dostupno ili ako nečeg nema da se to odmah nabavi. Drugo, imamo farmaceute na samoj klinici. Svaka klinika Kliničkog centra u Beogradu ima svog farmaceuta, sa kojim je isto fantastična saradnja. E sad, zašto je bitno da to zaista budu ljudi koji su završili fakultete, koji imaju znanja? Zato što takav farmaceut, bez obzira na specifičnost svake klinike, vrlo brzo ukapira koje su potrebe te

cajem marihuane troše svoj život?! A onda se pustla najveća laž a to je da marihuana leči rak. I tu mladi traže opravdanje u tome što koriste marihuanu i beže od realnog života. To je monstruozna laž. Jedino što je dokazano kada je marihuana u pitanju je da pogubna za mozak adolescenta. Čuvajte svoj um! Onda je krenula velika propaganda oko CBD koji se izoluje mimo THC, a činjenica je da izaziva oštećenje jetre, izaziva suicidalne misli, dovodi

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

do samoubistava. Problem je promoteri takvih stvari su uglavnom popularni sportisti, muzičari, glumci i mladi često pre poveruju njima nego da slušaju struku. Zato sve javne ličnosti moraju da budu svesni svoje odgovornosti prema mladima. Mislim da je velika stvar što je Srbija našla načina da svoje mlade zaštiti i da ne dozvoli nikakvu legalizaciju kanabisa. To nije dovoljno dokle god postoji grma droge na ulici i tu odgovor države mora biti brutalan. Postoji velika promocija alkohola i duvana, koji su takođe užasno štetni izazivaju užasne posledice. Naše društvo mora da donese odluku ili ćemo podilaziti najnižim strastima ljudi i propagirati ono što oni hoće ili ono što je dobro za njih. Dokle god mladim ljudima pre nudite flašu nego knjigu mi imamo poroblem. Vi možete da budete veseli zato što ste se našli sa svojim prijateljima, a ne zato što ste se napili. Sve u svemu, apsolutni sam protivnik legalizacije kanabisa i nadam se da se ono što se desilo u Makedoniji, u Hrvatskoj, neće proširiti.

6. Kakva je situacija što se tiče nauke u Srbiji i akademskog rada? Ovo je neka prelazna godina, te se nadam da će u ovim izborima neko

Vaša pamet, vaš mozak, to je najveće bogatstvo ove zemlje.

misliti i na istraživače. Mi kao zemlja moramo naučiti da plaćamo pamet. Mi plaćamo popravku automobila, ali ne plaćamo nekakav izum. Srbija mora da pravi naučne parkove, ne u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, nego na Staroj planini, u Sjenici, negde na jugu Srbije, van splavova, kafića i ostalog… Nisu Amerikanci ludi što su im svi univerziteti i istraživačke laboratorije u manjim sredinama. Prvi razlog je što naučnici u manjim sredinama stalno

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

pričaju o tome čime se bave i onda u tim razgovorima možete doći do neke ideje do koje sami inače ne biste došli. To su stvari gde moramo da se ugledamo na zapad posebno na Ameriku, a ne rijaliti. U nauku se mora više ulagati. Mnoge stvari su zapuštene u prethodnim decenijama. Vi to sad ne možete ispraviti odjednom. Moraju se znati prioriteti kad imate ograničena sredstva. U ovom trenutku su prioriteti infrastruktura, bolnice, škole, fakulteti. Ali fakulteta nema bez istraživačkih studija. Zato je jako dobro razvijati međunarodnu saradnju, ne samo sa Zapadnom Evropom, nego i sa Rusijom, Indijom, naročito sa Kinom… Potrebno je da tu saradnju iskoristimo da nabavimo onu opremu koja nama nedostaje i da se određene vrste eksperimenata rade i tamo i ovde. Evo primer su hemičari, oni rade na nekakvim markerima za određene vrste bolesti sa Brazilcima. Sad smo ponudili da treća zemlja budu Rusi. I onda imate Južnu Ameriku, Evropu i Aziju u saradnji. To je jedan od načina da se bolje stimulišu mladi istraživači, uz, naravno, veća izdavanja. S druge strane. zalažem se da kao nacionalni projekat napravimo istraživanje na više strana o tome kakve su posledice bombardovanja 1999. Plan bi bio da istraživači završe dokotorate i publikuju radove, a ti radovi su onda dokaz. To je nauka, tu nema politike. Politika i emocije moraju biti izuzete iz toga, pa makar dokazali da je bilo super što su nas bombardovali.

7. Možete li nam nešto više reći o MRI linac-u? Skoro su otvoreni gama-nož i iksnož. Uskoro nabavljamo i MRI linac, koji treba da stigne sledeće godine. MRI linac je jedna fenomenalna stvar. Važan je za kičmenu moždinu, što se tiče neurohirurgije, ali je tek za trbušne organe fantastična stvar. Bukvalno se graniči sa naučnom fantastikom. Taj aparat bi trebalo da počne da radi u septembru naredne godine, ako sve

bude po planu. I bićemo prvi u Evropi koji na jednom mestu imaju sva tri aparata. Ponosna sam na to.

onih koji guraju napred…

9. Koji je Vaš stav o odlasku mladih iz Srbije?

8. Kako je organizovana psihološka podrška za onkološke Pokušavam svojim ličnim primerom da im stavim do znanja da nije uvek pacijente i njihove porodice? Postoji savetovalište, gde uglavnom rade medicinske sestre koje su završile Defektološki fakultet, ili su završile tu obuku, ili su čak i doktorirale kod nas na medicini. Na Institutu za radiologiju i onkologiju to dosta dobro funkcioniše, ali nedostaje pravih psihologa. Imamo samo tri psihologa trenutno, od kojih dvoje radi sa decom. Psihološka priprema deteta za radioterapiju je izuzetno važna, da dete bude mirno u potpunosti tokom terapije, inače bismo morali svu decu da uvodimo u opštu anesteziju, što je strašno. Tu je značaj psihologa ogroman. Podrška znači pomoći pacijentu da se snađe ako ima neki problem, npr. problem sa svojim izgledom, kao što su to žene koje su operisale dojke, muškarci koji su operisali prostatu… Sve su to terapijski protokoli koji su vezani za pojavu određenih simptoma i problema, ali najveći je problem u tome što nema dovoljno psohologa za sve to. Tu bi jako puno značilo postojanje porodičnog psihologa koji bi pružili podršku pacijentu. Oni su profesionalci i znaju kako da razgovaraju. Mi lekari imamo previše posla: moramo da mislimo da se pacijent ne iskomplikuje, da se ne napravi infekcija, da se operacije spovede kako treba, da analize krvi budu kako valja… I onda vi u svoj toj brizi za pacijenta nemate toliko vremena da sednete sa njim i uputite mu poneku toplu reč, da ga saslušate… Nekad je čoveku potrebno samo da ga saslušate. Smatram da, gde god se leče onkološki bolesnici, treba da postoji bar jedan psiholog. Vrlo je važna psihiška priprema pacijenta za ono što ga čeka. Moje iskustvo mi govori da mi depresivni pacijenti mnogo pre odu, mnogo pre se lose završi lečenje nego kod optimističnih pacijenata,

neophodno otići. Ali znate kako, ja sam postajala mlad lekar i zapošljavala se u neko drugo vreme. Dobro je ono što radi ministarstvo, mislim na to što zapošljava najbolje studente. Međutim, i ti najbolji studenti su dužni da shvate da ta ustanova u kojoj su zaposleni nije tu da bi ispunjavala njihove želje, nego da rade tamo gde su potrebni. Onda dolazite u situaciju da se ljudi kojima kažete da nisu za neku vrstu posla naljute. Pa onda hoće namerno baš tu vrstu posla da rade. S druge strane, šta sa ostalim studentima koji nisu tako visokog proseka, ali su bili odlični studenti? Znamo da je prosečna ocena merilo znanja, ali neki put je to relativno. Tu treba biti oprezan. Ja bih na određeno vreme primila sve, npr. na šest meseci, i ove koji su dobri, i ove koji nisu dobri. Tu za tih šest meseci vi možete tačno da razlučite ko ima talenta za koju oblast. Kad bismo napravili reformu primarne zdravstevene zaštite, bilo bi mesta za sve studente da se zaposle. Sad je pitanje koliko to država može da finansira. Zato se zalažem za dodatno zdravstevno osiguranje, da ne čekamo da se pacijent razboli pa da mu se tek onda uplaćuje zdravstevno osiguranje. To je besmislica. Fond treba puniti iz meseca u mesec, iz dana u dan. Neko rešenje se mora naći.

10. Koju poruku imate za čitaoce časopisa? Ostanite ovde! Otvarajte svoje apoteke, uzimajte kredite, borite se sa lancima apoteka… Ja sam protiv lanaca, volim male apoteke. Dobro rešenje bi bilo da pojedinačne privatne apoteke naprave udruženje, ta ideja ima moju podršku. Milan Ćirić

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

intervju

Prof. dr Snežana Savić

Redovni profesor na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju i prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Velike promene u finansiranju nauke

U martu prošle godine, osnovan je Fond za nauku Republike Srbije, i novi izazov jeste ostvariti što više projekata na fakultetu, koji bi bili finansirani od strane Fonda. Trenutno se završava prvi raspisani projektni poziv „Promise“. To je poziv namenjen izvrsnim projektima mladih istraživača koji po prvi put prijavljuju svoje radove, a to su docenti i naučni saradnici. Istraživači sa našeg fakulteta poslali su 10 aplikacija, a u najuži izbor od 121 projekta ušla su 4 naša projekta, koja čekaju drugi nivo procene.

Jedan od izazova za mene kao prodekana za nauku i međunarodnu saradnju u ovom trenutku jesu velike promene vezane za finansiranje nauke. Profesorka Šobajić kaže da su to promene na nivou zemljotresa, da bi se možda opisno shvatilo na kom su nivou ove promene nakon skoro jedne deTo su ogromne promene, jer ste cenije sasvim drugačijeg pristupa. ranije imali situaciju da je 95% Mi smo 31.12.2019. formalno za- prijavljenih projekata bilo finanvršili sa dugim i nekoliko puta sirano, a u ovom trenutku, prolazprodužavanim projektnim ciklus- nost naših projekata u uži krug om koji je finansiralo Ministarst- iznosi 40%, spram broja aplikacija. vo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prvi veći projektni poziv bio je 2010. godine, kada sam bila zamoljena od strane svojih starijih kolega da budem rukovodilac projekta, i u tom periodu bila sam uključena u projektno finansiranje, vođenje i rukovođenje projektom.

Možemo reći da je to dosta dobro, imajući u vidu da je broj aplikacija bio ogroman – čak 589, da je od toga u drugi krug ušlo nešto oko 450, da su aplikacije (121) koje su ušle u uži krug imale 55-65 bodova u prvoj fazi evaluacije na osn-

ovu tajnih recenzija tri inostrana recenzenta, i da imamo 4 takva projekta mladih ljudi sa našeg fakulteta. Međutim, mi moramo imati mnogo takvih projekata da bi finansiranje bilo iole stabilno, i da bismo stekli povoljne okolnosti da ostvarimo kontinuitet i ojačavamo svoje istraživačke kapacitete. Stalno su otvoreni pozivi evropske komisije, gde je aktuelan veliki projekat kojim profesor Savić rukovodi ispred svoje istraživačke grupe. Za takve pozive

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

su veliki izazovi u aplikaciji i realizaciji – evropski projekti u okviru Horizon 2020, a od 2021. u okviru Horizon Europe, izuzetno su prestižni i teško dostižni, tako da jedan od naših ciljeva jeste da se poveća broj takvih projekata, za šta svakako treba stvoriti uslove tako da možemo pružiti administrativnu podršku aplikantima, što je nešto što po mom mišljenju tek treba da se razvija u pravom smislu. Kada govorimo o budućnosti, smatra se da će se u novom Zakonu o finansiranju visokog obrazovanja naći i deo o finansiranju naučno-istraživačkog rada na fakultetima, tako da je i to nešto što će uticati na nas u narednom periodu.

nacionalnom i međunarodnom nivou. Što više mogućnosti za projektno finansiranje imate, to su veće šanse da ćete produkovati kvalitetan ishod naučno-istraživačkog rada. Tendencija je da se ide ka tome da se vrednuju oni projekti koji donose komercijalizaciju ishoda istraživanja, što je jako teško, naročito u zemlji koja ima ograničene mogućnosti sa aspekta privrednog razvoja, i zato je

Potrebni su kvalitetni ljudi, kvalitetno vođenje, dobra organizacija, možda određene promene u tom sistemu, i sa druge strane finansiranje – sve to treba uskladiti, a to nije lako.

U tom smislu jesu aktivnosti CNIRS-a vrlo važne, jer je to baza za buduće kandidate na doktorskim studijama. Činjenica je da

Kroz CNIRS se ljudi obično zainteresuju za neku oblast istraživanja, povežu se sa istraživačkim grupama sa kojima bi možda želeli da nastave da rade ukoliko se odluče da upišu doktorske studije, možda i sa prospektivnim mentorima.

bitno imati jaku domaću farmaceutsku i kozmetičku industriju, industriju medicinskih sredstava, ali industriju koja je zasnovana na inovaciji, a to nažalost nije naša realnost. Ovde ne govorimo Fakulteti kao škole doktor- o uslugama rutinskog tipa koje fakultet pruža, već o valorizaciskih studija ji naučno-istraživačkog napora Doktorske studije su još jedno kroz komercijalizaciju na zahtevpolje koje čekaju velike promene. nom trzištu znanja i ekspertize. U toku je postupak akreditaciFakultet bi trebalo da pokuša da je studijskog programa inoviprivuče nove i zadrži postojeće ranih doktorskih studija, koji će kvalitetne istraživače, tako da biti jedinstven, što znači da će se postoji baza za naučno-istraživačbudući kandidati na doktorskim ki rad. Dakle, dva plućna krila studijama opredeljivati za teme koja u ovom slučaju čine celinu ili istraživačke grupe, što je veli- su kadrovi i finansije; nije sve u ki izazov i promena, pošto je do finansijama, ali ne može biti ni u sada rad na doktorskim studijama ljudima, oni moraju sa nečim da

bio takav da je postojalo 12 modula, a sada će praktično postojati opredeljivanje za istraživačke grupe. Istraživačke grupe imaju ideje i kvalitet – to je preduslov da biste aplicirali za projekte. Projekti mogu da se dobijaju na

traživačkog rada na nivou koji je kompetitivan i komparativan sa onima koji se smatraju jakim na nekom evropskom i globalnom nivou, to je jedini put kojim mi možemo i dalje da gradimo i jačamo svoje istraživačke kapacitete.

rade, da imaju podršku i dobar sistem. Treba da ojačamo svoje kapacitete, da izađemo van granica Srbije, da izađemo možda i van granica regiona, da pokažemo ono što je znanje ili ekspertiza koju imamo u smislu naučno-is-

su mnogi naši svršeni diplomci zahvaljujući tim prvim koracima odlučili da možda svoje doktorske studije nastave u inostranstvu, da su mnogi naši svršeni doktori nauka otišli u inostranstvo, da imaju velike ekspertize sada, i da imamo mnogo alumnista u svim sferama farmaceutske delatnosti u inostranstvu. Može se reći da je to potencijal koji treba iskoristiti, što je Fond za nauku prepoznao i učinio prve korake raspisivanjem poziva za saradnju sa dijasporom, uspostavljanje relacija sa našim alumnistima koji su zaposleni u zemljama zapadne Evrope, SAD, Kanadi, Australiji, radi potencijalne buduće istraživačke saradnje na višem nivou Naravno, nisu svi koji su dolazili da rade sa nama želeli da nastave studije. Neko želi da dobije nova znanja, nove ekspertize, nove reference u svom kurikulumu za neko buduće zaposlenje i to je sve vrlo pozitivno. Moram da kažem da možda nisu svi oni koji se prijave za teme koje su date konkursom CNIRS-a na nivou da mogu da budu uključeni direktno u naučno-istraživački rad. Imamo one koji su izuzetno posvećeni i

vredni, koji shvataju šta je potrebno i žele da uče i rade, a imamo one koji su izuzetno ambiciozni i svesno žele da dođu do nečega što jeste referenca, ali nisu spremni da ulože srazmeran rad i trud.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Mobilnost i stručno usavršavanje Mobilnost vezana za studije je nešto što jeste drugi deo mog angažovanja. Erasmus i generalno mobilnost je jedan od postulata EU – nesmetana mobilnost ljudi, roba, usluga, u svim smerovima. Sve što mi radimo u tom pogledu, vezano je za Kancelariju za međunarodnu saradn- biste otišli negde da studirate, ju Univerziteta u Beogradu. treba da imate nivo podudarnosti dva studijska programa takav U toku je proces sklapan- da vam omogući da ostvarite 19 ESPB po semestru, ili 38 ja među-univerzitetskih ESPB po školskoj godini, jer to ugovora između našeg unionda prelazi kvotu od 37 ESPB verziteta i Univerziteta u koja vam dozvoljava da makar Tibingenu, Karlovog univer- kao samofinansirajući student ziteta u Pragu, Medicinskog uđete u narednu školsku godiuniverziteta u Beču i Triniti nu, odnosno da ostvarite uspeh koledža u Dablinu. u okviru te školske godine. Student koji hoće da se prijavi za Dodeljene su nam šarene mobil- mobilnost mora jako dobro da nosti – za dodiplomske studije prouči sopstveni studijski promobilnost će biti moguća prema gram, kao i studijski program Beču i Pragu, a ostalo su dok- željene institucije, da od odgovtorske mobilnosti. Nakon sklapa- ornih nastavnika ili katedri za nja ugovora, kreću pozivi preko date predmete na matičnom Mobion platforme, gde studen- fakultetu dobije saglasnost vezati mogu da se registruju i prate nu za mogućnost polaganja i pozive, da bi se onda eventual- priznavanja ispita položenih no neko prijavio i otišao. Šanse u toku razmene, ali i da ima su velike ako postoji među-uni- vrlo jasnu predstavu o sopstverzitetski ugovor za oblast venom znanju stranog jezika. farmacije, jer su tada pozivi Može se reći da student praknamenjeni našim studentima, tično jednu školsku godinu una teorijski postoje šanse i kada apred treba da proceni da li je poziv važi za sva obrazovna pol- pogodan kandidat za tu vrstu ja na Univerzitetu u Beogradu. razmene. To je jedan ozbiljan proces priprema i niko ne može Glavni izazov leži u tome što, da da vas servisira u tom smislu – u

jednom segmentu, svakako, i to je naše zaduženje, ali u velikoj meri je odgovornost na kandidatu. Ako neko to želi, mora biti spreman na ozbiljne izazove i na veliku samostalnost, koja će biti podržana tehnički, administrativno, pa i na neke druge načine, ali je suština da se dobro pripremi taj potencijalni odlazak da student ne bi po odlasku bio iznenađen i suočen sa nečim što nije očekivao i što neće moći da ima željeni ishod. Erasmus+ jeste instrument koji je dobar, a koji nije ni približno dovoljno korišćen kod nas na fakultetu. Pokušavamo to da promenimo, ali treba shvatiti koliko je teško naći direktno podudarne kurikulume studija farmacije. Mi smo suštinski svih ovih prethodnih godina ili deceniju unazad imali jednu ili dve mobilnosti, što je verovatno rezultat svih ovih okolnosti. Ipak, pored ovog, postoje i mnogi drugi modaliteti – dobro su vam poznate letnje studentske prakse u inostranstvu, a možete se uvek javiti i profesorima sa kojima

