5 minute read

PIKA

Mačevanje - od drevne borilačk...

AUTORKA: MILICA PAVLOVIĆ

Nedavno videh jedan post na jednoj društvenoj mreži u kome se N.N. lice žali kako se slučajno našlo u situaciji da zameni sapun sa kolačem, jer ovi sadašnji sapuni tako neopisivo podsećaju na tu poslasticu. Sapun – kolač – jesti…?

Asocijacija je jasna…

Da ne bude zabune, u stručnoj literaturi bi se jedenje sapuna pod jasno definisanim kriterijumima nazivalo pikom (engl. pica). Etimološki veoma interesantna reč, pika se prvi put pojavljuje kao termin za obsesivno, nezasito unošenje supstanci koje ne pripadaju konvencionalnoj hrani i nemaju nikakvu nutritivnu vrednost i to od strane Ambrose Paré (1509-1590). Naime, navodi se da bi poreklo reči mogla biti srednjovekovna latinska reč za svraku, pticu koja je neprobirljiva kada je hrana u pitanju. Suštinski pika se može razmatrati sa različitih aspekata: kulturološkog, psihološkog, nutritivnog/biološkog.

U daljem izlaganju ćemo se baviti samo psihopatološkim aspektom pike.

Pika spada u grupu ’’bihejvioralnih sindroma povezanih sa fiziološkim poremećajima i fizičkim činiocima’’, tj. još preciznije pripada podgrupi ’’poremećaji u ishrani’’. ICD - 10 (2018. godine bi trebalo da izađe 11 izdanje) kod za piku je F50.8 ako je odrasla osoba u pitanju, odnosno za decu F98.3.

U DSM - V se kao dijagnostički kriterijumi i karakteristike dijagnoze navode:

• Perzistentno konzumiranje nenutritivnih supstanci, kao i unošenje supstanci koje se ne mogu smatrati hranom u konvencionalnom smislu (engl. nonfood) tokom perioda dužeg od 1 meseca. Termin nonfood je uvršten iz razloga što ljudi konzumiraju i one namirnice koje mogu imati minimalnu nutritivnu vrednost.

Uglavnom nema averzije na hranu.

• Jedenje nenutritivnih supstanci (uključujući i nonfood) koje ne odgovaraju razvojnom stadijumu individue. Dijagnozu pike ne možete postaviti odojčadi, deci mlađoj od 2 godine, kada se nalaze u oralnoj fazi razvoja.

•Ovaj poremećaj nije deo kulturološki prihvaćene ili socijalno normativne prakse. Pojedine izolovane društvene zajednice konzumiraju glinu, zemlju, krv i sl. iz spiritualnih ili kulturoloških razloga i njima se ne može postaviti dijagnoza pike.

•Poremećaj koji se javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja (npr. poremećaj intelektualnog razvoja, grupa poremećaja koji su obuhvaćeni terminom autizma, šizofrenija ili medicinska stanja (uključujući trudnoću)), dovoljno je ozbiljno da se razmatra kliničko praćenje. Ako se pika javlja ekskluzivno u kontekstu drugog mentalnog oboljenja/ poremećaja, može se postaviti nezavisna dijagnoza pike ukoliko je pacijent ozbiljno ugrožen i zahteva dodatnu observaciju od strane kliničara.

Uzroci i posledice…?

U literaturi se navode nutritivne deficijencije gvožđa i cinka kao uzroci pike. Pika može ostati klinički i socijalno neopažena, jer su ove osobe veoma oprezne kada je u pitanju javno iznošenje svoje sklonosti ka nečemu što je društveno neprihvatljivo, s jedne strane, i zdravstveno ugrožavajuće, sa druge strane. Posledice pike mogu biti: intestinalne perforacije i opstrukcije usled unošenja oštrog materijala/predmeta (npr. staklo), infektivna oboljenja poput toksoplazmoza ili toksokarijaza koje su posledica konzumiranja npr. fecesa, ili pojava saturnizma, usled hronične oralne ekspozicije olovu. Dakle, sasvim neočekivano se može otkriti da neko ima piku, da li je to zbog infektivnih, mehaničkih, toksičnih noksi ili je posledica nutritivnih deficijencija praćenih ovim stanjem.

Kada se javlja?

Pika može da se javi ubilo kom životnom dobu, uključujućidetinjstvo, adolescenciju, pa i odraslodoba. Međutim, najčešće se srećekod dece, koja čak mogu sasvim normalnoda se razvijaju. Kod odraslih jeona češće u kontekstu drugihmentalnih oboljenja ili sejavlja kod poremećaja intelektualnograzvoja.

Pika kao komorbiditet...

Pika dakle može biti komorbiditetmnogih stanja/poremećaja/bolesti uključujući: spektar oboljenjaoznačenih terminom autizam i kodporemećaja u intelektualnom razvoju,kod šizofrenije i opsesivnokompulsivnogporemećaja se ređesreće. Zabeleženi su i slučajevi pikekod osoba koje boluju od Klajn-Levinovog sindroma . Može se javitikod trihotilomanije i ekskorijativnogporemećaja, ako je prateći fenomen onda su kosa i koža ono što osoba ingestira. Može se javiti i kod osoba koje imaju restriktivan odnos prema hrani i izražen estetski odnos prema svom telu.

Diferencijalna dijagnoza

Piku ne smemo mešati sa anoreksija nervozom, koja predstavlja vrstu anoreksije gde je uzrok gubitka kilograma psihopatološke prirode, usled svesnog neunošenja hrane. Minhauzerov sindrom, pak može karakterisati konzumiranje po život opasnih supstanci/ materija, ali iza toga stoji namera da se kod druge osobe izazove sažaljenje. Kod osoba sa poremećajem ličnosti koje su posledica maladaptivnog ponašanja se može javiti nesuidicalno samopovređivanje, ali ono za razliku od pike ima za cilj svesno samopovređivanje, a ne neobjašnjivu žudnju za ingestijom potencijalno opasne supstance/materije.

Terapija

Obuhvata uglavnom stručnjake različitih profila: socijalne radnike, psihologe, psihijatre, nutricioniste...ostali specijalisti se uključuju kod proisteklih komplikacija. Dakle, uglavnom se pristupa bihejvioralnoj i srednje averzivnoj terapiji. Kada je u pitanju farmakološka terapija, ona se praktično ne koristi, jer mi suštinski ne znamo uzrok problemu. Ne postoje konkluzivni podaci, ali se pokušava naći uzročno-posledična veza između niskog nivoa dopamina i razvoja pike.