__MAIN_TEXT__

Page 1

ISSN 2466-4472

ÄŒasopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #9 :: Novembar 2020.


SupHa Broj 9, novembar 2020. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Milan Ćirić Teodora Tea Antić Urednici: Jelena Branković Nađa Petrović Dizajn i uređenje časopisa: Miloš Petrović Aleksandar Stojković Nenad Popović Autori tekstova: Aleksandra Marković Anja Petković Bojana Pejović Emilija Popov Jasmina Timić Jelena Branković Katarina Jevremović Marija Paunović Mihailo Savković Milan Ćirić Milica Ognjanović Milica Tadić Milica Vukajlović Milica Zlatanović Nađa Petrović Nikola Bošković Teodora Marinković Teodora Tea Antić Valentina Radulović Lektori: Katarina Sićović Teodora Marinković

Uvodna reč urednika

Dragi naši čitaoci, bivši i sadašnji studenti, kolege i profesori, Predstavljamo vam deveto izdanje SupHa-e, časopisa svih studenata Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da potpišem ovo, pod mojim uredništvom poslednje izdanje časopisa, zajedno sa urednicom Teodorom Teom Antić. Verujem da časopis ostaje u dobrim rukama i da će još više napredovati od ere mog uredništva koja traje od 2017. godine. Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa izuzetnim ljudima, koji su odlučili da ne budu nemi posmatrači studija već su se priključili jednoj ovakvoj organizaciji. Primarni cilj naše organizacije je kulturno uzdizanje studenata u ovim teškim vremenima za kulturu i umetnost jer biti farmaceut nije samo titula, već i stil života i način življenja. Ovom prilikom sam citirao prof. Medenicu, profesorku u penziji, koja je svako predavanje završavala kulturnim sadržajem radi istog cilja, a ne pukim prebrojavanjem broja prisutnih. Od 2017. godine do danas, SupHa je znatno napredovala, počev od samog sadržaja časopisa do povećanja tiraža i štampe u boji. Postala je jedna stabilna organizacija sa konstatno velikim brojem kvalitetnog kadra. Želim da se zahvalim svima koji su dopineli da dostignemo ovaj kvalitet, a pre svega studentima, mojim kolegama, članovima redakcije. Svi autori tekstova, dizajneri i lektori ovog časopisa su studenti našeg fakulteta. Dodatno, zahvalio bih se i upravi fakulteta na podršci bez koje ništa od navedenog ne bi bilo ostvarivo. U ovom broju imaćete priliku da pročitate o različitim temama iz oblasti nauke i farmacije, kultutre, zdravlja, zabave i studentskog života. Takođe, imaćete priliku da počitate i intervjue sa istaknutim članovima farmaceutske zajednice. Ukoliko pored farmaceutskih nauka imate afiniteta i prema pisanju ili znate šta prija oku i pomogli biste nam u dizajniranju časopisa, pozivamo vas da se priključite našoj redakciji. Časopis izlazi dvaput godišnje, jedanput u semestru. Sve pohvale, kritike i sugestije su dobrodošle i možete ih poslati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs. Glavni urednici, Teodora Tea Antić i Milan Ćirić

supHa tim Miloš Petrović

Nađa Petrović

Jelena Branković

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa: JP Službeni glasnik Jovana Ristića 1, Beograd

Katarina Sićović Teodora Marinković

Milica Ognjanovic

Milica Tadić

Katarina Jevremović

Naslovna strana: watergrades.com Kontakt: casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Anja Petković

Emilija Popov

Nikola Bošković Milica Zlatanović

Milica Vukajlović

Marija Paunović

Nenad Popović Aleksandar Stojković

Mihailo Savković Aleksandra Marković


U ovom broju Nauka Jedete li plastiku?___________________________________________4 Bipolarni poremećaj______________________________________6 Pčele, vrsta pred istrebljenjem_______________________________8

Informacije iz sveta farmacije Iz istorije medicinske biohemije: Prof. dr Ivan Berkeš____________10 Tehnologija CRISPR-Cas9_________________________________14 Uloga zdravstvenih radnika tokom pandemije : Iskustva profesora_16

Intervjui Potpukovnik dr sci. med. Bratislav Dejanović _________________22 Mr ph Nela Janković_____________________________________26 Dr Bojan Trkulja________________________________________28

Zdravlje Salvestroli_____________________________________________31 Magnezijum____________________________________________34 The dancing brain: Pokret koji leči__________________________36 Bolest balkanskog seljaka: Balkanska endemska nefropatija_______38

Kultura O tipografiji ili... Koliko je važno uređivanje teksta_____________43 Stogodišnja hronika domaćeg filma_________________________46 Budimo jezikopoznavaoci_________________________________51 „Gospodar muva“: roman o srušenoj civilizaciji_________________52

Zabava SUPHA Leksikon________________________________________54 HNMI - Isidora Bošković__________________________________58 Osmosmerka i sudoku____________________________________60

Studentski Život Moj put farmacije _______________________________________61 PharmArt_____________________________________________64 Sportsko društvo________________________________________66 BPSA________________________________________________67


ⓃⒶⓊⓀⒶ

O

JEDETE LI PLASTIKu?

ljude će se tek osetiti u godinama mali, ona može proći i kroz pokoje dolaze prema mišljenju ne- stojeće sisteme za prečišćavanje voda. Mikroplastika se nalazi kih naučnika. i u pijaćoj vodi i u vodi u plasPretpostavljam da vam se ne svi- tičnoj ambalaži, generalizovano đa ideja da jedete plastiku? Ali je mikroplastiku možemo pronaći jedete! Najveći problem predstav- svuda gde ima plastike čak i u ljaju komadići plastike različitog vazduhu. Glavna vrsta plastike porekla dijametra manjeg od 5 u prašini koja pada na zemlju je milimetara, nazvani mikroplasti- polistiren, koji se koristi u ambaka, čije se postojanje proučava tek laži za pakovanje i ne uspeva da poslednjih 16 godina otkad ju je se u potpunosti reciklira. Druga kao pojam uveo profesor Ričard vrsta veoma zastupljenih čestica Tompson. Čestice mikroplastike mikroplastike je polietilen koji mogu nastati i raspadanjem plas- se koristi za proizvodnju plastičnih predmeta koji dospeju u tičnih boca i kesa. Istraživači su pomoću atmosferske simulaciOkeane i mora sveta trenutno zagađuje preko 150 miliona je onečišćenja, ustanovili da je tona plastičnog otpada. Procenjuje se da plastični otpad povr- plastični otpad putovao atmosferom i do stotinu kilometara od šine jedne Aljaske pluta morima i okeanima. njegovog izvora. Prema naučnim be počela je da opterećuje život- more pod uticajem UV zraka ili podacima glavni izvori zagađenu sredinu. Svetska zdravstvena pak dospeju tamo kao sastavne nja mikroplastikom su sintetički organizacija zagađenje životne komponente nekih kozmetičkih materijali za izradu odeće (35%), sredine plastikom definiše kao preparata. S obzirom na to da je automobilske gume (28%), preparati (2%). urgentan problem. Posledice po dijametar mikroplastike veoma kozmetički d kada je sredinom 20. veka plastika ušla u masovnu proizvodnju na Zemlji je iz godine u godinu ima sve više. Magazin New Scientist tvrdi da je od 1950. godine proizvedeno više od 9 milijardi tona plastike. Oko ¾ ubrzo odbacimo, a oko 80% završi u životnoj sredini ili na deponijama. Na godišnjem nivou u njima završi i do 8 miliona tona plastike prema procenama UN. Budući da plastika nije prirodni proizvod već sintetička tvorevina čoveka, ubrzo, od početka komercijalne upotre-

4


Danas postoje dve osnovne klasifikacije mikroplastike. Mikroplastiku delimo na primarnu i sekundarnu. U primarnu mikroplastiku spadaju bilo koji plastični fragmenti ili čestice koje su veličine 5 milimetara ili manje pre nego što dospeju u životnu sredinu. Tu se ubrajaju mikro-vlakna (od odeće), mikroperlice i plastične granule (polietilenske granule od kojih se pravi plastična ambalaža). Sekundarna mikroplastika je ona koja nastaje raspadanjem većih plastičnih proizvoda nakon njihovog ulaska u okolinu prirodnim vremenskim procesima. Vremenom, vrhunac fizičke, biološke i hemo-fotodegradacije, uključujući fotoraspadanje uzrokovano izlaganjem sunčevoj svetlosti, može smanjiti strukturni integritet plastičnih otpadaka do veličine koja se na kraju ne može videti golim okom. Ovaj postupak razbijanja velikog plastičnog materijala na mnogo manje komade poznat je i kao fragmentacija. Izvori sekundarne mikroplastike uključuju flaše vode i sokova, ribarske mreže i plastične kese, itd. Obe vrste mikroplastike u okruženju opstaju jako dugo, posebno u

ⓃⒶⓊⓀⒶ Uticaji mikroplastike na ljudski organizam su još uvek u procesu istraživanja, zasad se nagađa da može dospeti čak i u sofisticirane sisteme kao što je krvotok i da tamo može poremetiti fiziološke procese.

vodenim i morskim ekosistemima.

nosno rešenje jer smo doživeli da se proces razgradnje na mikročeU skoro svakom organizmu ko- stice samo ubrzao, pojavom biomercijonalno važnih riba pro- razgradive plastike, a ne smanjio. nađene su čestice mikroplastike. Mi jesmo dobili vizuelni efekat UN tvrdi da 30% ukupne popu- smanjenja plastičnog otpada iz žilacije morskih riba u svetu sadrži votne sredine, što je za većinu ljudi čestice mikroplastike u sebi. Ta- važno da se određeni problemi ne kođe prema jednoj teoriji UN vide, ali sa spoznajom pojma i podo 2050. godine bi u okeanima tencijalnih efekata mikroplastike i morima, maseno gledano, mo- na sve žive organizame, problem glo biti više plastike nego ribe. zagađenja i njegovih efekata je samo premešten iz jednog u drugi Naučnici su smatrali da imaju reše- oblik. nje za ovaj globalni problem celog sveta, a to je biorazgradiva plastika. Doskora smo smatrali da je miMeđutim, to nije bilo toliko spaso- kroplastika nešto što nas ne opterećuje u velikoj meri, a sada smo Veliki problem nastaje kada se mikroplastika uključi u la- došli do toga da su naučnici počeli nac ishrane, odnosno kada različiti organizmi od najsitnijih da uviđaju i pronalaze ostatke miplanktona pa do mega faune svojom ishranom konzumiraju kroplastike u ljudskom organizmu i u stolici. Studije od pre nekoliko mikroplastiku, koja će kasnije istim tim lancem završiti na godina su to i potvrdile – 20 čeljudskoj trpezi, a samim tim i u organizmu. stica mikroplastike pronadjeno je u svega 10 grama ljudske stolice. Austrijski naučnici su proučavali kretanje mikroplastike u ljudskom organizmu i zaključili da su svi ispitanici imali male čestice mikroplastike u organizmu, što predstavlja faktor rizika jer još uvek nema dovoljan broj naučnih studija i istraživanja koje se bave efektima mikroplastike na ljudski organizam. Istraživanja na životinjama sugerišu da mikroplastika može da uđe u krvotok i limfni sistem, a može čak doći i do jetre. Pored toga, mikroplastika može da uzro-

5


ⓃⒶⓊⓀⒶ

kuje oštećenje creva i da utiče na resorpciju hranljivih materija.

U praksi plastiku treba koristiti na odgovoran način, odnosno svesti njenu upotrebu u svakom obliku na minimum, insistirati na njenom recikliranju, koristiti je višenamenski i naravno zameniti je drugim materijalima koji su ekološki, gde god je to moguće, jer na taj način doprinosimo zaštiti planete i svih nas. Ono što svako od nas, kao individua, može uraditi jeste kontinuirana edukacija i povećanje svesti o negativnim uticajima plastike na životnu sredinu. Potrebno nam je da razvijemo kulturu življenja sortiranja i reciklaže platičnog, a i ostalih vrsta otpada. U kozmetickim preparatima treba izbegavati suspstance kao što su polietilen, polipropilen, polipropilen teraftalat, najlon, polimetil metakrilat, akrilati jer sa njima imamo čiste zagađivače u svojim rukama. Ako ne budemo mislili o otpadu i sami ćemo postati otpad, a naša plava Planeta će postati crna Planeta, zato što nismo mislili o njoj, zbog sopstvenog nemara. Mihailo Savković Literatura: 1. https://www.unenvironment.org/resources/report/microplastics 2. https://www.bbc.com/serbian/lat/svet49433413 3. https://www.nationalgeographic.rs/ vesti/12728-naucnici-potvrdili-mikroplastika-je-svuda-cak-i-u-ljudskom-organizmu.html 4. https://oceanservice.noaa.gov/facts/ microplastics.html 5. https://echa.europa.eu/hot-topics/microplastics

6

Bipolarni poremećaj Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki četvrti čovek se u nekom periodu života suoči sa određenim mentalnim poremećajem. To su ljudi kao mi, ljudi sa kojima se susrećemo svaki dan – neki od njih su nam kolege, neki nam popravljaju sitne kvarove po kući, neki upravljaju javnim gradskim prevozom, neki pišu knjige koje čitamo. Procenjuje se da oko 450 miliona ljudi na planeti u ovom momentu vodi bitku sa nekim mentalnim oboljenjem, što ih stavlja u nezavidnu poziciju jednog od vodećih zdravstvenih problema današnjice.

U

prkos činjenici da postoje dobri vidovi terapije i efikasni lekovi, samo oko polovina ljudi sa poteškoćama vezanim za mentalno zdravlje će potražiti pomoć. Razlozi za to često su ekonomske prirode ili je, pak, u pitanju nedostupnost kvalifikovanih profesionalaca u manje razvijenim zemljama. Ipak, glavni uzrok odustanka ljudi od traženja pomoći, čak i kada su u povoljnoj finansijskoj situaciji i kada imaju dostupne lekare, jeste stigma.

manično-depresivni poremećaj, hronično je, rekurentno stanje koje podrazumeva promene raspoloženja. One variraju između blistavih visina manije i strmoglavih, mračnih dubina depresije. Najčešće se javlja između 15. i 30. godine života.

Etiologija bipolarnog poremećaja još uvek nije poznata. Međutim, pretpostavlja se da on nastaje složenom interakcijom genetskih i sredinskih faktora.

Osoba koja prolazi kroz maničnu epizodu osetiće neke od sledećih simptoma i znakova: povećanu Bipolarni poremećaj, poznat i kao energiju, smanjenu potreba za


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Jedna je od bolesti koje se neretko pogrešno dijagnostikuju i dešava se da biva protumačen kao depresija (naročito ukoliko se depresivne epizode jave pre maničnih), ADHD, granični poremećaj ličnosti i shizofrenija.

snom, euforiju, iritabilnost, povećanu govorljivost, nedostatak koncentracije, prekomerno samovrednovanje. Simptomi se mogu manifestovati i kao nekontrolisana kupovina i povećan seksualni nagon, što može dovesti čak i do varanja partnera. To je mnogo više od osećaja

zode, s druge strane, uključuju: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja u svakodnevnim aktivnostima, osećaj beznadežnosti, krivice i niže vrednosti, stalan umor, insomniju ili hipersomniju, smanjenu koncentraciju, neodlučnost, promene u apetitu koje dovode do značajnog povećanja ili

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i anamneze. U terapiji se najčešće koriste litijum, antiepileptici i antipsihotici. da ste puni energije ujutru kada se probudite, koji nestane već do podneva. Iako su epizode manije ono što razlikuje bipolarni poremećaj od depresije, osoba može i uglavom i provodi mnogo više vremena u epizodama depresije nego manije ili hipomanije. Hipomanija je blaži oblik manije, kraće traje i obično se doživi kao pozitivan porast energije koji, štaviše, može da poveća produktivnost i kreativnost. Međutim, upravo zato pacijent često biva obmanut da je sve u redu ili se čak ni ne seća da je imao epizodu hipomanije, jer je prosto nije prepoznao kao nešto neuobičajeno.

smanjenja telesne mase. Mogu biti prisutne i misli o smrti, a katkad dolazi i do pokušaja suicida. To može ići i toliko daleko da osoba ne odlazi na posao i ne javlja se porodici, ni prijateljima. Dakle, u teškim epizodama manije ili depresije, intenzitet simptoma može se negativno odraziti na profesionalni, porodični i socijalni život.

može ostaviti traga na ciljeve i socijalne odnose obolelih. Međutim, uz adekvatnu medicinsku negu i pravovremeno traženje pomoći, pacijenti mogu steći veštine za dobro snalaženje sa bolešću i strategije koje im olakšavaju svakodnevicu, omogućavajući im da žive relativno normalan život.

Savremeno doba, pored mnogobrojnih benefita, donelo je sa sobom i stalnu izloženost faktorima koji nepovoljno utiču na naše mentalno zdravlje. Pored toga, u društvu u kojem živimo i dalje postoje predrasude i barijere kada je reč o traženju stručne pomoći. Iz tog razloga, posvećivanje veće pažnje prevenciji i promociji mentalnog zdravlja, na nivou celokupnog društva, od izuzetne je važnosti. Svaki pojedinac može dati svoj doprinos koristeći zdrave mehanizme nošenja sa stresom, poput fizičke aktivnosti i izdvajanja dovoljno vremena za odmor, kao i kroz pružanje podrške prijateljima i porodici. Svaki trud, ma koliki on bio, značajan je delić slagalice i korak napred ka normalizaciji shvatanja mentalnih oboljenja. Marija Paunović Literatura:

[1] https://www.psychologytoday.com/ us/basics/bipolar-disorder [2] https://www.psychologytoday.com/ us/blog/brain-and-behavior/201609/understanding-bipolar-disorder [3] https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bipolar-disorder/symptoms-causes/syc-20355955

Trajanje i frekvencija epizoda manije i depresije pokazuju ogromnu interindividualnu varijabilnost i ne postoji obrazac po kojem se smenjuju ove epizode.

Znaci i simptomi depresivne epi- Bipolarni poremećaj svakako da

7


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Pčele

vrsta pred istrebljenjem 24 časa, dizanterije nakon 10 časova, a bacil koji izaziva trovanje krvi pri hroničnom bronhitisu i pneumoniji ugine posle 4 dana. Italijanski lekar Anđelo Dubini smatra da med sprečava truljenje organskih materija ne samo time što onemogućava da vazduh dopre do njih, već i stoga što sadrži poslednjih nekoliko gomravlju kiselinu koja je izvrsno dina, povećao se broj sredstvo protiv truleži. Po Vajtu, kolonija pčela, posebno značajan antibakterijski činilac na teritoriji Sjedinjenih Američkih meda je i enzim glukooksidaza, Država, koje su uginule. Tek 2012. veoma slična penicilinu V. Shodgodine ozbiljnije je počela da se no tome, pčelinji med se ne može razmatra takozvana „pčelinja kriuplesnjaviti pa je njegova trajnost za”, kada je grupa advokata iznela praktično neograničena. Ova teza slučaj u kojem „okrivljuje” pesticiDoktor V. G. Saket, bakteriolog je dokazana i pronalaskom 8 pode neonikotinoide, koji su zamenili Poljoprivrednog koledža u Kolo- suda sa hemijski nepromenjenim organofosfate, za ekstremno smaradu, ustanovio je da bacili tifusa medom starim najmanje dve hiljanjenje populacije ove vrste. Studija i paratifusa uginu u medu nakon de godina u ruševinama antičkog koju su nakon ovoga sproveli istragrada Pastruma, južno od Napulja. Pčelinji med ima antimikotično i baktericidno delovan- Doktor Buhner je dokazao da šumje usled prisustva pre svega inhibina i fitonicida – antibioti- ski med poseduje značajno izražeka viših biljaka poput belog i crnog luka, a koji su produkti nije antimikrobno delovanje u odnosu na cvetne medove od kojih su izlučivačke delatnosti pčela. u ovom pogledu najznačajniji lipov med i med od jesenskog vreska. Nepohodno je radi očuvanja ovih svojstava med čuvati u tamnim posudama zaštićen od svetlosti i ne zagrevati ga.

„Gde ima pčela, ima i cveća; a gde god ima cveća, ima i novog života i nade”, rekla je jednom prilikom Kristi Lefteri i bila je u pravu.

U

živači Odelenja za poljoprivredu i Državno sveučilište u Misisipiju pokazala je da su neonici dalеko od najsmrtonosnijih za pčele, pa ipak i dalje postoji zabrinjavajući pad broja ovih oprašivača, pri čemu se 35% njih suočava sa izumiranjem u celom svetu. „Ukoliko bi pčele nestale sa lica zemlje, čovek bi imao samo još četiri godine života”, rekao je Moris Metelink u svojoj knjizi „Život pčelа“. Shodno tome, a i činjenici da od 20 000 vrsta pčela svega sedam vrsta je medonosno, hajde da se podsetimo zašto su nam pčele važne.

Na Prvom međunarodnom simpozijumu o apiterapiji 1974. godine u Madridu, španski lekar Lopis Paret izneo je svoju studiju u kojoj je koristio polen za lečenje depresivnog sindroma, iznurenosti ili astenije

8


i alkoholizma. U većini slučajeva teških depresivnih sindroma sam polen nije imao efekta, ali davan zajedno sa antidepresivima dolazilo je do poboljšanja kliničke slike čak i kada su lekovi davani u značajno manjim dozama od uobičajenih. Daljim uzimanjem polena uspelo se sprečiti ponovno javljanje depresije. Na području psihijatrije veliki procenat čine osobe koje boluju od iznurenosti, melanholije i astenije, a glavni uzroci takvog stanja leže u karaksteristikama dnevnog života ljudi današnjice. U ovakvim slučajevima, polen se pokazao kao energetski faktor od velikog značaja, gde su se pacijenti već nakon nekoliko dana primene osećali bolje pokazujući veću želju za komuniciranjem sa okolinom. U slučaj alkoholizma, pogotovu kod hroničnih oblika, kada dolazi do nedostatka vitamina i belančevina ustanovljeni su najbolji rezultati, postignuti sa dozom polena od 2 do 3 grama na dan. Primenu meda u lečenju započeli su nakon laboratorijskih ispitivanja koja su dokazala da med deluje baktericidno na Trihomonas vaginalis, izazivača ove bolesti. Od 117 žena koliko ih je bilo lečeno medom od majčine dušice, vranilove trave, lipe i planisnkog cveća, njih 110 otpušteno je kao potpuno izlečeno.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Osim što je pokazao mogućnost primene u psihijatrijskim slučajevima i alkoholizmu, med i polen se mogu primenjivati i u ginekologiji, što je dokazala grupa bugarskih naučnika, doktori Tonev, Mladenov i Borov koji su imali veliki uspeh u terapiji medom trihomonadnog kolpitisa.

nenadmašna stakla sa slikarskim vizijama stvorio na pčelinjaku. Svedočenje o tome da smo do te mere naviknuti na priče o štetnosti industrijalizacije i propadanju čovekove sredine da smo prestali da obraćamo pažnjum zabeležila je kamera poznatog beogradskog filmskog snimatelja i režisera dokumentaraca Petra Lalovića. Ovaj umetnik je nakon premijere filma „Ukus meda” 1977. godine rekao: „Snimio sam taj film kao naučnopopularni, ali gledaoci su ga shvaTokom vekova zagonetni život i tili i kao poziv za zaštitu pčela kao rad pčela predstavljao je inspira- dela prirode”. ciju za veliki broj umetnika. Nobelovac Moris Metelink je više od Usled podizanja svesti o istrebljedvadeset godina izučavao život nju pčela, 20. maja 2017. godine pčela pri čemu je postao i strasni održan je prvi Svetski dan pčela pčelar pre nego što je napisao knji- koji se od tada održava svake gogu „Život pčela”. Miodrag Nagroni, dine datog datuma. Postavlja se slikar i grafičar, čiji su radovi ušli pitanje: „Šta možemo da uradimo u mnoge svetske zbirke i muzeje za pčele, kad one već tako mnogo od Pariza i Osla do Vašingtona i rade za nas?” Kako pčele poboljšaSao Paola tvrdio je da su za njega vaju našu ishranu proizvodeći hrapčele simbol rada i svega onoga što nu bogatu mikronutrijentima, mi ulepšava život. Pčelama je inspiri- im možemo vratiti uslugu sadnjom san i jedan od najvećih umetnika lokalnog bilja prilagođenog lokalsvetskog naivnog slikarstva, Ivan nim pčelama, ali isto tako možemo Generalić, koji je mnoga svoja ostavljati i velike zelene površine

onakve kakve jesu, na koje su pčele naviknute i koje smatraju svojim domom. Kako su pčele gotovo čitav dan u pokretu jako je važno obezbediti im vodu, pri čemu je dovoljno ostaviti malo veću posudu napunjenu vodom, sa pokojim kamenom ili štapićima kako se pčele ne bi udavile. Umesto pesticida, fungicida i insekticida u baštama, probajmo da nađemo prirodnije rešenje za naše baštenske probleme. I poslednje, ali ne manje važno, kako se veliki broj ljudi boji pčela, bitno je da se edukujemo o njihovom načinu života i shvatimo da nas pčela neće namerno ubosti, već da je to njen mehanizam samoodbrane kada se oseti ugroženom. Milica Vukajlović Izvori:

1. Poljoprivredna literatura – Nijaz Abadžić „Pčele i zdravlje” – Nolit 1982. 2. „The world faces pollinator collapse” – GeneticLiteracyProject.org 3. „Bee-ing grateful to our pollinators” – Food and Agriculture Organization of the United Nations

9


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Iz istorije medicinske biohemije

Prof. dr Ivan Berkeš

u čast 110--godišnjici njegovog rođenja)

(

U sagledavanju istorijata obrazovanja i izučavanja medicinske biohemije jedna od najznačajnijih ličnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji bio je prof. dr Ivan Berkeš. Svojim radom i angažovanjem, najpre u Zagrebu i Skoplju, a potom i u Beogradu, utemeljio je medicinsku biohemiju kao naučnu i zdravstvenu disciplinu na našim prostorima.

1936. godine. U toku svojih studija Ivan Berkeš je postao demonstrator u Hemijskom institutu na trećoj godini studija i tada je pod uticajem prof. Tomislava Pintera počeo posebno da izučava analitičku i fizičku hemiju, a potom pod uticajem prof. Miloša Mladenovića i organsku preparativnu hemiju i mikroanalizu po Preglu. Godinu 1937. je, nakon završenih studija, odine 1910. u Bjelova- tirocinijum 1930. godine, a potom proveo u Nišu, Prizrenu, a potom ru se 13. novembra rodio je 1933. godine i diplomirao. Ipak, i Zgarebu gde je odsluživao obaveIvan Berkeš i tu je završio Ivan Berkeš je nastavio studiranje zni vojni rok. Nakon toga, kao loosnovnu školu, potom 1929. godi- u okviru Filozofskog fakulteta gde gičan sled njegovog izučavanja bio je doktorat, te je Ivan Berkeš 1939. ne i klasičnu gimanziju, a nakon potom studira i tzv. sedmu grupu godine pod rukovodstvom prof. dr završene gimnazije upisao je far- predmeta koja je uključivala heMiloša Mladenovića završio dokmaceutski odsek na Filozofskom miju, eksperimentalnu fiziku, ma- torsku disertaciju na temu „Prilog fakultetu u Zagrebu. Kako su stu- tematiku, mineralogiju i botaniku. poznavanja kiselina Elemi smole“ dije farmacije u to vreme zahte- Imajući u vidu da je ranije završio čime je stekao titulu doktora filovale i predstudijsku praksu, nju je studije farmacije, priznata su mu zofije u oblasti hemije. Te godine obavljao u apoteci mr farm. Stani- dva semestra, te je sedmu gru- dr Ivan Berkeš je izabran i za asislava Ilakovca u Zagrebu i položio pu predmeta završio i diplomirao stenta-dnevničara na Hemijskom

G 10


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

institutu Medicinskog fakulteta u Zagrebu i sa prof. Pinterom je radio na više problema koja su se ticala koloidne hemije i neorganske analitike.