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

sarađujete i proveriti da li mogu da vas uključe u dodatni program saradnje sa istraživačkim institucijama.

prethodnih iskustava, konkuri- to, poseban uređaj, metodologija sala sam za stipendiju koju daje koju nemate ovde. Mnoge moje DAAD, koji je prethodno imao kolege ovde na fakultetu rade na prekid u radu zbog sankcija, sti- isti način, i mogu da kažem da su pendiju FIP – Internacionalne profesori u tom smislu izuzetno Možete aplikovati za različite federacije farmaceuta, i dobila organizovani, posvećeni i da se stipendije, mada je to više veza- obe stipendije. Prethodno sam ulažu veliki napori. no za doktorske studije – DAAD ostvarila komunikaciju sa prostipendija koju daje Nemačka služba akademske razmene, zaKada govorimo o usavršavanju, morate istražiti motim neke druge institucije (Frangućnosti koje postoje – stipendije, fondove, prakse, jačati cuski kulturni centar, Italijanski lične i profesionalne karakteristike. kulturni centar). Tu je izuzetno važna individualna inicijativa i interesovanje. fesorima u Nemačkoj, jer sam Ono što mora postojati je lična uvidela da bi mi značilo da tamo inicijativa, interesovanje, koMene je put nakon studija odveo uradim dobar deo doktorske dis- rišćenje interneta, društvenih u Galeniku, gde sam radila kao ertacije, budući da mogućnosti mreža i sličnih mogućnosti u saradnik u Sektoru za razvoj fi- na katedrama fakulteta tada nisu pozitivnom smislu. Ako ste zainnalnih tehnologija, konkretno bile ni približno slične današn- teresovani za sticanje novih mona razvoju preparata za topi- jim. Koliko god da su nam i da- gućnosti u profesionalnom smiskalnu i posebne puteve primene. nas ograničene mogućnosti za lu, nađite način da dolazite do U takvom radnom okruženju, bavljenje istraživačkim radom, informacija, ali da to ne ostane prolazite sve faze i imate stalni one su neuporedivo bolje nego samo na informisanju, već da se kontakt sa drugim sektorima – što su bile u to vreme, i meni je prijavite za nešto ukoliko ste sakontrolom kvaliteta, GMP, mar- bilo jasno da moram uraditi deo gledali situaciju, da razmatrate ketingom, i zaista učite mnogo, disertacije u inostranstvu, kako više opcija i prijavite se za više od ukoliko ste spremni da učite. bi rad bio na nivou koji se sma- jedne, pa da sačekate ishode. Mogu reći da zahvaljujući ovom tra prihvatljivim. Provela sam iskustvu, neke stvari sagledavam tada pola godine u Nemačkoj i Jelena Marić na drugi način, jer doživite re- zadržala relacije sa njihovim inalan rad u laboratoriji, razumete stitucijama, a u međuvremenu poslovnu politiku, komunicirate izgradila mnoge druge. Na osnsa različitim profilima ljudi i sve ovu toga, omogućila sam nekim to daje drugo svetlo i otvara vi- svojim saradnicima, kandidatidike, naročito u to vreme kada ma koji su bili na doktorskim je zemlja bila pod sankcijama, studijama, u više navrata da deo a vi kao mladi stručnjak želite svojih disertacija rade u inosda učite i razvijate se uprkos transtvu, i to je velika stvar jer ograničavajućim okolnostima. vam u nauci uvek treba još nešU pitanju je zaista jedna velika škola, i zato bih istakla važnost Mora postojati svest da uspeh neće doći lako i preko studentske stručne prakse danas noći, uz veru, nadu, pozitivan lični stav i pristup. Tu posto– svaka mogućnost stručnog us- ji realan momenat, da jeste na neki način teško naći zaposavršavanja je odlična. Paralelno sam radila na magisterijumu iz oblasti kozmetologije, koji završavam 2001.godine, prelazim na fakultet i radim na doktorskoj disertaciji. Na osnovu

lenje koje bi vas gratifikovalo na pravi način. Ne volim da kažem kako mladi treba treba da se usavršavaju da bi otišli iz zemlje, iako je i to, nažalost, naša realnost, ali ako se usavrše i ostanu ovde, to je jedan veliki plus za društvenu zajednicu.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

INTERVJU Ana Hristov Studirali ste na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1991. do 1996. godine. Kako su izgledale studije tada? Davna 1991. je bila važna godina kako za mene, tako, rekla bih i za Farmaceutski fakultet. Godina kada sam širom otvorenih očiju, zaokupljena snovima o budućnosti, zakoračila u novu zgradu fakulteta. Bili smo prva generacija petogodišnjeg programa studija, prva generacija koja je započela studije u današnjoj zgradi fakulteta. Trebalo je udahnuti život prostoru koji je izgledao impozantno, ali pomalo hladno i još uvek „sterilno”. Još uvek mogu da dozovem i

vi koju je to beskrajno zajednički provedeno vreme iznedrilo. Kada sam posle dosta godina, pre izvesnog vremena bila na fakultetu, iznenadila sam se koliko se toga promenilo. Ipak, videla sam ista ona mlada, ambiciozna lica puna snova o budućnosti...

Bili smo odlična generacija, sjajnih ambicioznih ljudi koji su donosili delić mentaliteta i običaja kraja iz kojih dolaze. skoro osetim specifičan miris koji je dolazio iz različitih laboratorija. Sećam se ambicioznih i posvećenih kolega, odličnih profesora, laboratorija koje je zimi najviše grejao nas studentski duh i energija. Provodili smo mnogo vremena na fakultetu, na predavanjima koja su nam bila jedini izvor materijala za učenje, na vežbama. Smejali se međusobnim razlikama i po nekoj ljuba-

svim njenim specifičnim mirisima, lepotom, redom i nekim posebnim dostojanstvom i tajnovitošću kojom je odisala. Kasnije, tokom školovanja, ljubav prema hemiji i drugim prirodnim naukama, ljubav prema medicini i svim srodnim naukama, uokvirili su definitivno moju odluku i povratak prvoj ljubavi i dečijim snovima. Tako sam odabrala farmaciju.

Šta je najviše uticalo na Vašu odluku da upišete baš ovaj Koji su trenuci ili situacije, iz vremena Vaših studija, kofakultet? jih se rado prisećate? Jedna predivna apoteka i jedna predivna žena koja je stajala za recepturom, često su bile u mojim snovima. Prve moje dečje želje vezane za pitanje „Šta ćeš biti kad porasteš?“ bile su usmerene ka toj apoteci. Sa

Generalno gledano, bile su to veoma teške godine. Pamtimo ih po finansijskoj krizi, raspadu Jugoslavije, sankcijama i svemu onom za šta danas kažemo – ne ponovilo

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

se… Srećna okolnost je da mladi ljudi lakše „nose” breme vremena u kome žive. Nažalost, prve asocijacije na te godine su težak život u Beogradu, oskudica i sankcije, zatvorene granice i nemogućnost putovanja, ni bilo kakvog profesionalnog usavršavanja… Mladi su u svim vremenima spremni da sebi ulepšaju dane, makar i zabavama sa puno dobre muzike i raspoloženja. Teško je danas zamisliti beskrajnom sreću kada naiđe autobus gradskog prevoza posle 2 sata čekanja na hladnoći… Delili smo sve… Išli na zabave i družili se… Učili zajedno, podržavali jedni druge. Sazrevali možda i brže,

u nalaženju više puteva kojima se stiže do zadovoljstva postignutim. Koliko god nam budućnost u ono vreme izgledala neizvesno i ne tako obećavajuće, hrlili smo da završimo fakultet verujući da smo posle toliko nedaća i lošeg vremena, tragičnih sudbina, kao generacija zaslužili bolje vreme koje će nam omogućiti da pokažemo koliko vredimo, koliko možemo i koliko smo jaki.

mi je bila veliki izazov, kao nova oblast, puna novih stvari za učenje. Oblast koja se greškom poistovećuje sa strogo administrativnim, papirološkim poslom. Regulatorni zahtevi se stalno menjaju, stalno smo pred novim izazovima, svaki dan je novi problem ili situacija koju treba resiti, kako bi se realizovalo planirano.

Nakon deset godina rada u HemoNa trećoj godini fakulteta dobri re- farmu, došao je trenutak iskoraka zultati obezbedili su mi stipendiju u karijeri koji je podrazumevao fondacije Hemofarm. To me je po preuzimanje odgovornosti za malo završetku fakulteta odvelo u Vršac, drugačije regulatorne poslove u gde sam narednih 10 godina sticala kompaniji PharmaSwiss. To je bilo znanja, praksu i iskustvo – u oblas- u trenutku kada u Srbiji počinje sa radom Agencija za lekove i Bilo je tu svega što mladost i studiranje podrazumevaju, a što nam medicinska sredstva.

uvek, posebno u ovim godinama, izmami nostalgičan osmeh. ali svejedno negubeći iz fokusa cilj koji smo imali i posvećenost istom. Najradije se sećam perioda koji sam provela u Studentskom gradu. Studentski grad je bio način života. Entuzijazmom, željama i energijom punio je sve nas. Draga mi je svaka popijena kafa, čokoladne napolitanke, svaka žurka, film i predstava koje su nam ulepšavale dane tokom ispitnih rokova. Moj sin je danas student, ali je njegov studentski život značajno različit i rekla bih osiromašen za mnoge čari koje studentskim godinama daju samostalan život, u studentskim domovima, sa ogromnim brojem mladih ljudi. To je neka vrsta životne škole.

Kako je izgledao početak Vaše karijere? Klinička farmakologija je bila moja želja. Videla sam je kao polje svog budućeg usavršavanja i razvoja. Međutim i mene su te godine naučile da je spoznaja i prihvatanje realnosti deo sazrevanja. Shvatila sam da se snaga i zrelost ogledaju

ti proizvodnje, razvoja, kontrole kvaliteta i regulative. Oduvek sam smatrala da profesionalnu karijeru treba graditi temeljno, kvalitetno, postepeno. Stalno učiti, ulagati u sebe, imati cilj i na pravi način se kretati ka njegovom ostvarenju. U Hemofarmu sam se prvi put susrela sa regulativom u farmaciji, koja

Opišite nam čime se bavite danas. Već 12 godina se bavim regulatornim poslovima u kompaniji PharmaSwiss. Danas sam na čelu tima odgovornog za sve regulatorne aktivnosti neophodne za prometovanje lekova, medicinskih sredstava i dijetetskih proizvoda na tržištima Srbije i Crne Gore. U

Otvaranje ALIMS donelo je sasvim drugačiji okvir regulative, sa mnogo vise zahteva, definisanih procedura, zakona i pravilnika koji regulišu oblast proizvodnje i prometa lekova. Napravila sam iskorak u svojoj karijeri i ličnom životu, preselivši se u Beograd preuzevši poziciji RA menadžera u kompaniji PharmaSwiss. mi je tada otvorila neke sasvim nove vidike. Pridobila me je svojim prožimanjem celokupne farmaceutske delatnosti. U ovoj oblasti sam ostala do danas.

kompaniji kakva je PharmaSwiss, regulatorni poslovi su mnogo više od pripreme dokumentacije za registraciju i dobijanje rešenja.

Farmaceutska regulativa je te 1997. godine u Srbiji bila manje razvijena u odnosu na Evropu. Počela sam da radim na pripremi dokumentacije za registracije lekova u zemljama EU i Rusije. Regulativa

PharmaSwiss je proizvođač lekova, ali je i kompanija koja ima i različite modele partnerskog poslovanja, tj plasira i proizvode drugih inostranih proizvođača. Model poslovanja se odražava na regulatorne aktivnosti koje time dobijaju

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

na svojoj kompleksnosti. Sa druge strane, regulativa se u Srbiji i Crnoj Gori i dalje intenzivno razvija tokom proteklih godina, približava se regulativi Evropske unije, a opet sa lokalnim specifičnim zahtevima. Najkraće rečeno, regulatory team je odgovoran za plasiranje proizvoda na tržište u smislu kvaliteta, sigurnosti, bezbednosti, pakovanja u skladu sa onim sto je odobreno od strane regulatornih tela. Sa druge strane, kao nosioci dozvola u obavezi smo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja lekovima kao i sve aktivnosti postmarketinškog praćenja lekova. Ni jednog trenutka tokom prethodne 22 godine nisam osetila zasićenje poslom, nisam imala osećaj da sam sve naučila ili da se sutra neću susresti sa novim izazovom ili zadatkom koji treba rešiti, prepreku koju treba preskočiti. Dokazati kvalitet, bezbednost i sigurnost lekova postaje sve zahtevni-

nešto novo i nešto naučeno – ispunjena je misija. U ovom trenutku, sa pozicije na kojoj se nalazim ne bih mogla da navedem neki manje lep deo posla. Mogla bih da kažem da meni lično i profesionalno malo teže padaju situacije čije se rešenje nalazi van dometa mog uticaja. Primetila sam da i danas posle toliko godina, teško prihvatam

nim lekovima, kao i novim terapijskim izborima.

Vaša najveća motivacija je?

Uz prethodno navedene motive koji se odnose na uspešnu realizaciju poslova, dobre rezultate, veliki motiv nalazim u dobro struktuiranom timu zadovoljnih kolega koji svojim profesionalizRegulativa je oblast kojom se opravdano najviše bave farmaceuti. mom posvećenošću i različitošću U svakom segmentu zahteva ono sto nas uče na fakultetu, a to je egčine savršen tim koji besprekorno zaktnost, preciznost, fokusiranost na detalje, vrlo često perfekcionizam. funkcioniše. Zadovoljstvo kolega Bavljenje regulativom podrazumeva poznavanje i tumačenje zakona. i dobra atmosfera uslov su za uspeh. Izazovi me motivišu, a rezuji zadatak. Uspeh regulatory pro- takve „nerešive“ situacije. Od nas u ltati pokreću, ali je za dostizanje fesionalca, uz znanje i iskustvo, regulativi se uglavnom očekuje da vrednosti više neophodna podrška umnogome je uslovljen profilom procese držimo pod kontrolom, sa koja se zove kvalitetan i dobro orličnosti. visokim procentom predvidljivo- ganizovan tim. Nekada pogrešimo, sti, sto je nekada vrlo teško. pa se ispravimo. Učimo od drugih i Uklopiti sve gore navedeno u biučimo druge. znis-planove je nekada prava Šta predstavlja najveće izaumetnost.

zove posla u regulativi?

Kako provodite slobodno vreme?

