SupHa 12

Page 1

ISSN 2466-4472

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #12 :: Mart 2022.


SupHa Broj 12, mart 2022. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavne urednice: Jelena Branković Milica Zlatanović Dizajn i uređenje časopisa: Jelena Branković Milica Zlatanović Autori tekstova: Emilija Popov Hana Čižik Isidora Laketić Jasmina Ivanišević Jelena Branković Jovana Joksimović Mihailo Paunović Mihailo Savković Mihajlo Bojić Milica Ognjanović Milica Vukajlović Milica Zlatanović Nađa Petrović Nikola Bošković Valentina Radulović Lektori: Mihailo Paunović Mihajlo Bojić

Uvodna reč urednica

Dragi čitaoci, sadašnji i nekadašnji studenti, kolege i profesori,

Ogromno je zadovoljstvo poželeti vam dobrodošlicu u još jedan broj studentskog časopisa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, „SupHa”. Dvanaesti po redu. Kao i uvek, bila je izuzetna čast i pravo uživanje sarađivati sa vrednom i kreativnom redakcijom kako bismo sa vama podelile neke od najzanimljivijih tema iz sveta nauke, farmacije i kulture. Zbog njih, ali i vas koji zajedno sa nama čitate svaki broj i podržavate ga, ovaj časopis nastavlja da raste i vodi u nove avanture. Pored dobro poznatih rubrika koje su nam svima prirasle za srce, ovog puta smo uspele da u rad časopisa uključimo i veći broj studenata našeg fakulteta. Pokazale smo da studenti farmacije briljiraju, kako u struci, tako i na umetničkom podijumu. Veliko hvala njima, ali i svim asistentima, profesorima i farmaceutima, upravi fakulteta, autorima i lektorima koji su dvanaesti broj SupHa-e učinili kvalitetnijim i sadržajnijim, dajući nam priliku da pogledamo svet iz neke druge, nove perspektive. Hvala vam što činite sve ovo mogućim. Ukoliko smo zagolicale vašu maštu i probudile interesovanje, pozivamo vas da nam se pridružite. Uvek smo u potrazi za novim autorima, lektorima i dizajnerima studentima i profesorima koji bi želeli da budu deo veće priče. Željno iščekujemo sve vaše pohvale, kritike i savete. Pišite nam na mejl pharmpress.450@gmail.com. Ostanite zdravi i mislite na ljude oko sebe! Glavne urednice, Jelena Branković i Milica Zlatanović

Redakcija SupHa-e

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa:

Milica Vukajlović Mihailo Paunović

Mihajlo Bojić

Zorica Lučanović

Naslovna strana: Kate Hliznitsova Kontakt: pharmpress.450@gmail.com Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Jovana Joksimović

Hana Čižik

Mihailo Savković

Emilija Popov

Nikola Bošković Milica Ognjanović

Isidora Laketić

Nađa Petrović


U ovom broju Nauka HDL - čestica sa mnogo lica

4

Kako je nastao prvi model efekta staklene bašte - zapostavljene zasluge Svanta Arenijusa

7

Uticaj Hašimoto tireoiditisa na reproduktivno zdravlje žena

10

Droga za silovanje

13

LAMP metoda - budućnost jednostavnije amplifikacije nukleinskih kiselina?

16

Informacije iz sveta farmacije Najskuplji lekovi na svetu

19

Od mr do dr

22

SEP: Teodora Tumbas i Miona Mucić

26

Konzervansi u oftalmološkim preparatima

30

Intervju Aleksandra Buha Đorđević

34

Jasmina Jović Novaković

39

Nikola Bošković

43

Kultura Umetnički kutak

46

,,Augijeve štale”

49

Borislav Pekić

51

Zabava SupHa preporučuje

53

SupHa leksikon

55

Studentske organizacije BPSA i NAPSer

60

CNIRS

63

Laureati Naučnog fonda „Profesor Ivan Berkeš”

64

PharmArt

66


HDL — ČESTICA SA MNOGO LICA DOC.