Dve godine nakon sticanja doktorata, 1941, na prostoru tadašnje Kraljevine Jugoslavije počeo je Drugi svetski rat. Dr Ivan Berkeš tada biva otpušten iz službe u Hemijskom institutu, nakon čega je jedno vreme živeo u Crkvenici. Naredne 1942. godine interniran je u koncentracioni logor u Kraljevici gde je, u lošim uslovima i sa slabom ishranom, proveo naredne mesece. Pod teškim životnim uslovima, u logoru je iz dana u dan rastao broj obolelih i, iako su u tu svrhu u bolnici u ovom logoru radila tri lekara, obolelima se nije posvećivala velika pažnja. Ipak, zatvorenici su tada oragnizovali svoju apoteku snabdevenu sanitetskim materijalom i lekovima koje su uspevali da nabave od italijanskih vojnika i uz pomoć veza sa apotekarima u Rijeci . Jedan od tri apotekara koji su radili u toj apoteci bio je i dr Ivan Berkeš i time je, svojim znanjem iz farmacije, pomagao obolelima u ovom logoru. Dodatno, u logoru su kulturni i prosvetni radnici nastojali da organizuju škole i kulturni život, pa je tako i ovde dr Ivan Berkeš dao svoj doprinos – formirao

je marionetsko pozorište za decu. Sredinom 1943. godine italijanska komanda je odlučila da se zarobljenici u Kraljevici prebace na Rab, pa je dr Ivan Berkeš tada prebačen u logor na Rabu, što se kasnije pokazalo kao spasonosno imajući u vidu da su prebacivanjem na Rab zatvorenici logora u Kraljevici izbegli prvi nalet nemačkih trupa i odvođenje u logore smrti. Nakon kapitulacije Italije 8. septembra 1943. godine, zarobljenici u logoru na Rabu su oslobođeni i dr Ivan Berkeš se tada postao aktivni učesnik NOR-a, sve do kraja rata 1945. godine.

man populisali tehniku slobodne elektroforeze po Tiseliusu, međutim, materijalni razlozi, ali i velika i glomazna aparatura onemogućavala je da se ona koristi u rutinskoj praksi kliničkih laboratorija. Tada je dr Ivan Berkeš dao nekoliko metodoloških rešenja papirne elektroforeze, a prva publikacija na ovu temu je objavljena 1950. godine u „Liječničkom vjesniku“. Zbog svega ovoga, danas prof. Berkeša smatramo jednim od prvih istraživača u tom polju ne samo na našim prostorima, već i u svetu, a njegove publikacije su citirane u skoro svim monografijama sa ovom problematikom, kao i u nizu kliničkih radova. O samoj velikoj primenljivosti ove metodologije govori i činjenica da se aparati tog tipa još uvek nalaze u nekim beogradskim laboratorijama, a osim toga brojni publikovani radovi govore o primeni elektroforeze kod jetrenih oboljenja, mijeloma, transudata, eksudata i imunoloških reakcija, a u studiji nefrotskog sindroma kod dece u kojoj je kao diferencijalno-dijagnostička metoda predoleženo određivanje statusa elektroforezom nekoncentriovanog urina i seruma uporedo.

Po završetku rata dr Ivan Berkeš naredne dve godine je bio pomoćnik upravnika, a potom i upravnik Instituta za hemijsko-farmaceutsku proizvodnju u Beogradu, sve do 1947. godine kada je u Budimpešti počeo da radi kao naučni saradnik u službi Reparacione komisije. Ipak, godine 1949. vraća se u Zagreb na Institut za hemiju Medicinskog fakulteta. Tamo se pod uticajem prof. Tutundžića upoznao sa potenciometrijom i amperometrijom, a potom je u narednim godinama postavio i osnove za uvođenje elektroforeze kao tehnike u rutinsku praksu u kliničkim U Zagrebu je dr Berkeš ostao do laboratorijama. Naime, u to vreme 1953. godine kada je počeo da su dva naučnika, Vunderli i Kuhraradi na Medicinskom fakultetu u Skoplju, a već 1954. godine biva izabran za vanrednog profesora, prvog direktora novoformiranog Instituta za biohemiju i postaje prvi rukovoditelj Katedre za biohemiju na Medicinskom fakultetu u Skoplju. Smatra se da posebne zasluge pripadaju prof. Berkešu i zbog diferenciranja kliničke i fiziološke biohemije od bazične biohemije od čega je potom nastao model koji je primenjen u celoj tadašnjoj SFR Jugoslaviji, a bio je i autor prvih skripti za teorijsku i praktičnu nastavu. U isto vreme, u svom naučnom radu prof. Ber-

11


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

žive na teritoriji Srbije i kod nekih etničkih grupa, a na kojem su radile sa prof. Berkešom naše profesorke dr Nada Majkić-Singh i dr Vesna Kalimanovska. Upravo svojim radom na kliničkoj enzimologiji prof. Berkeš je postao utemeljivač ove discipline na našim prostorima, pa je on bio i jedan od autora prvog udžbenika iz ove oblasti – „Opšta i klinička enzimologija“. Osim toga, napisao je prvu naučnu obradu enzima na nešem jeziku koju je potom 1976. godine Farmaceutski fakultet predložio za Oktobarsku nagradu grada Beograda.

U toku 18 godina koliko je radio na Institutu za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta, sve do odlaska u penziju 1978. godine, objavio je više knjiga i preko 200 naučnih radova u stranim i domaon postaje i prvi predsednik ispitne ćim časopisima, preko 150 medikomisije. U svom naučnoistraži- cinskih biohemičara je specijalizivačkom radu u ovom periodu prof. ralo, a više desetina magistriralo i Berkeš se bavio opštom i kliničkom doktoriralo pod mentorstvom prof. enzimologijom i bio je nosilac više dr Ivana Berkeša. Razvoju medinaučnoistraživačkih projekata sa cinske biohemije doprinosio je i ovom tematikom – „Tiolska funk- svojim aktivnim radom u Saveznoj cija“, „Istraživanje normalnog me- komisiji za medicinsku biohemiju tabolizma eritrocita“, „Dokaziva- i Sekciji za medicinsku biohemiju nje, određivanje i izolacija enzima i svojim dugogodišnjim radom dokrvi“, itd. U poslednje pomenutom prineo je da se u srpskoj medicini i projektu naročiti su zapaženi bili farmaciji utemelji medicinska bioeksperiment koji su se bavili odre- hemija kao savremena dijagnostičđivanje fenotipske raspodele enzi- ka grana. ma eritrocita kod populacija koje

Verujući da se metabolizam može naučiti samo uz poznavanje karaktera i osobina individualnih enzima, osnovao je beogradsku školu enzimologije, a iz koje je potom proistekao veliki broj stručnjaka iz ove oblasti. keš se posvetio ispitivanju čistoće insulina i njegovih disocijacija na protomere, a naredne publikacije su dokazivale određen i nespecifičan uticaj proteina, a naročito insulina na transport kroz membranu, odakle je potekla preokupacija prof. Berkeša za sastav i strukturu membrana, kao i mehanizam transporta kojim se bavio više u narednim godinama. Godine 1960. prof. Berkeš biva izabran za vanrednog profesora na Institutu za medicinsku biohemiju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i postaje i upravnik ovog Instituta, a 1964. godine biva izabran i za redovnog profesora medicinske biohemije. Svojim prelaskom u Beograd prof. Berkeš je nastavio da doprinosi razvoju i napretku medicinske biohemije – iako je od 1953. godine postojala specijalizacija Medicinske biohemije, koja je najpre bila namenjena vojnim pitomcima, tek u 1961. godini, uz naročito angažovanje prof. Berkeša, specijalizacija iz Medicinske biohemije biva regulisana zakonom kao zdravstvena specijalizacija, a

12

Naučni fond prof. dr Ivan Berkeš Nakon smrti prof. dr Ivana Berkeša 1997. godine, u njegovu čast su Društvo medicinskih biohemičara Jugoslavije (danas Društvo medicinskih biohemičara Srbije) i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu formirali Naučni fond „Profesor Ivan Berkeš“ i ustanovili „Godišnju naučnu konferenciju“ posvećenu životu i delu profesora Ivana Berkeša, na predlog i u oganizaciji prof. dr Nade Majkić-Singh. Počeviši od 1998. godine na Naučnim konferencijama prikazuju su magistarske i doktorske teze članova Društva i iz srodnih disciplina u toku protekle godine, a svake godine su nagrađivani i najbolji studenti Farmaceutskog fakulteta na smeru Farmacija – medicinska biohemija, kao i na smeru Farmacija koji su diplomirali sa najvišom prosečnom ocenom u prethodnoj školskoj godini.


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

„Nama, njegovim đacima i sladbenicima, profesor Berkeš je istovremeno bio profesor, učitelj, otac i prijatelj. Učio nas je tajnama, veštinama medicinske buohemije, ali i životnim istinama. Cenio je i podržavao svestrane ličnosti, hrabrost i odlučnost mladih ljudi. Nastojao je da utiče na razvoj istraživačkog duha kod svojih studenata. Voleli smo da slušamo njegova predavanja zbog ilustrativnog pristupa teškoj materiji. Svi se, kao da je danas bilo, sećamo njegovih duhovitih primedbi zabeleženih u tekstovima naših magistarskih i doktorskih teza i specijalističkih radova. Iste greške nismo nikad ponovili. Stalno nas je usmeravao da težimo istini, ali i da dostignemo nemoguće. Profesor Berkeš bio je svetrana ličnost, voleo je muziku, slikao je, govorio pet svetskih jezika, poznavao je istoriju, filozofiju. Bavio se dugi niz godina filatelijom. Svojim đacima bio je uzor u svakom pogledu. Potajno smo želeli da dostignemo samo delić njegove harizme. Cenili smo ga, uvažavali i poštovali.“ Iz teksta prof. dr Nade Majkić-Singh posvećenog stogodišnjici rođenja prof. dr Berkeša

Zahvaljujem prof. dr Nadi Majkić-Singh i Društvu medicinskih biohemičara Srbije na velikoj pomoći u pisanju ovog teksta, kao i na početnoj literaturi i ustupljenjim fotografijama. Milica Ognjanović Reference za dalje čitanje: 1. Majkić-Singh N. 100-godišnjica rođenja profesora Ivana Berkeša: život i delo (The 100th Anniversary of the birth of Professor Ivan Berkeš: His life and work) J Med Biochem 2011: 30: 160-166. 2. Donev, Doncho (2019)Доајени The first doyens at the Faculty of Medicine in Skopje: Ivan Berkeš, Professor and founder of the Institute of Biochemistry at Faculty of Medicine in Skopje. 28. 50-2. 3. Romano J. Jevreji na Rabu i njihovo uključivanje u Narodnooslobodilački rat, Beograd, 1972. 4. Medenica M, Ivanović D. 60 godina Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Beograd, Farmaceutski fakultet, 2006. 5. Majkić-Singh N, Đurđević J, Kavarić J. Razvoj medicinske biohemije u Jugoslaviji, Društvo medicinskih biohemičara Jugoslavije, 1998.

13


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

TEHNOLOGIJA CRISPR-Cas9

„Kucate rečenicu i shvatate da ste pogrešno spelovali reč. Ova greška će promeniti smisao rečenice, stoga povlačite kursor iza pogrešno napisanog slova, pritiskate ‘backspace’ i unosite odgovarajuće slovo. Ovo je veoma lak posao. Zadivljujuće je da je ova radnja sada prebačena i u laboratorije, sa naučnicima kao autorima teksta, a DNK molekulima kao porukama koje bivaju modifikovane.”

„Modifikovanje genoma” odnosi se na skup tehnologija, uključujući i novi CRISPR-Cas9 mehanizam otkriven uz pomoć bakterije Streptococcus pyogenes. Ovaj sistem može biti inkorporiran u modifikaciju određenih DNK sekvenci u genomu živih ćelija.

14

C

RISPR-Cas9, koji je zapravo skraćenica za clustered regulary interspaced short palindromic repeats, inače služi bakterijama za odbranu od virusa, ali je od nedavno iskorišćen i kao tehnologija za sečenje genoma na tačno određenim mestima. Cas9 u ovom sistemu je nukleaza, stoga ima sposobnost isecanja DNK i RNK. Da bliže objasnimo čemu služi otkriveni CRISPR-Cas9 sistem: kada bakteriju napadne vi-

rus, on u bakteriju unosi svoju nukleinsku kiselinu, a bakterija, u odgovor na to, proizvodi Cas enzime koji će iseći virusnu nukleinsku kiselinu. Zatim, bakterija će delove isečene virusne nukleinske kiseline „ubaciti” u svoj genom na CRISPR mestima (to su mesta gde se sekvenca DNK ponavlja). Ovaj proces bakteriji daje stečeni imunitet. Kada isti virus sledeći put napadne tu bakteriju, CRISPR mesta će se transkribovati u RNK mo-


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

lekule. Ti RNK molekuli se vezuju u kompleks sa Cas9 enzimom i odlaze do nukleinske kiseline virusa napadača, koju identifikuju preko poklapajuće sekvence. Cas9 tada seče ciljnu nukleinsku kiselinu i onemogućava da virus iskoristi bakteriju za sopstvenu replikaciju. CRISPR-Cas9 tehnologija je otkrivena 2012/2013. godine, a pruža brz i precizan način da se sprovodi tehnika knockout gena (tehnika proizvodnje ćelijskih linija ili model organizama u kojima je gen od interesa mutiran ili inaktiviran). Zanimljivo je da CRISPR-Cas9 tehnologija potencijalno otvara vrata lečenju nekih (uključujući i teške) bolesti kod ljudi. Na primer, naučnici su već upotrebili ovu tehnologiju u isecanju HIV sekvenci i time sprečili umnožavanje virusa u ćelijskim linijama čoveka. Korišćena je i da se ukloni mutirana sekvenca kod miševa sa Dišenovom mišićnom distrofijom, bolešću koja dovodi do slabosti mišića, tako da takođe predstavlja svetlo na kraju tunela za osobe koje boluju od ove i mnogih drugih genetskih bolesti. Naučnici su takođe želeli da organe svinje učine bezbednijim za transplantaciju kod ljudi, pa su u tu svrhu koristili CRISPRCas9 tehnologiju na embrionima svinja. Eksperimentisalo se i sa ljudskim embrionima – naučnici su, doduše neuspešno, upotrebili CRISPR-Cas9 da modifikuju β-thalassemia gen kod 85 osoba (ova bolest izaziva smanjenu produkciju hemoglobina). Utvrđeno

CRISPR-Cas9 tehnologija zapravo omogućava promene na mutiranim ćelijama i stvaranje ćelija od interesa, takođe potencijalno donoseći uvid u patofiziologiju mnogih bolesti. je da tehnologija ostvaruje svoje dejstvo na embrionima mnogih vrsta. CRISPR-Cas9 funkcioniše na embrionima miševa, pacova, čak i majmuna. Ovi embrioni mogu biti implantirani u životinje, koje potom rađaju mladunce sa precizno izmenjenom strukturom DNK.

pitanja. Naučnu i stručnu javnost najviše plaši upravo mogućnost modifikovana germinativnih ćelija, i tu postoje dva straha: strah od toga da tehnologija ne uspe i strah od toga da – uspe.

Međutim, šta god da pročitate za ovu tehnologiju, neće Vam promaći etičke nedoumice oko iste. Te nedoumice se ne odnose samo na eksperimentisanje na ljudskim embrionima, već i na sposobnost upravljanja germinativnim stem ćelijama. Naime, ukoliko se one modifikuju, sve promene se prenose i na naredne generacije, a promene koje se mogu izvršiti variraju: od sprečavanja nekih genetskih oboljenja, što bi bila pozitivna strana tehnologije, do promena kao što su inteligencija, visina i boja očiju, što bi bile promene koje su etički pod znakom

Emilija Popov

Zahvaljujem se Jeleni Branković na ideji za ovaj tekst.

Izvori: 1. Biology UNDERSTAND; Horace Chan 2. Human Germline Genome Editing; Kelly E. Ormond, Douglas P. Mortlock, Derek T. Scholes. Yvonne Bombard, Lawrence C. Brody, W. Andrew Faucett, Nanibaa’ A. Garrison, Laura Hercher, Rosario Isasi, Anna Middleton, Kiran Musunuru, Daniel Shriner, Alice Virani and Caroline E. Young 3. Expanding the genetic editing tool kit: ZFNs, TALENs, and CRISPR-Cas9; Rajan M. Gupta and Kiran Musunuru

U svakom sličaju, razvoj CRISPR-Cas9 rapidno napreduje. Farmaceutske kompanije ga koriste za unapređenje razvoja i istraživanja lekova. Međutim, postavlja se još jedno pitanje: uz napredak ove tehnologije, ko zna kome ona sve može da dospe u ruke? Svakako, na budućnosti je da odredi.

15


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Uloga zdravstvenih radnika tokom pandemije: Iskustva profesora „Pandemija nam je pokazala da ne postoji zdravlje bez zdravstvenih radnika.“ Reči dr Tedrosa Adhanoma, direktora Svetske zdravstvene organizacije, ostavile su jak utisak na ljude širom sveta. U svojim svakodnevnim obraćanjima, doktor Tedros iznova i iznova naglašava značaj i doprinos snažnog i skromnog vođstva zdravstvenih radnika širom sveta. Podseća ljude da su oni ne samo doprineli smanjenoj transmisiji virusa, već su i aktivno učestvovali u spasavanju života i registrovanju obolelih. Bili smo svedoci da je izuzetna brzina širenja COVID-19 celim svetom, udružena sa novim oso+nici širom sveta morali su da udruže snage kako bi prevazišli nedostatak znanja o SARSCoV-2 i spasili što više života. Iako je more dezinformacija i panike brzo i jako naletelo na Srbiju, farmaceuti, lekari, tehničari, pa čak i mladi studenti su hrabro odgovorili. U apotekama, laboratorijama ili pak u medicinskim salama, svako je igrao svoju ulogu tokom pandemije.

Dr sc. Svetlana Ignjatović, Katedra za medicinsku biohemiju 1.Čime ste se bavili tokom pan- (bila sam načelnik odeljenja i demije? Možete li nam opisati? načelnik službe), a od 2018. godine sam načelnik kliničko-bioPored toga što sam profesor na hemijske laboratorije na Klinici Katedri za medicinsku biohe- za infektivne i tropske bolesti u miju, od 1987. godine radim i u kojoj sam radila od početka panCentru za medicinsku biohemiju demije, a i dalje radim. Promene (CMB) Kliničkog centra Srbije u radu ove laboratorije su prati(KCS). Više od 30 godina sam le promenu režima rada Klinike radila u laboratoriji Poliklinike koja je od 13. marta ove godine

16


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

postala prva kako se to sada koristi izraz „kovid bolnica“ i u tom režimu radi sve vreme. Algoritam aktivnosti za pacijente koji se obrate lekaru zbog sumnje na infekciju izazvanu novim korona virusom SARS-CoV-2 uključuje i laboratorijska određivanja u kliničko-biohemijskoj laboratoriji kako prilikom prvog, tako i kod kontrolnih pregleda i u toku bolničkog lečenja za procenu težine bolesti, odabir odgovarajućih terapijskih opcija i praćenje odgovora na terapiju. U laboratoriji na Klinici smo određivali rutinske biohemijske i hematološke, kao i parametre hemostaze. S obzirom na to da laboratorija nema mogućnost imunohemijskih određivanja, lekari su dobijali rezultate ovih određivanja preko bolničkog informacionog sistema iz laboratorije CMB u Urgentnom centru. Ovim određivanjima moguće je da se izvrši procena inflamatornog profila, kao i rana procena srčanog, bubrežnog i jetrenog oštećenja. Kod velikog broja COVID-19 pacijenata karakteristični su hematološki nalazi koji ukazuju na limfopeniju, kao i povišeni odnos neutrofila i limfocita, a takođe i odnos trombocita i limfocita. Pored povišene brzine sedimentacije eritrocita, povišena vrednost C-reaktivnog proteina (CRP) ukazuje na inflamaciju, a određivanje CRP predstavlja najviše zahtevan surogat biohemijski marker inflamacije kod COVID-19 pacijenata, posebno prilikom prvog pregleda. Podgrupa pacijenata sa težom formom COVID-19 mogu da imaju hiperinflamatorni sindrom koga karakteriše fulminantna i fatalna hipercitokinemija koja je označena kao

„sindrom citokinske oluje“. Kod ovih pacijenata određivan je interleukin 6 (IL-6) kao marker pogoršanja stanja i kod kojih se razmatra primena tocilizumaba kao blokatora receptora za IL-6 u cilju smanjenja mortaliteta. Pored praćenja trenda vrednosti IL-6 prati se i trend vrednosti feritina kao proinflamatornog markera, smanjenje broja trombocita i povećanje brzine sedimentacije eritrocita. Povišenje nivoa D-dimera kao parametra koagulacije je takođe povezano sa pogoršanje bolesti i većim rizikom za razvoj širokog spektra tromboembolijskoh događaja kod pacijenata sa COVID-19. Od parametara koji ukazuju na kardiovaskularnu disfunkciju određivana je koncentracija troponina i natriuretskih peptida. Takođe određivani su jetreni biomarkeri (AST, ALT, GGT, LDH i ukupni bilirubin), kao i bubrežni (kreatinin i urea). 2. Kako ste se osećali tokom situacije u kojoj su dezinformacije i panika vladale ljudima? Da li ste se plašili da ćete se zaraziti?

pomoglo da na adekvatan način odgovore na novonastalu situaciju. Odmah se otpočelo sa organizacijom rada koja je podrazumevala da se pravilnim merama prevencije svede na minimum rizik za ekspoziciju uzročnicima respiratornih infekcija, uključujući i SARS-nCoV-2. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da je rizik za prenošenje infekcije na zdravstvene radnike mali ukoliko pravilno koriste ličnu zaštitnu opremu, koja je u slučaju zaposlenih u laboratoriji s obzirom na to da nisu u direktnom kontaktu sa pacijentima i ne uzorkuju biološki materijal, podrazumevala obavezno nošenje medicinskih maski, ali i strogu primenu standardnih mera predostrožnosti i mera biosigurnosti. Zbog svega navedenog nisam se plašila da ću se zaraziti. Naravno, dodatne mere opreza i mala strepnja su uvek prisutne s obzirom na to da je laboratorija u zgradi prijema gde se nalaze i ambulante u kojima je obavljen pregled zaista velikog broja pacijenata od početka pandemije i gde se pretpostavlja da je prisutna visoka koncentracija virusa.

Bez obzira što novi korona virus SARS-nCoV-2 predstavlja potpuno novi soj virusa koji do 3. Mislite li da će i nove genesada nije identifikovan u huma- racije studenata (koje će činiti

Moram da naglasim da od početka pandemije kako su se u „kovid režim“ uključivale sve zdravstvene ustanove na sva tri nivoa zdravstvene zaštite, tako su i medicinski i klinički biohemičari koji rade u kliničko-biohemijskim laboratorijama u tim ustanovama bili angažovani u zbrinjavanju pacijenata sa COVID-19. noj populaciji, ranije stečeno iskustvo zaposlenih na Klinici za infektivne i tropske bolesti iz različitih epidemija, kao i iz pandemije „svinjskog gripa“ je mnogo

kadar) jednog dana biti osposobljene da rade i doprinesu situacijama nalik ovoj (ukoliko ih bude bilo)? Imate li neki savet za sadašnje studente, a buduće

17


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

prvobitno organizovanjem prostora i opremanjem laboratorije za molekularno-genetička ispitiPromene u načinu života zbog pandemije su se već desile i vanja sa neophodnim aparatima verovatno će se održati i u narednoj godini. Desile su se i i laboratorijskim priborom. Već u izvođenju nastave na našem fakultetu. Uvedeno vanredno tog prvog dana, odmah po oprestanje zbog pandemije je nametnulo da smo započeti pro- manju laboratorije imali smo prilećni semestar završili sa novim oblicima izvođenja nastave. jem i obradu uzoraka (otprilike U ovom periodu sam kao i svi ostali nastavnici sa fakulteta 50 uzoraka). Prva dva dana bila sam na pripremi uzoraka za landržala online predavanja studentima (zbog mojih obaveza u čanu reakciju polimeraze (PCR), laboratoriji, a i studentima je više odgovarlo da to bude kada a nakon toga sam isključivo raje bila zabrana kretanja u večernjim satima) i obavljala onli- dila PCR analize. Metoda koja je ne konsultacije sa specijalizantima i doktorantima. A imamo primenjena u našoj laboratoriji je najavu da će se teorijska nastava i u jesenjem semestru odvi- specifična po tome što ne ukljujati na isti način. U nadi da će sve promene koje su se desile čuje izolaciju ribonukleinske kiu našim životima što kraće da traju, ostaje nam da budemo seline (RNK), već se nakon inaktivacije virusa u nazofaringealnom disciplinovani i istrajni u sprovođenju svih propisanih mera brisu direktno radi prvo reverzna za suzbijanje pandemije COVID-19. transkripcija, a zatim PCR u istoj reakcionoj smeši. Značajan deo profesionalce koji se školuju za Dr sc. Ana Ninić, Katedra za vremena u početnim nedeljama ovaj poziv – nešto što bi ih inspi- medicinsku biohemiju rada, sa koleginicom molekularrisalo i motivisalo da ozbiljno nim biologom sa Medicinskog fashvate važnost svog školovanja? kulteta sam tumačila rezultate pacijenata. Moj rad na dijagnostici Svi medicinski biohemičari su COVID-19 je trajao do 16. maja završili naš fakultet, nekada je 2020, odnosno tačno 7 nedelja. to bio profil za diplomiranog 2. Kako ste se osećali tokom farmaceuta – medicinskog biosituacije u kojoj su dezinformacije hemičara, a sada su integrisane i panika vladale ljudima? Da li ste akademske studije Farmacija – se plašili da ćete se zaraziti? medicinska biohemija, i bili su

Da li mislite da će se način života promeniti?

moji studenti, a sada mlađe kolege. Kao studenti imali su mogućnost da im se praktična nastava iz velikog broja predmeta izvodi u laboratoriji Poliklinike KCS (više od 30 godina), a od pre dve godine u našoj Laboratoriji za medicinsko biohemijske analize na fakultetu. Takođe, u toku teorijske nastave svi nastavnici koji su radili u KCS uvek su koristili priliku da sa studentima podele korisne informacije iz dugogodišnjeg iskustva rada u laboratoriji tako da su još u toku studiranja u velikom delu bili osposobljeni kako ste u pitanju naveli „da rade i doprinesu situaciji nalik ovoj“.