Šta smatrate najlepšim, a šta Velika odgovornost i svest o značanajmanje lepim delom posla ju i povezanosti regulative sa svim Prethodnih godina imala sam vrlo kojim se bavite? segmentima poslovanja kompani- malo slobodnog vremena koje sam Najlepši deo i ono sto me najviše motiviše u ovom poslu su novi zadaci koji su deo svakog radnog dana. Svaka prepreka koja ostane iza mene i mog tima je veći motiv za dalje. Svaka podvučena crta na kraju radnog dana koja je donela

je. Njena promenljivost, a u isto vreme i rigidnost su najveći izazovi ovog posla. Takodje, uvek je veliki izazov adekvatna saradnja sa državnim institucijama u cilju ostvarivanja zajedničkih ciljeva poput pravovremenog snabdevanja tržišta kvalitetnim, sigurnim i bezbed-

isključivo posvećivala svojoj decu, bijući sa njima sve bitke koji je njihovo školovanje, različita interesovanja i odrastanje donosilo. Danas, kada su oni dovoljno odrasli da im ta vrsta podrške samo povremeno treba, vratila sam se nekim aktivnostima poput dugih šetn-

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

ji, čitanju, plivanju, kuvanju, češćim putovanjima. Trenutno razmišljam o još nekim veštinama kojima bih volela da se posvetim i naučim u budućnosti. Sve je još na nivou ideje u mojoj glavi. Kada bude glasno izgovoreno, to će već biti u mom planeru.

Koju poruku imate za naše čitaoce? Prvo bih volela da izrazim iskreno oduševljenje vašim časopisom. Bilo mi je zadovoljstvo da čujem čime se sve studenti farmacije danas bave i koje su inicijative pokrenuli. S tim u vezi, sa izuzetnim zadovoljstvom sam uradila ovaj intervju. Ono što često govorim svojoj deci, svojim mladim saradnicima, podelila bih i sa budućim kolegama – radite, budite bezrezervno posvećeni onome što vam je važno, budite hrabri da počnete ili odustanete zarad postavljenog cilja. Ulažite u sebe i budite zadovoljni svakim uspehom makar bio i manji od očekivanog. Lično, mislim da se stvari u profesionalnom i ličnom životu dešavaju sa razlogom i u pravo vreme. Profesionalni uspeh teško je postići bez ljubavi prema tom poslu. Mislim da ova poznata činjenica nije uvek zastupljena u praksi, te od srca želim svim mladim kolegama da sa ljubavlju krenu u savladavanje brojnih izazova pred kojima se nalazi farmacija. Uspeh neće izostati! Milan Ćirić

Dr sc. Marin Jukić Dr sc. Marin Jukić je docent na katedri za Fiziologiju, doktorirao je na Institutu za Fiziologiju i Ćelijsku biologiju, Medicinskog fakulteta, Ben-Gurion Univerziteta u Ber Ševi u Izraelu. Dobitnik je brojnih nagrada i pozivan je kao predavač na međunarodnim konferencijama, i ovde nam govori o svojim istraživanjima, iskustvima i interesovanjima. Šta Vas naročito fascinira u vezi centralnog nervnog sistema, njegove fiziologije i disfunkcije? Iako ovo nije trenutni fokus mog istraživanja, najviše od svega me fascinira embriološki razvoj CNS-a. Kako tako kompleksna struktura kao što je ljudski mozak nastane od tako jednostavne strukture kao što je neuralna tuba je za mene najinteresantnije pitanje u nauci sveobuhvatno. Ovo se nije promenilo zadnjih petnaest go-

dina i na izučavanju ovog pitanja a primenjena nauka ima za cilj da sam i doktorirao. reši društveni problem. Pristupi se razlikuju, ali ključni za uspeh su: Imali ste prilike da steknete teoretska potkovanost iz oblasti iskustva na većem broju visokoo- kojom se naučnik bavi i dobro osbrazovnih institucija, uključujući mišljena hipoteza. Ipak, najvažniBen Gurion Univerzitet u Izraelu je je biti samokritičan i rigorozan i Karolinska Institut u Švedskoj. pri testiranju hipoteze, odnosno U kojoj meri se razlikuju pristupi odupiranje trendu da se istraživannauci i istraživanju? je objavi brzo i po svaku cenu.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

menjati genom živućih ćelija koje poseduju signalnu sekvencu DNK. Ova tehnika u budućnosti može da potpuno zameni citostatike i izleči gotovo sva maligna oboljenja. Budućnost farmacije leži u genetskom inžinjeringu po mom mišljenju, a ne u malim biomolekulima. Šta Vam, pored profesije, najviše okupira pažnju?

Smatrate li da se u našem regionu, a i u svetu, dovoljno posveću- Imam tu sreću da je moja profesija je pažnja mentalnom zdravlju? ujedno i moj hobi, tako da generalno puno radim. Pored toga volim Ne, ni ovde, a ni u svetu. Moder- umetnost uopšte. Naročito volim no društvo se razvija u smeru da modernu fantastiku. Redovno se mozak sve više optereti, a psihi- idem u pozorište i muzeje. Takođe, jatrijske probleme koji nastaju kao interesujem se za istoriju, volim da posledica ovoga je najlakše gurnuti kuvam (svako ko voli laboratoriju pod tepih. voli i kuhinju), volim bilijar i volim da plivam na duge staze. Vreme Kakvi su izgledi za bolje spozna- uglavnom provodim sa devojkom, vanje funkcionisanja nervnog porodicom i prijateljima, ali užiOdlikovani ste impresivnim bro- sistema, a s tim u vezi i lečenja vam ponekad i da budem sam sa jem nagrada, a najskorija Vam je njegovih poremećaja? svojim mislima. dodeljena, drugi put zaredom, na International Medis Awards koja Dosta dobri. Puno se i truda i nov- Koja Vam je najdraža uspomena se krajem 2019. godine održala u ca ulaže. Napredak je veliki, ali je i iz studentskih dana? Ljubljani. Možete li nam reći nešto pitanje vrlo teško pa se stiče utisak više o nagrađenom istraživanju? da značajnog napretka nema. Tre- Medicinijade i kongresi biobaće vremena, ali očekujem znača- medicinskih nauka. Bilo je tu vrlo Rezultati ovog istraživanja su jne pomake u budućnosti. interesantno. Praktično od kako naučna osnova za metod uz posam upisao fakultet, bio sam kamoću koga se genotipizacijom CY- Šta je, po Vama, najrevoluciona- piten plivačkog tima, a od četvrte P2D6 gena može predvideti popu- rnije skorašnje otkriće u oblasti fakulteta godine se bavim naukom. lacija koja je osetljiva na delovanje farmacije? risperidona i aripiprazola. Deset Teodora Marinković posto evropske populacije pripada Zapravo je to CRISPR tehnika ovoj osetljivoj grupi i ako možemo uz pomoć koje je moguće ciljano rano da ih identifikujemo, kliničkom intervencijom smanjenja doze Koji biste savet dali mlađem sebi, iz sadašnje perspekmožemo da poštedimo hiljade lju- tive? di koji pate od psihoze neželjenih efekata koje prouzrokuju ova dva Isti kao što ga dajem sebi i sada. Dobro se informiši leka. U ovim zemljama mladi naučnici imaju puno više slobode u svom razmišljanju, osmišljavanju i izvođenju eksperimenata, profilisanju, komunikaciji i sveukupnom naučnom delovanju. Ovakvom pristupu dugujem svoj razvoj kao naučnika i mislim da ovom pristupu razvijene zemlje i njihovi naučnici duguju svoju naučnu superiornost u odnosu na Srbiju i slične zemlje.

Šta je ključ dobrog istraživanja i koja misija stoji iza njega? Fundamentalna nauka ima za cilj da objasni neki fenomen u prirodi (u najširem mogućem smislu),

i onda prati svoje instinkte i emocije. Onaj ko slepo prati svoje emocije, bez da se dobro informiše o okolnostima i posledicama svojih postupaka, uglavnom šteti sebi i okolini. Onaj ko živi u neskladu sa svojim instinktima i emocijama je duboko nesrećan i promašen čovek.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

BPA

SUPSTANCA KOJA IZAZIVA ZABRINUTOST Jedinjenje 2,2-bis(4-hidroksifenil)propan, poznatije pod nazivom bisfenol A (BPA), predstavlja jednu od najkomercijalnijih hemikalija na globalnom nivou čija se zdravstvena bezbednost intenzivno ispituje poslednjih decenija.

rvenstveno se koristi u proizvodnji polikarbonatnih plastičnih masa i epoksidnih smola. Epoksidne smole svoju primenu nalaze kao unutrašnji zaštitni sloj vodovodnih cevi ali i konzervi i limenki, kako bi se povećao njihov rok trajanja i onemogućilo poprimanje metalnog ukusa hrane ili napitaka. Od polikarbonatne plastike, u koju se BPA dodaje u cilju povećanja otpornosti ovog materijala, izrađuju se predmeti široke primene. Na njima se, na osnovu istaktutog simbola broja 7 u reciklažnom trouglu, može zaključiti o kojoj vrsti plastike je reč. Plastične flaše, flašice i cucle za bebe, kutije za hranu, dečije igračke, samo su neki od proizvoda u kojima BPA može biti sadržan a obzirom da dolaze u kontakt sa hranom i pljuvačkom, njihovo korišćenje zahteva poseban oprez. Naime, ovo jedinjenje je prvobitno bilo sintetisano kao analog estrogenu, o čemu svedoči i postojanje fenoksi grupe koja pred-

stavlja uslov za estrogenu aktivnost, ali za tu primenu nikada zvanično nije bilo indikovano. Za razliku od aktivacije na nivou estrogenih receptora, vezivanjem za androgene receptore dolazi do blokade čime je onemogućeno vezivanje i ostvarivanje efekata muških polnih hormona. Kasnije je na animalnim modelima potvrđeno da ovo jedinjenje može imati utucaja na različite metaboličke poremećaje, poput gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa, zatim na neurodegenerativna, kardiovaskularna oboljenja, hormon zavisne karcinome, infertilitet ili razvoj fetusa. Autori navode da se slični efekti mogu očekivati i kod ljudi iz razloga što BPA, u malim dozama, može spontano migrirati iz ambalaže, mešati se sa sadržajem u njoj i na taj način uneti u organizam. To objašnjava postojanje BPA u velikom broju uzoraka plodove vode trudnica, krvi i urina osoba podvrgnutih

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

2012. godine je, kao rana reakcija na potencijalno ograničenje upotrebe BPA, pokrenut sajt „SNA-BPA“. Sajt pruža informacije kompanijama zainteresovanim za pronalaženje bezbednih alternativa BPA, kako u termalnom papiru, tako i u polikarbonatnoj plastici i epoksidnim smolama, na engleskom i francuskom jeziku.

Zbog svega navedenog, Evropska agencija za hemikalije (engl. ECHA) svrstala je BPA u grupu jedinjenja koja izazivaju veoma veliku zabrinutost (engl. SVHC) i proglasila ga endokrinim distruptorom. Posebno osetljivi na uticaj endokrinih disruptora jesu trudnice i fetus, deca i adolescenti i žene i muškarci u reproduktivnom periodu. istraživanjem. Zagrevanje plastične ambalaže, povećana kiselost hrane ili napitaka, što je slučaj sa konzerviranim voćem i gaziranim napicima, ili hrana i napici sa većim sadržajem masti, poput ribe, mleka i mlečnih proizoda, povećava količinu izdvojenog a time i unetog BPA. BPA se u organizam može uneti i kontaktom preko kože, iz razloga što se u termalnom papiru, od koga se izrađuju fiskalni računi, različite potvrde plaćanja pa i određeni medicinski zapisi, koristi kao razvijač boje. Kao takav, BPA nije hemijski vezan i time je njegova migracija značajno olakšana. Izloženost ovoj materiji, konkretno sa fiskalnih računa, izučavana je u mnogim studijama a zabeleženi su i slučajevi alergijskih reakcija na koži, iritacija organa za disanje kao i težih oblika oštećenja oka. Iz studije o proceni rizika po zdravlje ljudi, koju je 2015.godine sprovela

ECHA, dobijeni su rezultati iz kojih je izveden zaključak da je rizik za opštu populaciju kontrolisan dok rizik za zaposlene koji su na svom radnom mestu svakodnevno u kontaktu sa fiskalnim računima, što je slučaj sa radnicima u trgovinama pa i farmaceutima zaposlenim u apotekama, nije adekvatno kontrolisan. Stav Evropske komisije je, u našoj zemlji, potvrdilo istraživanje koje je sprovela organizacija Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) pokazavši da je Bisfenol A je u analiziranim uzorcima zastupljen u opsegu od 0,63% do 0,91% . Upravo su ovi izveštaji predstavljali osnov za donošenje zabrane, odnosno ograničenja stavljanja u promet termalnog papira koji sadrži bisfenol A u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0,02 %. Odluka o zabrani upotrebe BPA u termalnom papiru će se na teritoriji naše zemlje primenjivati od 1.7.2020.godine.

AlHem je krajem prošle godine u našoj zemlji lansirala mobilnu aplikaciju „Scan4Chem“ koja daje mogućnost korisnicima da skeniranjem barkoda proizvoda, pošalju upit proizvođaču i saznaju da li taj proizvod sadrži neke od hemikalija iz grupe supstanci koje izazivaju zabrinutost. Na osnovu zakona o hemikalijama, proizvođači su dužni da na upite potrošača daju informaciju o tome ima li ovih supstanci više od 0.1% u njihovim proizvodima.

Trenutno, zakon ne obavezuje proizvođače da na proizvodima za opštu upotrebu navode količinu prisutnog BPA sem u slučaju određenih proizvoda za decu poput polikarbonatnih flašica za bebe. Takvi proizvodi nose oznaku “BPA free”. Postoje indicije o sveobuhvatnoj zabrani korišćenja BPA jer se smatra da je populacija konstantno izložena 10 do 100 puta većim nivoima BPA od prihvatljivih ali je neophodno te navode potvrditi odgovarajućim studijama, kao i pronaći i analizirati potencijalne alternative ovoj hemikaliji.

Reference:

Teodora Tea Antić

http://alhem.rs/ https://echa.europa.eu/ https://substitution-bp.ineris.fr/en http://www.zjzs.org.rs/page.php?id=530 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4679188/

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima Kada čujemo pojam “zagađenje vazduha”, obično pomislimo na fabričke dimnjake, saobraćaj, oblake smoga…ali vazduh u unutrašnjim prostorima je dva do pet puta zagađeniji. Većinu života provodimo unutra. U Americi ljudi u proseku provedu 95% života u zatvorenom prostoru. U Velikoj Britaniji čovek je, u proseku, van zatvorenog prostora samo sat i 12 minuta dnevno. Kuvanje, čišćenje, razne aktivnosti, mnogi proizvodi koje koristimo (boje,lakovi, lepkovi, osveživači vazduha, kozmetika), čak i nameštaj, pogoršavaju kvalitet vazduha).

ivo zagađenja vazduha čvrsto je povezan sa javnim zdravljem. Može da uzrokuje srčana oboljenja, plućna oboljenja, kancer, čak i malu težinu novorođenčadi, dijabetes, smanjenje kognitivnih sposobnosti. 2016. je SZO pripisala 4.2 miliona slučajeva prerane smrti zagađenju vazduha. Razna isparenja međusobno

reaguju u zatvorenim prostorima i nastaje složen dinamični sistem. Primer je reakcija limonena, terpena često korišćenog u osveživačima vazduha, sa ozonom iz smoga, gradeći aerosol, sa česticama veličina 0,1-0,3 mikrometara.

godinama emituju volatilna organska jedinjenja (VOC), koja predstavljaju potencijalno opasne supstance zarobljene u procesu proizvodnje .

Česti primeri isparljivih organskih jedinjenja su formaldehid, benzen, toluen,fenoli… NaMiris novog - novi auto, novi jznačajniji izvor formaldehida u tepih, podloga za jogu, namešaj, domaćinstvu je drveni nameštaj,

pogotovo medijapan i univer (slepljenji delovi drveta). Benzen se oslobađa iz boja i dušeka, toluen iz joga podloga.