DR

JASMINA

Kako je sve počelo? Sada već davne 1929. godine, pre skoro čitavog jednog veka, francuski naučnik Michel Macheboeuf je uspeo da iz konjskog seruma izoluje stabilan, u vodi rastvoran lipoprotein koji je mogao da se precipitira iz seruma dodatkom amonijum-sulfata pri pH 3,8. Ovaj lipoprotein je sadržao u sebi 59% proteina i 41% lipida i mogao je ponovo da se rastvori u vodi. Kasnije je pokazano da ovaj protein pripada α-globulinima i da ima isti sastav kao i α-lipoprotein koji se danas označava kao HDL.

4

IVANIŠEVIĆ

(opaska autora), mada se ne može reći da ishrana bogata ovakvim čokoladnim poslasticama utiče povoljno na funkcije HDL-a.

Slika 1. Struktura HDL čestice (preuzeto iz HDL and Atherosclerosis, HDL forum, 2011.) i sličnost sa Ferero Rocher kuglicom

Pogled na HDL čestice

Mnogo lipida, mnogo proteina, ali ima i drugih komponenata

HDL (engl. high-density lipoproteins) su najmanje i najgušće lipoproteinske čestice, diskoidnog ili sferičnog oblika. Najveća gustina je uslovljena najvećim sadržajem proteina u odnosu na druge lipoproteine. U jezgru HDL čestice nalaze se trigliceridi i estri holesterola, dok se u omotaču nalaze fosfolipidi, neesterifikovan holesterol i proteini. Proteini sadrže hidrofobni region kojim su vezani za lipide i hidrofilni deo okrenut ka vodenoj sredini/plazmi i koji im omogućava rastvorljivost u vodi. HDL čestice su dinamičke strukture u stalnoj razmeni ipidnih i proteinskih komponenata sa drugim lipoproteinima i tkivima. Može se reći da HDL čestice podsećaju a Ferrero Rocher kuglice

Raznovrsne strukturne komponente doprinose mnogim osobinama HDL čestica. Do danas, utvrđeno je postojanje čak 219 različitih proteina „ugrađenih” u omotač HDL-a. Sve fiziološke post-translacione modifikacije, kao i one izazvane patološkim procesima inflamacija, uremija, hiperglikemija) dovode do značajnih promena u funkciji ovih proteina i funkcionalnosti same HDL čestice. Najznačajniji protein HDL-a je apolipoprotein A-I (apoA-I) koji čini oko 70% proteinskog sadržaja čestice. Drugi značajni proteini su apoA-II, apoA-IV, apo C-I, apoC-II, apoC-III, apoE, apoM. Za funkciju HDL-a značajnu ulogu imaju i lecitin-holesterol aciltransferaza (LCAT), holesterol-estar transferni


protein (CETP) i fosfolipid-estar transferni protein (PLTP). Kao deo svog „tereta“, HDL nosi i proteine koji učestvuju u proteolizi, hemostazi, imunskom odgovoru i drugim. Pored neesterifikovanog i esterifikovanog holesterola i triglicerida, HDL čestice sadrže i molekule fosfatidilholina, plazmalogene, sfingomijelin i sfingozin-1-fosfat. Ove komponente učestvuju u strukturnoj stabilnosti čestice i efluksu holesterola, predstavljaju supstrate za sintezu biološki aktivnih lipida itd. U sastav HDL-a ulaze i mikroRNK molekule (najzastupljenija je miR-223 koja učestvuje u regulaciji ekspresije adhezionih molekula na endotelnim ćelijama i metabolizmu holesterola u jetri).