18

1. Čime ste se bavili tokom pandemije? Od 29. marta 2020. započeo je moj rad na dijagnostici COVID-19 u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije za mleko u Batajnici,

U pravu ste, panika i dezinformacije su bile sastavni deo čovekove svakodnevice posebno u prvim nedeljama vanrednog stanja. U početnim danima vanrednog stanja sam bila uplašena, što je valjda i očekivano kada je puno toga nepoznatog o virusu, širenju virusa i ishodu bolesti, kao i zbog same činjenice da nisu postojale indicije do kada će trajati epidemija, ali i vanredno stanje. Inače, nisam se bojala da ću se zaraziti zato što nam je na novom radnom mestu

Kada shvatite kolika je vaša odgovornost u celoj epidemiji, koliko ste neophodni vašoj državi i ljudima, ne razmišljate puno šta bi moglo vama da se desi.


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Moja poruka za studente, buduće profesionalce je da, uvek kada uče ili rade posao za koji su se obrazovali, imaju na umu da se svaki rad isplati i da se ne obaziru na trenutne činjenice kao što je neadekvatna potvrda njihovog znanja izražena kao ocena ili nedovoljno primećeno njihovo zalaganje i profesionalnost u radu, zato što će nagrada i potvrda njihovog rada sigurno doći, i to za njih u pravom trenutku. bila obezbeđena sva neophodna i standardima propisana oprema za rad sa infektivnim materijalom (odela, viziri, rukavice, maske). Naša laboratorija je imala obavezu testiranja angažovanih na sedmičnom nivou i s obzirom na to da niko od nas nije bio pozitivan na virus SARS-CoV-2 govori u prilog dobroj organizaciji i zaštiti ljudi. Sa druge strane, kada se nađete u situaciji gde lečenje i hospitalizacija pacijenata zavise od vas i rezultata vaše laboratorije, sav fokus je usmeren ka tome. 3. Mislite li da će i nove generacije studenata (koje će činiti kadar) jednog dana biti osposobljene da rade i doprinesu situacijama nalik ovoj (ukoliko ih bude bilo)? Imate li neki savet za sadašnje studente, a buduće profesionalce koji se školuju za ovaj poziv – nešto što bi ih inspirisalo i motivisalo da ozbiljno shvate važnost svog školovanja? Buduće generacije studenata našeg fakulteta će svakako biti osposobljene za slične situacije. Magistri farmacije će biti od velike pomoći u apotekama, bolničkim apotekama – kao što su i sada bili – ali i u

kliničkim ispitivanjima. Magistri farmacije – medicinski biohemičari bi mogli značajno da doprinesu u oblasti dijagnostike, s obzirom na to da većina njih ostane da radi u biohemijskoj laboratoriji, ali započne radni odnos i u genetičkim laboratorijama. Sada se u biohemijskim laboratorijama svakodnevno zahtevaju genetičke analize, od koji se deo radi u inostranstvu, a deo u našim laboratorijama, tako da se mnogi biohemičari u svakodnevnom rutinskom radu susreću sa izolacijom nukleinskih kiselina uglavnom dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), ali i sa različitim vrstama PCR metoda. Takođe, studenti smera Farmacija – medicinska biohemija na drugoj godini studija uče i praktično izvode izolaciju nukleinskih kiselina (DNK i RNK) iz humane krvi i ćelija krvi u okviru predmeta Opšta biohemija, a na petoj godini u okviru predmeta Klinička hemija sa molekularnom dijagnostikom 2 i predmeta Savremene metode u medicinskoj biohemiji uče osnove standardne PCR i real-time PCR metoda. Mnogi od njih su i u laboratoriji za naučnoistraživački rad Katedre za medicinsku biohemiju radili godinu, dve, a neki čak i tri

Da li mislite da će se način života promeniti? Mišljenja sam da se način života neće promeniti. Možda postane sastavni deo našeg života nešto što je uobičajeno kod drugih kultura, a to je nošenje maski i rukavica, posebno tokom perioda godine kada se inače očekuje veća pojava virusnih infekcija.

godine studentske naučnoistraživačke radove. Inače, Katedra za medicinsku biohemiju je od 2007. godine je počela sa uvođenjem i primenom kvantitativne PCR (qPCR) metode u okviru doktorskih studija. Neki naši doktorandi tokom izrade doktorskih disertacija rade sa nama qPCR metodu (osim mene obučeni za ovu metodu su i doc. dr Miron Sopić i asist. dr Jelena Munjas). Oni su u potpunosti osposobljeni i samostalni da poput doc. dr Mirona Sopića i mene učestvuju u dijagnostici COVID-19 ili u bilo kojoj drugoj prilici gde se radi PCR metoda ili njene varijante.

Dr sc. Ivan Jančić, Katedra za mikrobiologiju i imunologiju

1. Čime ste se bavili tokom pandemije? Laboratorija je formirana u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, koja je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Od petka 27. 3. do nedelje 29. smo učestvovali u formiranju same laboratorije, planiranju njene strukture, organizaciji prijema uzoraka i puteva materijala i hemikalija, osoblja i otpada, kao i u planiranju bezbednog presvlače-

19


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ nja osoblja i dezinfekcije prostora. Već 29. 3. posle podne počinje rad s prvim uzorcima, kada smo uradili prvih 200 uzoraka. Proces se sastojao od tri odvojena dela (i fizički su prostori bili odvojeni, prenos uzoraka se odvijao kroz pasboksove): – prijem uzoraka – sortiranje i obeležavanje uzoraka, kao i njihovo zavođenje u specijalizovan laboratorijski softver posebno modifikovan za ovu namenu. Ovo se pokazalo kao veoma izazovan posao, pošto su, pogotovu u prvim nedeljama, uzorci stizali u spakovani na najrazličitije načine, često bez adekvatne dokumentacije; – inaktivacija virusa – ovde su uzorci pristigli s prijema inkubirani na toplom u vodenim kupatilima (detalji su dati u protokolu proizvođača dijagnostičkog kita) što dovodi do inaktivacije SARSCoV-2, a zatim je materijal prebacivan u odgovarajuće tube pogodne za dalju analizi (i čuvanje na –80°C);

nedelju 7. 6. u 14 časova. Urađeno Dr sc. Biljana Bufan, Kaje preko 62 000 analiza! tedra za mikrobiologiju i

2. Kako ste se osećali tokom situacije u kojoj su dezinformacije i panika vladale ljudima? Da li ste se plašili da ćete se zaraziti? Trudio sam se da se dobro informišem, na moju sreću mogao sam da procenim koje su informacije verovatno validne. Definitivno je postojala bojazan od infekcije, pogotovu na početku rada u laboratoriji, kada još nismo znali kako će sve to funkcionisati. Ali zaista nije bilo panike, mada smo insistirali na oprezu i koncentraciji do kraja (vremenom se čovek opusti, a to može biti opasno).

3. Mislite li da će i nove generacije studenata (koje će činiti kadar) jednog dana biti osposobljene da rade i doprinesu situacijama nalik ovoj (ukoliko ih bude bilo)? Imate li neki savet za sadašnje studente, a buduće profesionalce koji se školuju za ovaj poziv - nešto što bi ih inspirisalo i motivisalo da ozbiljno shvate važnost – PCR analiza – PCR analiza svog školovanja? inaktiviranih uzoraka i tumačeNe znam da li čovek može nekanje rezultata. ko da se pripremi za ovakvu situU sva tri dela se radilo u zaštit- aciju. Ova pandemija je pokazala nim kombinzonima, nazuvicama da smo ne samo mi s fakulteta, i rukavicama, korišćena je N95 već i veliki deo naučne zajednice maska zajedno s običnom ma- bili u stanju da damo doprinos. skom preko i zaštitni vizir. Kolege I na to sam zaista ponosan! Ne s našeg fakulteta su radile u sva tri sumnjam da će i naše buduće kolege biti i te kako sposobne da se dela, u zavisnosti od potreba. Laboratorija je prestala s radom u bore s izazovima koji ih čekaju.

Da li mislite da će se način života promeniti? Svedoci smo da se život vraća u normalu, i svi se radujemo tome! Lekcije koje smo naučili o higijeni i brizi prema ugroženim populacijama bi definitivno trebale da postanu deo našeg daljeg života.

20

imunologiju

1. Čime ste se bavili tokom pandemije? U periodu od 29. 3. do 7. 6. 2020. sam, zajedno sa još pet kolega sa Farmaceutskog fakulteta, bila angažovana u laboratoriji koja je radila na detekciji SARS-CoV-2 u uzorcima (nazofaringealni bris) PCR metodom. Laboratorija je radila u okviru Direkcije za nacionalne referente laboratorije u Batajnici pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Postojeće prostorije Direkcije su preuređene za potrebe ovog testiranja i moram reći da smo i mi svojim sugestijama učestvovali u planiranju strukture same laboratorije i organizacije najvažnijih segmenata potrebnih za njeno funkcionisanje (prijem uzoraka, put uzorka, put osoblja, put otpada i dr.). Ove promene su bile neophodne budući da su prostorije prethodno korišćene za detekciju fitopatogena i trebalo ih je prilagoditi radu sa humanim materijalom. Pošto imamo iskustva u radu sa ovakvim materijalom, radili smo na prijemu uzoraka, njihovoj pripremi koja je podrazumevala inaktivaciju virusa, izvođenju PCR testa i analizi rezultata testa. Treba napomenuti da su u laboratoriju stizali uzorci iz Beograda i


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

čitave Srbije: Niša, Leskovca, Vranja, Pirota, Požarevca, Kragujevca i drugih mesta. Bilo je dana kada je obrađeno oko 2000 uzoraka za 24 sata, a sve ukupno, tokom perioda rada laboratorije obrađeno je oko 62 000 uzoraka. Iza ovih rezultata stoji ogroman rad i entuzijazam ne samo ljudi koji su bili direktno uključeni u proces izvođenja testa, već i onih koji su činili logističku i IT podršku, a to je bilo osoblje Direkcije. 2. Kako ste se osećali tokom situacije u kojoj su dezinformacije i panika vladale ljudima? Da li ste se plašili da ćete se zaraziti? Kako sam tokom celokupnog trajanja vanrednog stanja radila u laboratoriji, gotovo svakodnevno, nekad i po dvanaest sati dnevno, nisam imala osećaj teskobe zbog ograničene mogućnosti kretanja, na koji su se mnogi žalili. Sa druge strane, rad sa potencijalno infektivnim materijalom je nosio rizik po zdravlje. Što se tiče tog straha, njega je bilo, moram priznati, na samom početku, sve dok se nisam uverila da je obezbeđena sva potrebna zaštitna oprema i sredstva. Tako da, kada

sam se prvi put obukla za ulazak u laboratoriju, a to je podrazumevalo da imam na sebi: kapu, zaštitno odelo, dve maske (N95 i hiruršku), vizir, dva para rukavica i nazuvice, osećala sam se sigurno. Ono što je dodatno ulivalo sigurnost je i rad sa osobama za koje znate ili za koje se tokom rada uverite da rade pažljivo, koncentrisano i da vode računa o sebi i drugima. 3. Mislite li da će i nove generacije studenata (koje će činiti kadar) jednog dana biti osposobljene da rade i doprinesu situacijama nalik ovoj (ukoliko ih bude bilo)? Imate li neki savet za sadašnje studente, a buduće profesionalce koji se školuju za ovaj poziv - nešto što bi ih inspirisa-

lo i motivisalo da ozbiljno shvate važnost svog školovanja?

Mislim da hoće. Mislim da im znanja stečena na Farmaceutskom fakultetu omogućavaju razumevanje situacije kao što je ova koja je aktuelna, počev od znanja koja se tiču izazivača i manifestacija bolesti, kao i dijagnostike terapijskih mogućnosti i mogućnosti prevencije bolesti. Ova znanja su značajna i radi razvijanja kritičkog odnosa prema (dez)informacijama kojima smo izloženi. Osim znanja, mislim da naši studenti oba smera raspolažu i veštinama koje im omogućavaju da se, ukoliko bude potrebno i aktivno uključe i pomognu društvu u prevazilaženju ovakvih situacija.

Da li mislite da će se način života promeniti? Svedoci smo da se način života, bar u danima neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, dok pandemija još uvek traje, promenio. Mislim da sada svi više brinemo o higijeni i da smo vrlo pažljivi kada odlazimo u prodavnice, na posao, na fakultet i druga mesta gde dolazimo u kontakt sa većim brojem ljudi. Dugoročno gledamo, mislim da će postojati strah od mogućnosti da se ovakva situacija ponovi.

!!!

Ovo su priče naših profesora i prikazuju nam samo delić onoga čime su se bavili tokom pandemije. Ovo su priče koje treba da nas nateraju na razmišljanje, da nam uliju motivaciju i pripreme nas za budućnost. Ovo su priče koje nam daju uvid u ono čime ćemo se i sami jednog dana baviti, rame uz rame sa svojim kolegama. Do tog dana, ostaje nam da vredno radimo i unapređujemo svoje znanje. Na nama je da se pridržavamo mera opreza i pružimo proverene informacije ljudima u svojoj okolini. Mnogo je toga što možemo da uradimo kao budući zdravstveni radnici i mladi profesionalci, a možda je najbolje da pustimo da nas reči jedne medicinske sestre iz Španije vode. „Mi smo dali sve od sebe. Radili smo do granice iscrpljenosti. Samo smo još jednom shvatili – možda bolje nego ikad – zašto smo odabrali ovu profesiju: kako bismo brinuli o ljudima i spasili što više života.“

Jelena Branković

21


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Potpukovnik dr sci. med. Bratislav Dejanović specijalista medicinske biohemije

Lutajući dugim hodnicima svemrskog broda, takozvanog Vojnomedicinska akademija, dolazimo do vrata sa natpisom, potpukovnik dr sci. med. Bratislav Dejanović. Ulazimo u jedan potpuno drugi svet gde pogled ne može, a da ne zaluta ka slici patrijarha Pavla, fotografiji dede sa Sremskog fronta, kao i knjige ,,O Bogu i o ljudima”, Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića. Imali smo čast da o profesionalnom iskustvu, studiranju, ali i o aktuelnim temama porazgovaramo sa ratnim sanitetskim oficirom, po nadimku Braca. Čovek pozitivnog duha, zarazno pozitivne energije, uvek spreman da ispriča „vic iz rukava”, jako voljan da podeli svoje znanje i razmišljanja koja su pametnom dobar putokaz, a životno iskustvo lekcija. Veliki humanista za koga kažu: „Ako imaš problem pitaj Bracu, ako on nema rešenje – ti stvarno imaš veliki problem”. Kako ste zamišljali svoju karijeru kada ste diplomirali?

no, komandujem organizacionom jedinicom. Pored svakodnevnih redovnih obaveza, učestvujem u Hteo sam da budem asistent, ali mi edukaciji mladih kolega na prije tadašnja profesorka Slavica Spa- pravničkom stažu, angažovan sam sić rekla da hleb potražim na dru- na naučnoistraživačkim projektigome mestu. Kasnije sam se ipak ma koji se rade na VMA. Zajedno ostvario kroz pedagoški rad na sa svojom mentorkom, napisao jednom koledžu gde sam predavao sam i objavio jednu knjigu – „A biohemiju, te sam ipak na taj na- clinical and eksperimental study čin ostvario svoj san jer nema ni- od chorpromazine toxicity“ – u šta lepšeg od prosvetne delatnosti. izdanju Lambert Academic PubliSve što se deli, smanjuje se, samo se shing-а. Po pozivu lekara sa klinika, učestvujem u radu konzilijuma znanje i sreća poveća. i dajem sugestije o analizama koje Čime se tačno bavite na Institutu treba uraditi u cilju potvrđivanja za medicinsku biohemiju Vojno- radne dijagnoze. Planirali smo za ovu godinu, ali nas je korona omemedicinske akademije? la u tome, da napravimo godišnju Bavim se organizacijom labora- naučnu konferenciju laboratorijtorijske službe ili, vojnički reče- ske medicine koja bi nosila naziv

22

„Profesor Ljubomir Purać“, sanitetski pukovnik koji je učestvovao u formiranju Društva medicinskih biohemičara Jugoslavije i bio jedan od glavnih organizatora postdiplomskih studija oblika specijalizacije iz medicinske biohemije posle Drugog svetskog rata. Nažalost, ovu aktivnost odlažemo za bolja vremena. Koji Vas izazovi čekaju u svakodnevnom radu? Najveći izazovi se javljaju u toku 24-časovnog dežurstva kada morate da date svoj najveći doprinos u cilju spasavanja ljudskih života. Kada radite u zdravstvu, stalno tražite način kako da pomognete. Uvek se trudite da u urgentnim


laboratorijama skratite TAT (engl. turnaround time), vreme potrebno za obradu uzorka i izdavanja rezultata. Drugo šta možete da uradite, jeste da u dogovoru sa lekarima proširite liste zahtevanih laboratorijskih usluga nakon pregleda prvobitnih rezultata i dodatnim testovima pomognete u uspostavljanju dijagnoze. Nekada je dovoljno na osnovu boje seruma (naročito ikterični), ako lekar nije zahtevao, predložiti testove koje lekar nije tražio. Na jednom dežurstvu sam sa dr Jelenom Karajović veoma brzo otkrio da se radi o pankreatitisu jer sam predložio da odredimo aktivnost lipaze i amilaze u serumu. Ono što smatram da je jako bitno jeste da u svakodnevnom radu vodite računa o kritičnim vrednostima, koje morate javiti dežurnom ili ordinirajućem lekaru koji opservira pacijenta. Nekada su bukvalno u pitanju minuti kada više nećete moći ništa da uradite za pacijenta. Da li sebe više smatrate naučnikom ili vojnim licem? Kako ste se odlučili da krenete vojnim putem? Svako ko voli svoju zemlju, na prvom mestu mora da bude vojnik, tako da malu prednost dajem vojnom pozivu. Nakon završenog fakulteta, pripravnički staž sam obavljao volonterski u laboratoriji Zdravstvenog centra Aleksinac. Nakon 6 meseci, rekli su mi da neću moći da zasnujem radni odnos jer su im sva mesta popunjena, a imaju još dvoje lekara na specijalizaciji iz kliničke biohemije. S obzirom na to da sam završio Školu rezervnih oficira sanitetske službe (ŠRO SnSL) i bio učesnik u ratu 1991/1992. godine, otišao sam u personalnu službu VMA gde sam bio prijatno iznenadjen gestom puk. doc. dr Bogdana Putnika koji mi je pružio ruku i rekao: „Svaka čast momče, takvi nam trebaju!”

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Ne mogu a da Vas ne pitam nešto o aktuelnoj pandemiji virusa korona. Koliko se Vaš svakodnevni rad promenio tokom 2020. godine?

Turbulencije koje je napraviо virus korona delovale su i na rad Instituta za medicinsku biohemiju. Institut je nastavio sa svakodnevnim radom, ali je prvenstveno zbrinjavao ležeće pacijente i pacijente iz centra hitne pomoći, dok je privremeno obustavljen rad sa pacijentima koji se primaju preko poliklinike. Deo osoblja je prebačen u novoformiranu kovid bolnicu Karaburma gde i dan-danas rade. U laboratoriji kovid bolnice rade se sve analize potrebne za svakodnevno praćenje pacijenata zaraženih virusom korona. On je pokrenuo postupak za prijem u profesionalnu vojnu službu i na taj način sam započeo svoju vojničku karijeru. Pozivam sve kolege, naravno one koji to žele, da se nakon završenog fakulteta prijave u vojnim odsecima po mestu stanovanja i prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka u ŠRO SnSL.

sam samo iz jednog razloga – da završim fakultet. Volim svoj poziv medicinskog biohemičara za koji sam se odlučio tokom školovanja u Srednjoj medicinskoj školi „Dr Milenko Hadžić“ u Nišu gde sam stekao zvanje laboratorijskog tehničara za biohemiju i hematologiju. Od prvih srednjoškolskih dana ja sebe vidim samo u zdravstvenim Da li postoji mogućnost da far- laboratorijama ili na pedagoškim maceuti – medicinski biohemičari poslovima gde bih mlade kolege odrade (deo) staž(a) na Vojnome- podučavao da rade stručno, savedicinskoj akademiji? sno i odgovorno. Naravno. Vojnomedicinska akademija ima ugovor o obavljanju obavezne stručne prakse nakon 4. godine završenih studija, a nakon diplomiranja postoji mogućnost da se preko Uprave VMA obavi pripravnički staž. Ono što je specifično za našu instituciju, jeste obavezna bezbednosna provera, koja podrazumeva da niste osuđivani i da se ne vodi istražni postupak protiv vas. Detaljnije se možete informisati na internet stranici Vojnomedicinske akademije.

Volite da pecate? Gde najbolje „radi” šaran u Beogradu?

Da li ste ikada imali ponudu ili ste razmišljali o odlasku u inostranstvo? Zašto (još) niste otišli?

Vidim da ste se raspitivali o meni. Ribolovom se bavim 43 godine, ali ne bih preporučio da pecate na Savi, Dunavu i Tisi jer je naš kolega dr Saša Janković , koji je takođe završio naš fakultet, smer medicinski biohemičar, u svojoj doktorskoj disertaciji dokazao da u ribama iz navedenih reka imate teških metala, DDT i polihlorovanih bifenila u koncentracijama iznad dozvoljenih. Tako da ako me već pitate za savet, onda pecajte na Drini i Tamišu, kao rekama koje su još uvek čiste, a riba bezbedna za konzumiranje.

Imao sam ponudu nakon prve godine fakulteta, kada sam se vratio sa ratišta, da idem u Lozanu. Odbio

Da li Vam možda nedostaje nešto iz studentskih dana? I koga biste izdvojili od profesora koji je doprineo

23


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Najsvetlija tačka tokom studiranja bio je naš profesor Duško Mirković koji je bio pravi pedagog i nesebično delio sa nama sva znanja iz medicinske biohemije. Svoju stručnu praksu nakon četvrte godine, obavio sam u Urgentnom centru kod prof. Duška Mirkovića i sazreo kao medicinski biohemičar. Tu sam shvatio koji će biti moji težišni zadaci u budućem radu. Vašem profesionalnom razvoju? Nedostaje mi Istraživačka stanica „Petnica“ u kojoj sam proveo četiri divne godine u radu sa mladim talentima na programima humana biohemija, biomedicina, a jedne godine i na hemiji. Danas su oni ponos ove zemlje, mnogi od njih su lekari i farmaceuti. Tada sam prvi put radio eksperimente, imao neograničen pristup u kompjuterskoj sali pri biblioteci i imao bezgraničnu slobodu u istraživanjima. Tu sam sazreo kao istraživač. Slobodno vreme ispunjavate i šalom. Imate li neki dobar vic ili anegdotu s posla? Viceve ću pričati svim kolegama koji dođu kod nas na staž. Isko-

24

ristio bih ovu priliku da ispričam jednu anegdotu sa ratišta. Jedne zimske večeri pozvali su me kao jedinog sa medicinskim znanjem da pregledam jednog vojnika koji se žalio na užasne bolove u stomaku. Nakon što sam mu rekao da legne na leđa i savije noge u kolenima, pritisnuo sam mesto gde se nalazi apendiks. Vojnik je vrištao od bolova te sam odlučio da ga prevezem u Vojnić na pregled kod lekara. Kada smo stigli tamo, oko 2 sata ujutru, stariji lekar potpukovnik specijalista opšte medicine me je pitao zašto sam doveo vojnika u ovo doba. Odgovorio sam da vojnik ima akutnu upalu slepog creva te da je potrebno hitno hirurško zbrinjavanje. Lekar me je upitao da li sam doktor da postavljam dijagnozu, na šta sam odgovorio da

sam student druge godine farmacije. Lekar je posumnjao u moje znanje, zbog čega sam ja insistirao da uzmemo uzorak krvi melanžerom i izbrojimo leukocite u komori. Nakon što sam ovo rekao lekar je zastao, pogledao me i pozvao laboratorijskog tehničara koji je izbrojao leukocite. S obzirom na to da su leukociti bili 18.500, lekar se okrenuo ka meni i pitao me da li ću ja da vozim obolelog vojnika u ratnu vojnu bolnicu na Petrovoj gori. Rekoh da moj vozač nikad nije bio tamo, te ih molim da njihov vozač izvrši transport, a da ću ja ostati kao pratilac do konačnog mesta zbrinjavanja. Kada smo stigli na Petrovu goru, došao je dežurni ratni hirurg, pregledao pacijenta, okrenuo se ka medicinskoj sestri i rekao da spreme operacionu salu, a meni da mogu da idem nazad u jedinicu. Nakon desetak dana vratio se vojnik koga sam ostavio na Petrovoj gori, zagrlio me i rekao kako je hirurg tražio od njega da mi se zahvali, jer bi došlo do perforacije slepog creva u roku od 2-3 sata da ga nismo dovezli tada u bolnicu. Koji je Vaš najveći uspeh u životu? Moji najveći životni uspesi su nažalost i moja najveća razočaranja. Kao student sam osmislio iglu sa kojom vidite kada ste u veni. Sa prvobitnim iglama ste venepunkciju vršili naslepo, jer dok ne stavite vakuum epruvetu u holder, ne znate da li ste u veni ili ne. S obzirom na to da nisam imao novca da platim Međunarodno prvenstvo pronalaska (veliki patent), igla je patentirana u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu kao mali patent. Nakon što je istekao rok važnosti malog patenta, firma Becton Dickinson kojoj sam ponudio svoj patent je registrovala isti i danas im je to jedan od ključnih proizvoda za venepunkciju. Ja sam gorenavedenu iglu patentirao decembra 1996.


hitno uradim elektroforezu gde sam na osnovu na osnovu M-pika u γ frakciji dijagnostikovao multipli mijelom. Nažalost nakon 5 godina, pacijent je preminuo.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

noj studiji je primenjen za lečenje neuropatskog bola i dokazano da je bezbedan za upotrebu. Žao mi je što do danas nismo registrovali ovaj specifični antidot kao patent.