Azbest se šezdesetih godina prošlog veka u Srbiji intenzivno koristio u građevini, sve dok njegova upotreba nije zabranjena

Bebe koje većinu dana provode spavajući, izložene su visokim koncentracijama isparenja iz pene poliuretana i poliestera u dušecima. Dansko istraživanje koje je obuhvatalo 500 porodica, otkrilo je da više od pola dečijih soba ima veću koncentraciju ugljen-dioksida od preporučene u toku noći, a svaka četvrta tri puta veću. Neretko su dečje sobe najza- osamdesetih. U građevinskim gađeniji deo kuće, zbog mnoštva objektima nije opasan sve dok ne igračaka i električnih uređaja. dođe do promene strukture u kojima se on nalazi, usled fizičkog Kvalitet sna i odmornost, kao i oštećenja i dotrajalosti materijakoncentracija i rezultat na testu la, zbog čega dolazi do slabljenja logičkog mišljenja su se pobol- veze između vezivnog materijajšali kad se nivo CO2 smanjio. la i oslobađanja vlakana azbesta Poznato je da je duvanski dim u vazduh, čije udisanje izaziva mešavina mnogih supstanci: CO, kancer larinksa, jajnika, maligni nikotin, kotinin, benzen, β-naft- mezotelijum pleure, azbestozu ilamin, 4-aminobifenil i poloni- (fibroza pluća). um-210, među kojima su neke kancerogene. Filter cigare selek- Teški metal – olovo se kod nas rativno uklanja određene volatilne nije koristio u bojama. U nekim i semi-volatilne komponente, zemljama se i dalje koristi, pa tako da dim koji ne prođe kroz čak i kod igračaka, te se još uvek filter cigare sadrži veće koncen- dešavaju slučajevi povlačenja tracije grupa kancerogena kao uvezenih igračaka sa tržišta zbog što su specifični duvanski nitro- previsoke koncentracije olova u zamini i aromatični amini. boji. Može da se unese oralno ili udisanjem čestica olovne prašine.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Izloženost olovu može da izazove oštećenja mozga, nervnog sistema, bubrega, crvenih krvnih zrnaca. Kod dece izaziva probleme sa koncentracijom, niži IQ i probleme u razvoju. Radon je radioaktivni gas koji se smatra vodećim uzrokom raka pluća među nepušačima. SZO procenjuje da radon uzrokuje 15% svih kancera pluća širom sveta. Ne može se detektovati jer nema miris, ukus ni boju. Nastaje prirodno raspadom uranijuma, najviše iz stena i zemljišta pa prolazi kroz pukotine u temelju, ali i iz građevinskog materijala, kao što je granit. Ako se detektuje viši nivo radona u kući, postoje tehnike i sistemi njegove reducije koji se moraju redovno održavati. Vlažni zidovi pogoduju stvaranju buđi, koja može da bude bezopasna, ali i izazvati alergijske reakcije, iritacije očiju,grla,glavobolje, probleme sa disanjem, napade astme. Melanija Zurković Reference: Ozone and limonene in indoor air: a source of submicron particle exposure. T Wainman, J Zhang, C J Weschler, and P J Lioy Infant exposure to emissions of volatile organic compounds from crib mattresses. Boor BE, Järnström H, Novoselac A, Xu Y. The effects of bedroom air quality on sleep and next-day performance. Strøm-Tejsen P1, Zukowska D2, Wargocki P2, Wyon DP Air Quality Guidelines for Europe 2nd edition 2000,who Fungi as contaminants in indoor air J.DavidMiller https://www.epa.gov/radon

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Probiotici kao prevencija atopijskog dermatitisa Atopijski dermatitis (AD) je hronični recidivirajući ekcem, čije su dominantne odlike svrab i suva koža. Zajedno sa astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih oboljenja koju karateriše sklonost ka stvaranju visokog titra IgE, porodična pojava i udruživanje respiratornih i kožih manifestacija. Barijerna funkcija kože je konstitucionalno narušena, a poremećaj celularnog imuniteta kod AD manifestuje se povećanom osetljivošću prema virusnim, bakterijskim i gljivičnim infekcijama kože. Koža atopičara je izrazito suva, bez sjaja, sa povišenom permeabilnošću i povišenim pH. Konstitucionalno je iritabilna, a pruritus je najraniji simptom i veoma intenzivan (povišen histamin i snižen prag za pruritus), te najčešće nastaje circulus vitiosus: svrab-češanje-svrab. Predloženi mehanizam dejstva probiotika na životinjskom modelu AD

zloženost atopijske kože potencijalnom alergenu pojačava ekspresiju TSLP za koji se zna da aktivira dendritske ćelije. Stimulisana dendritska ćelija direktno diferencira naivne T-ćelije u Th2 ćelije i Th17 ćelije, koje su poznate kao posrednici alergijskih upala na koži. Potrebno je inhibirati alergi-

jsku upalu povećanjem populacije regulatornih T ćelija (Tregs) u mezenteričnim limfnim čvorovima pacijenata jer ovi Treg-ovi mogu migrirati do mesta upale i suzbiti alergijski odgovor posredovan Th2 i Th17 ili direktno smanjiti ekspresiju TSLP-a. Smatra se da je upravo ovaj mehanizam zaslužan za pozitivan ishod dejstva probiotika u prevenciji atopijskog dermatitisa. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi

mikroorganizmi (bakterije i kvasnice) koje pružaju zdravstvenu korist domaćinu ako se unose u adekvatnim količinama. Oni zabarikadiraju epitel i površine mukoze u crevima, sprečavajući tako adherenciju i invaziju potencijalnih patogena. Uspostavljanje mikrobiološke flore u ranom postnatalnom periodu važno je za aktivaciju urođenog i adaptivnog imunog sistema, a neprekinuti mikrobni stimulus doprinosi zrelosti imunološkog sistema crevne sluznice. Rano kompromitovani

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

mikrobni stimulus može dovesti do smanjene površine creva, nekoordinacije i promene u metabolizmu mukoze, osetljive mukozne barijere i sekretornog IgA sistema sluznice. U tom smislu, javlja se i neravnoteža imunog odgovora koja je povezana i sa patogenezom alergijskih bolesti, a upravo probiotici mogu doprineti regulisanju alergijskih reakcija potiskivanjem imunološkog odgovora.

Studije o dokazu efikasnosti probiotika u prevenciji AD Veliki broj studija istraživao je potencijalnu efikasnost probiotika u prevenciji i lečenju AD. Lactobacillus rhamnosus GG (LGG) je najčešce proučavani probiotski soj. Studije prevencije AD sprovedene su na deci koja su imala visok rizik od razvoja AD, a primena probiotika je rađena 2–4 nedelje prenatalno na trudnicama i postnatalno na novorođenčadima i odojčadima tokom perioda od 1 godine. Tako je epidemiološka studija iz Norveške istraživala potencijalnu povezanost između davanja probiotskog mleka tokom trudnoće i perioda novorođenčadi i početka ili uspostavljanja atopijskih bolesti kao što su AD, rinokonjunktivitis i astma. Ova studija je pokazala obrnutu povezanost između unosa probiotičkih mlečnih proizvoda i učestalosti AD. Druga studija procenila je uticaj primene Bifidobacterium breve M-16V i Bifidobacterium longum BB536 tokom vremenskog perioda od mesec dana prenatalno, 6 meseci u doba dojenja i tokom 18 meseci praćenja lečenja alergijskih bolesti. Studija je zaključila da je incidenca AD u slučajevima koji su primenjivali probiotik niža od kontrolnih. Takođe, naučnici su istraživali i preventivne efekte L. rhamnosus LPR, B. longum BL999 i L. paracasei ST11, tokom 2 meseca pre i posle očekivanog datuma porođaja. Rezultati su pokazali ređe epizode AD kod novorođenčadi majki koje su primale

Brojna istraživanja na LGG-u sugerišu da kombinacija probiotskih sojeva i prebiotičkih smeša daju pozitivne efekte u smislu sprečavanja nastanka AD, međutim, snažni dokazi koji podržavaju efikasnost primene probiotika na samom kliničkom nivou i dalje su potrebni. bilo koji od dodataka probiotika u poređenju sa placebo grupom; međutim, nije bilo razlike u prick kožnim testovima među eksperimentalnim grupama. Probiotici za prevenciju ili terapiju AD su za sada još uvek podcenjeni, kako u dermatologiji, tako i u samom naučno-istraživačkom radu; i kao rezultat, do danas ne postoje pouzdani dokazi koji snažno podržavaju njihovu sigurnu primenu. I pored slabih dokaza, značajan broj kliničara u svetu, a sve češće i kod nas, propisuje upotrebu probiotika za prevenciju ekcema. Redovno unošenje probiotika u svakodnevnu upotrebu u ranoj dobi može pomoći u sprečavanju nastanka ekcema. Međutim, nekoliko faktora, kao što su upotreba antibiotika, prenatalna i postnatalna ishrana, način porođaja i okolno alergeno okruženje u kući, mogu uticati na kolonizaciju probiotičkih sojeva u ranom životu. Ipak, klinička primena probiotika može postati raširenija ako se na preostala pitanja odgovori snažnim dokazima: Koju vrstu probiotičkog soja treba koristiti? Koju dozu i vreme primene treba koristiti? U koje

doba života je upotreba probiotika najefikasnija? I što je najvažnije, treba li prilagođavati upotrebu probiotika? Trenutna analiza uloge probiotika u prevenciji AD otkriva da pozitivan efekat može biti povezan sa vrstom probiotičkog soja koji se koristi, načinom primene, vremenom početka, kao i veličinom doze i trajanjem lečenja. Međutim, ove nesigurnosti treba dalje razjasniti pre nego što se potkrepi preventivni uticaj probiotika u prevenciji i / ili lečenju AD.

Aleksandra Marković

Literatura:

-https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/ PMC4828648/ -Adams C. A. (2010). The probiotic paradox: live and dead cells are biological response modifiers. Nutr. Res. Rev. 23 37–46. [PubMed] [Google Scholar] -Allen S. J., Jordan S., Storey M., Thornton C. A., Gravenor M. B., Garaiova I., et al. (2014). Probiotics in the prevention of eczema: a randomised controlled trial. Arch. Dis. Child. 99 1014–1019. 10.1136/archdischild-2013-305799 [PMC free article] [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar] -Batchelor J. M., Grindlay D. J., Williams H. C. (2010). What’s new in atopic eczema? An analysis of systematic reviews published in 2008 and 2009. Clin. Exp. Dermatol. 35 823–827.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

TRANS MASNE KISELINE

asne kiseline kao komponente lipida mogu se klasifikovati prema broju dvostrukih veza u ugljovodoničnom lancu. Zasićene masne kiseline ne poseduju dvostruku vezu između dva molekula ugljenika, mononezasićene su sa jednom dvostrukom vezom u lancu, dok su polinezasićene one sa dve i više dvostrukih veza u strukturi. Za razliku od najčešće prisutnog “cis” oblika masnih kiselina kod kojih su atomi vodonika sa iste strane dvostruke veze, kod trans oblika atomi vodonika su sa suprotnih strana dvostruke veze. U većini namirnica su prirodno prisutni cis oblici nezasićenih masnih kiselina. Jedan od načina nastajanja trans masnih kiselina (trans fatty acid – TFA) je mikrobiološkim putem u želucu preživara. Trans masne kiseline se formiraju tokom bakterijske fermentacije anaerobne bakterije Butyrivibrio fibrisolvens, i reduktaze kao intermedijarni produkti. Način ishrane životinja utiče na formiranje trans masnih kiselina na različite načine. Organski uzgoj značajno povećava sadržaj trans masnih kiselina u mleku, u odnosu

na tradicionalan način uzgoja. Takođe primećuje se porast količine trans vakcenske kiseline tokom letnjih meseci. Ovo se objašnjava povećanim unosom sveže trave sa pašnjaka, koja je bogata polinezasićenim masnim kiselinama. Od skoro se fenomen depresije mlečne masti (milk fat depresion – MFD)

toku procesa hidrogenacije, zbog hemijskog mehanizma koji se odvija, cis dvostruke veze delimično se transformisu u trans . Podešavanjem reakcionih parametara, kao što su koncentracija katalizatora, pritisak vodonika, temperatura i drugo, može se modelovati nastanak trans veza. Smatra se da sadrzaj TFA u

Najnoviji izveštaji navode da umereno unošenje prirodno prisutnih trans masti ima neutralan efekat na lipidni status i da su bezbedni kao deo zdrave ishrane. povezuje sa porastom količine trans C18:1 kiseline u mlečnoj masti. Najnoviji izveštaji navode da umereno unošenje prirodno prisutnih trans masti ima neutralan efekat na lipidni status i da su bezbedni kao deo zdrave ishrane. 1903. godine nemački hemičar Wilhelm Normann razvio je metod hidrogenacije jestivih ulja. Hemijski, ovaj proces predstavlja adiciju gasovitog vodonika u prisustvu metalnih katalizatora, pri čemu se smanjuje broj nezasićenih veza. Kao katalizator se obično koristi nikl. U

parcijalno hidrogenovanom ulju varira od 10 do 60 g/100 g, a najčešće je izmedju 25 i 45 g/100 g. Poređenja radi, koncentracija TFA u mastima preživara iznosi 5 do 8 g/100g.

Uticaj trans masnih kiselina na ljudsi organizam Delimično hidrogenovana biljna ulja zauzimaju značajno mesto u čovekovoj ishrani, naročito od druge polovine dvadesetog veka, kada se naglo širi upotreba industrijski proizvedene hrane. Kao što je već rečeno, primena hidrogenacije vodi

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Tehnološki aspekti

Kvalitet i cena prehrambenih proizvoda međusobno su povezani. Generalno, kvalitet hrane određuje se na osnovu senzornih i nutritivnih vrednosti, ali kada se posluje sa sirovinama i sastojcima hrane, tehničke karakteristike ovih materijala takođe postaju parametri o kojima treba voditi računa. Trans masne kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu. Ukoliko je cilj da se izbegne, ili smanji njihova upotreba, a da se pri tome konzistencija i čvrstoća datog proizvoda ne promeni, moraju se zameniti zasićenim mastima. Najčešće su u upotrebi laurinska i palmitinska kiselina iz prirodnih izvora, ili potpuno hidrogenovane, industrijski dobijene masti iz tecnih ulja (uglavnom stearinska kiselina C 18:0). Redukcija sadržaja trans masnih kiselina moze biti postignuta modifikovanjem uslova tehnološkog procesa hidrogenizacije ili primenom interesterifikacije. Osnovni tehnički problemi proizvoda dobijenih novim metodama, povezani su sa njihovom stabilnošću, koja je slabija, u odnosu na produkte dobijene parcijalnom hidrogenacijom. To se pre svega odnosi na oksidativnu stabilnost koja je znacajno smanjena, pa je neophodna zaštita odgovarajućim antioksidansima. Potpunu hidrogenaciju biljnih ulja trebalo bi voditi do stearinske kiseline, jer joj se pripisuju manje štetni efekti po ljudsko zdravlje, nego palmitinskoj kiselini. ka nastajanju trans masnih kiselina, uzročnika mnogobrojnih, pretežno srčanih smetnji. Tačni biohemijski mehanizmi kojima trans masne kiseline prouzrokuju zdravstvene probleme još uvek se ispituju. Neki od njih su dobro poznati, kao sto je mehanizam dejstva na rad srca, dok uticaj na dijabetes tipa 2 nije u potpunosti dokazan. Iscrpna medicinska ispitivanja objavljena u New England Journal of Medicine 2006. godine dokazuju da postoji jaka veza između srčanih oboljenja i konzumacije trans masnih kiselina Trans masne kiseline, slično kao zasićene, podižu nivo “lošeg” LDL holesterola, ali za razliku od njih takođe i spuštaju nivo “dobrog” HDL holesterola. Iako neki izvori tvrde da ove kiseline povećavaju rizik oboljevanja od kancera, ne postoje sigurni dokazi koji bi ih potvrdili, sto je stav i American Cancer Society. Takođe, postoje sumnje da povećanje sadržaja 18:1 trans smanjuje sadrzaj esencijalnih masnih kiselina u majčinom mleku, što je i dalje u procesu ispitivanja.

Izvori Kao sto je u uvodu naznačeno, trans masne kiseline prirodno su prisutne u mleku o masnom tkivu preživara-2 do 5% u odnosu na ukupne masti. Mnogo veći i značajniji izvori predstavljaju hidrogenizovana biljna ulja, koja se široko koriste u industriji

brze hrane, polugotovih jela, pržene hrane, pekarskih proizvoda kao i snek proizvodima (čipsevi, smoki, krekeri koji su često prisutni u populaciji dece i adolescenata). Trans masne kiseline pronađene su u velikoj količini u pomfritu, prženoj hrani, vaflima, danskom pecivu, imitacijama sira i margarinima. Količina unetih TFA varira u zavisnosti od geografskog područja. Literaturni podaci se razlikuju, ali se može reći da je unos najmanji u mediteranskim zemljama (0,5 % od ukupne količine masti, 1,7 % u Španiji), nešto veća u skandinavskim zemljama, jos veća u razvijenim zemljama Evrope (2 do 4 % u Nemačkoj, 4 do 6% u Velikoj Britaniji), a najveća u SAD. Danas je tendencija kako konzumenata , tako i proizvođača da namirnice ne sadrže trans masne kiseline. Danska je jedna od prvih zemalja u svetu koja je Januara 2004. godine usvojila Legislativu o dozvoljenom sadrzaju trans masnih kiselina koja dozvoljava maksimalni sadrzaj 2g trans masnih kiselina na 100 g mas-

ti ili ulja u finalnom proizvodu. Jula 2003. Godine Uprava za Hranu i Lekove SAD donela je zakon po kome je obavezno deklarisanje sadržaja trans masnih kiselina na namirnicama i nekim suplementima. Prema annex-u 1 ovog zakona, TFA definisane su kao suma svih izomera masnih kiselina sa 14, 16,18, 20 i 22 ugljenikova atoma i jednom, ili više trans dvostrukih veza. Zabranjuje se prodaja svih navedenih proizvoda koji sadrže : •

•

više od 2% trans masnih kiselina u odnosu na ukupnu količinu masti, za direktnu upotrebu u ljudskoj ishrani; više od 5% za masti koje se koriste za industrijsku proizvodnju hrane, u restoranima, pekarskoj proizvodnji itd.; više od 1% na ukupnu količinu masti u finalnom proizvodu, ukoliko su proizvodi obelezeni «bez TFA»

mr ph Jasmina Timic Katedra za Bromatologiju

Sadržaj trans masnih kiselina trebao bi biti na što je moguće nižem nivou. Ovi zahtevi su urodili plodom i 1. januara 2006. godine na snagu stupa akt o novom obeležavanju sadržaja, prema kojem se namirnicama bez trans masti (trans fat free) mogu nazvati one, koje sadrže manje od 0.5 g trans masnih kiselina i 0,5 g zasićenih masnih kiselina na 100 g namirnice. U Republici Srbiji nije zakonski regulisan nivo trans, kao ni zasićenih masnih kiselina u namirnicama.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Nutritivna psihijatrija:

