Pohod farmceuta na Đakov vrh - Letnja akcija CNIRS-a 2016.

Nakon dve godine pauze opet smo organizovali „Letnju akciju“. Oko sedam sati ujutru, tog 11. jula okupilo se nas dvadesetak kod Pančevačkog mosta. Uprava grada Vršca nam je obezbedila autobus. Kroz dva sata smo bili na Vršačkom bregu, u planinarskom domu. Imali smo samo jednu kraću pauzu na izlazu iz Vršca, kako bismo obezbedili dovoljne količine vode, ali je na kraju drugog dana ipak malo zafalilo.

Bili smo smešteni u šesnaestokrevetnoj sobi uz produžetak na tavan sa nekoliko dušeka (izlgeda lepše nego što zvuči). Pred ručak, koji nam je spremio domaćin Mile, imali smo pauzu da se bolje upoznamo (bilo nas je sa svih godina studija) ali i da obnovimo znanje iz botanike, ili da one koji će tek polagati nešto naučimo.

Milivoj Vučanović, jedan drugi Mile i rendžer u rezervatu prirode "Vršačke planine", nam je bio vodič tokom dva dana naše akcije, kao i jedna volonterka, Danijela. Prvog dana naš cilj je bio osvajanje Đakovog vrha (449 m) i svi su u tome uspeli uprkos veoma strmom nagibu. Sa vrha se pružao pogled na prostranu ravnicu. Usput smo na dva mesta uzorkovali vodu sa izvora.

Vrativši se u dom, nakon kraće pauze, pokušali smo da determinišemo neke od biljaka koje smo sakupili i stavili ih u presu za herbarijum. Nakon večere smo igrali karte i sabirali dotadašnje utiske praveći planove za sutrašnji dan. Jedino su nam smetali komarci.

Drugi dan je, pošto su se neki uspavali, počeo muzikom za buđenje. Nakon doručka, oko osam sati smo krenuli na potez "Široko bilo", gde nam je cilj bila akumulaciona brana. Spuštali smo se kroz gustu šumu sa mnoštvo potoka koji su već bili presušili. U jednom trenutku, Mile je malo požurio sa jednim delom ekipe, dok je nas pola zaostajalo jer smo razgledali i komentarisali biljke. A onda smo naišli na raskrsnicu. Obe staze su bile obeležene i nakon kraćih konsulatcija skrenuli smo levo, što se tek sat vremena kasnije ukazalo kao pogrešno. Put je bio malo zarastao, negde slabo prohodan a onda se staza svela na suvo korito potoka. Svi smo se nadali da nismo pogrešno skrenuli i s vremena na vreme smo uglas zvali vodiča, ali nije bilo odgovora. Naišavši na još neprohodniji teren, odlučili smo da se vratimo. Telefonskog signala nije bilo, nismo mogli nikoga da pozovemo. Jedino smo mogli istim putem da se vratimo u dom. Nekako smo ipak uspeli da se čujemo sa vodičem i nešto izmenjenom stazom se vratili u dom. Da se nismo zagubili, verovatno nikada ne bismo izašli na proplanak na kome smo našli nekoliko vrsta biljaka i gljiva koje smo uzorkovali. Imali smo mnoštvo materijala i bilo nam je potrebno dosta vremena da sve sredimo.

Sakupili smo dosta lekovitih biljaka i lišća drveća za herbarijum, uzoraka biljaka i vode za studentske naučno-istraživačke radove na botanici, farmakognoziji, toksikologiji i analitičkoj hemiji. Oko osam uveče smo stigli na fakultet i razvrstali sav materijal.

Složili smo se da bi naredna akcija trebalo da traje duže, oko pet dana, i da bude na planini sa većom nadmorskom visinom. U planu su takođe i barem dva jednodnevna izleta kao priprema za narednu Letnju akciju. Nadamo se da ćete sledećom prilikom biti deo našeg tima!

Veliku zahvalnost dugujemo Dejanu Maksimoviću iz prirodnjačkog društva "Gea" i ekološkog centra "Stanište" koji nam je pomogao u organizaciji, rendžeru Milivoju Vučanoviću koji je izdvojio svoje vreme da nam pokaže teren, Upravi grada Vršca koja nam je obezbedila autobus i, naravno, Marini Kolundžić sa Katedre za farmakognoziju koja je ova dva dana provela sa nama.

Nikola Bošković, CNIRS tim