Četvrti uspeh, i možda najve- Uvek se rado setim rečenice naće razočaranje, doživeo sam na- šeg profesora Nenada Ugrešića kon doktorskih studija. Kao kokoji nam je stalno govorio: „Deco, načni rezultat svog istraživanja nema farmakologije iznad fiziootkrio sam da se štetno dejstvo logije”. Može se tumačiti na više toksičnih doza leka hlorpromazina (koji pripada fenotiazinima) načina, ali ja to shvatam tako da može sprečiti davanjem biogenog su najjače farmakološke supstance amina agmatina koji je specifični upravo one koje organizam stvara. antidot. Nastaje u mozgu dekarboksilacijom aminokiseline L-arBojana Pejović godine, a firma Becton Dickinson ginina. Prodaje se kao suplement Nikola Bošković je istu iglu patentirala 12. febru- u obliku agmatin-sulfata. U jedara 2009. i u njemu su kao pronalazače naveli 11 lica iz SAD-a. Šta biste poručili mladim kolegama? Drugi profesionalni uspeh, ali ne i razočaranje, bio je kada sam jednoj kasnijoj prvorotki, koja se dugo lečila od steriliteta, na osnovu rezultata β-HCG rekao da se radi o normalnoj trudnoći, savetovao sam joj da odustane od planiranog abortusa (jer je ginekolog koji je zakazao kiretažu tvrdio da se radi o fetusu kojem se ne čuju otkucaji srca). Odlučila je da ode u GAK na patologiju trudnoće gde je ginekolog potvrdio da se radi o normalnoj trudnoći, ali s obzirom na to da je kasnija prvorotka, preporučio održavanje trudnoće jer se smatra rizičnom. Rodila se Matea, što na herbejskom znači božji dar, i jedino je dete gorepomenute majke. Treći uspeh, a takođe razočaranje, desio se kad sam pacijentu M. T. (38 godina) koji je lečen 3 godine od Hašimoto tireoiditisa na osnovu simptoma koje je opisivao, a gledajući sve laboratorijske nalaze zapazio da mu nikada nije određena koncentracija ukupnih proteina u serumu. Uzeli smo uzorak krvi i nakon dobijenog rezultata koji je iznosio 106 g/L odlučio sam da

Drage kolege, kad jednog dana obučete belu uniformu, prema pacijentima morate uvek da budete ponizni, a ne arogantni. Rukovodite se latinskom izrekom primum non nocere (prvenstveno nemojte naškoditi). Pacijent nije objekat za sticanje zvanja i znanja, već subjekat kome treba pomoći. Kada učite bilo koji predmet, nemojte biti vikipedičari i Google-eksperti. Informacije o jednom problemu ili oblasti tražite iz nekoliko knjiga različitih autora i čitajte PubMed. Trudite se da razmišljate i stalno obnavljajte svoja znanja. Na ispitima se nikako ne služite bubicama i drugim elektronskim uređajima jer na taj način ne varate profesora nego sebe. Izaći ćete sa fakulteta sa diplomom, ali sa nedovoljno znanja da biste mogli samostalno da radite. Manite se Tvitera, Instagrama, Fejsbuka i neprestanog gledanja u ekran telefona. Umesto toga, krenite da se bavite sportom, šetate u prirodi, planinarite, bavite se ribolovom, družite se sa ljudima jer može da vam se desi da jednog dana shvatite kako je život prošao pored vas. Na kraju želim da vam poručim da sam se u životu rukovodio sledećim postulatom: „Za sve što želiš da uradiš nađeš način, za ono što ne želiš tražiš opravdanje”. Nikada u životu nemojte tražiti opravdanje i sledite svoje snove jer se oni i te kako ostvaruju ako verujete u njih.

25


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

intervju

mr ph

Nela Janković 1. Kako ste zamišljali svoju karijeru kada ste 2012. godine diplomirali na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu? Jeste li sebe videli u apoteci? Zamišljala sam je potpuno drugačije nego što je zamišljam sada. Želela sam da završim staž i u početku radim u apoteci kako bih imala i to iskustvo, po meni osnovno za jednog farmaceuta. Ali sam sebe u budućnosti sigurno videla na mestu gde bih mogla da dovodim do promena nabolje i da donosim odluke, van apoteke. Verovatno kao i većina studenata koji veruju da je svet pred njima. Karijera mi je vrlo brzo nakon staža krenula u uzlaznom smeru – postala sam rukovodilac Kontakt centra za informacije o lekovima, a nakon toga i rukovodilac edukacija i kvaliteta u direkciji lanca apoteka. Tada sam verovala da sam na pravom, željenom putu, ali su mi se sada prioriteti znatno promenili. 2. Deo pripravničkog staža (koji je tada trajao godinu dana) ste odradili na Vojnomedicinskoj akademiji. Po čemu Vam je to ostalo u sećanju? Najviše po ljudima koje sam tamo upoznala. VMA nudi iskustva i

26

sticanje znanja koja možda drugde ne biste stekli na jednom mestu (kao što je izrada totalne parenteralne ishrane, sterilnih preparata, magistralna i galenska laboratorija, kontrola kvaliteta lekova itd.), a za mene je neprocenjivo bilo upoznati mnoštvo različitih farmaceuta i tehničara, od kojih svako od ima sebi svojstven pogled na farmaciju i način prenošenja znanja. Taj period pamtim i po duhovitim šalama i zabavi u toku posla. Da staž i dalje traje godinu dana, svima bih preporučila da makar deo tog vremena provedu na Vojnomedicinskoj akademiji. 3. Jedno vreme ste se u okviru svoje ustanove bavili kontinuiranom edukacijom zaposlenih. Da li u Srbiji imamo dovoljno kvalitetne i u praksi korisne edukacije? Ranije sam pohađala dosta edukacija koje su bile primarno teorijske i koje nimalo nisu podsticale diskusiju. Međutim, čini mi se da je u poslednje vreme sve više onih koje su usmerene na primenu kroz prezentacije slučajeva i praktičan rad u toku edukacije. Verujem da će ih u budućnosti biti sve više i, nadam se, sa sve višim kvalitetom. 4. Od 2018. godine radite kao

upravnik apoteke u okviru lanca apoteka Dr.Max. Kako izgleda Vaš uobičajeni radni dan? Iako to nisam planirala, izuzetno mi je drago što sam imala prilike da se oprobam i kao upravnik apoteke, jer sam time zaista zaokružila proces rada u apoteci. Kada si upravnik, odgovoran si za sve i ponekad može biti jako izazovno. Pored sve količine rada na administraciji, svakodnevno sam sebe morala da podsećam da je moj primarni posao rad sa pacijentima. Svaki dan je traženje balansa između planiranja posla, nabavke lekova, bavljenja lekovima pred istek roka, povlačenjima sa tržišta, sve papirologije, svih kriznih situacija, rada sa novcem i, sa druge strane, brige o pacijentima. Trenutno živim u blizini apoteke u kojoj radim, stalne pacijente srećem i na drugim mestima i jako mi prija što u mene imaju poverenje koje iskreno izražavaju i što se slatko ispričamo ispred prodavnice. Ljudskost i saosećanje su mi, pošto se stručnost podrazumeva, uvek na prvom mestu, i tu ispunjenje i dolazi. 5. Koliko se posao u apoteci promenio tokom aktuelne epidemije? Znatno se promenio i postao je složeniji. Najteže je bilo na početku


vanrednog stanja, kada niko nije bio spreman za ono što će se desiti. Ogroman broj pacijenata, neprestani redovi, strah, agresija, nedostatak osnovnih sredstava zaštite (sa obe strane pulta), premorenost, velike nestašice lekova – trebalo je proći kroz sve to... Danas se situacija dosta stabilizovala i polako se vraćamo u stare koloseke, iako ćemo još dugo raditi pod maskama i rukavicama, i sa stalnim oprezom. 6. Radili ste sa studentima u okviru projekta Karijera u farmaciji, a od pre nekoliko meseci ste jako aktivni na blogu i društvenim mrežama u promociji zdravlja i naše struke. Otvoreno govorite o problemima naše struke i generalno zdravstvenog sistema. Šta je sledeće? Kod mnogih kolega sam primetila veliko nezadovoljstvo i sindrom sagorevanja. Iz sličnih razloga sam i ja započela svoj blog, kako bih pokazala šta sve farmaceuti mogu i kako bih pokušala da barem malo izmenim svest ljudi i uverenja o farmaceutima. Smatram da svako treba da uživa u svom poslu i da ne sme dozvoliti da decenijama bude nezadovoljan i raditi nešto zato što „to tako mora“. Želim da pokrenem farmaceute da se izbore za svoju poziciju, da otkriju šta vole i u čemu su naročito dobri, a onda da te svoje veštine usmere u razvoj svoje karijere ili pokretanje sopstvenog posla. Nije farmacija samo u apoteci, saradništvu i kliničkim ispitivanjima – kako najčešće u svojim glavama delimo. Nije ni jedini izlaz odlazak u inostranstvo. Nije čak ni jedina mogućnost samo farmacija. Trenutno istražujem, dodatno se edukujem i sakupljam materijal, ali planiram da organizujem radionicu za farmaceute, gde ćemo proći kroz sve ono što je potrebno za pokretanje svoje karijere ili sopstvenog posla. Neće biti namenjena samo mladim farmaceutima, već svima koji

žele nešto više od trenutnog posla. Cilj radionice će biti i umrežavanje farmaceuta i dolaženje do novih ideja u poslu. Najveća radost bi mi bila da pomažem kolegama da budu ispunjeni na poslu kojim se bave. 7. Kakve promene je u apoteke u Srbiji doneo eRecept? Da li je farmaceutima olakšao rad? Ušteda vremena za obradu recepata je ogromna. Ja se uvek radujem promenama, naročito ako su u pitanju automatizacija i sistematizacija i olakšice koje idu uz to. Desi se ponekad neka greška ili dođe do preopterećenosti sistema, pa su vam onda ruke vezane, ali su takve situacije retke. I pacijentima je bolje jer ne moraju svakog meseca da u domu zdravlja čekaju recepte radi obnove terapije. Jedino bi starijim pacijentima bilo lakše da imaju papirni recept u rukama, da bi mogli da isprate datume i lekove koje piju, ali navikavaju se i oni. 8. Da li ste razmišljali o odlasku u inostranstvo ili poslu van apoteke? Razmišljala sam i odlasku u inostranstvo, ali nikada ozbiljno. Želim da ostanem u Srbiji i da na našim prostorima radim(o) na ugledu farmacije. Dosta pitanja mi stiže od kolega koji traže odgovor zašto

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

radim u apoteci, kad bih sa svojim sposobnostima mogla „mnogo više“. Spomenula sam da su mi se prioriteti dosta promenili. Otkad sam se vratila sa porodiljskog bolovanja, radim u apoteci kao upravnik i nisam konkurisala ni na jedan konkurs za drugo radno mesto. Odbila sam čak i neke ponude koje su mi stigle otkad sam angažovanija na društvenim mrežama. Trenutno želim da, uz rad u apoteci, pokrenem neki sopstveni posao, kao dodatni. Želim da eksperimentišem i istražim nove izvore prihoda za farmaceute. Želim da ja budem odgovorna za svoj rad, rast i zaradu. Nemam još uvek jasno definisano šta će to konačno biti, ali komunikacija sa kolegama na društvenim mrežama mi mnogo pomaže u tome. 9. Da li Vam možda nedostaje nešto iz studentskih dana? Šta? Da, nedostaje mi bezbrižnost, iako smo tada verovali da stres ne može biti veći. Nedostaju mi svi projekti, sekcije, istraživanja, prakse, putovanja – prilike čije finansiranje, uzgred, ne mora da bude iz sopstvenog džepa, jer u razvoj studenata ulaže država i mnoge kompanije. Da sam ponovo na fakultetu, bila bih još svestranija i agilnija. Nikola Bošković

Šta biste poručili mladim kolegama? U nastavku ovog što sam upravo rekla, poručila bih im da maksimalno iskoriste svoje vreme na fakultetu. Učenje im neće pobeći, ali hoće mogućnosti za praksu, isprobavanje, grešenje i ispravljanje. Neka probaju što više stvari, kako bi bolje znali šta žele od svoje karijere. Neka usavrše engleski jezik i druge jezike. Da se ne zadovoljavaju malim i nametnutim. Da ne prihvataju kao jedino stanje nešto što se „tako oduvek radilo“. Da ne padnu u učmalost. Da prihvataju prilike uprkos strahu od nepoznatog. Da se bore za sebe i da rade na sebi.

27


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Intervju

dr Bojan

Trkulja

Gospodine Trkulja, koje domaće i strane farmaceutske kompanije učestvuju u Udruženju proizvođača inovativnih lekova „INOVIA“?

Posle diplomiranja na beogradskom Medicinskom fakultetu 1998. godine i odrađenog staža, dr Bojan Trkulja je tokom narednih 11 godina bio zaposlen u predstavništvu kompanije F. Hoffmann – La Roche u Srbiji na različitim pozicijama u okviru medicinskog i marketinškog odeljenja. Od decembra 2010. predvodi Udruženje „INOVIA“ kroz koordinaciju brojnih timova iz različitih oblasti koje uključuju dostupnost lekova, medicinska, regulatorna i finansijska pitanja, kao i farmakovigilancu, pridržavanje propisa i medije. Kao predstavnik inovativne farmaceutske industrije, član je nekoliko različitih radnih grupa Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Predstavnik je Srbije u okviru Operativne grupe za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske federacije farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA).

28

Udruženje „INOVIA“ ima 17 kompanija članica. U pitanju su sve multinacionalne inovativne farmaceutske kompanije koje posluju u našoj zemlji kao zaseban entitet. To je veoma bitno, budući da ukazuje da je udruženje relevantan zastupnik interesa inovativne farmaceutske industrije u Srbiji. Spisak kompanija članica možete pronaći na našoj internet stranici www.inovia.rs. Koji su trenutni primarni ciljevi Udruženja? Ciljevi udruženja su istaknuti u Statutu i najkraće se mogu sažeti na sledeći način: promovisanje odlučujućeg značaja inovativnih lekova za postizanje najvišeg nivoa javnog zdravlja u Republici Srbiji kroz uspostavljanje partnerskog dijaloga sa svim ključnim institucijama u cilju kreiranja i primene najboljih propisa, strategija i rešenja neophodnih za maksimalno poboljšanje javnog zdravlja. Da li neka od članica Udruženja učestvuje u razvoju vakcine protiv virusa korona? Gotovo polovina kompanija članica udruženja je aktivno uključeno u izradu kandidata za vakcinu protiv virusa korona, uz dodatan broj kompanija koje rade na medikamentoznim rešenjima. Da li i kako rad na pronalasku vakcine utiču na istraživanje i rad u drugim terapijskim oblastima koje su do početka pandemije korona virusa


bile od primarnog značaja (onkologija, imunologija, druge oblasti virusologije – HIV, hepatitis B i C, uključujući i nove antibakterijske agense usled sve veće rezistencije bakterija na postojeće antibakterijske lekove)? Odnosno, da li su te oblasti trenutno zapostavljene? To jeste dobro pitanje i, mada ne bih rekao da su te oblasti zapostavljene, budući da se svi planirani razvojni projekti odvijaju po planu, činjenica je da je veliki deo sredstava namenjenih za istraživanje i razvoj preusmeren u pronalaženje rešenja za nezapamćenu globalnu zdravstvenu krizu koju je donela korona. Prema Vašoj proceni, na osnovu informacija o trenutnom stanju u istraživanju, koje posedujete od proizvođača inovativnih lekova, kada ćemo sa sigurnošću moći da kažemo da je vakcina koja je razvijena protiv SARS-CoV-2 i bezbedna za upotrebu? To je pitanje na koje u ovom trenutku niko na svetu ne može da da tačan odgovor. Dok se ne završe ispitivanja faze III za sve kandidate vakcine – a prema bazi Svetske zdravstvene organizacije ima ih oko 170 – nećemo moći sa sigurnošću da kažemo ni da li ćemo uspeti da razvijemo dovoljno bezbednu i efikasnu vakcinu, a kamoli kada će se to dogoditi. Ako vaše pitanje malo drugačije formulišemo, u smislu kada bi mogli da očekujemo prve rezultate faze III za neke od kandidata za vakcinu, odgovor može biti znatno određeniji. Prema najnovijim informacijama koje posedujemo, očekujemo da pre kraja 2020. godine bar nekoliko kandidata za vakcinu okonča fazu III istraživanja, pa ukoliko rezultati budu pozitivni, tada ćemo moći i sa većom

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

preciznošću da odgovorimo kada fonda zdravstvenog osiguranja je bi mogla da se očekuje primena izuzetno mala. Na osnovu istražiovih vakcina. vanja koje je u naše ime prošle godine uradila IQVIA, najveća svetKoliki procenat godišnjeg ska konsultantska kompanija iz budžeta Republika Srbija iz- oblasti zdravstva, Srbija je značajdvaja za podsticaj razvoja ino- no zaostajala u dostupnosti inovavativnih terapija? tivnih lekova u odnosu na region. Rezultati su pokazali da pacijenti Nažalost, u našoj zemlji ne posto- u okolnim zemljama imaju znaje namenski programi za podsti- čajno veći broj ovih terapija na canje razvoja inovativnih terapija. raspolaganju kroz njihove Liste lekova: u Hrvatskoj i Bugarskoj Koliki procenat godišnjeg budže- oko 3,5 do 4 puta više, u Rumuniji ta Republika Srbija izdvaja kako oko 2,5 puta više, a čak i u Crnoj bi već registrovane inovativne Gori se na Listi lekova nalazi više terapije bile dostupne svim gra- inovativnih terapija nego u našoj đanima kojima su neophodne? zemlji. Državno ulaganje u sve leJedan od primera je vakcina pro- kove, a ne samo inovativne je najtiv HPV-a, koju je moguće na- manje u regionu i iznosi samo oko ručiti i primiti samo u ponekim 70 EUR po glavi stanovnika, što je privatnim klinikama, dok nema recimo oko 60% manje nego u Crnaznaka da bi se ona mogla naći noj Gori. U odnosu na zdravstveu kalendaru obavezne vakcinaci- ni budžet, za sve lekove u Srbiji se izdvaja oko 23% novca, po čemu je mladih žena. smo takođe najlošiji u regionu. Dostupnost inovativnih terapija u našoj zemlji kroz Listu lekova Da li biste mogli da nam opišete koji se izdaju na teret Republičkog kako su i koliko pandemija i po-

Izuzetno je bitno da i našim osiguranicima postanu dostupni makar oni lekovi koji su na Listi lekova u nama susednim zemljama. Ako već postoje terapije koje značajno produžavaju ili spasavaju živote, prioritet bi morao da bude da takve lekove dobiju svi oni kojima su neophodni, što bi uz dodatne investicije u prevenciju, dijagnostiku i medicinsku infrastrukturu moglo da dovede do značajnog pada smrtnosti od teških hroničnih bolesti.

29


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ U uslovima pandemije, kada se javlja ogroman dodatni pritisak na zdravstvene resurse, još više se ističe značaj svih onih medicinskih procedura, intervencija i tehnologija koje poboljšavaju efikasnost lečenja, a tu značajno mesto imaju upravo inovativni lekovi. treba za novom vakcinom promenili i istakli ulogu inovativne farmaceutske industrije u svetu, ali i u državama regiona i našoj državi?

svesni da to i dalje nije rešenje za pandemiju koje će nam omogućiti povratak u uobičajenu rutinu življenja.

Ne samo kroz povećanu efikasnost takvih terapija, već i kroz poboljšanje komplijanse – ako neki inovativni lek možete da primate u oralnom obliku umesto kao pre toga parenteralno, ili ako ga primate jednom mesečno, jednom u tri meseca ili jednom u šest meseci, ako je nivo neželjenih efekata značajno manji i ne zahteva česte konsultacije sa lekarom, jasno je koliko to može značiti u vreme kada je dostupnost zdravstvene zaštite smanjena usled pandemije. Kada se na sve to dodaju ogromni napori koje farmaceutska industrija ulaže u razvoj potencijalne vakcine ili leka protiv virusa korona, jasno je koliko je važna uloga inovativnih farmaceutskih kompanija.

Gospodine Trkulja, šta biste, kao izvršni direktor Udruženja „INOVIA“, želeli da istaknete u vezi sa radom i multidisciplinarnim aktivnostima Udruženja i članova?

S obzirom na to da je prilično neizvesno kada će se odobriti adekvatna vakcina, da li, prema Vašim informacijama, ima mogućnosti da se u ovom međuperiodu razviju i primene terapije koje bi poboljšale imunski odgovor organizma i olakšale lečenje obolelih od virusa SARS-CoV-2? U nedostatku specifične terapije protiv virusa SARS-CoV-2, medicinski radnici širom sveta su se okrenuli onim terapijama za koje postoje razlozi za verovanje da bi mogli makar da olakšaju kliničku sliku ovih pacijenata. Do sada je nekoliko lekova pokazalo da može da bude od koristi, ali moramo biti

30

Inovativne farmaceutske kompanije koje posluju u našoj zemlji su nebrojeno puta pokazale da su pouzdan partner zdravstvu Republike Srbije. Bilo da je u pitanju ekspertiza koju donosimo na osnovu velikog iskustva rada u praktično svim zemljama sveta, velike investicije u edukaciju zdravstvenih radnika ili ulaga-

nja u istraživanje i razvoj novih terapija kroz organizaciju kliničkih ispitivanja u našoj zemlji a svakako i kroz brojne donacije koje pružamo i u redovnim uslovima a pogotovo vanrednim kao što je aktuelna pandemija. Ključne institucije naše države polako počinju da prepoznaju značaj inovativnih lekova koji se proteže i van granica zdravstva, budući da samo zdrava nacija može da bude ekonomski prosperitetna nacija, a uštede koje se ostvaruju kroz efikasno lečenje inovativnim terapijama mogu da se vide i kroz smanjen broj odlazaka u prevremenu penziju ili smanjenje potrebe za negom hroničnih bolesnika. Zbog toga je veoma bitno da se u narednim godinama značajno više investira u inovativne lekove jer smo kroz farmakoekonomske studije videli da svaki dolar investicije u inovativne terapije donosi oko 6 dolara uštede u budžetu države. Nađa Petrović

Gospodine Trkulja, kako, kao doktor medicine i izvršni direktor Udruženja „INOVIA“, imate raznovrsne informacije iz medicinskih i farmaceutskih oblasti, šta biste poručili studentima farmacije i medicine o perspektivi njihovog učešća i ličnog napredovanja u ovim oblastima? Medicina je izuzetno živa nauka koja se razvija neverovatnom brzinom i, bez obzira na značajnu digitalizaciju naših života, još dugo neće moći da bude zamenjena jednostavnim algoritmom, što je čini veoma perspektivnom u očima mladih ljudi. Farmacija, kao nauka koja je direktno vezana uz medicinu, ne samo da se i sama ubrzano razvija već će i u budućnosti imati izuzetno veliku korist od razvoja medicine i srodnih grana. To pruža odličnu priliku svima koji su spremni da se angažuju da budu deo nečeg izuzetno bitnog za čovečanstvo, ali i za svaku lokalnu zajednicu, što mora biti veliki podsticaj studentima da rade na sebi. Bez obzira na objektivno tešku ekonomsku situaciju u zemlji u kojoj živimo, perspektiva u ovim oblastima postoji.


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

MAGNEZIJUM Pored ostalih mikronutrijenata neophodnih za pravilno funkcionisanje organizma, u poslednje vreme posebno se ističe značaj i važnost adekvatnog unosa magnezijuma što potvrđuju brojne naučne studije.

O

ju mišića i nervnog sistema, kontrolu glukoze u krvi i regulisanje krvnog pritiska. Magnezijum je neophodan za prozvodnju energije, proces oksidativne fosforilacije i glikolizu-razgradnju glukoze. Doprinosi strukturalnom razvoju kosti i potreban je za sintezu DNK, RNK i antioksidansa glutationa. Magnezijum takođe igra ulogu u aktivnom transportu jona kalcijuma i kalijuma kroz ćelijske Uloga ovog minerala je višestru- membrane, proces koji je važan ka. Magnezijum je kofaktor u više za provođenje nervnih impulsa, od 300 enzimskih sistema koji kontrakciju mišića i normalan srregulišu različite biohemijske re- čani ritam. akcije u organizmu, uključujući sintezu proteina, pravilnu funkci- Za sveobuhvatnu procenu statusa rganizam odrasle osobe sadrži u proseku 25 g magnezijuma, najveći procenat- 50% do 60% prisutno je u kostima, a ostatak je u mekim tkivima . Manje od 1% ukupnog magnezijuma je u serumu u krvi, a ti nivoi se drže pod kontrolom. Normalne koncentracije magnezijuma u serumu kreću se između 0,75 i 0,95 milimola (mmol)/L .

magnezijuma neophodni su i laboratorijski testovi i klinička procena. Najčešće korišćena i lako dostupna metoda za procenu statusa magnezijuma je merenje koncentracije magnezijuma u serumu, iako nivoi u serumu imaju malu povezanost sa ukupnim telesnim nivoima ili koncentracijama u specifičnim tkivima s obzirom na činjenicu da se svega 1% nalazi u serumu. Ostale metode za procenu statusa magnezijuma uključuju merenje koncentracije magnezijuma u eritrocitima, i urinu; merenje koncentracije jonizovanog magnezijuma u krvi, plazmi ili serumu; i sprovođenje

31


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

testa punjenja magnezijumom (ili „tolerancije“). Nijedna metoda nije dovoljno zadovoljavajuća. Neki stručnjaci smatraju test „tolerancije“ (u kome se meri nivo magnezijuma u urinu nakon parenteralne infuzije magnezijuma) najboljom metodom za procenu stanja magnezijuma kod odraslih.