Koja hrana prija mozgu?

oše mentalno zdravlje se može smatrati jednim od obeležja savremenog čoveka. Mentalne bolesti su i danas, uprkos dostupnosti lekova i razvoju različitih metoda psihoterapije, slabo lečene i u večitoj senci telesnih oboljenja, naročito u Srbiji. Način života koji obiluje stresom, stalnom užurbanošću, finansijskom nesigurnošću i drugim egzistencijalnim problemima doprinosi nastanku mentalnih bolesti, sa jedne strane, dok sa druge pogoduje njihovom napredovanju, ne ostavljajući pojedincu dovoljno vremena (ili energije) da problem uoči i potraži stručnu pomoć. Nutritivni deficit nije uvek vidljiv. Iako osoba na prvi pogled može

“

Još jedan od faktora koji od strane pacijenata, pa čak i pojedinih zdravstvenih stručnjaka, nije prepoznat kao dovoljno značajan je način ishrane. A dokazano je da ishrana igra važnu ulogu u nastanku, napredovanju i, uslovno, lečenju mentalnih bolesti.

izgledati kao da joj u nutritivnom smislu ništa ne fali, ishrana bogata prerađenim namirnicama, aditivima, mašću i šećerom, ne obezbeđuje dovoljno hranljivih sastojaka za mozak. Samim tim, ovakva ishrana pogoduje razvoju depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da poboljšanje ishrane i prehrambene intervencije doprinose smanjenju rizika od nastanka mentalnih bolesti, a takođe zaustavljaju napredovanje određenih psihičkih oboljenja. Nedostatak esencijalnih hranljivih sastojaka negativno je uticao na mentalno zdravlje obolelih od depresije, anksioznosti, bipolarnog poremećaja, shizof-

namirnice, kao što su: - Orašasti plodovi i semenke: omega-3 masne kiseline, aminokiseline, folna kiselina, cink, magnezijum, gvožđe - Mahunarke - pasulj, grašak, sočivo: aminokiseline, folna kiselina, magnezijum - Meso: aminokiseline, gvožđe, vitamini B grupe - Zeleno lisnato povrće: folna kiselina, magnezijum, gvožđe -Integralne žitarice: folna kiselina, uticaja ishrane na mentalcink, magnezijum, gvožđe no zdravlje mogli bi se svesti na -Masna riba - sardine, losos, skuša: sledeće: nezdrava ishrana i nedoomega-3 masne kiseline, vitamin statak hranljivih materija negativD, gvožđe no utiču na mentalno zdravlje i - Jaja: aminokiseline, vitamini B povećavaju rizik od nastanka mengrupe, magnezijum, gvožđe talnih bolesti, dok zdrava ishrana i upotreba odobrenih dijetetskih Kao značajan izvor folne kiseline suplemenata imaju protektivnu označen je i pivski kvasac, a vitaulogu. mina B grupe mlečni proizvodi.

Hranljive materije čiji nedostatak je povezan sa razvojem depresije i anksioznosti su: omega-3 masne kiseline, folna kiselina, vitamin D, cink, magnezijum, gvožđe i antioksidansi iz biljaka. Kod osoba sa dijagnozom bipolarnog poremećaja zabeležen je nedostatak omega-3 masnih kiselina i aminokiseline N-acetil-cisteina. Shizofrenija je u vezi sa deficitom N-acetilcisteina i vitamina D (ako se nedostatak vitamina D javi u trudnoći, povećan je rizik da beba tokom života oboli od shizofrenije). renije i ADHD-a. Takođe je uočena veza između neuhranjenosti (u smislu nedovoljnog unosa esencijalnih hranljivih sastojaka) u ranom životnom dobu i mentalnog zdravlja tokom čitavog života. Studija vršena u Bombaju potvrdila je da deca koja su bila pothranjena imaju niži koeficijent inteligencije, veću sklonost ka depresiji i anksioznosti i četiri puta veći rizik za razvoj poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD) u odnosu na svoje vršnjake koji su bili dobro uhranjeni. Posledice neuhranjenosti su se osećale i u kasnijem životnom dobu, a manifestovale su se kao pojačana sklonost ka agresiji i drugim vidovima antisocijalnog ponašanja. Zato se poslednjih godina u svetu sve više pažnje posvećuje novoj naučnoj disciplini- nutritivnoj tj. prehrambenoj psihijatriji. Prehrambena psihijatrija je disciplina koja se bavi upotrebom hrane i dijetetskih suplemenata kao dela terapije poremećaja mentalnog zdravlja. Jasno je da se kod zdravstvenih problema koji za posledicu mogu imati suicid, kakve su upravo mentalne bolesti, nikako ne bi trebalo osloniti na menjanje nutritivnih navika kao jedinu vrstu terapije. Pa ipak, kao jedina intervencija kod blažih mentalnih poremećaja ili kao dodatak lekovima/psihoterapiji kod težih, nutritivna terapija je pokazala rezultate. Ključni zaključci istraživanja

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Neizostavni deo balansirane ish-

Prirodni izvori značajnih rane svakako predstavlja voće i nutrijenata povrće, pre svega radi snabU prevenciji nastanka psihičkih oboljenja, kao i radi njihove efikasnije terapije, trebalo bi redov-no i umereno konzumirati određene

devanja organizma dovoljnom količinom prirodnih antioksidanasa. Antioksidansima su bogate: kupine, borovnice, maline, godži bobice, grožđe, mango, crni

Nutrijenti u tableti Suplementi omega-3 masnih kiselina, osim u slučajevima depresije i bipolarnog poremećaja, mogu se koristiti i kod posttraumatskog stresnog poremećaja, a razmatra se njihova uloga i u prevenciji psihoza. Suplementi N-acetilcisteina pokazali su korisne efekte kod bipolarnog poremećaja, shizofrenije i nekih kompulzivnih poremećaja, dok se suplementi na bazi S-adenozil metionina mogu koristiti kao pomoćna terapija depresije. Suplementi vitamina B i folne kiseline smanjuju simptome depresije i anksioznosti, a nedostatak folne kiseline zabeležen je i u populaciji pacijenata koji su slabo odgovarali na antidepresive. Suplementi vitamina D se ne koriste u terapiji mentalnih bolesti. Ovaj vitamin se može sintetisati u našem organizmu, izlaganjem sunčevoj svetlosti. Suplementi magnezijuma, u formi magnezijum-citrata, dovodili su do značajnog poboljšanja mentalnog statusa obolelih od depresije i anksioznosti, bez obzira na pol, starost i težinu oboljenja. Cink dokazano doprinosi poboljšanju raspoloženja depresivnih pacijenata, naročito u kombinaciji sa antidepresivima.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

i beli luk, crni i zeleni čaj, kafa... obrađena tema i još uvek nije dobila mesto koje joj pripada, kako u Istraživanja su dokazala vezu svesti pacijenata tako i u svakodizmeđu bakterija u digestivnom nevnoj praksi. traktu i zdravlja mozga. Optimalni sastav mikroflore digestivnog trak- Nutritivna psihijatrija bi mogta može se održavati upotrebom la da bude od koristi pacijentifermentisanih namirnica poput ma obolelim od depresije koji ne kefira, jogurta, kiselog kupusa i reaguju na lekove ili koji iste ne mogu da koriste zbog nepodhrane bogate pektinima (voće). nošljivih neželjenih efekata. TaUpotrebu alkohola bi trebalo izbe- kođe, neki pacijenti svesno izbegavati, jer može pogoršati depresiju gavaju upotrebu antidepresiva zbog socijalne stigme koja vodi na duže staze. diskriminaciji mentalno obolelih. Problem nezdrave ishrane se ug- Ovi pacijenti će radije prihvatiti lavnom posmatra kao osnovni nešto što je ,,prirodno“ i što ih ne uzrok gojaznosti i toj temi se obeležava automatski kao ,,duševposvećuje mnogo pažnje u farma- no bolesne“. Zbog toga bi buduće ceutskoj industriji i marketingu. psihijatre trebalo obrazovati tako Tako i pacijenti stiču utisak kako da o ishrani znaju podjednako koje najozbiljniji problem do kojeg će liko o fiziologiji i farmakoterapiji. dovesti nepravilna ishrana upravo gojaznost. Uticaj ishrane na menKatarina Jevremović talno zdravlje je i dalje nedovoljno

Izvori:

https://theconversation.com/ why-nutritional-psychiatr y-is-the-future-of-mental-health-treatment-92545?fbclid=IwAR17cVd61Qh0bBeelrygGJB_ZAe10eS19oWCz0KjEUQtYRiV02US8IMcZJ4 https://theconversation.com/ health-check-seven-nutrients-important-for-mental-health-andwhere-to-find-them-37170 https://theconversation.com/ poor-nutrition-can-put-children-at-higher-risk-of-mental-illness-54836 https://theconversation.com/ poor-diet-linked-to-teen-mentalhealth-problems-3518

Kad nutritivne intervencije nemaju efekta…

!!!

Ako živite u Srbiji i sumnjate da imate - ili imate dijagnostikovanu - depresiju, trebalo bi da znate da ste jedan od oko 300 000 ljudi sa ovim zdravstvenim problemom (podaci Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut iz 2013. godine). To ne znači da će Vam od te informacije biti bolje, već samo da depresija nije retka, nije ,,bolest slabih” i nije nešto što se dešava samo Vama. Ako koristite terapiju, izuzetno je važno da je se pridržavate i nastavite sa njom i nakon što se tegobe povuku (odsustvo tegoba ne znači nužno da je izlečena depresija). Osim balansirane ishrane (koja podrazumeva zdrave i redovne obroke), preporučuje se umerena fizička aktivnost, boravak u prirodi, vođenje dnevnika, dovoljno sna i obavezan socijalni kontakt (izuzetno je važno razgovarati o problemu, bilo sa članovima porodice ili prijateljima, bilo sa psiholozima i psihijatrima). Ključno je ne zaboraviti da je problem rešiv. Pomoć postoji i treba je potražiti što pre, dok su simptomi blagi, a bolest u terapijski manje zahtevnom obliku.

Katarina Jevremović

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

U potrazi za kreativnošću Psihodelija i umetnost

različitim kulturama tokom proteklih 5000 godina Prvi opisi psihodeličnih upotreba psihoaktivnih supstanci je bila sveprisutna. iskustava Korišćene su u različite svrhe – u religijskim obredima, Sredinom XIX veka mnoge psihoakza promenu raspoloženja i percepcije, kao vid rekreacije, ali tivne supstance nisu bile zabranjene, i kao prihvaćene medikamente u medicini i psihijatriji. U opasnost od nastajanja psihičke zamnogim kulturama na korišćenje rekreacionih droga se gle- visnosti za mnoge nije bila još uvek dalo kao na statusni simbol, pa su tako u antičkom Egiptu poznata, a neke od njih su neretko korišćene kao lek. Tako se veruje da bogovi predstavljani sa halucinogenim biljkama u ruci, staro- se opijum u tom periodu vrlo često sedeoci Amerike su koristili meskalin u religijskim ceremoni- koristio kao lek sve dok početkom jama, dok je u Evropi gljiva Amanita korišćena za rituale još XX veka nije otkrivena i njegova sposobnost izazivanja zavisnosod praistorijskog doba. Ali osim kao vid rekreacije i deo religijskih obreda, psihoaktivne supstance su itekako imale veliki uticaj na umetnost i proces stvaranja umetničkih dela, naročito u toku XIX i XX veka. Kanabis, hašiš, kokain, opijum, heroin i LSD su samo od neke od droga koje su umetnici koristili s ciljem da „istraže“ njihov uticaj na ljudski život, a posebno na kreativni proces.

ti, čime je opijum zvanično postao zabranjen. Međutim, pored toga što su pojedine droge bile sveprisutne i lako dostupne, povezanost droge i umetnosti u XIX veku u najvećoj meri je nastala zbog popularizovanja njene upotrebe među piscima, ali i među onima koji su posmatrali slikarska dela s ciljem da „na bolji način“ dožive umetnost. Tada su nas-

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Psihoaktivne supstance, umetnost i umetnici Tokom XIX i XX veka mnoge psihoaktivne supstance su bivale otkrivane, a potom i zabranjivane, ali čak i kao zabranjene supstace, one su nalazile svoj put do umetnika – koristili su ih kako bi se izborili za anksioznošću, sa željom da povećaju produktivnost, ali i kao svojevrsnu prečicu do euforije.

Kokain Iako je žvakanje lišća koke kao način uživanja bilo poznato među južnoameričkim narodima još pre nego što su španski istraživači došli na ovo tlo, u Evropi lišće koke postalo je „zanimljivo“ tek nakon što je Albert Niman 1860. godine ekstrahovao prah kokaina iz ove biljke. Tada kokain postaje posebno popularan u medicini kao topikalni anestetik, a Sigmund Frojd je bio zagovornik i upotrebe kokaina kao antidepresiva, iako je kasnije postao pobornik protiv ove droge. Jedan od retkih koji je krajem XIX veka opisivao loše efekte kokaina je Konan Dojl u svojim knjigama o Šerloku HolKanabis msu, međutim kako su početkom XX veka rizici po zdravlje bivali Iako je psihoaktivno dejstvo kanabisa bilo poznato još od antičkog sve uočljiviji kokain je postao iledoba, u Americi on postaje popularan na džez muzičkoj sceni kragalan. jem 20-ih i u toku 30-ih godina prošlog veka, pa je tako jedan od ljubitelja kanabisa bio i Luis Armstrong, a njegova upotreba bila je popularna i kasnije, u kontrakulturi tokom 60-ih godina. Opijum Postoji veoma bogata literatura koja je napisana o korisnicima opijuma. Već pomenuto delo „Ispovesti jednog uživaoca opijuma“ Tomasa de Kvinsija je prvo delo u kome se piše o opijumskoj zavisnosti sa tačke gledišta jednog opijumskog zavisnika. Mnogo popularnije delo „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda takođe sadrži opise upotrebe opijuma glavnog lika, čime se razvija mračna reputacija koju glavni lik razvija. Takođe, za knjigu i potom film „Čarobnjak iz Oza“ takođe se veruje da aludiraju na opijum kada Doroti sa svojim prijateljima se nalazi na polju maka na kojem potom i spavaju. Ipak, upotreba opijuma nije bila inspirišuća samo za pisce, već i za kompozitore, pa tako „Fantastična simfonija“ Hekora Berlioza govori o čoveku koji se predozirao opijumom misleći na devojku koju je voleo.

Dietilamid lizerginske kiseline (LSD) Kada je Albert Hofman sintetisao ovu supstancu 1938. godine njena upotreba je isprva bila ograničena i koristila se samo za psihijatrijske poremećaje i izučavanje etiologije šizofrenije, s obzirom da ova supstanca može indukovati simptome šizofrenije. Međutim, 60-ih godina prošlog veka LSD je uveliko postala rekreativno korišćena droga, a veliki zagovornik istraživanja i upotrebe LSD-a i ostalih psihodeličnih droga u tom periodu bio je Timoti Leri, doktor psihologije i autor knjige „Psihodelično iskustvo“. Pored toga, 60-ih godina u SAD nastaje Hipi pokreret koji je osim velikog uticaja na društvo, značajno uticao i na muziku i umetnost tog doba, pa tako u tom periodu se posebno razvija psihodelična muzika i psihodelična umetnost uopšte. Inspirisani iskustvima pod uticajem LSD-a muzičari su želeli da njihova muzika bude složenija i sa više zvučnih efekata s ciljem da rekreiraju svoja iskustva pod uticajem LSD-a. Tako Bitlsi, iako isprva pop grupa, veoma brzo počinju da eksperimentišu sa zvukom, a radikalnije promene mogu se uočiti sa izdavanjem njihovog albuma Revolver, za koji se veruje da je muzuka inspirisana LSD-ijem – omot albuma je bio u stilu psihodelične umetnosti, a pored toga najkortroverzniji deo albuma je pesma „Tomorrow never knows“ jer je početak pesme “turn off your mind, relax, and float downstream” preuzet iz knjige Timotija Lerija „Psihodelično iskustvo“. Osim Bitlsa, značajan doprinos psihodeličnoj umetnosti u XX veku imali su, između ostalih, i Iron Butterfly, The Rolling Stones, The Doors, Frenk Zapa, Džimi Hendriks i Pink Floyd.

tali i prvi zapisi o iskustvima umetnika pod uticajem droga – „Veštački rajevi“ Šarla Bodlera. Pokušavajući da se ne stopi u masu i bežeći od konformizma Šarl Bodler je, osim kao sjajan pesnik, uveliko upamćen kao devijantna ličnost, gotovo uvek u „lošem“ društvu i za kog je porok bio skoro način življenja. Koristio je drogu i stimulanse kao način da „zbuni svoja čula“ i, inspirisan delom Tomasa de Kvinisija „Ispovesti jednog uživaoca opijuma“, Bodler je 1860. godine objavio pomenuto delo „Veštački rajevi“ u kojima piše o stanjima pod uticajem opijuma i hašiša, analizira motive za upotebu droge i opisuje individualna psihodelična iskustva . Ipak, ovo delo nije sadržalo detaljnu analizu uticaja ovih droga, verovatno jer i „najfascinantnija iskustva“ pod uticajem droga su Bodleru postajala dosadna kada bi bila izražena kroz reči, ali i da droga zaista ne može da zameni poeziju. Bilo kako bilo, ovo delo je bila samo najava za druge ovakve radove koji su se u velikoj meri pojavili gotovo vek kasnije, ali pod uticajem druge psihoaktivne supstance – LSD-a.