Mnoga lica HDL čestica Efluks holesterola (iz makrofaga i drugih ćelija) i reverzni transport holesterola Posredstvom ABCG1 i ABCA1 transportera, HDL se obogaćuje holesterolom. LCAT katalizuje esterifikaciju holesterola unutar HDL čestice čime se holesterol pomera u unutrašnjost (jer se esterifikacijom povećava njegova hidrofobnost), a omotač postaje slobodan da primi nove molekule holesterola. Na ovaj način se HDL uvećava i ,,sazreva”. CETP i PLTP učestvuju u razmeni lipidnih komponenata HDL-a sa drugim lipoproteinima kada se oni dodatno remodeluju. Holesterol se na ovaj način odvodi u jetru iz koje se izlučuje nepromenjen ili u formi žučnih soli. Smatra se da se uklanjanjem holesterola iz krvnih sudova i povećanjem koncentracije HDLholesterola (HDL-h), smanjuje rizik za kardiovaskularne bolesti (KVB). Utvrđeno je ipak da ova povezanost nije linearna tj. sa koncentracijama HDL-holesterola većim od 1,5 mmol/L, ne dolazi do daljeg smanjenja rizika. Neke studije pokazuju da se taj rizik može čak povećati porastom HDL-h. Sve traži svoju meru, pa tako ni previse niske, a ni visoke koncentracije HDL-h nisu se pokazale povoljnim za ispoljavanje

ateroprotektivnih uloga ovih čestica. Proinflamatorna/antiinflamatorna uloga HDL je komponenta urođenog imunskog odgovora zbog primarno antiinflamatornih, citoprotektivnih i efekata na zarastanje rana, dok se antiaterogeni efekti smatraju sekundarnim. Ipak, HDL čestice mogu imati i proinflamatornu i antiinflamatornu ulogu što zavisi od njihove strukture, sadržaja holesterola u makrofagama, kao i signalnih puteva. HDL i apoA-I suprimiraju inflamaciju neutrališući lipopolisaharidne molekule bakterija i vezivanjem za Toll-like receptore (TLR) na površini makrofaga kada blokiraju signalni put koji vodi sintezi proinflamatornih medijatora. Antiinflamatorna uloga HDL-a se ogleda i u supresiji mijelopoeze, ekstravazacije monocita i njihove diferencijacije u makrofage. U monocitima i makrofagama, efluks holesterola uglavnom podrazumeva i redukciju inflamacije. Ipak, ako taj efluks dovodi do značajnog gubitka holesterola iz ovih ćelija, tada se može javiti i proinflamatorni efekat. U inflamatornim stanjima, dolazi do disocijacije apoA-I sa HDL čestice koji tada direktno aktivira TLR i dodatno stimuliše inflamaciju. Kako veliki broj hroničnih bolesti u patogenezi imaju nflamatorni proces, može se očekivati značajna promena „lica” HDL-a u ovakvim stanjima. Antidijabetogena uloga HDL čestice mogu da poboljšaju glikemijsku kontrolu tako što utiču na β-ćelije pankreasa i regulišu osetljivost tkiva na insulin. Antioksidativna uloga Paraoksonaza 1 i acetil-hidrolaza faktora aktivacije trombocita su dva značajna enzima koja se nalaze u strukturi HDL čestica i doprinose njihovom antioksidativnom efektu. ApoA-I takođe pokazuje antioksidantna svojstva. Inhibicija oksidacije LDL-a je najvažniji antioksidativni efekat HDL-a. 5


Vazodilatacija, inhibicija agregacije trombocita i fibrinoliza Povećanjem sinteze prostaciklina PGI2, aktivacijom azot-oksid (NO) sintaze, HDL ostvaruju vazodilatatorni efekat. Smanjenjem ekspresije tromboplastina, inhibicijom faktora X, sprečava formiranje trombina i koagulaciju krvi. HDL deluje stimulatorno i na razlaganje fibrina.

svojstava HDL-a. Zbog ovakvih karakteristika, HDL je označen i kao „kameleon“ pošto menja svoje osobine u zavisnosti od uslova sredine.

Ovim spiskom se ne iscrpljuje priča o „licima“ HDL čestica već su samo navedena ona koje se najčešće pominju.