Preporučeni unos magnezijuma u odnosu na godine: godine

muškarci

žene

trudnoća

6 meseci

30 mg

30 mg

7–12 meseci

75 mg

75 mg

1–3 godine

80 mg

80 mg

4–8 godine

130 mg

130 mg

9–13 godine

240 mg

240 mg

14–18 godine

410 mg

360 mg

400 mg

laktacija

360 mg

Hipomagnenezmija je definisana 19–30 godine 400 mg 310 mg 350 mg 310 mg kao nivo magnezijuma u serumu 31–50 godine 420 mg 320 mg 360 mg 320 mg niži od 0,75 mmol /L. Homeostaza (održavanje nivoda) magnezijuma 51+ godine 420 mg 320 mg u velikoj meri kontrolišu bubrezi, koji u proseku izlučuju oko 120 mg čeni krompir sa ljuskom, kikirki, Nedostatak magnezijuma magnezijuma/dan. Izlučivanje pu- sojino mleko dobri su izvori ovog tem mokraće smanjeno je kada je nutrijenta. Generalno, hrana koja Simptomi nedostatka magnezijustatus magnezijuma nizak. sadrži dijetalna vlakna sadrži ma- ma usled nedovoljnog unosa su retkost jer bubrezi ograničavaju Preporuke za unos magnezijuma gnezijum. Magnezijum se dodaje izlučivanje ovog minerala uriizražavaju se kao dijetarni refe- i nekim žitaricama za doručak i nom. Međutim, uobičajeno mali rentni unos (DRI) dat od stra- drugoj obogaćenoj hrani. Neke unos magnezija ili preveliki gubine Odbora za hranu i ishranu vrste prerađene hrane su rafinisaci magnezijuma usled određenih (FNB) na Institutu za medicinu nja žitarica u cilju uklanjanja klice i mekinje bogate hranjivim mate- zdravstvenih stanja, hroničnog Nacionalnih akademija. rijama, značajno smanjuju sadr- alkoholizma ili upotrebe određenih lekova mogu dovesti do dežaj magnezijuma. Hrana ficita magnezijuma. Rani znakovi nedostatka magnezijuma ukljuMagnezijum se široko zastupljen Lekovi čuju gubitak apetita, mučninu, u biljnoj i životinjskoj hrani i u napicima. Zeleno lisnato povrće, Magnezijum je osnovni sastojak povraćanje, umor i slabost. Kako poput spanaća, blitve, zelja, po- nekih laksativa. Magnezijum je ta- se deficit magnezijuma pogoršatom mahunarke, orašasti plodovi, kođe koristi kao terapija u regulisa- va, mogu se javiti ukočenost, trsemenke i integralne žitarice, hleb nju gorušice, gastritisa, nadutosti, njenje u ekstremitetima, grčevi, od celog zrna, mleko, pileće grudi, poremećene sekrecije želudačnog poremećen rad srca i koronarni grč. Veći deficit magnezijuma avokado, obogaćene cerealije, pe- soka. može rezultirati hipokalcemijom Suplementacija magnezijumom ili hipokalemijom (nizak nivo kalcijuma ili kalijuma u serumu), Suplementi su dostupni u različitim oblicima, uključu- jer je poremećena mineralna hojući magnezijum oksid, citrat i hlorid. Oblici magneziju- meostaza. Osobe sa gastrointestima koji se dobro rastvaraju bolje se apsorbuju u crevi- nalnim bolestima poput hroničma nego manje rastvorni oblici poput neorganskih formi. ne dijareje i malapsorpcije masti Neka naučna istraživanja pokazala su da se magnezijum usled postojanja Kronove bolesti digestivnog trakta , celijakije i u oblicima aspartata, citrata, laktata i hlorida potpuni- enteritisa mogu vremenom doje apsorbuje i da ima veću bioraspoložost od magnezi- vesti do deficiita magnezijuma. jum-oksida i magnezijum-sulfata. Jedno istraživanje je Resekcija tankog creva, posebno otkrilo da vrlo visoke doze cinka iz suplemenata (142 mg / ileuma, često dovodi do malapdan) mogu ometati apsorpciju magnezijuma i poremetiti sorpcije i gubitka magnezijuma. Manjak magnezijuma i pojačaravnotežu magnezijuma u telu . no izlučivanje magnezijuma u

32


Prekomeran unos magnezijuma ne predstavlja rizik za zdravlje kod zdravih pojedinaca, jer bubrezi ekskretuju suvišne količine u urinu. Međutim, visoke doze magnezijuma iz dodataka ishrani ili lekova često dovode do dijareje koja može biti praćena mučninom i grčevima u stomaku . urinu mogu se javiti kod ljudi sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom tipa 2. Manjak magnezijuma je čest kod osoba sa hroničnim alkoholizmom. Starije osobe imaju niži unos magnezijuma u ishrani u odnosu na mlađe, apsorpcija magnezijuma iz digestivnog trakta opada i bubrežna ekskrecija magnezijuma se povećava sa godinama. Takođe stariji boluju od mnogih hroničnih bolesti i koriste mnoge lekove što posledično dovodi do povećanog gubitka ovog minerala. Oblici magnezijuma za koje se najčešće navodi da izazivaju dijareju uključuju magnezijum karbonat, hlorid, glukonat i oksid. Dijareja i laksativni efekti magnezijumovih soli nastaju usled osmotske aktivnosti neapsorbovane soli u tankom i debelom crevu Velike doze laksativa i antacida koji sadrže magnezijum (koji obično obezbeđuju više od 5.000 mg / dan magnezijuma) povezane su sa toksičnošću magnezijuma. Rizik od toksičnosti magnezijumom raste sa oslabljenom funkcijom bubrega, jer je sposobnost uklanjanja viška magnezijuma smanjena ili izgubljena.

jiti najmanje 2 sata. Magnezijum može da formira nerastvorljive komplekse sa tetraciklinima, kao što su demeklociklin i doksiciklin, kao i hinolonski antibiotici, poput ciprofloksacina, i levofloksacina. Ove antibiotike treba uzimati najmanje 2 sata pre ili 4-6 sati nakon dodatka dodatka magnezijuma. Hronični unos diuretika henleove petlje u terapiji bubrežnih oboljenja, kao što su furosemid i bumetanid, i tiazidni diuretici, kao što je hidrohlorotiazid i etakrinska kiselina, mogu povećati gubitak magnezijuma urinom. Suprotno tome, diuretici koji štede kalijum, poput amilorida i spironolaktona smanjuju izlučivanje magnezijuma. Lekovi u terapiji inhibitorima protonske pumpe (PPI), poput esomeprazola i lansoprazola, ako se uzimaju duže vreme (obično više od godinu dana) mogu prouzrokovati hipomagnezimiju.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Magnezijum i zdrava ishrana U nekim slučajevima „fortifikovana“ (obogaćena) hrana i dodaci ishrani mogu biti korisni u obezbeđivanju jednog ili više hranljivih nutrijenata koji se u protivnom mogu konzumirati u manjem procentu od preporučene količine. “ Prehrambene smernice uključuju: veći unos raznovrsnog povrća, voća, integralnih žitarica, mleka i mlečnih proizvoda bez masti i mlečni proizvodi kao i biljna ulja. Celo zrno žitarica i tamnozeleno lisnato povrće dobar su izvor magnezijuma. Mleko i jogurt sa malo masti sadrže i magnezijum. Neke gotove žitarice za doručak obogaćene su magnezijumom. Raznovrsna proteinska ishrana, uključujući morsku hranu, nemasno meso, jaja, mahunarke (pasulj i grašak), orašasti plodovi, semenke i proizvodi od soje dobri su izvori. Osušeni pasulj i mahunarke (poput soje, pečeni grašak, sočivo i kikiriki) i orašasti plodovi (poput badema i indijskih oraha) dobar su izvor ovog nutrijenta. mr ph Jasmina Timić Katedra za Bromatologiju Farmaceutski fakultet Beograd

Interakcije sa lekovima Nekoliko tipova lekova može uticati na status magnezijuma. Dodaci ili lekovi bogati magnezijumom mogu smanjiti apsorpciju oralnih bisfosfonata, poput alendronata, koji se koriste za lečenje osteoporoze. Upotrebu dodataka ili lekova bogatih magnezijumom i oralnih bisfosfonata treba odvo-

33


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

salvestroli

kinaza, u sklopu hemioterapije, predstavlja vid ciljane terapije karcinoma i lekovi ovog mehanizma delovanja danas su među vodećima u lečenju pojedinih malignih oboljenja. Istovetna aktivnost pripisana je i pterosilbenu, derivatu rezveratrola sadržanom najpre u borovnicama. Usledila su potom ispitivanja drugih fitoprvima, svoj potencijal potvrdio nutrijenata poreklom iz različitih je rezveratrol. Ovo polifenolno biljnih kultura koja su pokazala identičan mehanizam delovanja. jedinjenje, prisutno u crvenom i zelenom voću i povrću ali i druMeđutim, iako sličnog mehagim biljnim kulturama, još tada nizma delovanja, ova jedinjese smatralo snažnim antioksinja, hemijski i etiološki gledano, dansom i njegov je značaj u ishrapripadaju veoma raznorodnim ni bio dobro poznat. Ono što je grupama fitonutrijenata, stodo tada bila nepoznanica jeste ga ih je bilo nepodesno klasifida se interakcijom sa enzimom kovaliti na osnovu ovih dveju CYP1B1, rezveratrol metaboli- podela te su naučnici odlučili še u piceatanol, jedinjenje koje da terminom salvestroli označe predstavlja inhibitor tirozin kina- sva biološki aktivna jedninjenja za, enzima pomoću kojih deluju koja svoje povoljne efekte ostvabrojni faktori rasta malignih ćeli- ruju konvertovanjem pomoću ja što predstavlja razlog ubrzanog enzima CYP1B1. Jedna interei nekontrolisanog rasta i razvoja santna anegdota prati ova istrakarcera. Inhibicija enzima tirozin živanja. Naime, Profesori Poter

Kada su devedesetih godina prošlog veka, naučnici Gerry Potter i Dan Burke detektovali do tada nepoznat enzim CYP1B1, eksprimiran na maligno izmenjenim ćelijama a neprisutan u zdravom tkivu, prepoznata je potreba za sintezom antikancerskih lekova koji bi predstavljali supstrate ovog enzima, pomoću njih se prevodili u svoje aktivne metabolite i na taj način ostvarivali svoje citotoksično delovanje isključivo na maligne ćelije što predstavlja osnovni princip farmakoterapije kancera.

I

pak, polazeći od činjenice da, na dnevnom nivou, u organizmu svakog pojedinca, dolazi do velikog broja genetskih mutacija koje mogu rezultovati pojavom karcera a da se, pritom, ova bolest ne razvije kod svih ljudi, profesori Poter i Burke želeli su da detaljnije ispitaju postoje li jedinjenja pomenutog mehanizma delovanja sa kojima je organizam u svakodnevnom kontaktu. Nekoliko godina kasnije, dokazano je da se pomoću enzima CYP1B1 može metabolisati nekolicina jedinjenja prirodno prisutnih u namirnicama. Među

34


i Burke su, kako bi okarakterisali CYP1B1, iskoristili metaforu „Trojanskog konja“ Antičke legende, smatrajući ih slabom tačkom karcinoma i upoređujući dovitljivost Grka u nameri da zauzmu Troju, sa, kako su procenili, evolutivnim mehanizmom našeg tela tj. specifičnog enzima CYP1B1. Mnogo toga je u pogledu salvestrola naučnicima i dalje predstavljalo enigmu. Ispostavilo se da sadržaj salvestrola u dveju namirnica iste vrste nije ni približno identičan i da on može izrazito varirati u zavisnosti od spoljšnjih faktora. Takođe, organoleptički je utvrđen gorak ukus ovih materija te je zaključeno da salvestroli u biljaka predstavljaju i zaštitu od predatora. Nažalost, uklanjanje ovog specifičnog ukusa vremenom je postalo imperativ ratarstva, voćarstva i povrtarstva. Upotrebom fungicida i insekticida, u cilju povećanja otpornosti biljaka na spoljašnje uticaje, postepeno je dolazilo do smanjivanja količine salvestrola u namirnicama, jer, usled otklanjanja pretnji u vidu mikroorganizama i insekata, biljkama ovaj vid (samo)odbrane nije bio potreban. Zahvaljujući ovakvim adaptivnim promenama biljaka, određenim studijama je potvrđeno da je u ishrani današnjeg stanovništva prisutno i do 10 puta manje salvestrola u odnosu na količinu ovih materija u ishrani naših predaka pre stotinu godina.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

AKTIVACIJA

Salvestrol ispoljava antikancerogeno dejsvo

neaktivan Nema cy1b1

Apoptoza maligne ćelije

Zaključeno je da ove materije, nalik komponentama humanog imunskog sistema, imaju ulogu u odbrani biljke od patogena. Naime, ukoliko bi biljka bila napadnuta bakterijom ili gljivicom, to bi prouzrokovalo pojačanu sintezu i nakupljanje salvestrola u delu biljke zahvaćenom infektivnim agensom, ograničavalo i uklanjalo patogen.

se, u cilju unošenja odgovarajućih količina ovih jedinjenja, mogu stvoriti suficiti drugih materija prisutnih u namirnicama koje salvestrole sadrže što svakako ne odgovara principima adekvatne balansirane ishrane. Iz tog razloga se najpouzdanijim načinom za optimalno unošenje ovih materija smatra upravo standardizacija količina salvestrola formulisanjem dijetetskih suplemenata. Brojna istraživanja u čijem fokusu jesu novoformulisani koncentrisani farmaceutski oblici i utvrđivanje njihovih optimalnih doza i dalje su u toku. Dokazano je, međutim, da pojedini oligoelementi poput vitamina C, vitamina B3, vitamina B7, magnezijuma i selena mogu potencirati efekte salvestrola. Izvesno je da sadržaj salvestrola u Ipak, iako postoje dovoljno ubednamirnicama može varirati te i da ljiva pretklinička istraživanja o

efektima salvestrola u tretmanu kancera, važno je napomenuti da još uvek nema dovoljno pouzdanih podataka iz kliničkih studija koji bi ova jedinjenja mogla uvrstiti u neki od terapijskih protokola za lečenje karcinoma. Teodora Tea Antić Literatura: 1. „Između dva sveta“ – dr Branimir Nestorović 2. Salvestrols – Natural Products with Tumour Selective Activity; G.A. Potter, M.D. Burke; Journal of Orthomolecular Medicine, First Quarter 2006, Volume 21, Number 1 3. https://pubmed.ncbi.nlm.nih. gov/11875742/

Takođe, određena istraživanja ukazuju na činjenicu da se u organski gajenim biljnim kulturama nalazi do 30% više salvestrola u poređenju sa istim vrstama iz konvencionalne proizvodnje što svakako predstavlja način kojim bi se unos ovih jedinjenja mogao povećati.

35


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

THE DANCING BRAIN: pokret koji leči

Igra i ples su postojali na svim nivoima razvoja civilizacije i kulturnog života ljudske zajednice. S obzirom na to da je u plesu instrument umetničkog izražavanja vlastito telo, on je uvek bio dostupan svim društvenim slojevima kroz celu svoju istoriju. Afrička plemena isticala su nadmoć ratničkim plesovima, bečki balovi nisu mogli da se zamisle bez valcera, a danas brazilske favele zrak radosti pronalaze u latino plesovima, te čak i mnoge svetski priznate kompanije ples uvršćavaju u svoje teambuilding aktivnosti. Zahvaljujući velikom broju benefita koje ples ostvaruje na zdravlje ljudi, na scenu je stupila i primena plesa u terapeutske svrhe kroz tzv. The Dancing brain metodu plesne terapije.

K

oreni ovog vida lečenja datiraju još iz 19. veka i Modernog pokreta nastalog iz ideje da se ples, osim za zabavu, može koristiti i kao vid izražavanja i komunikacije. Drugim rečima, tada je priznat emocionalni aspekt plesa. Do sredine 20.veka, Moderni pokret postavljao je temelje plesne terapije i stvorio pogodan osnov za formiranje Američke asocijacije za terapiju plesom (ADTA) 1966.godine. Zahvaljujući ovoj asocijaciji, svi plesni terapeuti danas moraju proći specijalne akreditovane obuke čime se plesna terapija jasno distancira od šarlatanstva. Plesna terapija se zasniva na korišćenju pokreta u cilju podsticanja pacijenta da se socijalno, emocionalno, fizički i psihički osnaži. Pozitivan uticaj plesa na psihičko i fizičko zdravlje iskori-

36

šćen je u prevenciji mnogih bole- Takođe, predstavlja i vid zabave sti, redukciji stresa, ali i kontroli koji snižava stres i anksioznost i smanjuje nagle promene raspopromena raspoloženja. loženja. Međutim, plesna terapija Kako se plesna terapija razli- „podiže” ove efekte na novi nivo.

kuje od plesa iz zabave?

Pohađanje časova plesa uglavnom se sastoji od učenja koraka i različitih koreografija. Većina ljudi zna da ples ostvaruje dobar uticaj na zdravlje; poboljšava kardiovaskularne parametre, mišićni tonus, ravnotežu i koordinaciju.

Kroz rad sa terapeutom, pacijent biva ohrabren da putem plesa i freestyle pokreta izrazi sve ono što verbalnom komunikacijom do sada nije uspevao da kaže. Pokret postaje jezik i terapeut je taj koji dešifruje znakove koje pacijent šalje i shodno tome dalje razvija terapiju.

Neke od intervencija koje terapeut može da sprovede su: - mirroring – ponavljanje pokreta pacijenata čime pacijent dobija izvesno osećanje empatije od strane terapeuta - nagli pokreti skakanja u grupnom plesu kod pacijenata obolelih od depresije - na osnovu mnogobrojnih istraživanja dokazan pozitivan uticaj vertikalnih pokreta u smanjenju simptoma ove bolesti - metafora pokreta – pokret koji pokazuje podršku i ohrabrenje pacijentu.


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Mentalni problemi

Kognitivni problemi

anksioznost depresija poremećaji u ishrani posttraumatski stresni poremećaj

demencija problemi sa ostvarivanjem komunikacije

Fizička manifestacija bolesti

Socijalni problemi

artritis hipertenzija KVS bolesti hronični bol dečija gojaznost kanceri

agresija različiti vidovi nasilja porodični problemi autizam nisko samopouzdanje

Tabela 1. problemi na koje ples ostvaruje pozitivan uticaj posredstvom plesne terapije

prilikom plesa, pozitivno utiče na paru...). Potvrđena je njena pripoboljšanje komunikacijskih ve- mena kod psihijatrijskih, kogniština i „slike o sebi”. tivnih, fizičkih i socijalnih problema (Tabela 1). Takođe, ples izaziva povećanje lučenja serotonina, podstiče kreAleksandra Marković ativnost, te pojačava koordinaciju i povezanost aktivnosti mozga i Literatura: voljnih pokreta. Ubrzava oporavak kod traumatizivanih pacije- (1) https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/ nata, bilo da je trauma psihičkog articles/PMC5711858/ (2) https://neuro.hms.harvard.edu/harKada se koristi plesna terapija? ili fizičkog tipa. Plesna terapija se vard-mahoney-neuroscience-institute/ može koristiti kod svih starosnih brain-newsletter/and-brain/dancing-andPosebno česta je primena plesne dobi, u svim populacijama, indi- brain terapije u kontroli Parkinsonove vidualno ili grupno (porodično, u (3) https://www.adta.org/ bolesti. Naime, u sklopu fizikalne terapije ove bolesti izvode se i čaPles je univerzalni ljudski jezik koji razume celo čovečansovi plesa, čime se kod pacijenata stvo, pa zato i ne čudi njegova upotreba u terapeutske svrostvaruje značajno poboljšanje cehe. Jasno je da pruža brojne benefite našem organizmu, a lokupnog angažovanja tela, kao i najvažnija prednost plesa leži u rečima poznatog plesača kognicije i pamćenja. Zanimljivi su i podaci studije iz 2004. (American Journal of Dance Therapy) u kojoj su 154 adolescenta učestvovala u terapiji plesom u cilju prevencije nasilničkog ponašanja. Nakon samo dva meseca ove terapije, stopa nasilja je značajno smanjena, a socijalne sposobnosti ispitivanih adolescenata su poboljšane.

Plesni terapeuti vrlo često sarađuju sa ljudima niskog samopouzdanja. Dokazano je da veza između pokreta i emocije koja se ostvaruje

Merce Cunningham-a: „ples nema rukopise za čuvanje, slike za muzeje i zidove, nema pesama za štampanje i prodaju, ima samo onaj trenutak pokreta u kome se osećaš živim”.

37


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

BOLEST BALKANSKOG SELjAKA

BALKANSKA ENDEMSKA NEFROPATIJA

(OJ SRBIJO MEĐU ŠLЈIVAMA I LЈUDIMA NA NJIVAMA)

Na području Balkanskog poluostrva kroz prošlost se javljao veliki broj nepoznatih, jedinstvenih bolesti da bi se kasnije ispostavilo da su to samo nepoznati oblici već poznatih entiteta koji zbog izvesnih odstupanja u prvom trenutku nisu bili prepoznati. Danas, postoji samo jedna bolest koja se smatra endemskom za ove prostore, a to je balkanska endemska nefropatija ili skraćeno BEN.

B

nje i ona biva dijagnostikovana tek u odmaklim stadijumima. Opšta slabost, jedan od prvih znakova bolesti, javlja se tek u stadijumu bubrežne insuficijencije, kao i tiAkutna faza bolesti ne postoji, pična bledožućkasta prebojenost ona je podmuklog toka, relativ- lica. Bledilo je posledica anemije no asimptomatska i dosta dobro (smanjena je produkcija eritropoese podnosi, ponekad decenijama. tina usled fibroze i propadanja buSve to otežava njeno prepoznava- brega), a žutilo posledica bubrežne insuficijencije i taloženja toksičnih produkata metabolizma. Bolesnici se takođe žale na neodređene gastrične tegobe, a bolest, netipično, obično ne prati povećanje krvnog pritiska. U terminalnom stadijumu pacijentima je neophodna dijaliza ili transplantacija bubrega. U terminalnoj fazi sreću se i najmanji poznati bubrezi u nefrologiji koji mogu težiti samo 13-15g! (u poređenju sa nekih 150g kod odrasle zdrave osobe). Takođe, kod više od polovine pacijenata se javljaju karcinomi sluznice gornjih urinarnih puteva i karcinom bubrega, koje Slika 1: Bubrezi koji se sreću u terminalnim stadijumima BEN-a su najmanji prati pojava krvi u mokraći, što dopoznati bubrezi u nefrologiji datno pogoršava anemiju. Dolazi

alkanska endemska nefropatija je hronično oboljenje bubrega progresivnog toka. Bolest se klinički ispoljava kod odraslog seoskog stanovništva, obično između 30 i 50 godina starosti, sa lakom predominacijom ženskog pola. Smatra se da su sredinski faktori dominantni, ali da je izuzetno značajno i učešće ge-

38

netskih faktora u nastanku bolesti i bolest je familijarnog tipa. Tačna etiologija i patogeneza endemske nefropatije još uvek nisu poznate.


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

do oštećenja DNK, mutacije gena (između ostalog i tumor-supresorskog gena p53 čime se objašnjava učestalost kancerogenih promena), a malokrvnost može poprimiti opasne dimenzije. Bolest se može rano otkriti samo sistematskim pregledima, a posebno je značajna redovna kontrola osoba iz žarišnih područja sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Bolest se otkriva laboratorijskim analizama (porast koncentracije uree i kreatinina u krvi su tipični znaci bubrežne insuficijencije), ultrazvučnim i rendgenskim snimanjima, a značajni su i porodični i epidemiološki podaci. Prevencija se najpre odnosi na preuzimanje opštih higijenskih mera u pogledu načina života, ishrane, snadbevanja pijaćom vodom, a lečenje se svodi na higijensko-dijetetske mere, kao i korekciju anemije ili eventualno hipertenizije, a u terminalnom stadijumu neophodno je i aktivno lečenje – dijaliza i transplantacija. Koja su to endemska žarišta i šta ih razlikuje od neendemskih? To su sela u dolinama velikih reka u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji (otud poreklo imena). U Srbiji to su pretežno naselja uz Kolubaru, Južnu Moravu, Drinu i Veliku Moravu. U celini gledano, balkanska endemska nefropatija se pretežno vezuje za ravna područja niske nadmorske visine (odstupanje od ovoga primećeno je samo u Bugarskoj, gde je karakteristična za brdovite i planinske predele).

Slika 2: „Oj Srbijo među šljivama i ljudima na njivama“ (žarišta balkanske endemske nefropatije na Balkanu)

Šta je to, pored same čudnovatosti bolesti, što je otežavalo istraživanja naučnika i koji su to problemi sa kojima su se naučnici susretali?

- Bolesti su potrebne decenije da se razvije, što otežava eksperimente na životinjama koje ne žive dovoljno dugo, niti reaguju identično čoveku na iste stresore - Žarišta su razbacana, razdvojena granicama, religijom, etničkom pripadnošću, jezikom, kao i istorijom punom političkih sukobljavanja - Finansije, jer bolest koja pogađa samo sredovečne Balkance nije predmet prevelikog interesovanja internacionalnih krugova nih toksina i hromozomskih mutacija). Međutim, nisu samo etiološki faktori ti koji su bili i ostali okruženi velom misterije, već i ukupan broj obolelih do današnjih dana (neki lekari pominju nekoliko hiljada, dok drugi govore o stotinama hiljada pacijenata!). Neslaganja postoje i na mnogim drugim aspektima.

postoje par mogućih hipoteza, od kojih je takozvana „AA hipoteza“ (AA je akronim od engleskog naziva za aristolohijsku kiselinu) najšire prihvaćena. Ipak, gde je jedna thipoteza jaka, druga je slaba i obrnuto, te iako je „AA hipoteza“ široko prihvaćena, pretpostavlja se da bolest nije prouzrokovana samo aristolohijskom kiselinom iz jedne Dakle, od kada je bolest opisana pa korovske biljke (objašnjeno u nado danas izneto je mnogo hipoteza stavku teksta), već da je određuju Balkanska endemska nefropatija o mogućim uzročnicima bolesti. više faktora specifičnih za regije prvi put opisana sredinom 50- Neke od njih su bile puko nagađa- ju, kao i genetski faktori. ih godina prošlog veka, otprilike nje (npr. teorija o nadmorskoj visiistovremeno u Srbiji (dr. Vojislav ni je izneta nakon što je primećen Jedna od prvih teorija smatrala je Danilović), Bugarskoj i Rumuniji. veći broj obolelih u selu Donji Glo- da bolest nastaje usled trovanja Tokom godina izneto je mnogo hi- govac u odnosu na selo Gornji Glo- olovom. Ona je nastala jer je u nepoteza koje su pokušavale da obja- govac, iako je razlika u nadmorskoj koliko žarišta u pacijenata sa BENsne uzroke bolesti (bilo je tu raznih visini između ta dva sela bila 10 - om nađena visoka koncentracija uzročnika, od trovanja kadmiju- 25m!), neke su bile dobro potkre- olova u krvi, kao i u brašnu (za pomom i virusnih agenasa do gljivič- pljene činjenicama, te tako danas pravljanje vodenica koristile su se

39


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Slika 3: Aristolochia clematitis, Aristolochiaceae

Vučja jabuka, zečja jabuka, kokotkinja je višegodišnja zeljasta biljka sa žućkasto-smeđim rizomom. Stabljika je visoka do jednog metra, uspravna, žuto-zelena, neprijatnog mirisa. Listovi su na dugačkim drškama, jajastog oblika, a pri osnovi srcasto usečeni. Cvetovi su u pazuhu listova. Listići cvetnog omotača su žuti, srasli u cev, koja je pri osnovi proširena a u gornjem delu je jezičasto izdužena. Plod je čaura. Cveta od maja do juna. Stanište: pored puteva. Rasprostranjenost: pretežno u ravničarskim krajevima. olovne zakrpe). Međutim, ta teorija je odbačena jer trovanje olovom deluje drukčije od balkanske endemske nefropatije, kao i zato što se u drugim endemskim regijama nisu pronašli slični uzorci. U Makedoniji se javila druga hipoteza – bolest nastaje jer tokom razvoja vaskularna mreža nije u stanju da prati rast bubrega i zato dolazi do njegove atrofije, a smatralo se da je to posledica bračnih veza unutar rodbinskih grupa. Ali

40

je i ta hipoteza potisnuta, najpre jer se dokazalo da u prvim godinama bolesti bubreg nije malih dimenzija, već da on atrofira tek nakon nekoliko decenija. „Lignitna hipoteza“ je nastala kada su neki naučnici uočili da se regije u kojima se javlja bolest poklapaju sa regijama u kojima se nalaze naslage lignita (kasnije se ispostavilo da preklapanje ipak nije potpuno). Iako nije bilo poznato kako bi lignit mogao da izazove bolest, smatralo se da se te naslage policikličnih aromatičnih ugljovodonika i aromatičnih amina spiraju i završavaju u vodi, a zatim ta voda plavi žitna polja ili čak završava u seoskim bunarima. I ova, kao i druge teorije koje su smatrale da je prisustvo nekog hemijskog elementa uzrok bolesti su danas maltene potpuno odbačene jer je utvrđeno da se endemska naselja nalaze u dve geohemijske provincije, ali da hemijski element koji bi se našao u visokoj koncentraciji u obe provincije ne postoji! Bilo je tu još mnogo drugih teorija, od onih da je uzrok bolesti ne prisustvo, već odsustvo nekog elementa, pa do onih koje govore o infektivnom agensu kao uzročniku (najpre virusi – citomegalovirus, virus Zapadnog Nila, koronavirus...). Ali svim ovim hipotezama, iako bi se određeni segmenti bolesti mogli njima objasniti, je ipak manjkalo čvrstih i kvalitetnih dokaza. Hipoteza koja je danas najšire prihvaćena nastala je nakon jednog nesrećnog slučaja u Belgiji koji se odigrao početkom 90-ih godina. Naime, kod nekoliko stotina Belgijanki koje su sve pod okriljem iste dijetetske klinike uzimale kinesku biljnu mešavinu za mršavljanje došlo je do teške bubrežne insuficijencije, a više od polovine žena završilo je na dijalizi i zahtevalo transplantaciju. Utvrđeno je

da se u toj mešavini greškom našla i kancerogena Aristolochia clematitis, u našem narodu poznata kao vučja jabuka, vučja stopa, kokotkinja, zečja lubenica, lubeničarka... Kod većine pacijentkinja progresija bolesti se nastavila i nakon prestanka unošenja ovog preparata, i veliki procenat njih su kasnije razvile karcinome uroepitela. Ovde treba reći da je i tada u nefrologiji bila poznata nefropatija koju izaziva neko kinesko bilje i koja se javljala u Kini i na Tajvanu i u okolnim zemljama, čiji su stanovnici pili čajeve spravljene od tih biljaka i procentualno imali najveći broj pacijenata na dijalizi i sa karcinomima mokraćnih puteva na svetu! Ipak, ta bolest se nije povezivala sa balkanskom endemskom nefropatijom i one su smatrane potpuno odvojenim oboljenjima. Međutim, kada su naučnici uporedili patohistološke nalaze tkiva bubrega obolelih Belgijanki i obolelih od bena, uočili su veliku sličnost. Američki farmakolog Artur Grolman je bio jedan od glavnih naučnika uključenih u ovo istraživanje. On je u Zagrebu naišao na izveštaj iz 1930. godine koji je govorio o konjima kojima su bubrezi otkazali nakon unosa vučje jabučice. Vučja jabučica je korovska biljka koja obično raste pored puteva, ali u endemskim područjima ona je rasla na samim žitnim poljima. Artur Grolman je pretpostavio da se vučja jabuka unosila u organizam hranom, tako što bi se njena semena pomešala sa zrnom pšenice i završila u hlebu. Daljim istraživanjem on je dokazao da žito u endemskim područjima jeste kontaminirano ovom biljkom. Takođe, on je pronašao molekule koji potiču od aristolohijske kiseline (jedinjenje odgovorno za toksične efekte A. clematitis) u genetičkom materijalu pacijenata i pronašao je specifične kancerozne mutacije tumor-supresorskog gena p53 nastale