Omot Bitlsovog albuma Revolver

Da li postoji veza između psihoaktivnih supstanci i kreativnosti? Iako je Šarl Bodler još sredinom XIX veka pokušavao da analizira uticaj psihoaktvnih supstanici na kreativnost, značajnija istraživanja na ovu temu započela su tek sredinom

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Šarl Bodler

prošlog veka, u velikoj meri zbog razvoja psihodelične umetnosti koja je tada nastala. Veruje se da u kreativnom procesu, u inspiracionoj fazi se javlja poseban emocionalni naboj, te da je moguće da umetnici, kako bi se izborili sa svojim emocionalnim stanjem, koriste psihoaktivne supstance. Još jedan od mogućih razloga za korišćenje psihoaktivnih supstanci jeste i želja da se postigne stanje depersonalizacije i derealizacije, kao i kako bi se postiglo posebno stanje percepcije. Kako navode psiholozi, o tome na koji način ove supstance utiču na kreativnost teško je dati jasan zaključak, ali većina studija potvrđuje neku povezanost kreativnosti i upotebu psihoaktivnih supstanci. Ipak, važno je naglasiti da studije ne potvrđuju da se upotrebom psihoaktivnih supstanci povećava i kreativnost. Ono na šta studije ukazuju jeste da je upotreba ovih supstanci češća kod kreativnijih osoba, te da je ova povezanost verovatno zasnovana na međusobnom odnosu ove dve pojave – time što pod uticajem ovih supstanci javljaju drugačija iskustva od svesnog stanja čime umetničko delo biva izmenjeno pod uticajem psihoaktivne supstance, ali da se nivo kreativnosti zapravo ne povećava. Iako je uticaj

ovih supstanci na kulturu i umetnost uopšte neosporan, ipak ne bi trebalo zanemariti sve neželjene i negativne posledice korišćenja psihoaktivnih supstanci, od psihičke zavisnosti sa mogućim opasnim efektom na kvalitet života, preko psiholoških promena i „loših“ tripova, pa do mogućih predoziranja koja mogu biti i fatalna. Stoga se možda može postaviti pitanje da li su negativne posledice psihoaktivnih supstanci možda previsoka cena za izmenjenu percepciju u kreativnosti. Reference za dalje čitanje: 1. David Carrier. High Art: Charles Baudelaire and the Origins of Modernist Painting, Penn State University Press, 1996. 2. Anna Alexander, Mark S. Roberts. High Culture: Reflections on Addiction and Modernity, State University of New York Press, 2002. 3. J. Radenkova-Saeva (2008) Recreational Drugs and its Impact on Music Literature and Art, Biotechnology & Biotechnological Equipment, 22:2, 656-659, DOI:10.1080/13102818.2 008.10817530 4. Iszaj, F., Griffiths, M.D. & Demetrovics, Z. (2016). Creativity and psychoactive substance use: A systematic review. International Journal of Mental Health and Addiction. doi: 10.1007/ s11469-016-9709-8

Milica Ognjanović

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

FIRENCA U DOBA

RENESANSE F

irenca, glavni grad pokrajine Toskane, jedan je od najstarijih gradova na Apeninskom poluostrvu. Svoj najveći razvoj doživljava u renesansi, dobu u kome su se kultura, umetnost, nauka, ali i sveopšti duhovni život ponovo okrenuli klasičnoj antici, a nauke i aspekti umetnosti koji su se tada razvijali usporeno, zbog opštih društvenih prilika u Evropi u to doba, zato što su krstaški pohodi imali duboke političke, ekonomske i socijalne efekte, počev od 1095. godine pa sledećih nekoliko vekova, sve do 15. veka, sada ponovo oživljavaju. Tako Firenca tokom 14. i 15. veka postaje središte ,,procvata”.

Političke prilike Firence u renesansi: Razdoblje tri republike i povratak Medičija na vlast Kraj 14. i početak 15. veka obeležen je oligarhijskom vladavinom nekoliko uticajnih firentinskih porodica koje su nastojale da spreče degeneraciju demokratskih republikanskih institucija i potencijalno vraćanje monarhije,uveden je katastar, kao važan pokazatelj civilizacijskog napretka uređenja tadašnjeg društva, odnosno države. To je doba Prve republike. Za njim sledi period Druge republike – tada je politički poredak doživeo najsofisticiranije promene, često zbunjujuće za učesnike političkog života. Cilj je bio da se omogući što veće učešće građana u donošenju odluka, pa su se republikanske in-

Porodica Mediči je firentinska loza bogatih i imućnih bankara, a kasnije i kraljevska porodica koja je vladala Firencom od 14. do 18. veka sa manjim prekidima. Veliko porodično bogatstvo dalo im je moć i omogućilo jačanje i razvijanje Firence. Njihovu moć pokazuju činjenice da je njhova porodica dala četiri pape (Leon X, Klement VII, Pio V i Leon XI), članovi su ostvarili porodične veze sa gotovo svim kraljevskim dvorovima i pod njihovim pokroviteljstvom radili su i stvarali brojni naučnici i umetnici (na primer, Lorenco je bio pokrovitelj Mikelanđelu, a njegov sin Đovani Rafaelu Santiju). Najugledniji predstavnici ove porodice su nesumnjivo Kozimo I, Lorenco Veličanstveni, Kozimo I Veliki, Katarina di Mediči.

Medičijem, a nakon njegovog ubistva na vlast dolazi Kozimo II kog papa 1569. proglašava nadvojvodom. Nakon još jedne krize Kozimo di Mediči nastoji da vrati stari sjaj Firenci i postavi je na krov Evrope u svim najvažnijim aspektima društvenog razvoja, ekonomiji nauci i umetnosti. Značaj Firence opada u 17. veku pomeranjem Do promene dolazi 1530. godine težišta sveukopnog razvoja društ– Firenca postaje monarhija na va na Atlantik, a u 18. veku počelu sa vojvodom Alesandrom di rodica Mediči izumire. stitucije pretvorile u skup javnih tribina, veća, narodnih skupština, u vanrednim situacija zasedao je parlament, a ustrojen je i izborni sistem. Za vreme Treće republike stranački sukobi i netrpeljivost između republikanaca i Medičijevaca razdirali su Firencu i tako je grad utonuo u političku krizu.

Ekonomske i društvene prilike u renesansnoj Firenci

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Firenca je već početkom 14. veka bila drugačija od ostatka Evrope: ,,U svetu u kome je glad bila stalni problem bio je to dobro uhranjen grad, ali pre svega bio je to učen grad”. Naime, od 8 do 10 hiljada ljudi znalo je da čita i piše, a oko 500 firentinske dece pohađalo je najviše škole – što je izuzetan nivo pismenosti i obrazovanja u odnosu na ceo tadašnji hrišćanski Zapad. Neki od poznatih firentinskih đaka su i Đovani Bokačo i Dino Kampanji. U istom period procvat doživljavaju trgovina i bankarstvo, a tadašnja Firenca bila je čuvena po proizvodnji tekstila, vune i svile. Privredni uspon trajao je do sredine 14. veka kada je sve krenulo da stagnira zbog ratnih nedaća i epidemije kuge. Novi rast proizvodnje počeo je krajem 15. veka, osnova su, kao i u prošlosti, bile bankarska i trgovačka delatnost koje su iz današnje perspektive jedna od glavnih obeležja renesansne Firence. Renesansni naučnici umetnici u Firenci

i (uređaja za merenje pređenog ras-

Najznačajniji renesansni naučnici i umetnici u Firenci su Leonardo da Vinči, Nikolo Makijaveli i Galileo Galilej koji su svoje izume proširili i po ostatku Evrope, a svi su bili pod pokroviteljstvom porodice Mediči. Nikolo Makijaveli bio je književnik, političar i filozof, izvorni mislilac i čovek prakse. Kritikovao je politička zbivanja, smatrajući da se politička borba sve više udaljava od moralnih vrednosti. Kritikovao je i ulogu crkve, koju je smatrao preprekom u stvaranju italijanske države i govorio za hrišćanstvo da je ,,razmekšalo svet i razoružalo nebo”. Najpoznatnije delo mu je ,,Vladalac“, a nakon što je napisao delo ,,Istorija Firence” stekao je naklonost Medičijevih koji su ga proglasili istoričarom Firence. Leonardo da Vinči bio je slikar, arhitekta, izumitelj, vajar, matematičar i inženjer – pravi sinonim za izraz renesansni čovek. U naučnoj delatnosti doneo je promene u proučavanju prirode, oslanjajući se na empirijski (ekspirementalno – iskustveni) pristup, osmislio je i izumeo neke merne instrumente: napravu za merenje brzine vetra, higrometar za merenje vlažnosti vazduha i različite vrste odometara

tojanja, na primer kočijama, koji je u to vreme bio mehanička naprava). Proučavao je vodu, embriologiju, dokazao je broj hromozoma kod čoveka. Začetnik je perspektive i u nauci i u umetnosti, bavio se optikom i prirodom svetlosnog zraka. Izračunao je uglove pada Mesečeve, tj. Sunčeve svetlosti koja pada s Meseca na Zemlju. Vitruvijev čovek je njegov poznati crtež koji zajedno sa beleškama slavnog arhitekte Vitruvija, koji je bio prvi veliki rimski arhitekta, ispod njega predstavlja Zakon proporcija (ili Proporcije čoveka). Crtež, koji se zove i Proporcije čoveka i Zakon proporcija prikazuje idealno ljudsko telo koje je predstavio Vitruvije u

Kvadratura kruga

Leonardo da Vinči

drugoj knizi „O arhitekturi“. Njegov stav je bio da su proporcije ljudskog tela imale najveći uticaj na klasičnu arhitekturu, a idealno ljudsko telo ima specifične proporcije. Da Vinčiju je izazov bio da to i nacrta, da prikaže idealne proporcije i kako su one u harmoniji sa univerzalnim principima jer ljudsko telo staje i u kvadrat i u krug. Smatralo se da crtež predstavlja jedinstvo kosmosa i koncepta čoveka kao merilo svih stvari – rekao je profesor Martin Kemp koji je pisao biografiju da Vinčija. Pupak je postavio kao centralnu tačku tela oko kog je opisan krug dok su ruke podignute. Međutim, u kvadratu centar je na preponama. Ljudsko telo je prirodno tako oblikovano da lice, od brade do vrha čela i najnižeg korena kose, predstavlja deseti deo cele visine – pisao je da Vinči kog

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

je jako zanimala ljudska anatomija. On je secirao 30 ljudskih leševa da bi bolje razumeo ljudsko telo i da bi to primenio na svoja remek dela. Vitruvijanski čovek nije samo odličan primer umetnikovog talenta i fenomenalnog prikaza čoveka. Ovaj crtež ukazuje i na sklad čovekovog mesta u univerzumu, primer je njegove prirodne simetrije i prikazuje kakva je veza svih nas sa naukom i matematikom. Ovaj crtež je neprocenjiv, a Galerija Akademije u Veneciji koja je vlasnik, nikada ga neće prodati. U vajarstvu ostavio je svoje najznačajnije delo ,,Konj i jahač“.

Mona Lisa

U slikarstvu Leonardo je takođe ostavio veliki trag trajnim svevremenskim umetničkim delima čija je vrednost ogromna za kulturni razvitak civilizacije: Mona Lisa, Poslednja večera, Krštenje Hristovo. Mikelanđelo Buonaroti iako je bio slikar, arhitekta i pesnik, najviše je voleo da ga zovu vajarom i bio je najznačajniji vajar renesanse. Prvo delo bila mu je Rimska Pieta koja se danas nalazi u crkvi Sv. Petra u Rimu, a najpoznatije delo je njegova skulptura Davida.

Svod Sikstinske kapele

Stvorio je brojne slike na svodu Sikstinske kaple u Vatikanu sa biblijskim motivima poput Stvaranja Adama, Poslednjeg suda, …, čime je ostavio neizbrisiv trag u civilizacijskom razvitku društva. Jedan je od najvažnijih i najsvestranijih umetnika svih vremena. Njegov genij i njegovi veliki poduhvati u

David

svim umetnostima učinili su ga idolom mnogih generacija umetnika.

Svod Sikstinske kapele

Stvaranje čoveka, jedna od centralnih scena sa svoda Sikstinske kapele. Svod sikstinske kapele u Vatikanu najveći je poduhvat renesanse. Mikelanđelo je dizajnirao kupolu bazilike sv. Petra koja je dovršena tek nakon njegove smrti. Sandro Botičeli slikao je takođe slike sa brojnim verskim i svetovnim motivima, najpoznatije su: Rođenje Venere, Veličanstvena Madona, Madona sa detetom i anđelom, kao i mnoge druge. Može se reći da je Rafael Santi jedini poznati firentinski slikar koji je dobar deo života radio i stvarao u Firenci, ali nije rođen u njoj, već u gradu Urbinu. ,,Bio je majstor sklada, u svoju umetnost uklopio je sve dotadašnje spoznaje i iskustvo umetnosti”. Slikao je freske u Vatikanskim polujavnim sobama (stanzama), mnogim svojim slikama ukrasio je palatu Pitti i zgradu Uffizi. Poznat je po portretima (portret pape Lava X), a naslikao je i svoj autoportret.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Bazilika sv. Petra

Portret Simonite Vespuči

Renesansna arhitektura Najvažnije građevine u Firenci iz doba renesanse su galerija Uffizi, palata Pitti, katedrala Duomo, Ponte Vecchio (most), palata Vecchio, San Marco, bazilika San Lorenco, itd. Najznačnije arhitekte koje su u tom period stvorile i neke od ovih građevina su Filipo Bruneleski, Mikelozo, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti i Đorđo Vasari. Zanimljivo je da je pod jednim krovom palata Uffizi ujedinila administraciju, sud i državni arhiv. Galeriju Uffizi počeo je da gradi Đorđo Vasari za Kozima di Medičija – danas je to jedan od najslavnijih muzeja na svetu i u njemu su danas slike i kipovi brojnih renesansnih firentinskih slikara i vajara. Kupola katedrale u Firenci, koju je počeo da gradi Bruneleski. pravo je remek-delo renesanse, čudo tehnike i oblikovanja i predstavlja krunu renesansne arhitekture u Firenci.

Firenca je nesumnjivo simbol i prestonica kako italijanske, tako i svetske renesanse. U brojnim obeležjima renesanse (nauci, umetnosti, politici, ekonomiji, društvu) prvi i najveći doprinos dale su upravo ličnosti u Firenci. U ovom periodu utemeljene su umetničke vrednosti, ali i društveni i politički sistemi koji će predstavljati osnovu i doktrinu za moderna evropska i svetska društva i države, a ovaj period daje i univerzalni motiv – okretanje ka klasičnom i svevremenskom. Nadja Petrović

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Sigurno se desilo da ste bar nekad čuli izreku „odelo ne čini čoveka“ pa barem od svoje bake, tetke, zar ne? Bespotrebno i površno je baviti se time kako se neko oblači i izgleda pogotvu ako to još potvrđuje izreka, važno je ono što je unutar samog čoveka. Odlično zvuči. Osim što nije baš tačno.

oliko puta Vam se desilo da posle neke nerijatne situacije dođe Vaš drag prijatelj i kaže lepo se obuci i sredi idemo u kafanu, nakon čega ste osetili olakšanje? Kada se odevate na određeni način, to pomaže da se dogodi kratkoročna promena vašeg unutrašnjeg ja. To bi naročito trebalo da primete pripadnice nežnijeg pola nakon šminkanja, pa čak i glumci kažu da obući kostim olakšava izražavanje karaktera koji glume. Na osnovu toga, ovo je primenjivo i na svakodnevni život. Nije neophodno pominjati ogromne cifre koje ilustruju basnoslovne količine novca koje zarađuje modna industrija. Dovoljno je da pogledate u svoj ormar i zapitate se zašto vaša odeća izgleda baš tako kako izgleda. Zašto je baš tih boja i tekstura, brendova i kvaliteta, krojeva i modela?