Disfunkcionalni HDL i „kameleonska“ priroda HDL čestice Sastav HDL proteina se značajno menja u inflamatornim stanjima. HDL se tada karakteriše povećanom koncentracijom serumskog amiloida A (SAA), fosfolipazom A2, ceruloplazminom i smanjenom koncentracijom apoA-I. Kod pacijenata sa KVB, bubrežnim bolestima i dijabetes melitusom, HDL više ne poseduje povoljne vaskularne efekte i čak može ispoljiti štetne efekte – smanjuje se efluks holesterola, povećava se produkcija činilaca oksidativnog stresa i smanjuje sinteza NO. Ipak, ove promene odgovaraju gorepomenutom - da je HDL deo imunskog odgovora. Naime, ovaj sistem je verovatno evoluirao da obezbedi zaštitu od bakterijskih i virusnih infekcija u vreme kada ljudi nisu živeli dovoljno dugo da pate od hroničnih inflamatornih bolesti. Nekoliko nezavisnih studija je pokazalo da koncentracija HDL-h korigovana za koncentraciju SAA korelira sa KVB rizikom bolje od koncentracije HDL-h posmatrane individualno. U novije vreme, odnos parametara sfingozin-1-fosfata (koji ispoljava anti-aterotrombotično dejstvo) i SAA smatra se značajnim za procenu funkcionalnosti HDL čestice. U uslovima hipertrigliceridemije koja je česta kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom i aterosklerotskim promenama, javlja se CETPposredovan transport TG sa VLDL čestica na HDL i smanjenje nivoa HDL-h. Ovakav promenjen odnos TG i holesterola uslovljava razlike u vezivanju i konformaciji HDL proteina to se odražava na smanjenje funkcionalnih 6

Slika 2. Shematski prikaz „kameleonske“ prirode HDL čestice – različit sastav i osobine HDL proteoma u fiziološkim i patološkim stanjima (preuzeto sa https://www.metagenicsinstitute.com/blogs/hdl-cholesterol-function/ )

HDL-holesterol – novine i perspektive? Rutinski se u laboratorijama određuje koncentracija holesterola HDL-h i koncentracija apoA-I i prema tome procenjuje rizik za razvoj KVB. Kao što se može videti, komponente unutar čestice su brojne, a jako mali broj podleže rutinskoj analizi. Iako postoji inverzna povezanost između koncentracije HDL-h i rizika za KVB, vaskularni efekti HDL-a ne zavise od koncentracije HDL-h. Koncentracija HDL-h se nije pokazala kao pouzdan terapijski cilj kao što je to bio slučaj sa koncentracijom holesterola u česticama niske gustine (LDL-h). Novije preporuke upućuju na proučavanje značaja većeg broja konstituenata HDL čestice jer su protektivne uloge posredovane upravo proteinima i specifičnim lipidima. Ispitivanje strukturnih i funkcionalnih karakteristika u različitim patološkim stanjima je takođe važno da bi se eventualno ustanovila strategija monitoringa bolesti i terapije. Literatura 1. Rohatgi A, Westerterp M, Von Eckardstein A, Remaley A, Rye KA. HDL in the 21st century: A multifunctional roadmap for future HDL research. Circulation 2021; 143: 2293-2309. 2. März W, Kleber ME, Scharnagl H, Speer T, Zewinger S, Ritsch A, Parhofer KG, Von Eckardstein A, Landmesser U, Laufs U. HDL cholesterol: reappraisal of its clinical relevance. Clin Res Cardiol 2017; 106: 663-675. 3. Fogelman AM. Further evidence that high-density lipoprotein is a chameleonlike lipoprotein. Eur Heart J 2015; 36: 3017-3019. 4. Olson RE. Discovery of the lipoproteins, their role in fat transport and their significance as risk factors. J Nutr 1998; 128: 439S-443S. 5. Egom EE, Shiwani HA, Pharithi RB, Canning R, Khan B, Hiani YE, Maher V.Dynamic changes of the composition of plasma HDL particles in patients with cardiac disease: Spotlight on sphingosine-1-phosphate/serum amyloid A ratio. Clin Exp Pharmacol Physiol 2018; 45: 319-325.