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

ma. Ipak (i potpuno neobjašnjivo) izneta pre „AA hipoteze“, još uvek ova teorija nije imala odjeka i biva čeka da bude dalje istražena. Sedamdesetih godina danski veterizaboravljena sve do 90-ih. nar Palle Krogh je proučavao čudIako je „AA hipoteza“ danas naj- Iako su zapadne zemlje nakon svih no izbijanje bolesti bubrega kod šire prihvaćena i sa najčvršćim saznanja zabranile korišćenje A. svinja iz danskih klanica. Zdrave Bez obzira na njenu ulogu u patogenezi endemske nefro- i bolesne svinje se nisu razlikovale po načinu života, jedini trag je bila patije, A. clematitis je dokazano izuzetno toksična biljka i činjenica da se broj obolelih svizabrinjavajuća je njena još uvek aktuelna upotreba u nekim nja povećavao nakon kišnih leta. čajnim mešavinama i homeopatskim lekovima, najpre u pre- Krogh je dokazao da je žito kojim paratima za mršavljanje, ali se upotrebljava i za lečenje as- su se svinje hranile bilo kontaminirano jednim gljivičnim toksinom tme i artritisa, čireva i indukciju porođaja. (ohratoksin A). Ohratoksin A je kod svinja izazivao slične efekte dokazima, određena pitanja još clematistis u medicinske svrhe, još kao u endemskoj nefropatiji, te su nisu zadovoljena i istraživanja se uvek postoje sajtovi na kojima se urađeni testovi u Jugoslaviji i ohranastavljaju. Da li su ben i bolest od njeni preparati mogu nabaviti, kao toksin A je pronađen i u brašnu i koje su Belgijanke obolele zaista i zabrinjavajući članci na internetu u krvi BEN pacijenata. Međutim, isto? Kako se onda kod njih kli- koji bez ozbiljnog upozorenja daju dalja istraživanja su ukazala na šinička slika razvila za oko godinu uputstvo za samostalno spravljanje roku rasprostranjenost ovog tokdana, a na Balkanu se ona javlja preparata od ove biljke (posebno sina – ima ga u žitaricama, vinu, nakon 15 godina i više? Zašto bi učestalo u Aziji, ali ni na Balkanu zrnu kafe, a zemlje sa najvećom ova biljka izazivala bolest u samo nije zanemarljivo). Zato je neop- koncentracijom ovog toksina nisu određenim područjima kada ra- hodno je da države uzmu većeg uše- imale slučajeve nalik BEN-u. Ipak, ste širom sveta? Moguće je da se kod Belgijanki bolest brže razvila Iako ne postoji registar obolelih, smatra se da značajan broj jer su uzimale velike koncentraciljudi ima ovu bolest, a još veći broj je u riziku da je razvije, kao je biljke na dnevnom nivou, a rasprostranjenost bolesti na Balkanu i da BEN pacijenti čine oko 6% ukupnog broja pacijenata na se može objasniti širokom konzu- hemodijalizi u Srbiji. Naravno, sva saznanja do kojih se došlo macijom hleba, a negde se nailazi počevši od 90-ih godina dovela su do smanjenja učestalosti ovog i informacija da vučja jabuka ra- oboljenja, ali ono je još daleko od iskorenjenog. ste obično pokraj puteva, a da je za Balkan karakterističan njen rast na šća - apelom na javnost, aspolutnom ova teorija je zanimljiva jer se njom žitnim poljima. U svakom slučaju, zabranom svih preparata sa ovom možda može objasniti jedna neova tema još uvek nije zapečaćena. biljkom, strogom kontrolom ilegal- obična pojava. Naime, u žarišnim ne prodaje, a sudeći po nekim sko- mestima često su ljudi vezivali boU celoj ovoj priči postoji i jedna ro objavljenim naučnim radovima lest za određenu kuću, područje, poražavajuća okolnost. Naime, nephodno je i potpuno iskorenjivaa ne za samu porodicu ili čoveka, jedan srpski lekar, Milenko Ivić nje ove biljke. Naime, dr Nikola Papa su tako govorili da se endem(1905-1978), profesor histologije i vlović iz Niša je u svom istraživanju ska nefropatija javlja samo sa jedne embriologije na Medicinskom fa- otkrio da se nakon truljenja vučje strane ulice ili u jednom delu sela. kultetu u Nišu, je još 70-ih godina jabuke njen otrov taloži u zemlji i da Sa ovom teorijom, te njihove izjave (20 godina pre nesrećnog slučaja u taj otrov kasnije apsorbuju povrtarpoprimaju pored utešne i još jedBelgiji!) izneo hipotezu o hronič- ske biljke i žitarice, čime se kontanu, realniju dimenziju – moguće je noj dijetetskoj intoksikaciji hlebom miniraju poljoprivredni proizvodi da strana koja dobija direktnu sunkoji je napravljen od brašna konta- koji se koriste u ljudskoj ishrani. čevu svetlost bude manje ugrožena miniranim semenkama A. clematiNjegov rad je proglašen za najbolju jer je tu usporen rast gljivica. tis. On je ukazao na polja pšenice naučnu publikaciju na svetu u 2017. prošarana ovim korovom, i dokaNa kraju, nameće se filozofsko i godini. zao je kancerogenost i ekstremnu moralno pitanje koliko je balkannefrotoksičnost aristolohijske ki- Treba pomenuti i drugu hipotezu ska endemska nefropatija, bolest seline u eksperimentima sa pacovi- za izvesnom težinom koja, iako je sredovečnih balkanskih seljaka, usled delovanja aristolohijske kiseline, čime se objašnjavaju učestali maligniteti kod BEN pacijenata.

41


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Priča o slepim ljudima i slonu

veliki problem? Ne čudi (a da li je dobro što ne čudi?) mala zainteresovanost međunarodnih naučnih krugova za ovu bolest. Uočavamo i da su ti seljaci bili zanemareni i od strane sopstvene zemlje, i tako needukovani i uplašeni, od bolesti su bežali i skrivali su je. Koliki broj ljudi zbog toga nije dobio adekvatno lečenje? Nažalost, ti dani ne pripadaju samo našoj prošlosti, oni su još uvek realnost u selima južne i jugoistočne Srbije, čiji stanovnici i dalje ne vole da govore o endemskoj nefropatiji, odbijaju da se leče, a javljanje bolesti pripisuju zlim silama.

Sve to zajedno ostavlja gorak utisak besomučnog tumaranja u mraku i čini se da se cela situacija najbolje da opisati metaforom koju je jednom prilikom upotrebio jedan američki nefrolog. On je traganje za uzrocima BEN-a slikovito poistovetio sa pričom o slepim ljudima i slonu. To je priča o grupi slepih ljudi koji nikada do tada nisu naišli na slona i koji sada zaključuju o njemu dodirujući ga. Svako od njih dodiruje različiti deo slonovog tela, ali samo jedan deo. Oni zatim opisuju slona na osnovu stečenih utisaka i opisi se uopšte ne poklapaju. To izazva razdor, ljudi se međusobno optužuju da su neiskreni, a ne razmišljaju o tome da su njihova saznanja vrlo ograničena, kao ni da je moguće da postoji više istina, a da će se apsolutnoj istini približiti samo ako ne ignorišu tuđa iskustva i ulože napore da ih sva povežu u jednu smislenu celinu.

Poznato zvuče i priče o gramzivim pojedincima koji srljajući ka ličnom interesu zaboravljaju na humanost (postoje svedočenja o lekarima koji iz goruće želje da oni budu ti koji će otkriti uzrok bolesti i steći slavu izvode biopsije u vanbolničkim uslovima, bez indikacija i sa brojnim komplikcijama, zanemarujući potpuno osnovne etičke norme!), a poznate su i priče o političkim, verskim i istorijskim preprekama koje

onemogućavaju ujedinjenje čak i oko najvažnije stvari – ljudskog života.

42

Izvori

Anja Petković

1. Chan, W., Pavlović, N. M., Li, W., Chan, C. K., Liu, J., Deng, K., Wang, Y., Milosavljević, B., and Kostić, E. N. (2016) Quantitation of aristolochic acids in corn, wheat grain, and soil samples collected in Serbia: identifying a novel exposure pathway in the etiology of Balkan endemic nephropathy. J. Agric. Food Chem. 64, 5928– 5934, DOI: 10.1021/acs.jafc.6b02203

2. Grollman, A. P., Shibutani, S., Moriya, M., Miller, F., Wu, L., Moll, U., Suzuki, N., Fernandes, A., Rosenquist, T., Medverec, Z., Jakovina, K., Brdar, B., Slade, N., Turesky, R. J., Goodenough, A. K., Rieger, R., Vukelić, M., and Jelaković, B. (2007) Aristolochic acid and the etiology of endemic (Balkan) nephropathy. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 104, 12129– 12134, DOI: 10.1073/pnas.0701248104 3. Radiša Jančić, Branislava Lakušić, Botanika farmaceutika, Lento, 2017.


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

O tipografiji ili... Koliko je važno uređivanje teksta?

snosti od toga kakvu poruku želimo da prenesemo, odaberemo odgovarajući font, veličinu, oblik, raspored, razmak između slova i redova, boje...

Kada posmatramo bilo koji tekst, veliku pažnju posvećujemo rečima i rečenicama koje su napisane, procenjujemo njihovu „snagu“ i koliko dobro je taj tekst napisan. Međutim, veoma često na naš utisak o onome što čitamo, osim reči i samog sklopa rečenice, utiče font kojim je on napisan i način na koji Na šta je potrebno obratiti je uređen. Nije tajna da grafički dizajneri, kako bi postali do- pažnju? bri u svom poslu, moraju poznavanti tipografiju na visokom U uređivanju teksta, bilo da je to nivou, ali nije potrebno da budemo grafički dizajneri kako tekst napisan u Word dokumenbismo koristili tipografiju i bili upoznati sa osnovama koje je tu, prezentaciji, u opisu slika ili na potrebno je obratiti sačinjavaju. Imajući u vidu da se tipografija nalazi u gotovo ilustacijama, pažnju na neke od tzv. tipografsvemu što vidimo – u knjigama koje čitamo, sajtovima koje skih elemenata, a koji su opisani posećujemo, saobraćajnim znakovima, reklamnim materijali- u daljem tekstu, s napomenom da ma i proizvodima koje koristimo, kao i da svi manje--više sva- nisu navedeni svi tipografski elementi. Za detaljnije čitanje date kog dana koristimo digitalne uređaje za kreiranje tekstova su reference na dnu teksta. i pisanje poruka, osnovno poznavanje tipografije može biti Fontovi i familije fontova. poželjno, ali i višestruko korisno. A šta je to tipografija?

zapravo oživljava napisani tekst. Kao što Familije fontova su zapravo sve

ton našeg glasa daje smisao rečima koje izgovaramo, na sličan naTipografija je u suštini veština čin tipografija daje „ton“ pisanom uređivanja slova i teksta koja ga tekstu, stoga je veoma važno da čini čitljivim, jasnim i vizuelno pri pisanju bilo kog teksta, u zaviprivlavčin za čitaoca, pri čemu se uzimaju u obzir stil fonta, izgled i struktura teksta. Sve ovo ima za cilj da izazove određene emocije ili da prenese specifične poruke, odnosno, tipografija je ono što

različite verzije u kojoj mogu postojati fontovi. Na primer, Helvetica je familija fontova koju sačinjavaju fontovi koji se nazi-

43


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Mia Cineli, umetnik i dizajner, govoreći za TEDx o tipografiji je pokušala da pojasni na koji način ona može uticati na svakodnevni život: „Zamislite da idete na sastanak i da je potrebno da angažujete dadilju za svoje dete. Pretražujete na internetu tražeći dadilju i na ekranu vam se pojavi ovakav oglas:

Nalazi se u Baskervilu. Odličan je, umirujuć, profesionalan, pribran. Ovo je verovatno osoba koju biste pozvali da čuva vaše dete to veče. Ali recimo da ovu situaciju malo izmenimo – pretažujete na interentu u potrazi za dadiljom i pojavi vam se ovakav oglas:

Ovo verovatno nije osoba kojoj biste ostavili svoje dete. Na ovaj način možemo uvideti da tipografija ne bi trebalo da bude nešto o čemu ćemo naknadno razmišljati, jer ona može nagovoriti, evocirati i pomoći nam da napravimo izbore, svesno ili nesvesno“.

što daju izgled ukrasa, namenje- dokument ili projekat, a ukoliko ni su za manje količine teksta. je potreban kontrast, može se menjati veličina fonta ili se naglasiti Kako se mogu javiti u različitim korišćenjem opcija bold ili italic. stilovima, naročito je potrebno da se pri izboru fonta obrati pažnja Kontrast na poruku koju želimo da prenesemo koristeći određeni font. Pomaže da čitaocima da obraTakođe, od velike je važnosti i te pažnju na naglašenje deloPostoje tri osnovne vrste fontova: broj različitih fontova koje kori- ve teksta i on čini da tekst bude Serif, sans-serif i dekorativni. Serif stimo – preporuka je da se kori- zanimljiviji, smisleniji i da prifontovi imaju malenu crticu na- sti jedan ili dva fonta za jedan isti vlači pažnju, a najčešće se može lik zarezu koji se i naziva „serif “. Daju klasičan izgled tekstu, pa se stoga najčešće koriste za tekstove koji će se štampati, poput članaka i novina. S duge strane sans-serif fontovi nemaju „serif “ na slovima i oni se smatraju jednostavnijim i modernijim i lakše ih je čitati na ekranima računara, tableta i telefona. Najzad, dekorativni fontovi poput Script, Blackletter, ALL CAPS javljaju se u različitim formama i oblicima i zbog toga vaju Helvetica Regular, Helvetica Italic, Helvetica Black, Helvetica Bold, Helvetica Oblique – svi ovi fontovi se sastoje od slova i znakova koju su slični i povezani, ali opet različiti na neki način. Međutim, u konvencionalnom govoru ova dva termina se često izjednačavaju.

44


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Iako je naizgled neupadljiva tako da smo često nesvesni toga koliko i na koji način utiče na nas, tipografija u značajnoj meri formira svaki kutak naše sadašnjice. Uz samo malo korišćenje tipografije nešto obično često postaje veoma lepo, dobija novu dimenziju i samim svojim izgledom šalje jasnu poruku. Čak i uz malu zainteresovanost za tipografiju, počinjemo da primećujemo oblike reči, način na koji su prikazani i samim posmatranjem možemo da naučimo mnogo toga o uređivanju teksta. Na kraju, zar nije sjano što je inspiracija svuda oko nas, samo je treba potražiti?

postići kombinovanjem razli- bude naporan za čitanje, jer prečitih fontova, boja i veličina. velik ili premali prored može otežati čitanje i učiniti ga napornim. Obično je prored koji je več poHijerarhija dešen sasvim dobar za koriščenje. Koristi se da bi „vodila“ čitaoce na koje delove teksta da prvo obrate i „kerning“ pažnju, tj. pokazuje im odakle da počnu i kojim redom da nastave Tracking se odnosi na razmak čitanje. Nalik na naslov, deo tek- između pojedninačnih slova sta koji bi trebalo njapre uočiti i koji se, prema potrebi, može čitati su obično veći, podebljani smanjiti ili povećati (eng. conili dugačiji na neki način. densed i expanded), dok kerMilica Ognjanović ning je prostor između određenih slova i, za razliku od Prored tracking-a, zavisi od slova od ko- Reference za dalje čitanje: Predstavlja razmak između redo- jih je sastavljena reč, jer se slova va u tekstu. Prored čini da tekst ne različito međusobno uklapaju. 1. What Is Typography, And Why Is It

Important? A Beginner’s Guide, Career Foundry, 2020. (https://careerfoundry.com/en/blog/ui-design/beginners-guide-to-typography/; poslednji put pristupljeno 7.8.2020); 2. What is typography? GCF Global (https://edu.gcfglobal.org/en/beginning-graphic-design/typography/1/; poslednji put pristupljeno: 7.8.2020); 3. The power of typography, Mia Cinelli, TEDx Talks (https://www.youtube.com/ watch?v=C_RzDqgGcao, poslednji put pristupljeno, 7.8.2020); 4. Šta je tipografija? eYewated (https:// bs.eyewated.com/sta-je-tipografija/, poslednji put pristupljeno 7.8.2020).

45


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Stogodišnja hronika domaćeg filma Filmska umetnost je sigurno jedna od stvari kojom se balkanski narodi najviše ponose. Ova vrsta zabave je omiljena među svim generacijama, a neki od citata iz domaćih filmova odomaćili su se u svakodnevnom govoru, čineći osobenost slenga naroda ovih prostora. Teme koje su obrađivane u domaćim filmovima menjale su se kroz istoriju, uvek prateći aktuelne društvene i političke prilike i ponekad su predstavljale jedini beg od stvarnosti i esencijalni izvor optimizma u teškim vremenima. Zato domaća kinematografija zauzima značajno mesto u kulturi srpskog i naroda čitave bivše Jugoslavije.

P

rva filmska predstava u Srbiji održana je 6. 6. 1896. godine, u jednoj kafani na Terazijama, u Beogradu. Od 1900. i u prvim godinama 20. veka, filmovi su prikazivani po Beogradu i drugim gradovima Srbije zahvaljujući putujućim kinematografima. U tom periodu popularnost filmova i interesovanje za ovu vrstu umetnosti naglo rastu. Vlasnik bioskopa „Pariz”, prvog stalnog bioskopa u Beogradu, bio je jedan od prvih filmskih producenata u Srbiji. On je 1911. godine snimio i prikazao prvi srpski film, istorijsku dramu Karađorđe, koji je postigao veliku popu-

46

larnost kod gledalaca. Ovaj film je režirao Ilija Stanojević, a postoje podaci da je iste godine, u njegovoj režiji, snimljen istorijski igrani film Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi. Godinu dana kasnije, snimljena je melodrama Jadna majka, u produkciji vlasnika jednog od bioskopa u Beogradu, braće Savić. Iste, 1912. godine, snimljen je i igrani

film Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, a za vreme balkanskih ratova nekoliko dokumentarnih filmova sa ratnom tematikom. U godinama Prvog svetskog rata filmska umetnost u Kraljevini Srbiji je utihnula. U to vreme je formirana vojna filmska sekcija pri Vrhovnoj komandi čiji zadatak je bio da zabeleži zbivanja na Solunskom frontu (sačuvan je deo snimljenog materijala o proboju Solunskog fronta i ulasku srpske vojske u Beograd). Ratnih godina snimljena su i dva igrana filma na teritoriji Vojvodine, tada u sastavu Austro-Ugarske: 1915. godine film Spasilac i 1916. godine akciona komedija Lopov kao detektiv, oba po scenariju i u režiji Vladimira Totovića. U međuratnim godinama, akcenat

Najstariji sačuvani film snimljen na teritoriji Srbije je Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića, snimljen u septembru 1904. godine, u engleskoj produkciji, a njegovi kadrovi nastajali su u Beogradu, Kraljevu, Novom Pazaru i manastiru Žiči.


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

najznačajniji su Put džinova, film o biciklističkoj trci kroz Srbiju i Priča jednog dana, devetominutni film u režiji Maksa Kalmića, u kojem su predstavljene scene tokom dvadesetčetvoročasovnog perioda u Beogradu.

Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića, 1904. god.

interesovanja filmske industrije pomeren je sa ratnih na zdravstveno-prosvetne teme. U Beogradu je 1922. godine osnovana Državna radionica za izradu filmova pri Ministarstvu narodnog zdravlja, koja je delovala do 1925. Iz te radionice, 1922. godine, proistekao je film Tragedija naše dece, koji je režirao Petar Dobrinović, a koji je obradio alkoholizam kao društveno-zdravstveni problem. Iste godine, van radionice, snimljen je još jedan film sa sličnom tematikom Laži radi mene. U ovom periodu je osnovano još nekoliko filmskih preduzeća u Beogradu, koja su stvorila veliki broj filmskih žurnala, dokumentarnih i nekoliko igranih filmova. Od 1926. do 1929. godine, snimljeni su sledeći filmovi: Rudareva sreća, Kralj čarlstona, Grešnica bez greha i Kroz buru i oganj, ali oni svojim producentima nisu doneli nikakvu materijalnu korist, jer se na tržištu nalazilo mnoštvo jeftinih filmova uvezenih iz inostranstva. Situacija se umnogome promenila 1931. godine, kada je donet zakon koji je obavezivao distributere i kinematografe da u određenom procentu prikazuju domaće filmove. Tokom 1932. godine snimljeno je mnogo filmova, među kojima se ističe Sa verom u Boga, režisera Mihajla Popovića. Ovaj film je smatran najuspešnijim srpskim igranim filmom snimljenim do Drugog

svetskog rata, a kao inspiracija za njegov naziv poslužio je tadašnji slogan srpske vojske. Već 1933. godine ukinut je pomenuti zakon, pa se proizvodnja filmova ponovo svela na dokumentarce i filmske žurnale. Od dokumentarnih filmova nastalih pre Drugog svetskog rata,

Počevši od kraja Drugog svetskog rata, pa sve do raspada Jugoslavije, filmska umetnost u ovoj zemlji bila je centralizovana. U Beogradu i Srbiji je živela i radila većina jugoslovenskih filmskih umetnika, tu su bili skoncentrisani i najveći proizvodni i tehnički kapaciteti, te stoga ne čudi činjenica da je oko polovine jugoslovenskih igranih i dokumentarnih filmova snimljeno upravo u Srbiji. Od dokumentarnih filmova snimljenih neposredno nakon rata ističe se Nova zemlja, film iz 1946. godine, reditelja Rado-

Godine Drugog svetskog rata bile su iznenađujuće plodne u domenu filmske umetnosti. Godine 1942. snimljen je prvi srpski zvučni film, drama Nevinost bez zaštite, koju je režirao Dragoljub Aleksić. Pri Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske, 1944. godine, osnovana je Filmska sekcija, koja će opstati i u godinama nakon rata i predstavljati početak organizovane kinematografske delatnosti u Jugoslaviji. U januaru 1945. godine snimljen je film Kinohronika broj 1, nakon njega nekoliko dokumentarnih, a onda je otpočeo period kontinuirane proizvodnje filmova u posleratnoj državi.