Moda kao instrument zadovoljenja naših potreba ima različite funkcije. Naravno, veoma interesantna je njena moć širenja imitacijom i kontaminiranost mehanizmima kompenzacije iza igre sakrivanja, maskiranja i o gledala statusnog simbola u vizuelnom predstavljanju. Zašto je jedan poznati modni kritičar nazvao modu neverbalnim manifestom savremenog društva? Ugledni profesor psihologije Albert Maharabijan, u svojoj čuvenoj teoriji “7%-38%-55% pravilo” iz davne 1967. godine govori o tome koliko su važne neverbalne poruke koje šaljemo u komunikaciji. Stoga ovo pravilo daje jednu matematičku jednačinu zbira procenata tri uticaja, na osnovu kojih mi donosimo sud o nekome, dok nam šalje poruku koja ima emocijonalan sa-

Moda je igra dve osnovne ljudske potrebe koje kompenzuju osećaj stida ili skrivanja i potrebu za isticanjem i ukrašavanjem. Za većinu nas ljudi, oblačenje je važan deo društvene uloge. Neki ljudi tome poklanjaju manje, a neki više pažnje. Međutim, činjenica je da odeća komunicira. Tačnije, mi svojom odećom komuniciramo sa drugim ljudima šaljući neverbalne poruke. Koji mehanizmi prevladavaju prilikom naših izbora komada odeće, i može li se naš izbor u tom smislu posmatrati nezavisno od trendova, kulturne pozadine, staleža i društvenih uloga?

držaj. 7% predstavlja šta nam neko priča, 38% kako to zvuči (boja i visina glasa), a najvažnijih 55% kako to nama izgleda. Ne treba zaboraviti i teoriju o bojama u psihologiji koliko su one bitne i uticajne na naše emocijonalne i misaone procese. Boje koje se koriste za izradu odeće bitan su faktor koji deluje na svest ljudi u komunikaciji A sama boja je jedna od nosećih stubova mode kao koncepta. Kada osvestimo koliko procenata komunikacije čini neverbalna komunikacija, potpuno je jasno zašto je vizuelni identitet i poruka koju šaljemo svojim odevanjem toliko značajna.

Odelo (ne)čini čoveka!?

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Brendovi su stekli izvesnu vrednost, bilo kroz kvalitet, bilo kroz reklamu. Ta vrednost se prenosi na osobu koja nosi brend. Postaje deo njenog identiteta, tj identitet brenda se preliva na osobu. To je eksternalizacija ukusa, vrednosti i estetike osobe. Kroz to ona komunicira sa okolinom, neverbalno saopštava ko je, šta želi, čemu teži... Naša odeća nam pomaže da se postavimo na mesto gde mislimo da želimo da budemo, stvara nam pripadnost određenoj grupi. S jedne strane, oni koji imaju jasno formiranu sliku o sebi, svojoj poziciji u drustvu i sopstvenim potencijalima uspevaju da usklade izbor garderobe sa svim gore navedenim faktorima, dok oni drugi ,tj. oni bez jasnih granica dopuštaju nametanje trenda pa većina izgleda kako bi rekao jedan psiholog “kao da je sišla sa industrijske trake za proizvodnju lutaka.” Oni koji nose „markiranu“ garderobu na kojoj se u prvom planu nalazi logo ili pak naziv brenda ne mogu da kontorlišu gore pomenutu osnovnu ljudsku potrebu za isticanjem. I na taj način pasivno i nesvesno svetu šalju poruku da prate trendove, da imaju novac i da ih treba ceniti koliko i njihovu garderobu. Neki su čak i stava da treba imitirati bogatstvo da bi se na taj način drugi bolje ophodili prema njima. Neretko na ovaj način ego igra igru skrivanja i šalje poruku „ja sam ono što nisam“, zapravo pokazujući time dozu nesigurnosti, nedostatka samopouzdanja ili pak osećanja inferiornosti. Danas, nažalost moda kao i sve ostale vrednosti kulture i forme, primenjene umetnosti je u krizi. One su zapravo jedno od veoma važnih ogledala krize društva. Svedoci smo društva u kome nas na svakom koraku „dopinguju” šta je to estetika, šta je lepo, šta je poželjno gde

Naše telo kao i ono što nosimo na njemu, naš vizuelni identitet može predstavljati i iluziju onoga što bi voleli da budemo. god da se osvrneš i pogledaš preko mas-medija, reklama, interneta… Problem mode kao vizuelene i primenjene umetnosti jeste u tome što je u neku ruku zloupotrebljena od sredstava masovne komunikacije. A kako? Mi modu učimo preko procesa imitacije, stoga potrebno je nešto videti pa izimitirati prema sopstvenim senzibilitetima. Za te procese su zaduženi tzv. neuroni ogledala koji imitiraju i kopiraju složena društvena ponašanja iz vizuelnih sadržaja. U moru neukusa, kiča i šunda koje se plasira na svim nivoima, zaista je teško iskristalisati nešto što je dobro i kvalitetno. Kao i na drugim poljima društvo diktira skoro sve, to je nametnuto, a nije izabrano i tako nastaje problem našeg ličnog i slobode izbora jer je van našeg tela i moći, mi smo tako deo neke priče u kojoj nemamo slobodu izbora. Jedino što možemo da promenimo je

naše ponašanje i naš stav u svemu tome. Ako se ne vratimo ličnom ne možemo ni biti autentični u komunikaciji preko odeće. U svetu koji se menja neophodno je prilagoditi se prvenstveno promenama u nama. Osvestiti i upoznati sebe u relaciji sa drugima. Pokriti telo odećom znači pre svega voleti sebe, svoje telo i uspostaviti ravnotežu i umeće stanovanja, intimne sobe bića u skladu sa otvorenim prostorom koji ga okružuje. Vaša priroda bića koristi materiju, a ne obrnuto, što danas postaje problem. Treba se vratiti sadržaju i formi koja drži do ličnosti.

Mihailo Savković

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ Bilo je puno hrabrih dama, ovde smo izdvojili 15 heroina, ratnica i naučnica, koje su menjale istoriju i pisale neka nova pravila, rušile predrasude i gradile puteve budućim generacijama.

Dame

koje su menjale

istoriju P

rva devojka koja je završila srednju školu bila je Marta Jorgović, završila je Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu 1757.godine, koju su do tada, a i mnogo godina nakon nje pohađali samo mladići. Iako ni mnogo godina nakon nje nijedna devojka nije završila srednju školu, ona je ipak otvarila nove mogućnosti mladim devojkama koje su želele da se školuju. Draga Dejanović bila je društveno-kulturna aktivistkinja, pisac i glumica. Verovala je da mušku i žensku decu treba podjednako vaspitavati i pripremati za umni i fizički rad. Smatrala je da žene, podjednako kao i muškarci mogu da izučavaju zanate i da se predrasude o ženama stvaraju zbog načina na koji roditelji vaspitavaju decu. Odluka da se oproba u pozorištu je takođe bila hrabra za to vreme, bila je član putujućeg pozorišta Jovana Kneževića 1860. godine.Zbog njenih stavova koje

Nadežda Petrović

je zastupala nazvana je „prvom srpskom feministkinjom“. wJedna od naših prvih slikarki bila je ćerka Vuka Karadžića, Vilhemina-Mina Karadžić. Bila je poznata po svojim portretima, najpoznatija dela su „Autoportret“ i portret njenog brata Dimitrija. Pored slikarstva bavila se i prevodom srpskih narodnih umotvorina i pesama. Mnogi je znaju samo kao ženu Alberta Ajnštajna, ali Mileva Marić Ajnštajn bila je mnogo više od toga. Nakon završene srednje škole upisuje Medicinski fakultet Univerziteta u Cirihu, ubrzo se prebacila na Državnu politehničku školu na studije fizike i matematike. Bila je tek peta žena koja je upisala tu školu i jedina devojka u grupi za matematiku i fiziku. U toj grupi je upoznala Alberta. I danas je veliko pitanje koliko je Mileva doprinela radovima Alberta Ajnštajna i tema je brojnih polemika.

Prva srpska lekarka bila je Draga Ljočić, svoj život posvetila je borbi za emancipaciju žena i sama je bila jedna od prvih žena koja je u to vreme upisala Medicinski fakultet u Cirihu. Bila je filantrop i zaštitnica dece. Snažno se zalagala za sticanje političkih prava za žene. Mitra Mitrović bila je prva ministarka u istoriji Srbije (od 1945. do 1949.godine), pisac i učesnica Narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata. Borila se za rodnu ravnopravnost i bolji položaj žene u društvu. Učestvovala je u osnivanju časopisa „Žena danas“ i za te novine je pisala tekstove o rodnoj ravnopravnosti. „Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije“ je bila knjiga koju je objavila 1945.godine. Poznata kao slikarka i bolničarka, Nadežda Petrović, ostavila je veliki trag u istoriji. Školovala se u inostranstvu, a svoje znanje i umeće donela je sa sobom po povratku u

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

prosveti, mnogo je putovala, bila je poliglota i pisala je pripovetke, eseje i književne kritike. Govorila je engleski, francuski, ruski, nemački, norveški i švedski.

Kraljica Marija Karadjordjević

Kraljevinu Srbiju, gde njene inovacije i nisu bile baš najbolje prihvaćene. Bila je politički aktivna, pokušavla je da organizuje kulturnu javnost i uz pomoć Branislava Nušića osnovala je Kolo srpskih sestara. Učestvovala je u balkanskim ratovima i tokom Prvog svetskog rata kao bolničarka, a Milunka Savić

Višestruko odlikovana i međunarodno priznata ratna heroina Milunka Savić bila je oličenje hrabrosti. U rat je ušla kao dobrovoljac, predstavljajući se kao Milun, bila je poznata kao odličan i precizan bombaš. Više puta je bila ranjavana, ali to je nikada nije sprečilo da nastavi borbu. Ordenje je dobila između ostaog i za dostignuća u Kolubarskoj bici. umrla je na dužnosti od pegavog Borila se i na Solunskom frontu i tifusa 1915.godine u valjevskoj učestvovala je u odbrani Beograda bolnici. Njen entuzijazam i želju 1915.godine. da promeni, pomogne i modernizuje tadašnje društvo shvaćen je Judita Horovic bila je prva samostalna novosadska preduzetnica. tek nakon njene smrti. Judita je u trgovačkom i poslovZa uređivanje Kalemegdana i Ter- nom životu 19.veka Novog Sada azija, crkve Svetog Aleksandra predstavljala presedan, jer je u to Nevskog (Beograd), prve bolnice vreme bilo neuobičajeno da žena za obolele od tuberkuloze u Srbiji, u vodi (trgovačke) poslove. zgrade osnovne škole „Kralj Petar Prvi“, brojnih stambenih objekata Marija Bursać je prva žena koja je i prvih radničkih stanova u Beo- dobila titulu narodnog heroja u Jugradu bila je zadužena Jelisaveta goslaviji. U ratu je bila bolničarka, Načić, naša prva žena arhitekta. da bi kasnije postala bombaš. 1943. godine je preminula u borbama. Ksenija Atanasijević je bila prva žena filozof, prevodilac i profesor Prva žena vozač bila je Kraljica na Beogradskom univerzitetu, gde Marija Karađorđević, koja je bila je doktorirala. Bila je prva žena pozata po tome što je volela brzu doktor nauka u našoj zemlji, objavožnju, zbog koje je i sama plaćavila je 400 naučnih studija. Bila je la kazne, jer je smatrala da zakoni potpredsednica Ženskog pokreta i članica mnogih internacionalnih važe podjednako za sve. feminističkih udruženja. Režiserka prvog dugometražnog Prva žena akademik koja je prim- jugoslovenskog filma u boji – ljena u Srpsku akademiju nauka i „Pop Ćira i pop Spira“, bila je Sofiumetnosti, bila je Isidora Sekulić. ja Soja Jovanović, naša prva poBila je književnica, prevodilac i zorišna i filmska rediteljka. intelektualka, jedna od najobraIvana Femić zovanijih ličnosti svoga doba. Ceo radni vek je provela radeći u

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Da se nikada ne zaboravi

ovek postaje veći, bogatiji sa svakim novim saznanjem. Novi dan donosi novu spoznaju. Nekada su one male, nekada veće, a ponekad bezgranične, jer otvaraju beskrajan niz novih pitanja, težnji, stavova… Jedan ovogodišnji januarski dan doneo mi je nemerljivu spoznaju o našoj istoriji, i to nakon odgledanog filma „Dnevnik Diane Budisavljević (2019.)“. Reč

koja je zadesila srpske i jevrejske majke i decu. Dovedeni su u logor, i zatim su neka deca odvojena od majki, a niko nije znao ni zašto su tu, ni dokle će ostati, niti šta ih očekuje. Čuvši za ovo tajnovito dešavanje, Diana, koristeći sve svoje sposobnosti, doznaje istinu. Od tog momenta, ona odlučno preduzima akcije pružanja pomoći logorašima u hrani i odeći, ali i izbavljanja dece odatle.

Svedočanstvo o surovom ratnom periodu koji su iskusila, ili nažalost, nisu preživela deca Srba i Jevreja, ovekovečeno je zauvek ovim filmom! A ostaće zauvek zabeležena i neviđena plemenitost, hrabrost, požrtvovanost, empatija jedne samo naizgled krhke žene, a zapravo osobe ogromnog srca i unutrašnje snage, sposobne da istraje u svojoj dobroj nameri. je o Diani Budisavljević, koja je po rođenju bila Austrijanka, ali udajom za lekara Srbina, sa kojim je u Zagrebu dočekala početak Drugog svetskog rata, kao da je postala pripadnik više vera i nacija. Ljudi poput nje, sposobni da ljudsku patnju i nesreću prepoznaju i postave iznad svih društevnih ograničenja, naročito tog vremena, zaista su jedinstveni i zavređuju da se pamte i pominju iz generacije u generaciju. Film prikazuje zajedničku nesreću

Rizikujući i sopstvenu bezbednost, ona ne posustaje u svojim namerama i svu svoju snalažljivost, upornost i empatiju usmerava ka unesrećenim Srbima i Jevrejima u logoru, naročito ka deci. Tokom Drugog svetskog rata Diana je uspela da kroz desetak akcija izbavi iz logora oko 10 000 dece i spasi ih sigurne smrti. Njenom posvećenošću i predanošću ovakvom humanom činu, formirala je kartoteku-arhivu o deci u logoru. Oni više nisu bili samo broj, već je skoro svako imao svoje ime, znalo se

odakle potiče i ko su mu članovi porodice. Nadala se da će jednog dana time preživeli pomoći da se vrate svojim porodicama. Međutim, posle kraja rata službena lica nove Jugoslavije pod pretnjom joj oduzimaju čitavu kartoteku. Ta dokumentacija nikada više nije pronađena. Sav trud odlazi u nepovrat! Tuga! Obuzimala me je tuga, sve jača kako je proticao film. Dokumentarne scene stradanja te dece od gladi, bolesti i izmučenosti su toliko stravične da ostavljaju neizbrisiv trag i obavezuju da tako nešto ne sme nikada da se ponovi, niti takav zločin ikada zaboravi! Ali isto tako, kako smemo da ne pamtimo i spominjemo veliko srce Diane Budisavljević! Film otkriva nešto što nikada ne sme pripasti zaboravu! Ovaj film svedočeći o prošlosti predstavlja putokaz ka budućnosti: nesreća spaja ljude, a poukama iz prošlosti treba se rukovoditi u budućnosti! Napustila sam bioskopsku salu nemo, sa tragovima suza na licu, i dugo, dugo ćutke razmišljala... Ass dr Valentina Radulović

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Bestrna ružica vs. aždaja sa 5 glava

��b��is�� pa�e�i�� v�p�� n�(�)u�� u��

Sedmi sat na knjigom Tantalove muke od strukturnih formula ne osećam ruke.

Gledam lovastatin, pa me muči jad: Zašto ne upisah socijalni rad?!

Zar na moja pleća čitav teret neba? Sve bih sada radila, samo ne šta treba.

Nema optimizmu u mom srcu mesta... Ko će tačno rešiti sva četiri testa!

I noćima ne spavam. Al’ ajde ti lezi s prvim snom petoglava aždaja se kezi.

A nepravde takve još ne vide svet ja sam samo jedna, a njih ima pet!

Da prevrćem slajdove, nemam snage više... Znam taj beta blokator, znam ga kako diše.

Posle ovog ispita, pitaju me gde ću: il’ na ,,pivo s grejpom’’ il’ opet u treću.

Drugi izignorisah, pa me mrko gleda, a samo mu prefiks stane u tri reda.

Hajde, Bože, pomozi, još ovoga puta kad izađu rezultati da ne budem žuta.

Crne misli naviru, teram ih da odu, a glasić će (iz podsvesti): ,, ko vezuje vodu? “

Katarina Jevremović

O pesmi- uzrok i posledice...

Kad sam u decembru 2017. godine pala oslobađajući kolokvijum, postalo je jasno da ću ispit koji sastavlja pet profesorki i koji se sastoji od četiri odvojena testa morati da polažem u celini. I tada sam se zaista osećala kao cvetić pred petoglavom aždajom. Ova pesma je nastala nekoliko dana pre ispita u junskom roku 2018, u trenutku inspiracije i mentalne iscrpljenosti. I bila sam ,,žuta“- u tom roku nisam položila. Ali jesam u sledećem.