KAKO JE NASTAO PRVI MODEL EFEKTA STAKLENE BAŠTE – ZAPOSTAVLJENE ZASLUGE SVANTA ARENIJUSA HANA ČIŽIK

Da li ugljen-dioksid u atmosferi utiče na temperaturu vazduha na Zemlji? Odgovor na ovo pitanje je krajem 19. veka pružio švedski naučnik Svante August Arenijus (1859–1927) razvivši prvi model efekta staklene bašte. Iako je ovaj model služio kao osnova složenijih modela klimatskih promena, doprinos razvoju klimatologije je nepravedno zasenjen njegovim naučnim dostignućima u drugim oblastima. Teorija elektrolitičke disocijacije je nesumnjivo Arenijusov najpoznatiji i najznačajniji doprinos nauci. Nastala je kao rezultat višegodišnjeg proučavanja elektroprovodljivosti rastvora i predstavljena je u okviru njegove doktorske disertacije 1884. godine. Naime, Arenijus je primetio da se elektroprovodljivost rastvora pojedinih supstanci može objasniti njihovom disocijacijom u rastvoru na pozitivne i negativne jone. Ovakvo razmatranje nije prihvaćeno od strane šire naučne javnosti (čak je i njegova doktorska disertacija ocenjena niskom ocenom),

sve dok nije uočeno da se razlike u osmotskom pritisku rastvora pojedinih supstanci takođe mogu objasniti njihovom disocijacijom na jone. Na ovaj način dokazana je ispravnost Arenijusove teorije, što mu je 1903. godine donelo Nobelovu nagradu za hemiju.

„Rastvori ispunjavaju okeane i teku u našim venama.” Teorija elektrolitičke disocijacije otvara vrata razvoju fizičke hemije istovremeno čineći Arenijusa jednim od osnivača ove naučne discipline. Četiri godine nakon formulisanja teorije elektrolitičke disocijacije, Arenijus izvodi jednačinu koja matematički opisuje zavisnost konstante brzine hemijske reakcije od temperature, danas poznatu kao Arenijusovu jednačinu. Slobodno se može reći da Arenijusova elektrolitička teorija i Arenijusova jednačina čine stub oslonac moderne (fizičke) hemije. 7


Uprkos ovim epohalnim dostignućima Arenijus napušta vode fizičke hemije i svoju pažnju usmerava na tzv. kosmičku fiziku, naučnu oblast koja se bavila proučavanjem geoloških, hidroloških, atmosferskih i kosmičkih pojava. Švedski naučnici su se intenzivno bavili kosmičkom fizikom krajem 19. veka i redovno su organizovali predavanja i diskusije iz ove oblasti. Upravo na jednom od ovih predavanja se Arenijus susreće sa idejom geologa Arvida Hogboma da je smena ledenih doba mogla biti uzrokovana promenom koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Arenijus se zainteresovao za ovakvu pretpostavku i tokom 1895. godine ulaže napore da kvantifikuje uticaj ovog gasa na temperaturu vazduha na Zemlji. Na osnovu podataka američkog naučnika Samuela Lenglija o apsorpciji mesečeve svetlosti od strane atmosfere, izračunava apsorpcione koeficijente vodene pare i ugljen-dioksida koje koristi za procenu uticaja sastava vazduha na njegovu prosečnu temperaturu. Navedene proračune započinje kako bi utvrdio da li promene u koncentraciji ugljen-dioksida mogu biti uzrok nastupa i završetka ledenih doba. Krajnji zaključak predstavljen početkom 1896. godine glasi: dvostruko povećanje koncentracije ugljendioksida u atmosferi dovelo bi do porasta prosečne temperature vazduha za 5-6°C. Više od sto godina nakon razvoja Arenijusovog modela, koristeći sofisticiranije klimatske modele, zaključujemo da su Arenijusovi proračuni i zaključci bili tačni. Blago odstupanje njegovih rezultata od današnjih posledica je jednostavnosti njegovog modela, pošto na globalnu temperaturu ne utiče samo koncetracija ugljen-dioksida u atmosferi, već i drugi faktori poput metana, azotsuboksida, freona i čestica prašine u vazduhu, oblaka i vegetacije. Teorija da su promene u koncentraciji ugljendioksida u atmosferi uzrok ledenih doba nije izazvala veće interesovanje tadašnje naučne javnosti uprkos tome što Arvid Hogbom, naučnik 8