47


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

ša Novakovića. Ovaj film se bavio naseljavanjem kolonista iz raznih krajeva uništenih ratom na teritoriju Vojvodine. Sledeće godine snimljen je film koji se smatra prvim delom savremene jugoslovenske/ srpske kinematografije. Bila je to ratna drama Slavica, koju je režirao Vjekoslav Afrić. Nakon toga, 1948. godine, u Beogradu su proizvedena tri filma: Besmrtna mladost, ratni film u režiji Vojislava Nanovića, Život je naš, drama u režiji Gustava Gavrina i Sofka, adaptacija romana ,,Nečista krv“ Bore Stankovića, koju je režirao Radoš Novaković kao jedini film do tada snimljen po nekom književnom delu. Sredinom 20. veka dolazi do reorganizacije kinematografije, umetnici se ugovorom obavezuju da će ostvariti određeni film i njihov profit postaje zavisan od uspeha filma. To postepeno doprinosi napuštanju dotadašnjih okvira u filmskoj umetnosti, sve smelijem eksperimentisanju i traganju za originalnošću, razvoju konkurentnosti i konačno proizvodnji kvalitetnih filmova koji su se bavili različitim temama. Za pedesete i sam početak šezdesetih godina 20. veka karakteristično je postepeno napredovanje domaćeg filma, istraživanje novih žanrova i nastanak ostvarenja ,,koja su doprinela tome da se jugoslovenski film uzdigne na evropski nivo“1. Snimljeno je i nekoliko filmova u koprodukciji sa stranim zemljama, kao što su Poslednji most (tragedija iz 1953. u koprodukciji sa Austrijom) i Krvavi put2 (snimljen u koprodukciji sa Norveškom). Tih godina snimljeni su sledeći filmovi Radoša Novakovića: Daleko je sunce (ratni partizanski film iz 1953. godine, po romanu Dobrice Ćosi-

Skupljači perja, 1967. god

ća), Pesma sa Kumbare (istorijska drama iz 1955. u kojoj je svoju prvu ulogu na filmu ostvario glumac Velimir Bata Živojinović) i Vetar je stao pred zoru3 (ratni film iz 1959. godine ), kao i filmovi Vojislava Nanovića: Ciganka (u ovom filmu su korišćeni motivi iz proze Bore Stankovića, a uloge su ostvarili neki od glumaca koji će trajno obeležiti domaću kinematografiju, poput Milivoja Živanovića i Pavla Vuisića) i drama Tri koraka u prazno. U tom periodu stvarao je i Vladimir Pogačić, čiji filmovi su imali naročit uspeh. Neka od njegovih ostvarenja su: Veliki i mali, Subotom uveče, Sam (ratna drama sa Nikolom Simićem u glavnoj ulozi). Za film Veliki i mali, Vladimir Pogačić je dobio prvu nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, što je bilo prvi put da je takva nagrada dodeljena jugoslovenskom filmskom stvaraocu. U ovom periodu je takođe snimljen prvi jugoslovenski film u boji. Bila je to komedija Pop Ćira i pop Spira, po motivima romana Stevana Sremca, a u režiji Sofije Soje Jovanović, snimljena 1957. Od autora tog vremena izdvajao se i Živorad

Mitrović sa svojim filmovima Ešalon doktora M. (ratni film iz 1955. godine u kojem je prvi put zaigrao glumac Dragomir Bojanić Gidra), Kapetan Leši (akcioni film iz 1960. godine i jedan od komercijalno najuspešnijih filmova jugoslovenske kinematografije) i Signali nad gradom (ratni akcioni film zasnovan na istinitim događajima koji su se desili u Karlovcu, snimljen 1960. godine). Takođe 1960. snimljena je i komedija Zajednički stan reditelja Marjana Vajde. Ovaj film je postigao značajnu popularnost kod gledalaca, a među glumcima nalazi se mnoštvo poznatih imena (Milutin Tatić, Miodrag Petrović Čkalja, Milena Dravić, Branka Veselinović i drugi). Kao značajno ostvarenje u ovom periodu, pojavljuje se i ljubavni film iz 1961. godine Dvoje, prikazan na Kanskom festivalu kao predstavnik Jugoslavije. Režirao ga je Aleksandar Petrović, kojem je to bio filmski prvenac. Od 1962. do 1991. godine snimljeno je preko 300 igranih filmova u Srbiji. Ovaj period karakteriše konstantan uspon filmske umetnosti, filmovi postaju sastavni deo

prema rečima Dejana Kosanovića, autora teksta Film i kinematografija (1896-1993) u ovom filmu uloge su ostvarili glumci Milivoje Živanović i Mihajlo Bata Paskaljević, obojica rođeni u Požarevcu 3 film je, od strane Savjeta za staranje o deci i omladini, proglašen najboljim omladinskim filmom 1 2

48


nacionalne kulture i mnogi od njih prezentuju državu na filmskim festivalima širom sveta. Aleksandar Petrović za svoj film Skupljači perja iz 1967. godine osvaja Grand prix na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Ovaj film se danas smatra jednim od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije. Pored Aleksandra Petrovića, u ovom periodu je stvaralo još nekoliko umetnika. Puriša Đorđević režirao je četiri filma (Devojka, San, Jutro4 i Podne), sa međusobno sličnim ljubavno-ratnim temama i sličnom glumačkom postavom, koji su na potpuno ino-

vativan način obrađivali temu rata i rušili neke od dotadašnjih tabua. Istovremeno, Dušan Makavejev je snimao filmove sa drugačijom tematikom: Čovek nije tica, Ljubavni slučaj službenice PTT (ljubavna drama koja je stekla veliku popularnost kod gledalaca, sa Evom Ras u glavnoj ulozi) i Misterije organizma (igrano-dokumentarni film nastao u koprodukciji sa Nemačkom, koji je stekao popularnost samo izvan granica Jugoslavije, dok je u zemlji ubrzo nakon nastanka, 1971. godine, bio zabranjen kao neprikladan jer je obrađivao neke od teme seksualnosti). Filmovi Medaljon sa

Ko to tamo peva je jedan od najnagrađivanijih srpskih filmova. Ovaj film, iako po žanru svrstavan u komedije, nudi mnogo više od sirovog humora, obrađujući kao, naizgled sporedne, veoma kompleksne teme (rat, socijalne prilike, unutrašnje borbe, predrasude i diskriminaciju). Za njega se takođe vezuju razne teorije po pitanju skrivenih poruka, nagoveštaja tragedije, kao i brojne zanimljivosti sa samog snimanja, o čemu je dostupno mnogo materijala na internetu. Zbog svega navedenog, mnogi ljubitelji filma o ovom ostvarenju govore kao o najboljem srpskom filmu ikada snimljenom.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

tri srca i Štićenik (iz 1966. godine) ostvarenja su Vladana Slijepčevića, a bavili su se pretežno ljubavnim temama i muško-ženskim odnosima. Sa druge strane, Živojin Pavlović snimio je filmove sa savremenim temama u kojima je obradio probleme iz svakodnevnog života, Buđenje pacova i Kad budem mrtav i beo (film u kojem je Dragan Nikolić tumačio lik Džimija Barke, jednu od svojih najpoznatijih uloga). Polovinom sedamdesetih i do kraja osamdesetih godina 20. veka su nastali filmovi koji su u najvećoj meri obeležili domaću kinematografiju i postali neizostavni deo kulturne baštine srpskog naroda. Tih godina počeli su da stvaraju reditelji koji su i danas široko poznati kao velika imena srpske kinematografije: Goran Paskaljević, Srđan Karanović, Goran Marković, Dejan Karaklajić, Slobodan Šijan, Darko Bajić i drugi. U to vreme, jedan za drugim, pojavljivali su se njihovi filmovi od kojih su neki zavredeli status kultnih, a gotovo svi su nagrađivani: Čuvar plaže u zimskom periodu (među prvima u nizu gde se u glavnim ulogama pojavljuje glumački par Danilo Bata Stojković i Mira Banjac), Pas koji je voleo vozove5 , Miris poljskog cveća, Specijalno vaspitanje6, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Nacionalna klasa7, Petrijin venac8, Majstori, majstori, Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Direktan prenos, Variola vera , Varljivo leto ’68 9, Balkanski špijun10, Davitelj protiv davitelja , Una (romansa snimljena po romanu Mome Kapora),

Ljubiša Samardžić je za ulogu u ovom filmu nagrađen kao najbolji glumac na filmskom festivalu u Veneciji Svetlana Bojković je za ulogu u ovom filmu dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli 6 1977. godine nagrađen je kao najbolji međunarodni debitantski film (prvo ostvarenje Gorana Markovića) 7 prvi film za koji je Goran Marković napisao scenario, inspirisan stvarnom ličnošću za lik Flojda 8 socijalna drama snimljena 1980. godine, u režiji Srđana Karanovića, po knjizi Dragoslava Mihailovića. Mirjana Karanović je u ovom filmu ostvarila svoju prvu ulogu 9 osvojio gran-pri žirija na Festivalu Mediteranskog filma u Bastiji, a gran-pri i nagradu publike u Orleanu 10 snimljen 1984. godine, po scenariju i u režiji Dušana Kovačevića. Osvojio nagradu žirija na Montrealskom filmskom festivalu i Veliku zlatnu arenu za najbolji film na Festivalu igranog filma u Puli 4 5

49


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Film Maratonci trče počasni krug ne zaostaje previše za svojim prethodnikom kada su u pitanju priznanja. Kad je u pitanju stečena popularnost i broj replika koje su se odomaćile u svakodnevnom govoru, slobodno se može reći da ne zaostaje nimalo. Ovaj film je po žanru crna komedija, a postoje tumačenja prema kojima je čitava radnja filma, kao i likovi u njemu, zapravo alegorija na tadašnju državu i proces njenog raspadanja. Tumačili radnju na taj način ili jednostavno onako kako je u filmu prikazana, često se može čuti da se i ovaj film naziva jednim od najboljih srpskih filmova. Lepota poroka, Već viđeno, Poslednji krug u Monci, Sabirni centar (po knjizi Dušana Kovačevića)… Među nabrojanim filmovima unekoliko se izdvajaju Ko to tamo peva i Maratonci trče počasni krug, ako ni po čemu drugom, onda po broju osvojenih priznanja. Oba filma režirao je Slobodan Šijan, a scenario je napisao Dušan Kovačević. Ko to tamo peva je snimljen 1980. godine, a Maratonci dve godine kasnije. Mnogi od glumca koji su tada važili za najbolje u struci, ostvarili su u njima uloge, a gotovo svako od njih je za svoju ulogu i nagrađen nekom od brojnih nagrada širom sveta. Uporedo sa igranim, razvijao se i dokumentarni film, gde posebno mesto zauzimaju dela Petra Lalovića o prirodi. Jedan od takvih filmo11 12

va je Poslednja oaza, snimljen 1983. godine, koji je dobio neka značajna međunarodna priznanja. Raspad Jugoslavije nije značajno uticao na srpsku kinematografiju, jer je ona i pre toga uglavnom delovala nezavisno u odnosu na druge jugoslovenske republike. Kontinuitet u proizvodnji filmova nije prekinut uprkos sankcijama i srpski filmovi su i dalje pozivani na mnoge međunarodne filmske festivale, gde su prikazivani i ponekad nagrađivani značajnim nagradama. Devedesetih godina nastalo je oko 60 igranih filmova, kako reditelja koji su stvarali i u prethodnom periodu, tako i nekih novih imena. Od filmova snimljenih u periodu između 1992. i 1996. godine, istakli su se: Tango argentino11, Mi nismo

anđeli12, Tito i ja, Crni bombarder, Vizantijsko plavo (snimljen prema knjizi Milorada Pavića), Tuđa Amerika, Tamna je noć, Urnebesna tragedija, Ubistvo s predumišljajem (po romanu i scenariju Slobodana Selenića), Vukovar, jedna priča i Lepa sela lepo gore. Poslednji ovde naveden jeste i jedan od uspešnijih. Snimljen je 1996. godine u režiji Srđana Dragojevića i inspirisan istinitim događajem. Kao i Vukovar, jedna priča, Lepa sela lepo gore bio je srpski kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Danas je smatran modernim klasikom srpske kinematografije. Njegovo snimanje obilovalo je brojnim teškoćama, ali se neki od glumaca i sada prisećaju anegdota koje ih vezuju za isto. Ljubitelji filma izdvajaju neke rečenice iz ovog filma kao omiljene replike u domaćoj kinematografiji. Nakon 1996. godine i tokom dvehiljaditih proizvodnja filmova u Srbiji ne jenjava. Poslednjih 5 godina snimljeno je između 10 i 20 filmova godišnje, a u ulogama režisera pojavljuju se mnogi od glumaca koji su uzeli učešće u ranijim kultnim filmovima. Teme kojima se noviji filmovi bave su raznovrsne, a o njihovom uspehu i potencijalnom statusu kultnih, govoriće filmski kritičari. I vreme. Katarina Jevremović Izvori: https://www.rastko.rs/isk/isk_27.html ht t p s : / / w w w. r t s . r s / p a g e / t v / c i / story/18/rts-2/2315442/kapetan-lesi. html https://www.b92.net/kultura/vesti. php?nav_category=268&yyyy=2016& mm=01&dd=28&nav_id=1090286

jednu od glavnih uloga u ovom filmu tumači Mija Aleksić, a to je ujedno i njegova poslednja uloga na filmu snimljen 1992. godine u režiji Srđana Dragojevića, kao njegov prvi film. Proglašen je za najbolji film godine

50


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

[Budimo jezikopoznavaoci] U eri komunikacije putem interneta dobro je svima poznat simbol @. Uveo ga je 1971. godine kompjuterski naučnik Rej Tomlinson u nameri da se poruka sa jednog kompjutera šalje na drugi. Tako je @ od malo upotrebljavanog simbola postao neizostavan deo svih računarskih tastatura. Ali kako se pravilno čita simbol @ kada nekome želite usmeno da saopštite vašu imejl adresu koja uvek sadrži ovaj simbol? Kod većine korisnika interneta ustalio se naziv „et” što potiče iz engleskog jezika sa značenjem „na” (= at, skraćenica od at the rate of), a ponekad i varijanta „eta”. Osim ovih naziva, u upotrebi su i: majmun, majmunče, manki (engl. monkey), majmunsko a, slonče, slonova surla. Dakle, nećete pogrešiti ukoliko upotrebite bilo koji od prethodno navedenih naziva, a da vas pri tome sagovornik u potpunosti razume i ispravno zabeleži vašu imejl adresu.

α

@

Jedan simbol vrlo sličan prethodno pomenutom jeste α (alfa) i veoma često se koristi u okviru frazema alfa i omega. Najčešće značenje ovog frazema jeste da se označi nešto što je prvo i poslednje, odnosno početak i kraj. Ovakvo značenje proisteklo je, kao i sam izraz, iz grčkog alfabeta koji počinje slovom α (alfa), broji 24 slova i završava slovom ω (omega). Postoji i rabinsko tumačenje koje govori o tome da je Adam, kao prvi čovek, prekršio sve zakone, počev od prvog pa do poslednjeg. Ponekad se kaže i od alfe do omege što ima značenje celovitosti, opširnosti, sveobuhvatnosti.

A sada o sintagmi koja se često pominje u izražavanju jednog farmaceuta. Da li je pravilno reći „odraditi analizu”, npr. „Molim vas da odradite analize u vašoj laboratoriji...” U Rečniku Matice srpske stoji objašnjenje ovog glagola: „radom nadoknaditi (dug, neispunjenu obavezu); nadoknaditi slobodan radni dan; završiti aktivnosti, odslužiti, islužiti (upotrebljivost)”. Međutim, ovaj glagol ima značenje vrlo blisko značenju glagola otaljati za koji u Rečniku stoji: „nekako obaviti, posvršavati (poslove, obaveze)”. Otuda, umesto da se „odradi analiza”, što može imati i negativno značenje u smislu bilo kakvog odrađivanja obaveze, bolje je upotrebiti izraz „uraditi analizu” ili „obaviti analizu” što ima isključivo jedno značenje – ispuniti obavezu/aktivnost u potpunosti. Asist. dr Valentina Radulović Literatura: 1. S. Slijepčević, S. Novokmet, M. Nikolić. Jezikofil. Beograd: Klet, 2016. 2. Grupa autora, glavni i odgovorni urednik R. Ljušić. Školsko sveznanje. Beograd: Zavod za udžbenike; 2007. 3. M. Šipka. Zašto se kaže? Novi Sad: Prometej; 2007. 4. M. Vujanić, D. Gortan-Premk, M. Dešić, R. Dragićević, M. Nikolić, Lj. Nogo, V. Pavković, N. Ramić, R. Stijović, M. Radović-Tešić, E. Fekete. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska, 2011.

51


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

„Gospodar muva“ roman o srušenoj civilizaciji

„Šta smo mi? Ljudi? Ili životinje? Ili divljaci? Šta će odrasli misliti?“ Vilijam Golding, briljantni um koji stoji iza „Gospodara muva“, bio je čuveni britanski romanopisac i pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, kao i prestižne Bukerove nagrade.

R

ođen je 1911. godine u Njukvelu, gradu koji pripada okrugu Kornval u Engleskoj. Njegova majka bila je sifražetkinja koja se aktivno borila za prava žena da glasaju, dok je otac po zanimanju bio učitelj i direktor škole. Za pisca su govorili da je bio mrzovoljno dete, te da je često ulazio u sukobe sa vršnjacima. Želju svojih roditelja da se bavi prirodnim naukama pratio je sve do druge godine studiranja na Brasenose College-u (Oksford), kada nadvladava njegova ljubav prema engleskoj književnosti. Nakon završenih studija, Golding se postavio u ulogu reditelja, pozorišnog glumca, a zatim i profesora filozofije i engleskog jezika.

52

Kako se 1939. godine na pragu čovečanstva našao Drugi svetski rat, pisac se pridružuje Kraljevskoj mornarici. Služeći na britanskom razaraču, stalno je bio suočen sa užasima rata i nehumanim delima njegovih učesnika. Po povratku u Englesku, Goldinga zatiče Hladan rat i supersile koje jedna drugoj prete uništenjem, zbog čega je bio prinuđen da preispita srž čovekove prirode. Upravo ova razmišljanja, koja su osnovu pronalazila u neizbežnosti nasilja, inspirisala su njegovo prvo delo – „Gospodar muva“. Naslov romana prevod je grčke reči Beelzebub (na hebrejskom Ba’alzevuv), a odnosi se na semitsko božanstvo koje svoje poreklo vodi iz

drevnog filistejskog grada Ekron. Različite religije dale su ovom mitskom biću mnoga obličija i imena, a ipak njegovo ime simboliše uvek jedno – zlo. Belzebub je demon gordosti i pokvarenosti, on ukazuje na propadanje, dok sama priča predstavlja mračnu satiru na klasične ostrvske avanutre – žanra koji je tada uživao veliku popularnost među mladima. Njegovi protagonisti su neustrašivi, oni ovladavaju prirodom izbegavajući opasnosti novog okruženja. Žanr takođe uspeva da prilagodi problem britanskog kolonijalizma, temu koja je bila prisutna u brojnim delima tog perioda. Goldingova satira ide toliko daleko da čak u potpunosti preuzima okruženje i imena li-

„My name is William Golding and I wrote this book Lord of the Flies and I think it was either 1953 or 1954. (...) As far as I am concerned, it happened because one day I was sitting at one side of the fireplace and my wife was sitting at the other. I suddenly said to her: ‘Wouldn’t it be a good idea to write a story about some boys on an island showing how they would really behave being boys and not little saints as they usually are in children’s books?‘ She said it was a first-class idea.“


kova iz „Koralnog ostrva“ od R. M. Balantajna (1857) – jednog od najvoljenijih romana o ostrvskim avanturama. Ipak, njihove sličnosti ovde prestaju jer, za razliku od Balantajna koji je čitaocima pružio neizmernu zabavu, Golding svojom antiutopijom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. „Gospodar muva“ započinje sa grupom dečaka koji se nalaze na ostrvu, a iz delova njihovih razgovora možemo da naslutimo zastrašujuće putovanje, te da je njihov avion oboren tokom neodređenog rata. Osim članova hora u crnim uniformama koje predvodi Džek, dečaci su jedni drugima stranci. Sveža voda, sklonište i obilje izvora hrane čine da novi „dom“ izgleda kao raj na Zemlji. Međutim, već na uvodnim stranama romana, jeziva tama lebdi nad ovom „idilom“. Senke dečaka se porede sa „crnim, nalik šišmišu bićima“, dok se sam hor pojavio kao „nešto mračno“ što šeta plažom. Nakon zloslutnog uvoda, Goldingovo pripovedanje otkriva kako se brzo razvija saradnja bez prisustva odraslog autoriteta dok preživeli pokušavaju da uspostave red. Oni biraju Ralfa za vođu, dodeljuju zadatke i istražuju ostrvo. Stvaraju poredak nalik državi imitirajući ponašanje odraslih. Može im se čak pripisati i nevini ponos, što vidimo u Džekovim rečima kada kaže: „Na kraju krajeva, mi nismo divljaci. Mi smo Englezi, a Englezi sve rade

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

najbolje“. Ipak, njihovo blagostanje nije bilo dugog veka i svega nekoliko sati po prispeću, dečaci razmenjuju glasine o „zveri“ koja vreba iz šume. Započinju sukobi, a sa njima stvaraju se i dve struje na ostrvu. Dok se sa jedne strane nalaze Ralf i njegovog prijatelj Pigi koji se zalažu za stvaranje društva u kakvom su nekada živeli, sa druge pronalazimo Džeka i Rodžera koji odbacuju društvene norme i predstavljaju zlo u čoveku. Kako Džekov sukob sa Ralfom za titulu vođe uzima maha, družina se cepa i dečaci ubrzo zaboravljaju svoje planove za izbavljenje. ,,Stvari su počele da se raspadaVilijam Golding ju. Ne znam zašto. U početku je sve bilo dobro, a onda su ljudi počeli da Saznanje da su svi, pa i deca, spozaboravljaju sve što je važno“, govo- sobni da počine zlo, čine da ono ri Ralf. Kako roman odmiče, shva- izgleda kao neodvojiv deo čoveka. tamo da ne postoji razlika između Knjiga je napisana jednostavnim divljeg života dečaka na ostrvu i jezikom i bez iscrpnih opisa, te rocivilizacijskog života odraslih, te da man na prvo čitanje može izgledati u oba sveta red može biti stvoren i površno. Uprkos tome, „Gospodar narušen. muva“ duboko je prožet univerzalGolding svoje likove prikazuje kao nim temama kakve su moralnost, uplašene, često okrutne i osvetolju- ljudskost i društvo. Ova priča jeste bive. On „svete“ britanske dečake alegorija koja na razumljiv, gotovo pretvara u divlje karikature i vešto dečiji, način obrađuje savremene prikazuje njihovu transformaciju u probleme. Na kraju krajeva, „Goszveri kako se knjiga približava kra- podar muva“ i jeste prevashodno ju. „Ne znamo ni kakva je… Zver knjiga za decu. Golding uspešno izlazi iz mora… Iz mraka… Iz dr- ruši dugo držana ubeđenja o čoveveća… Možda čeka. Lovi. Zver je čanstvu, čineći svoj roman relevanborac. Sledeće je to da ne možemo tnim čak i danas. da je ubijemo“, konstatuje Džek, koji nesvesno iznosi istinu da su upravo oni ti koji se tako ponašaju.

I dok dečaci biju svoju bitku na ostrvu, daleko destruktivniji rat nastavlja se van stranica knjige. Nama, kao čitaocima, nameće se naizgled jednostavno pitanje: čak i kada bi dečaci bili spašeni od njih samih, u kakav svet bi se oni zapravo vratili? Milica Zlatanović Izvori:

Filmska adaptacija (Harry Hook, 1990)

1. Više o biografiji Vilijama Goldinga: https://www.william-golding. co.uk/about-william-golding 2. Goldingov uvod u knjigu: https://youtu.be/vYnfSV27vLY

53


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

SUPHA

n o k i s k e L

omiljeni glumac: Bred Pit omiljena glumica: Anđelina Džoli omiljena hrana: pica omiljeno piće: koka-kola…

ILI NE....

Sa zadovoljstvom vam predstavljamo novu rubriku našeg časopisa, osmišljenu sa ciljem da upoznamo neke od naših predavača van amfiteatara i laboratorija, sa odloženim štitovima u vidu belih mantila. Nadamo se da ćete u njihovim odgovorima uživati, ali i naučiti nešto što ne bi stigli da nam ispričaju držeći se plana i programa integrisanih akademskih studija, iako je, u najmanju ruku, podjednako zanimljivo. Svakom pojedinačno se ovom prilikom iskreno zahvaljujemo na saradnji, kreativnosti i vremenu utrošenom za realizaciju leksikona . Aleksandra Marković Katarina Jevremović

Ime i prezime: Anđelija Malenović Datum rođenja: generacija X

1. Vaš moto: Pretpostavka je majka svih velikih grešaka 2. Omiljena knjiga: Mihail Strogov, Žil Vern 3. Omiljeni književnik: Branislav Nušić 4.Omiljeni film/serija: Excalibur (1981) 5. Omiljena pesma: It’s my life, Bon Jovi 6. Omiljeni sport: skijanje 7. Omiljeno mesto koje ste posetili: Toledo, Španija 8. Omiljeni/najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Svi predmeti hemijske grupacije / sociologija 9. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Ne stvari. Samo jednu osobu. 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Grčka, Sitonija, Diaporos ostrvo; sunce, more, mir i tišina 11.Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? „Da bi bio star i mudar, moraš prvo biti mlad i glup.” Broj 1, Alan Ford 12. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Ne bih obraćala pažnju na nebitne ljude i nebitne događaje. 13. Svojim najvećim uspehom smatrate: svoju porodicu 14. Savet koji je Vama najviše značio u karijeri: Sunce kroz blato prolazi neokaljano 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: pametni, vredni i posvećeni mladi ljudi.

54


Ime i prezime: Dušica Krajnović

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Datum rođenja: 18. novembar 1969.

1. Vaš moto: Da bi se bio svoj, mora se biti neko! 2. Omiljena knjiga: Sedam sunaca i sedam mesečina, Žoze Saramago 3. Omiljeni književnik: Aleksandar Mekol Smit 4. Omiljeno godišnje doba: jesen 5. Omiljena pesma: Odiseja, Leo Martin 6. Omiljeni sport: Trkačke discipline u atletici, najviše kratke staze (sprint) 7. Omiljeni film/serija: domaća serija – Vruć vetar; inostrana serija – Midsummer Murders; domaći film – Balkanski špijun; inostrani film – Viktorija i Abdul 8. Omiljeni predmet tokom studiranja: Farmaceutska tehnolgija sa biofarmacijom 9. Šta radite u slobodno vreme? Volim da šetam, a tokom letnjih odmora volim da planinarim 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Švajcarska je zemlja koju sam upoznala na studijskom boravku i tada mi se učinilo da bih se u njoj mogla osećati kao kod kuće. Taj osećaj je postojao svaki put kada sam odlazila ponovo, svuda se ”oseća” red i disciplina, pa to daje čoveku osećaj sigurnosti. 11. Svojim najvećim uspehom smatrate: Čini me srećnom to što je preko 7000 licenciranih farmaceuta u našoj zemlji izgovorilo tekst apotekarske zakletve koju sam napisala i poklonila Farmaceutskoj komori Srbije. 12. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Pusti detalje koje ne vidi niko drugi osim tebe, gledaj dalje i radi brže! 13. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Manje bih se sekirala oko stvari koje ne zavise od mene. 14. Koji biste savet dali studentima? Budite strpljivi i verujte u svoje ideje. Odaberite cilj i ne plašite se da krenete putem ka njemu. Svako ima neki svoj put, jer nema ni najboljeg ni najbezbednijeg puta. Postoje samo ciljevi koje ste ostvarili jer ste verovali u svoje ideje. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Časopis je odlično koncipiran i ima bogatu ponudu različitih sadržaja- za svakog po nešto. Sve pohvale redakciji i uredništvu. Samo tako nastavite!

55


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ Ime i prezime: Branislava Lakušić Datum rođenja: 20. jul 1958.

1. Vaš moto: Budi svoja! 2. Omiljena knjiga: tenutno Zeleni šator od ruske književnice Ljudmile Ulicke 3. Omiljeni književnik: Čehov A.P., Šlink B. 4. Omiljeni film/serija: flmovi i serije italijanske (Felini,Sorentino – Velika lepota) i španske (Bunjuel L., Almodovar P.) produkcije; Pogledati italijanski film Savršeni stranci 5. Omiljeni sport: Hodanje 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Trebinje 7. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Radio, knjige, Fotografija nastala na Orjenu, planini iznad Herceg Novog u Crnoj Gori, na voće 1580m nadmorske visine; biljka je Satureja 8. Omiljeni/najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Biohehorvatii iz familije Lamiaceae. mija / Fizika zbog asistenata i profesora 9. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Italija, zbog nasmejanih ljudi, zbog lepih građevina, zbog mirisa 10. Svojim najvećim uspehom smatrate: Rad na fakultetu sa studentima i porodica 11. Šta radite u slobodno vreme? Čitam, poslujem po dvorištu oko biljaka, spremam sokove i džemove 12. Omiljeno godišnje doba: proleće pa leto 13. Kako volite da započnete dan? Da ustanem na vreme i da sve obavim bez žurbe 14. Koji biste savet dali studentima? Učite za sebe, budite svoji, autentični! 15. Mišljenje o vlasniku lekiskona: Sa zadovoljstvom čitam svaki broj!

Ime i prezime: Marijana Ćurčić Datum rođenja: 3. maj 1972.

1. Omiljeni citat : “Ko u čuda veruje, čuda mu se i dešavaju” 2. Omiljena knjiga: We should all be the feminists 3. Omiljeni književnik: Meša Selimović 4. Omiljeno mesto koje ste posetili: Zlatni paviljon, Kjoto 5. Omiljena pesma: Purple rain 6. Omiljeni sport: Ritmika 7. Omiljeni film/serija: Love actually 8. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Španija, Alikante, grad po meri čoveka 9. Šta radite u slobodno vreme? Čitam ili odem da posmatram Savu ili Dunav 10. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: dnevnik zahvalnosti, amajliju, olovku 11. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Radio ili TV voditelj 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Što verujem, volim, zdrava sam i slobodna 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri : Ne postoji neuspeh, samo feedback 14. Koji biste savet dali studentima? Da mogu mnogo više od onoga što misle da mogu 15. Mišljenje o vlasniku lekiskona: Čitam časopis s radošću i radoznalošću, divim se dizajnu, zanima me tematika. Približili ste farmaciju mnogima.

56


Ime i prezime: Tamara Gojković

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Datum rođenja: 16.oktobar 1985.