Poenta je, drage kolege, položićete- sve. 57

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Milica Rističević HNMI #7

Mit je priča sa poukom o nečemu što se dogodilo u prošlosti, i sadrži obično sakralna bića koja su od osnovnog značaja za neku kulturu. Tako su muze, legendarne tvorevine grčke mitologije, zaštitnice različitih duhovnih aktivnosti čoveka. Smatraju se i onim daškom inspiracije koji pokreće umetnike da stvaraju i istovremeno zarobljavaju i oslobađaju realnost.

re dve godine, Milica se opredelila za farmaciju kao profesionalni poziv. Kako ništa nije crno-belo, ni „prirodnjaci“ nisu po predrasudi samo hladni logični

Nažalost, nepresušne obaveze i razne nezgode na fakultetu su taj žar i ambiciju malo prigušili ali pretpostavljam da nisam jedina. Ako čovek zna da se orga-

„Crpim inspiraciju iz svega što me okružuje. Priroda, ljudi, neuobičajene situacije i one, naizgled, sasvim obične. Kad se malo opreznije zagledaš, sve može biti izvor inspiracije.“

Umetnost ne mogu baš nazvati samo hobijem, jer je duže od svega ostalog u mom životu, već je stvarno neodvojivi deo mene. Bavim se muzikom od šeste godine. Završila sam srednju muzičku školu u Kotoru za solo pevanje, a sviram i klavir, gitaru i ukulele. Takođe, pišem pesme i bavim se fotografijom.“ Ukulele nije baš instrument koji se često sreće na našim prostorima, a Milica je put do njega našla preko filma „Doručak kod Tifanija“ u kome Odri Hebern svira „Moon River“ na njemu. Za beg iz realnosti, preporučuje i „Beskrajnu priču“ koju je napisao Mihael Ende, a posebnu naklonost gaji i prema umotvorinama Laze Kostića, Vaska Pope, Pabla Nerude i Ane Ahmatove. Što se tiče pevanja, ima nekoliko muzičkih žanrova koji prijaju njenom glasu.

umovi već mogu imati sklonosti i u nizuje, sve se može. Imala sam svetu muzike, poezije ili fotografi- period kad sam bila opsednuta je – a u njenom slučaju, u sva tri. fakultetom, da nisam davala sebi oduška, što nije rezultovalo baš „Izabrala sam ovaj poziv jer sam najbolje. To što umetnost nisam oduvek volela hemiju i teme pov- izabrala kao profesionalni poziv je „Najviše volim da pevam soul, ezane sa medicinom. Farmacija već stvar okolnosti, ne smatram to je idealan spoj i jednog i drugog. nekom determinantom u životu. alternativni rok, indi, džez...“

„Jedna od tema za koju smatram da bi u društvu trebalo da se odvoji mnogo više pažnje i vremena je tema mentalnog zdravlja. Nažalost, kod nas se taj segment života zanemaruje, a iz toga proizilaze mnoge stigme o mentalnim poremećajima, specijalistima te prakse i uopšte, ljudi misle da je sramota obratiti se nekome kada ti je potrebna pomoć.“ Neki tvrde da umetnost ima i izvesna lekovita svojstva, kao recimo da Mocartova muzika poboljšava koncentraciju, ili da bojenje smanjuje anksioznost. Duhovna strana čoveka zahteva brigu i negu isto kao i fizička. Onu staru latinsku Homo homini lupus iliti „Čovek je čoveku vuk“ treba potisnuti, a na njeno mesto uvesti

„Ljudima trebaju ljudi“. Pomoć može stizati u raznim oblicima. Jedan od oblika koji zauzima je - znanje. Znati misliti, odlučivati, menjati sebe, prilagođavati se. Dobar deo ove ključne komponente moći stiče se kroz

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

viziju zašto nešto radiš. Nažalost, mladi često upisuju nešto što ih ne zanima, pod uticajem roditelja ili jer jednostavno nisu znali šta drugo. Čovek se često izgubi i slomi pod pritiskom nečeg što voli, a ne nečeg što ga uopšte ne zanima.

obrazovanje, pa je problemati- Mislim da ne treba zapostavljati ka njegovog kvaliteta i kvantiteta stvari koje smo voleli pre fakulteta, konstantno prisutna u debatama. jer je to opet deo nas, ali nije na odmet i pronaći za sebe nešto novo, što do tada nismo iskusili. Mislim da „Poboljšanja u obrazovanju će biti čovek koji ne radi ništa osim što uči jedino ako ljudi uče i rade zbog neke (ne mislim na ispitni rok!) i nema ideje koja ih je i privukla u počet- nikakvih drugih interesovanja ne ku. Mislim da je teško postići bilo može izrasti u kompletnu osobu kakav napredak ako nemaš ideju i i stručnjaka čime god da se bavi.“

Legende i mitovi zasnovani na rečenici „kad završim fakultet“ mogu grdno da zavaraju i stvore utisak da se tokom studija nema vremena za udovoljavanja sebi i pomeranja granica u shvatanju sopstvene ličnosti i sveta uopšte. Muza ima na svakom koraku, očajnički traže pažnju, i treba im dozvoliti da demonstriraju svoje moći. Teodora Marinković

Tirozin oksidaza

Pred Vama se nalazi šema biosinteze adrenalina i noradrenalina. Docrtajte strukture koje nedostaju i dopišite nazive enzima koji učestvuju u reakcijama.

Srećno!

N-metil transferaza R (-) adrenalin

R (-) noradrenalin

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

“Nije dovoljno samo da radite dobre stvari, bitno je da te dobre stvari žive.“

Šarad Sagar

Tako je zaživeo i kongres Tima medicinskih biohemičara koji je uspešno organizovan u novembru mesecu 2019. godine. TMB kongres sa temom Korak bliže budućnosti. Automatizacija. Inovacije. POCT je bila jedinstvena prilika za sve zainteresovane studente da se upoznaju sa novim tehnologijama koje se koriste koriste u struci i da još za vreme studiranja steknu korisna znanja koja će im pomoći da napreduju kao stručnjaci.

ovim inovacijama, učesnici kongresa su imali priliku da čuju kroz niz predavanja i radionica koje su nam održali predstavnici nekoliko prestižnih kompanija koje posluju u ovom polju. Ono što je ovaj kongres TMB-a izdvojilo od ostalih, jeste to da je ovaj kongres obeležio i 10 godina postojanja i rada TMB-a, i okupio brojne koordinatore i članove tima koji su tokom tih deset godina neumorno doprinosili tome da TMB bude to što je danas. U nastavku meseca organizovan je i drugi deo TWINNET razmene Beograd-Gent, gde je deset naših studenata zajedno sa našim Local mobility officer-om uzvratilo posetu kolegama iz Genta i imalo priliku da se bolje upozna sa studentima farmacije iz Belgije, a takođe i da nauče kako izgledaju studije i posao farmaceuta van Srbije, kao i da se nezaboravno provedu. U Beograd su nam su se vratili sa puno utisaka, i nadamo se, novih prijateljstava nastalih tokom razmene. Takođe u novembru, uz pomoć edukativnih koordinatora i Katedre za farmaceutsku tehnologiju

i kozmetologiju, organizovan je i drugi po redu projekat Veština izrade farmaceutskih preparata, sa temom Česte bolesti kućnih ljubimaca – kako im farmaceut može pomoći koji je nizom sjajnih predavanja ukazao na razlike između ljudi i životinja kada je u pitanju terapija i zbrinjavanje. Na projektu smo imali prilike da čujemo koje su to najčešće bolesti kućnih ljubimaca, kako izgleda njihova dijagnostika i na koji način ih izlečiti, sa posebnim akcentom na važnost magistralne izrade veterinarskih preparata, sa ciljem da svojim malim četvoronožnim prijateljima pružimo najbolju moguću negu. Nakon predavanja, usledila je radionica za studente farmacije koja je obuhvatala studiju slučaja, nakon koje su se najbolji oprobali i u izradi predviđenog preparata za životinje koje je ocenjivao naš stručni profesorski žiri. Ova godina je za nas zaista bila nešto posebno, i to sa dobrim razlogom. Sa velikim ponosom možemo da kažemo da naša lokalna kancelarija BPSA postoji i radi već punih 20 godina. Ovaj veliki jubilej obeležili smo proslavom na Farmaceutskom fakultetu

30. novembra. Potrudili smo se da na jednom mestu okupimo sve naše bivše koordinatore, profesore, predavače i predstavnike kompanija koji su podržali nas i naše projekte tokom godina, kao i predstavnike organizacija sa kojima smo sarađivali, i naravno, naše volontere i aktiviste bez čije pomoći nijedna naša akivnost ne bi bila potpuna. Kroz kratku prezentaciju 20 godina rada BPSA-e, podsetili smo se svih lepih trenutaka i anegdota različitih timova, obnovili kontakte i proslavili plodove našeg rada u svečanoj, porodičnoj, BPSA atmosferi. Krajem decembra, došlo je vreme da stari tim preda svoja zaduženja novim entuzijastičnim članovima koji su izabrani, i koji će nastaviti svojim radom da čine BPSA-u sve boljom, kao i brojni članovi tokom njenog dugogodišnjeg postojanja.

Đordje Stanivuk

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

va školska godina je bila posebna Farmaceutski fakultet u Beogradu je u oktobru 2019. godine proslavio 80 godina svog postojanja.

Naša sekcija, FarmArt,se trudila da zabeleži sva dešavanja koja su bila posvećena ovom velikom jubileju. Kraj stare i početak nove godine su nas inspirisali i želeli smo da damo svoj doprinos ovoj proslavi. Novogodišnju jelku u holu smo ukrasili fotograﬁjama studenata, profesora, saradnika i ostalih zaposlenih.

80 fotograﬁja za 80 godina studija farmacije

Želeli smo da kroz fotograﬁje dočaramo rad na fakultetu, studentski život i sve one koje ga sačinjavaju. Uspeli smo da pokažemo čari dobrog kolektiva, divnih studenata i našeg radnog prostora. Realizacija našeg projekta je bila jako zahtevna, bilo je potrebno sakupiti sve fotograﬁje i odabrati one najbolje. Uz pomoć fakulteta uspeli smo da svoju ideju sprovedemo u delo. U prilog tome idu i brojne poruke i reči oduševljenja koje su nam stigle. Drago nam je što je naša sekcija dala svoj doprinos, što smo svoju kreativnost i vredan rad iskoristili na pravi način. Vaš PharmArt

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Konačan okršaj ljudi protiv bakterija Na Beogradskom sajmu u periodu od 5. do 8. decembra 2019. održao se trinaesti po redu Festival nauke pod sloganom ,,Razotkrivanje”.

a najvećoj manifestaciji promocije nauke i obrazovanja učešće je uzelo preko 60 domaćih i inostranih naučnih i obrazovnih institucija. Velikoj posećenosti je doprineo zanimljiv, inovativan, jezgrovit i aktuelan sadržaj. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu se predstavio temom ,,Konačan okršaj ljudi protiv bakterija”. Inspirativnim sadržajem postavke uz interaktivno učestovavanje posetilaca, radili smo na širenju svesti populacije o racionalnoj upotrebi antibiotika. Demonstrativno, ali i uz saradnju sa publikom pokazan je postupak bojenja bakterija po Gramu. Radilo se na edukaciji i uočavanju razlika između bakterijske i virusne infekcije, kao i o potrebi za racionalnom, odgovornom i usklađenom antibiotskom terapijom. Deo postavke su činile i kulture bakteri-

ja zasejane na hranljvim podlogama, gde se posetiocima govorilo kako o štetnosti tako i o dobrobiti bakterija za naš organizam i okolinu. Na maketi bakterije je bila objašnjena građa ovog mikroorganizama, dok se na mikroskopskim preparatima mogao videti bacil antraksa i bakterija koja je uzročnik tetanusa. Uz interaktivne sadržaje, igrice i zabavni materijal animirani su bili i najmlađi interesenti za ovu postavku. Istakle su se bogate i zanimljive postavke ostalih učesnika, dok je najveću pažnju uzimao astronaut sa svemirskim brodom, spirometrija, 5D mreža i ostali hemijski pucajući eksperimenti. Nesumnjivo, da je i ovogodišnji festival dobrineo popularizaciji nauke. Kristina Mirković

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

portsko društvo u 2020. godini računa na 137 aktivnih sportista i još oko 200 članova koji aktivno učestvuju u organizaciji i radu SDFF. Želja Sportskog društva je da u predstojećoj godini organizuje tribinu kojom bi povezali farmaciju i sport, a u kojoj bi voleli da naši profesori i neko od naših reprezentativaca uzme učešće. (još uvek ne znamo tačan datum i temu tribine, ali će rukovodstvo Farmaceutskog fakulteta i kolege biti pravoremeno obavešteni ukoliko dođe do realizacije usled napornog rasporeda). Sportstske sekcije će se pored redovnog treniranja svake nedelje takmičiti i u: • Ligi univerziteta, • Medicinijadi 2020, • Međunarodnom turniru u Novom Sadu, • Studentskom kupu Beograda, • Ligi studenata Beograda, • Eurijadi, • Međunarodnom turniru „ Euro Catalonia “, • Turnir u Basketu 3x3, • I mnogobrojnim humanitarnim na koje se svake godine odazivamo SDFF je 21.10.2019. proslavilo osamnaestogodišnjicu svog postojanja u ovom formatu i još jednom nas podsetilo da predstavlja pionira iz oblasti studentskog sporta na Univerzitetu u Beogradu. Bitna pobeda ostvarena je i van sportskog terena, naime uz bezrezevnu podršku Rukovodstva fakulteta, Studentskog parlamenta, Studenta prodekana, uspeli smo da posle više od 40 godina uđemo u zajednicu za organizovanje Medicinijade. Vidimo se na utakmicama, u prostoriji pored kopirnice, žurkama, a uskoro ćete znati i više informacija vezanih za Medicinijadu2020. Zapratite nas na “instagram” i “facebook” stranicama za više informacija. Želimo da se zahvalimo svima koji podržavaju naš trud i rad, i pomažu nam u bilo kojoj meri, i da obavestimo da su naša vrata uvek otvorena za svaki vid saradnje sa svim nastavnim i nenastavnim osobljem, studentima i organizacijama. Vaše Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

HOR RASTKOVNIK

inula godina je bila jedna od prilično aktivnih, ali i zahtevnih za naš maleni hor. Od amaterskih pevača se retko očekuje puno, ali iz godine u godinu ta neka granica se stalno pomera za nas... Naravno, teško je ostati objektivan kad svog konja treba hvaliti, ali daleko da je nezasluženo.

godišnji koncert u holu fakulteta.

Prođoše ispiti, došao novi semestar, mašina se vraća u rad. Već uveliko poznato i očekivano, gostovali smo i na ovogodišnjoj Frankofoniji u martu mesecu. Sledeća stanica – Kopaonik – prvo naše učešće na Kongresu biomedicinskih nauka kao hor ovog aprila. Ipak, ovo su sve usputne stanice... doduše Počela nam je nova škol- nikako manje važne. Ono za šta se ska godina, došli nam brucoši, zapravo spremamo jeste koncert dočekasmo ih uz pesmu. Mnogo u Studentskom kulturnom centru veština se kuje na farmaceutskom koji će biti održan u maju mesecu fakultetu, ali pevačko umeće je pos- (s tim što u trenutku pisanja teksta lednje što su očekivali u tom tre- nemamo informacije o održavannutku. Par njih se prevarilo pa nam ju koncerta – više o tome na našoj se pridružiše. Ubrzo smo imali i Fejsbuk grupi, a i na sajtu fakultekraći nastup na svečanoj Akademi- ta, kad bude bilo aktuelno!) kao ji povodom 80 godina rada fakulte- završna tačka ove sezone, sa dosta ta, za koju priliku smo održali i interesantnim repertoarom. A najedan veliki koncert juna meseca. posletku, knjige u ruke! Krajem decembra, već očekivano i Stefan Tomić tradicionalno, održali smo i Novo-

Naravno, pevača nikad na pretek, pa vas pozivam da nam se pridružite na probama, ponedeljkom i sredom od 20h u amfiteatru A2! Ako volite pevanje i delite naš entuzijazam, dobro nam došli!

Pharmacy&Future Fair Pharmacy&Future Fair je naziv koji već neko vreme odjekuje u ušima studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Ove reči se neobavezno provuku kroz hol fakulteta, vežbaonice i menzu, ali – o čemu je zapravo reč? Šta je to Pharmacy&Future Fair i kome je namenjen? Šta nam ovaj događaj pruži? Kada se održava? Svi studenti moraju pre ili kasnije steći određene profesionalne veštine i biti spremni da ih bez ustručavanja i straha primene na budućem poslu. Treba steći širi pogled na svet, dodatno se usavršiti i biti spreman za pravljenje prvog koraka. Treba pronaći način za rešavanje potencijalnog problema koji se može desiti, funkcionisati u poslovnom okruženju i biti pravi timski igrač – onaj koji će raditi na tome da doprinese zajedničkom cilju. Pitate se, da li je sve ovo zapravo moguće postići? Ako jeste, kako?

Odgovor je Pharmacy&Future Fair. Ovaj dvodnevni projekat je prava prilika za povezivanje i upoznavanje studenata i potencijalnih poslodavaca. To je šansa za lični i profesionalni razvoj kroz seriju isplaniranih radionica i simulacija intervjua, case study slučajeva i panela sa najvećim farmaceutskim kompanijama u Srbiji. Treba vam još neki razlog da ovaj jedinstven događaj ubeležite u svoje kalendare? Dobićete informacije o svetu farmacije i aktuelnim prilikama za posao u farmaceutskim kućama i apotekama na teritoriji Srbije. Pored toga, imaćete priliku da osvojite neku od nagrada koje obezbeđuju naši sponzori, čujete brojna iskustva poslovnih ljudi i saznate šta vam je potrebno da uspete u ostvarivanju svojih snova!

6. i 7. novembar 2020, Farmaceutski fakultet u Beogradu. Druženje, učenje i nove veštine. Imate neko pitanje? Kontaktirajte nas na društvenim mrežama ili putem email adrese: ph.fair2020@gmail.com Jelena Branković