koji je inspirisao Arenijusa da se posveti ovom problemu, potvrđuje da su snažne vulkanske erupcije u prošlosti mogle osloboditi dovoljne količine ugljen-dioksida. Danas je potpuno napuštena uz stav da su drugi činioci poput promena u Zemljinoj rotaciji oko sunca odgovorni za pojavu istih, dok promene vezane za koncentraciju ugljen-dioksida imaju mali uticaj. Iako njegove prvobitne namere da objasni geološku prošlost Zemlje nisu urodile plodom, Arenijus se u okviru svog rada dotakao danas veoma važne i aktuelne teme. Naime, kao prvi uočava da bi u budućnosti moglo doći do porasta prosečne temperature vazduha usled oslobađanja ugljen-dioksida u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva. Suprotno trenutnom stavu prema globalnom zagrevanju, Arenijus je smatrao da bi potencijalno zagrevanje imalo povoljan uticaj na život ljudi, jer bi poboljšalo poljoprivredne prinose i ublažilo klimatske uslove. Navedenu pretpostavku su pratili odgovarajući proračuni koji su ukazivali da će se globalna temperatura povećati za 3-4°C tokom 3000 godina.


Zapažanju da povećanje koncentracije ugljendioksida u atmosferi povećava globalnu temperaturu je posvećeno puno pažnje tokom 20. veka. Ova pojava je kasnije nazvana efektom staklene bašte. Zemljina atmosfera je propustljiva za sunčeve zrake, dok je ugljen-dioksid čini manje propustljivom za toplotu koja se emituje sa sunčevim zracima zagrejane Zemljine površine. Ugljen-dioksid (zajedno sa ostalim gasovima staklene bašte poput vodene pare i metana) se ponaša kao prepreka koja otežava odavanje toplote iz Zemljine atmosfere, slično staklu kojim su obložene konstrukcije staklenika, zbog čega dolazi do njenog zagrevanja. Danas znamo da se Zemlja zagreva mnogo brže nego što je to Arenijus pretpostavio, zbog toga što je s jedne strane potcenio stepen korišćenja fosilnih goriva u predstojećim decenijama, a sa druge strane precenio je sposobnost okeana da preuzmu deo oslobođenog ugljen-dioksida i time ublaže promenu sastava atmosfere.

Iako je kasnije tokom života u okviru svojih predavanja i publikacija izneo još nekoliko zanimljivih zapažanja, Arenijusova elektrolitička teorija, Arenijusova jednačina i Arenijusov model efekta staklene bašte čine veliku trojku koja je obeležila njegovu naučnu karijeru.

Nedvosmisleno se radilo o čoveku izuzetnog zapažanja i pronicljivosti čiji je način razmišljanja bio daleko ispred njegovog vremena. Dalekosežnost njegovih razmatranja možemo pravilno proceniti samo danas, skoro vek nakon njegove smrti, živeći u svetu gde se disocijacija soli u vodenom rastvoru intuitivno prihvata i gde efekat staklene bašte ima sve veći uticaj na sve aspekte života.

Literatura 1. Arrhenius G, Caldwell K, Wold S. A Tribute to the Memory of Svante Arrhenius (1859-1927): a Scientist Ahead of His Time, Stockholm: Royal Swedish Academy of Engineering Sciences; 2008. 2. Crawford E. Arrhenius’ 1896 Model of the Greenhouse Effect in Context. Ambio. 1997;26(1):6–11. 3. Uppenbrink J. Arrhenius and global warming. Science. 1996;272(5265):1122.