1. Omiljeni citat : “Ako se svaki čovek bavi svojim poslom, Zemlja bi se okretala brže” 2. Omiljena knjiga: Besnilo 3. Omiljeni književnik: Borislav Pekić 4. Omiljeno mesto koje ste posetili: Amsterdam i Aleksandrija 5. Omiljena pesma: Michael Jackson - Liberian Girl 6. Omiljeni sport: Odbojku sam trenirala, a košarku uvek pratim 7. Omiljeni film/serija: Neki to vole vruće i stare epizode serije Otvorena vrata 8. Omiljeni/najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Medicinska biohemija / Socijalna farmacija 9. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Holandija, zato što su ljudi smireni i srdačni. U centru Amsterdama se ne čuju automobilske sirene, niko nigde ne žuri, a svi stižu na vreme... 10. Šta radite u slobodno vreme? Volim da izlazim sa društvom, kafa sa drugaricama mi je neprocenjiva, a u poslednje vreme pišem kratke priče i uređujem instagram stranicu Fakulteta. 11. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Džak kafe, blokče u koje zapisujem spisak svojih obaveza i sat, jer ću sigurno i na pustom ostrvu negde da zakasnim. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Projekat koji sam dobila za usavršavanje na Mayo klinici. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Savet mog tate: „Nemoj ni sa kim da se porediš, znaš koliko vrediš”. 14. Koji biste savet dali dvadesetogodišnjoj sebi: Da bude sigurnija i smelija 15. Mišljenje o vlasniku lekiskona: Mladi i kreativni ljudi, puni entuzijazma i pokretačke energije! Samo tako nastavite!

Ime i prezime: Miloš Petković Datum rođenja: 4. decembar 1980.

1. Omiljeni citat: Mnoge stvari bi se desile da ste samo izgovorili naglas šta želite – Herman Hese 2. Omiljena knjiga : iz studentskog doba “Peta gora” – Paolo Koeljo 3. Omiljeni film/serija: Mućke 4. Bioskop ili pozorište : Pozorište 5. Omiljeni sport : Košarka 6. Omiljeno godišnje doba: proleće 7. Omiljeno mesto koje ste posetili: Zanzibar 8. Kako volite da započnete dan? Crnom, jakom kafom 9. Šta radite u slobodno vreme? Idem na utakmice FK i KK Crvena Zvezda 10. Vaš moto: Čini dobro i dobrom se nadaj 11. Najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Teorija hemijske veze 12. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Španija, zbog klime, znamenitosti i sporta 13. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Biće sve ok 14. Svojim najvećim uspehom smatrate: Što uspevam da se prilagođavam, a da ostanem dosledan ličnim načelima 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Odličan časopis, na veoma visokom nivou, svaki broj sam pročitao, želim vam da nastavite istim entuzijazmom.

57


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

HNMI #9

Lepota izražavanja od davnina se razvija i usložnjava. Pored svakodnevnog, artikulisanog govora koji nam služi za praktični deo života, tu su i tanane sive zone, prostori između redova, fine bore na licu koje se zatežu i produbljuju, oči koje igraju kao na zejtinu. A kad smo kod igre, nije li i ples jedan divni oblik kazivanja? Isidora Bošković bi se, cenim, složila. Ples me prati kroz ceo život. Sa nepune četiri godine roditelji su me upisali na balet želeći da mi prenesu ljubav prema umetnosti - da osetim muziku i da je dodirnem pokretom i maštom. Narednih šest godina sam učila savremeni i moderni balet, i igrala u mnogim baletskim predstavama. Od jedanaeste godine se bavim latino-američkim i standardnim plesovima u formacijskom, takmičarskom timu PK Vračar uz osvojene brojne prve nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.

Hobi nije misaona imenica

Isidora Bošković 58

Zahtevni treninzi i učestala takmičenja su uzeli danak – monotonost je prevladala. Ipak, to je nije sprečilo da nađe nove načine kako bi očuvala strast prema plesu: Vukla me je želja za inovacijom, slobodom pokreta i željom da igram "kako moje srce oseća". Želela sam da stvaram svoje koreografije, a ne da igram "po knjizi" kako se od mene zahteva – to me je navelo na odluku da


se okrenem hip-hop-u i komercijalnom plesu kojim se i danas bavim. Trenutno radim nastupe, spotove, koncerte i povremeno držim časove.

Umetnost je neodvojivi deo moje ličnosti, nešto što me pokreće i ispunjava. Bez nje mi život deluje hladno i prazno. Inspiraciju pronalazim u osećanjima, bilo da su

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

dima širom sveta, što je ujedno bio i glavni motiv za upis na Farmaceutski fakultet. Iako sam tada bila nesigurna u svoju odluku, nisam se pokajala. Kada sam izabrala farmaciju, mnogi bivši studenti su mi govorili kako mogu da se pozdravim sa bilo kojim vidom „profesionalnog“ bavljenja plesom, no nisam dozvolila da me to demorališe i tvrdoglavo sam “terala svoje”. Sada završava četvrtu godinu, u roku, i priznaje da joj je zaista bilo potrebno mnogo ljubavi i strpljenja kako bi istrajala. Pa ipak, ples nikada nije videla kao kamen spoticanja. Naprotiv.

Ples za mene predstavlja izlaz iz svih negativnih misli i problema, ali i mesto gde sam najsrećnija kada ih nema. Ples je beg u svet mašte, daleko od monotone i dosadne svakodnevice. Ples me opušta i povezuje sa ljudima. Ali ples je i sport - tako da je ujedno hrana i za dušu i za telo. ona povezana sa drugim ljudima i događajima ili sa mnom. Mnogi ljudi potiskuju osećanja duboko u sebe ne znajući kako da se izbore sa njima, što rezultuje nezadovoljstvom i negativno utiče na sve sePa ipak, tu se ne završava njen ce- gmente života. lokupan opus interesovanja. Naime, Isidora se bavi i muzikom i Isidora je, pak, studentkinja našeg Farmaceutskog fakulteta: slikarstvom: umetnost pokreta ko-egzistira sa Pored plesa, završila sam Muzičku umetnošću lečenja. školu "Kosta Manojlović", smer violine. Nekoliko godina sam privat- Za mene su ples i škola neodvojino pohađala časove klavira, kako va celina. Ne osećam se potpuno ni mi je to ostala neispunjena želja iz bez jednog ni bez drugog. Oduvek detinjstva. U osnovnoj i srednjoj sam bila okrenuta prirodnim nauškoli sam se intenzivnije bavila sli- kama - gotovo podjednako sam vokanjem na platnu i crtanjem. lela i fiziku i hemiju i matematiku. Ipak, kada je u pitanju zanimanje, Nekoliko Isidorinih radova je bilo bila sam mnogo više zainteresodeo izložbi u umetničkoj galeriji vana za istraživanja, inovaciju i "Stara Kapetanija” u Zemunu. razvoj lekova koji bi pomagali ljuPosmatrano sa strane, vešti plesači izazivaju divljenje - kontrola koja se postiže nad telom, a postepeno i duhom, otvara nova prostranstva blagodeti.

Ples mi nije bio prepreka ili smetnja, već me je motivisao da bolje ogranizujem vreme i efikasnije učim. U proseku imam oko šest treninga nedeljno, a uz to sam nastupala i snimala spotove za mnoge poznate izvođače, učestvovala u snimanju reklama, emisija... Iako mnogima možda zvuči nemoguće, uz dobru organizaciju, posvećenost i puno volje ipak se može ispratiti naporan tempo našeg fakuleta i posvetiti se i nečemu drugom što volite. Štaviše, mislim da je neophodno baviti se i nečim drugim sem učenja, onim što vas ispunjava i u čemu uživate.

Naravoučenije je: kroz život valja ići uporno, srcem usklađenim s muzikom, sopstvenim tempom - ali dinamično, i sa mnoštvom oslobađajućih krešenda. Teodora Marinković

59


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

OSMOSMERKA

Pred tobom je jedna zamimljiva osmosmerka. Pažljivo gledaj i pronađi navedene reči!!!

SUDOKU Izaberi polje, upiši reč, reši sudoku.

60


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Moj put farmacije Dobar dan, dragi moji! Neki od Vas me možda poznaju, ali retki su oni koji znaju da je moja prva ljubav pisanje. Pitate se kako neko poput mene završi kao student Farmaceutskog fakulteta? Ni ja nemam baš pravi odgovor na to pitanje. Pokušaću kroz ovaj tekst da vam to donekle pojasnim (možda prvi put dođem do tačnog odgovora). Ovaj tekst neke će podsetiti na srednjoškolske muke, neke na prve studentske dane, ali ja ga pišem za one kojima je možda i najkorisniji. Našim budućim kolegama... Maturantima koji se nalaze na životnoj prekretnici i nisu sigurni da li je put kojim su krenuli onaj pravi za njih.

E

lem, moj put farmacije... Započeo je pre nešto više od osam godina. Tada, davne 2012. godine, kao mali maturant, nalazila sam se pred značajnom odlukom. Iako nisam bila svesna njene težine, ona je odredila moj dalji put. U tom trenutku, nisam znala odgovor na pitanje koje sebi svakodnevno postavljamo tokom perioda odrastanja, a koji se kod mene isto tako svakodnevno menjao: “Šta želim da budem kada porastem?”. Oduvek sam obožavala pisanje, ali se kod mene sve više razvijalo interesovanje za hemiju, matematiku… Bila sam jako neodlučna… Znala sam samo da želim svojim radom jednog dana da pomažem ljudima. U poslednjem trenutku odluka je pala na smer farmaceutski tehničar, Medicinske škole “Dr Andra Jovanović” u Šapcu. Zašto baš farmacija? Iskreno, najbolji đaci upisivani su u

61


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

odeljenje farmaceutskih tehničara, a ja sam želela i sebi i drugima da dokažem kako tu pripadam.

Tako je sasvim slučajno, možda sudbinski počeo moj put farmacije… Prošao je letnji raspust nekako brzo, mnogo brže nego i jedan pre toga. Došao je septembar. Sećam se tog prvog srednjoškolskog jutra kao da sam ga juče proživela. Nervoza, panika, očekivanja, sreća, tuga, nekako je sve bilo pomešano...Ako se svemu doda i neprospavana noć ispunjena suzama, zbog odlaska od kuće, možete samo zamisliti u kakvom sam se haosu našla tog jutra. Ipak, sabrala sam se i krenula put škole. Nju sam nekako uspela da pronađem (to je bio lakši deo posla), ali kako sada pronaći učionicu? Lako, rekli biste? Pa i ne baš, ukoliko ste prethodnu posetili svega jedanput, a sada se nalazite na ulazu u školu, za koji niste ni znali da postoji. Ipak, sreća mi se na trenutak osmehnu, pa na ulazu ugledah poznata lica, koja mi ukazaše na pravi put. I pored svih prepreka sa kojim sam se susrela tog jutra, stigla sam među prvima. Tako sam brže-bolje zauzela mesto koje sam želela. Pristizali su ljudi i ja sam ih upoznavala. Čini mi se da sam za nekih desetak minuta izgovorila svoje ime bezbroj puta. I čula sam različita imena, isto toliko puta, ali osloviti nekoga imenom, tog prvog dana bio je pravi izazov, jer mi je zapravo nekoliko dana trebalo da uopšte zapamtim sva imena. Elem, prvi dan...Prvi čas... Farmaceutski tehničari... Hm, šta bi mogao biti? Pa hemija, naravno. Sledeći čas fizika, pa matematika. Upoznasmo najteže predmete i najstrože profesore, sve u jednom danu. E, onda je usledilo najveće iznenađenje, čas srpskog jezika. Već tada dobismo zadatak da naučimo kako je to „Biti čovek”, razredna (čitaj pro-

62

Profesorka hemije već pri prvom susretu reče da nismo ni „f od farmacuta”, sa čim sam se ja zapravo prilično slagala, jer sam celu prvu godinu uporno podsećala sebe da nisam upisala matematičku gimnaziju, da sam učenik medicinske škole. Jer, cela prva godina je prošla, a mi nismo znali ni definiciju apoteke, a o izgledu i načinu upotrebe u narednim godinama najdraže nam tara vage da i ne govorim.

fesorka srpskog jezika i književnosti) nas upozori da ćemo to morati do znamo do kraja četvrte godine. Tada je to delovalo kao večnost, ali mogu vam reći, da sam sigurna da ću celog života pamtiti te mudre Andrićeve reči. Svakodnevno smo prolazili pored kabineta farmaceutske tehnologije, neopaženo virili unutra, sve nam je delovalo nekako misteriozno... A onda je došla druga godina i misterija je počela da se raspliće. Polako uvideh šta je apoteka, a šta recept, i još mnogo nekih „zanimljivih” podela i definicija. Ipak, ono što je kod mene obeležilo drugu godinu jeste vreme provedeno na vežbama farmaceutske tehnologije. E, to je tek za poseban članak, ma roman bih mogla da napišem o tome, kako sam svakog drugog ponedeljka cele školske godine merila vodu. I uvek je trebalo usavršiti umeće korišćenja tara vage, nikada nije moglo biti uvežbano, jer šta bismo inače radili na vežbama? Dakle, promenilo se mnogo toga u odnosu na prethodnu godinu. Najvažnije, za profesorku hemije postali smo „farm”, bio je to dobar znak. Znali smo, biće nešto od nas. Te godine, zapravo, jedino sigurno pri pakovanju knjiga za sutradan, bilo je da će se u mom rancu naći neka hemija: analitička, opšta i neorganska, organska...Srećnim danima i po dve odjednom. Tada se zapravo moja do tada velika fasciniranost hemijom udvostučila. Još nešto, naučila sam da „Čašu meda još niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči”, saznala sam šta je lepo-

ta, da se „kolo sreće okreće” (napomena: ne mislim na loto) i još mnogo zanimljivih stihova i pouka čiji smisao shvatam tek danas, nekoliko godina kasnije. Zamalo da zaboravim, uz ozbiljno negodovanje pročitala sam tih 900 stranica „Ane Karenjine”. Eh, da sam samo tada znala šta me čeka... Kao što ste do sada verovatno shvatili, krenula sam redom. Prva, druga...Znači sledi treća godina. E ona je stvarno bila najlepša. Zapravo, mislim da je prava reč najopuštenija. Profesori se navikli na nas, mi na profesore, ma prava divota. Naravno ova godina donese sa sobom nove hemije- farmaceutsku i biohemiju, jer da li nešto sem hemije postoji u životu jednog farmaceuta... Ipak, konačno smo dobili priliku da i mi iskusimo farmaceutsku veštinu spravljanja, i moram vam reći- bilo je vredno čekanja. Tada sam shvatila da je farmacija moj životni put. Ako sam i mogla da kažem, da sam prethodne dve godine bila razapeta između medicinskog i farmaceutskog fakulteta kao sledećeg koraka, sada je odluka bila tu. I taman kada smo se ušuškali u prijatnu atmosferu trećeg razreda, došao je četvrti. Tada smo shvatili, ta treća godina bila je zapravo predah pred oluju, ma pred tornado. Jer, četvrtu godinu stvarno mogu uporediti sa jednim ogromnim tornadom. On kosi sve pred sobom, i ako dopustite da vas povuče, velike su šanse da nećete dobro proći. Razapeti između školskih obaveza,


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Jer u Beogradu vreme leti...Nikada ga nije dovoljno... Menza, čitaonica i fakultet biće verovatno jedina mesta za koja ćete pronaći vremena, jer bez njih, teško da ćete opstati. više od 3000 strana domaće lektire i neprekidnih priprema za prijemni ispit, jedva ćete pronalaziti vremena da odspavate. A kada ga konačno budete pronašli, nećete moći da zaspite, jer će vam kroz glavu neprekidno prolaziti zadaci, definicije, formule...Koje ste naučili, ali još gore, one koje vas tek čekaju. Šalim se, nije to baš tako. Ali nije ni mnogo bolje. Umesto maturanti, mi smo zapravo postali predbrucoši, jer hteli ne hteli, godinu dana svog života posvetili smo pripremi prijemnog ispita, pomalo zapostavljajući ostale obaveze. Ali, u tom trenutku, valjda je to bilo jedino ispravno. Verovatno do sada niste čitali neku lektiru dan i noć, i svuda je nosili sa sobom, ali kada dođete do četvrte godine i to će postati realnost. Nikada se ne zna, možda će iskrsnuti koji minut slobodnog vremena, koje možete iskoristiti da smanjite broj stranica koje vas očekuju. Jer, čeka vas

„Vreme smrti”. Po meni, najbolja knjiga koju sam u životu pročitala, ali moram priznati, bila bi još lepša da sam je čitala pod nekim drugim okolnostima. Verovatno ste sada već preplašeni. Ali, ne brinite, vidite svi smo mi uspeli da se izborimo sa tim. Uspećete i vi. Samo, moram vam dati savet koji je meni dao tata, pronađite svoj izduvni ventil. Neku aktivnost za koju ćete, bez obzira u kolikoj gužvi bili, izdvojiti malo vremena, to će biti vaš spas od beznađa. I najvažnije, naići će trenuci, kada ćete se pitati da li ste ispravno postupili, da li je vredno tolikog rada...Budite sigurni da jeste, jer trud se uvek isplati... A kada konačno uvidite da sam bila u pravu, nakon što položite prijemni ispit i upišete željeni fakultet, počeće najduže iščekivani raspust. Tada ćete imati vremena za sve ono čega ste se odricali prethodnih deset meseci...Za sve ono „biće vremena jednog dana, kada prođe prijemni”... A sigurna sam da je takvih situacija bilo mnogo u poslednje vreme. Imaćete najduži, a ukoliko se malo potrudite, možda i najlepši raspust u životu. Ipak, moram da vas upozorim... Koliko god daleko zvučalo, tri meseca prođu neopaženo. Nećete ni shvatiti kada, a već ćete početi da pakujete kofere i krenuti put nepoznatog. Stoga, iskoristite svaki trenutak raspusta kao da više nikada

nećete imati priliku da ga ponovo proživite... Jer, kada počnu predavanja, i kada se upoznate sa svim obavezama koje vas očekuju kao brucoše, jedino što će vam vraćati osmeh na lice jeste pomisao na neku letnju dogodovštinu. Oktobar na Farmaceutskom fakultetu? Recimo da je bio pomalo komplikovan… Od samog pronalaženja fakulteta do kog idu svega tri gradska prevoza, preko potrage za vežbaonicama koje su razbacane u različitim krilima zgrade, po nikome poznatoj logici...Stići na sva predavanja (od kojih je većina obavezna), sve vežbe...Nije bilo nimalo lako...Onda pomislite, vremenom će postati lakše. Ali ubrzo shvatite da i dalje ne uspevate da iz prvog pokušaja pronađete vežbaonicu organske hemije, a kamoli malo vremena za sebe. I još nešto, nije uvek laž, kada studenti kažu da su na fakultetu od jutra do mraka. Na farmaceutskom fakultetu, za vreme brucoških dana, potrudiće se da vam to i dokažu. Polovinu brucoškog staža cele dane sam provodila na fakultetu... Bilo je dana kada sam stizala s prvim svetlom, jer vežbe kod nas počinju od 8h, a napuštala sam Kumodraž tek pošto uveliko padne mrak. Tada mi se činilo da neću izdržati, taj tempo nije bio onaj kom sam se nadala na samom početku. Ali, vremenom se naviknemo na sve, zar ne? Za "Suphu", Milica Tadić

Nadam se da ste u prethodnih nekoliko minuta shvatili da je svaka prepreka na putu ka cilju savladiva, ukoliko je želja za stizanjem na cilj dovoljno jaka. Zahvaljujući uloženom trudu, pišem vam danas iz čitaonice Farmaceutskog fakulteta. Polako se bližim kraju ove naše petogodišnje staze. Ja sam uspela da ostvarim svoj cilj. I grabim dalje...

63


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

PharmArt

i refleksija epidemije korona virusa

Autor: Danijela Kostić Opis: Postoje trenuci koji učine da, bar na kratko, zaboraviš na svu brigu ovog sveta.

Autor: Kristina Licinger Opis: U velikoj gužvi naizgled identičnog zelenila, pažnju je privukla ova zanimljiva biljčica prelepih ljubičastih cvetova, ističući se i pokazujući svoju lepotu i jedinstvenost.

64

Autor: Isidora Tesla Opis: Kada zakon opustoši naš grad i pravila budu nepoznata. Hoćete li se zaljubiti u Beograd ili ćete se zaljubiti jednog jutra u Beogradu?


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Autor: Miroslava Tasić Opis: Darujmo ljubav.

Autor: Miona Jovanović Opis: „Da je šutnja snaga a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.“ Ivo Andrić

Autor: Tamara Čepić Opis: Karantinski dani u dvorištu porodične kuće ispred objektiva su izgledali uglavnom ovako. Posmatranjem drugih bića, koja nisu osetila nove promene koje su zadesile svet, smirivalo je dušu.

65


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

K

ao i svake godine, Sportsko društvo je odmah počelo sa radom punom parom. Svaka od sekcija je krenula sa treninzima i jakim pripremama za nove izazove i predstojeću sezonu. Kako je vreme odmicalo, rezultati naših sportista su bili sve bolji i bolji, a želja za dokazivanjem sve veća i veća i svi smo očekivali uspešnu godinu. Pored utakmica, družili smo se i na nezaboravnim žurkama, jer su povremeni odmor i zabava uvek dobrodošli.

nove. Brzo širenje virusa je imalo za posledicu zatvaranje fakulteta, a samim tim i prekid svih turnira, liga, kupova, kao i odlaganje dugo iščekivane Medicinijade.

tih tmurnih dana. Odaziv je bio veliki, dobili smo puno lepih komentara i želimo da se zahvalimo svima koji su podržali ovaj izazov. Najupornije vežbače smo nagradili vrednim nagraNismo gubili mnogo vreme- dama, a nadamo se i da su svi na u karantinu, već smo za sve nastavili sa vežbanjem. zainteresovane spremili tridesetodnevni fitnes izazov, za Želimo da napomenemo da se nakućno vežbanje, na našoj insta- kon povratka na fakultet održala gram stranici. Svakog dana smo 3x3 basket liga na otvorenim teobjavljivali razne vežbe, sa razli- renima na Kalemegdanu, gde su čitim nivoima težine, pogodne naše devojke osvojile drugo mesto za svakog ko je želeo da se opro- i donele još jednu medalju našem ba. Ideja je bila da svi podigne- fakultetu, dok je momcima borba Nažalost, situacija koja je zadesila mo fizičko i psihičko zdravlje, ili za istu za malo izmakla. ceo svet je i nama promenila pla- ga održimo na visokom nivou,

Nadamo se da će sledeća godina biti bolja za sve nas, a do tada perite češće ruke, nosite masku, održavajte fizičku distancu, poštujte mere opreza i čuvajte svoje i zdravlje ljudi oko vas! Vaše Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

66


BPSA

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

B

PSA organizacija je u 2020. godinu ušla sa puno entuzijazma i želje za ostvarivanjem raznoraznih projekata koje smo pripremili za naše studente. Nažalost, zbog novonastale sitaucije sve to je moralo biti odloženo, ali smo ipak odlučili da ne dozvolimo da nas to zaustavi. Razmišljajući šta bismo mogli učiniti kako bi našim studentima pružili bar malo zabave tokom vanrednog stanja odlučili smo da napravimo Prvi, a potom i Drugi BPSA online kviz. Naš EDU duo, kao i ostatak tima vredno je radio na ovom poduhvatu koji je uspešno realizovan. Kviz se sastajao iz pitanja različitog tipa koja su obuhvatala oblasti poput književnosti, geografije, muzike, istorije, filma i sl. Pobednike je takođe čekala i nagrada – plaćen Netflix paket za mesec dana. Bitno je spomenuti da učešće u Kvizu nije bilo ograničeno samo za naše studente, već je bilo otvoreno za sve zainteresovane! Nadamo se da smo ovim projektom omogućili da se svi zabave i nauče nešto novo. Jedan od ciljeva naše organizacije je svakako širenje poznastava i saradnja sa studentima različitih fakulteta kako bi naši projekti što uspešnije bili realizovani. Stoga smo organizovali sastanak i sa jednom od najprepoznatljivijih studentskih organizacija na Univezitetu u Beogradu - BEST organizacijom. BEST ili Board of European Students of Technology (Udruženje studeneata tehnike Evrope) je organizacija koja okuplja studente tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih fakulteta kao i farmacije te omogućuje putovanje po Evropi, upoznavanje novih kultura i sticanje dodatnog obrazovanja, bilo u okviru ili van struke. Jedan od njihovih najuspešnijih projekata je JobFair odnosno Sajam poslova koji se organizuje svake godine, tradicionalno, u zgradi Tehničkih fakulteta. Nadamo se skoroj i uspešnoj zajedničkoj saradnji!

Do sledećeg projekta, vaša BPSA.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378.18(497.11) SUPHA : Student University Pharmacy Association : časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu / glavni urednici Milan Ćirić, Teodora Antić. - 2016, br. 1- . - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, 2016- (Beograd : Službeni glasnik). - 30 cm Polugodišnje. ISSN 2466-4472 = SUPHA. Student University Pharmacy Association COBISS.SR-ID 223817996

67


U apoteci “Kod ugarskog kralja Svetog Stefana” Izložba je otvorena u Odeljenju za kulturu ambasade Mađarske (Collegium Hungaricum, Gračanička 14, Beograd). Predstavljen je restaurisan nameštaj iz istoimene apoteke iz Vršca, otvorene 1885. godine. Izložba je nastavak međunarodne saradnje Ambasade Mađarske i Farmaceutskog fakulteta. Fazom II ovog međunarodnog projekta stvorena je retka prilika da se vidi očuvana apoteka u celosti kao izuzetno značajna kulturna baština kojom se predstavlja razvoj apotekarstva. Apoteka „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana“, iz Vršca, tokom 19. i 20. veka menjala je brojne vlasnike, da bi Rešenjem V. br. 7113 (od 29. juna 1946.) njeni nameštaj i oprema bili ustupljeni Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Danas se nalaze u Muzeju za istoriju farmacije. U ovoj apoteci svoje stručno znanje sticale su generacije studenata Farmaceutskog fakulteta, prvo pod rukovodstvom čuvenog profesora Siniše Đaje, a zatim profesora Miloja Danilovića i drugih. Nameštaj apoteke izrađen 1885. godine, predstavlja izuzetan primerak alt dojč stila i redak primerak nameštaja u javnim enterijerima s kraja 19. veka, veoma precizne izvedbe, sa duborezima koje je izradila vrhunska umetnička radionica. Fazom II obnovljene su 4 vitrine ukupne dužine 13,5m, sa preko 350 fioka. Na fiokama se nalaze porcelanske pločice sa latinskim nazivima materijala i hemikalija korišćenim za izradu lekova i preparata, složeni po grupama. Iza dela vitrine u kojoj se čuva Narcotica nalaze se tajna vrata koja su verovatno bila poznata i dostupna samo apotekaru, a ne i njegovim pomoćnicima. Tokom restauracije otkriveno je niz detalja o apoteci, a priče možete čuti direktno od autora na samoj izložbi. Izložba je otvorena do 27. novembra. Radno vreme: ponedeljak – četvrtak 9-15h; petak 9-13h Utorkom i četvrtkom – stručno vođenje 11-14h Jelena Manojlović, autor projekta i izložbe

Profile for SupHa

SupHa 9  

Advertisement
Advertisement
Advertisement