9


UTICAJ HAŠIMOTO TIREOIDITISA NA REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE ŽENA MILICA ZLATANOVIĆ

Početkom davne 1985. godine, američki patolog Rut Kirštajn i američki pedijatar Doris Merit sastavile su iscrpan izveštaj pod nazivom “Report of the Public Health Service Task Force on Women's Health Issues”. Kirštajn i Merit u svom izveštaju prepoznaju kompleksnost zdravlja žena i ističu važne faktore koji utiču na njega. Pored toga, one fokus stavljaju na pristupačnost svih zdravstvenih usluga ženama, edukaciju zdravstvenih radnika i javnosti, kao i na neophodnost sprovođenja daljih istraživanja u cilju unapređenja znanja o različitim bolestima. Ovaj izveštaj je ništa manje važan i danas, više od 30 godina kasnije, a preporuke koje su u njemu date, predstavljale su prekretnicu u pogledu odnosa prema ženskom zdravlju. Kada govorimo o zdravlju žena u 21. veku, sa posebnim osvrtom na endokrinološke poremećaje, ne smemo nikako izostaviti Hašimoto tireoiditis. U pitanju je autoimunska bolest koja pogađa štitastu žlezdu, što znači da je organizam napao sopstveno zdravo tkivo onako kako bi napao neki mikroorganizam. U Hašimotovoj bolesti, autoantigeni poreklom iz štitaste žlezde su prezentovani autoreaktivnim CD4+ T-limfocitima. Oni će dalje stimulisati B-limfocite da produkuju antitela na tireoidnu peroksidazu i tireoglobulin. Na kraju, ta antitela dovode do smrti ćelija štitaste žlezde, smanjene produkcije njenih hormona i posledično hipotireoidizma. Sam razlog tome i danas je nepoznanica, ali ono u šta smo sigurni jeste da dolazi do sadejstva genetskih faktora i faktora sredine koje rezultira razaranjem tkiva štitaste žlezde. Upravo nam citat američke doktorke Džudit Stern koja kaže: “Genetics loads the gun, but the environment pulls the trigger”*, stavlja do znanja da fenotipovi bolesti 10

*Prevod: ,,Genetika puni pištolj, a okruženje povlači okidač".

nisu samo rezultat interakcije između različitih gena unutar domaćina, već interakcije između gena i okoline uopšte. Hipotireoidizam se može lako detektovati proverom nivoa tireostimulišućeg hormona (TSH) u krvi. Njegov blag porast, uz normalan nivo tireoidnih hormona (tiroksin i trijodtironin), govori nam o subkliničkom obliku hipotireoidizma. Sa druge strane, visok nivo TSH uz smanjen nivo tiroksina i trijodtironina ukazuje na klinički hipotireoidizam. Ukoliko pak želimo da pokažemo da je Hašimotova bolest uzrok smanjenog oslobađanja hormona štitaste žlezde, proveravamo postojanje anti-tireoidnih antitela. Ova bolest napreduje sporo tokom godina, a da pritom znaci ili simptomi ne moraju biti primećeni. Hašimoto tireoiditis se manifestuje umorom, suvom i hladnom kožom, krtom kosom i slabošću mišića. Dodatno, postoje značajne posledice koje hipofunkcija štitaste žlezde ostvaruje na reproduktivni sistem žena, a procenjuje se da je prevalenca žena u reproduktivnom periodu koje imaju hipotireoidizam oko 3%. Hormoni štitaste žlezde regulišu metabolizam u praktično svim tkivima ljudskog organizma, a u


osnovi te uloge se nalazi hipotalamusno-hipofiznotireoidna osa. Dakle, hipotalamus oslobađa tireotropin-oslobađajući hormon (TRH), koji na nivou adenohipofize stimuliše lučenje tireostimulišućeg hormona (TSH), koji će dalje delovati na tireoidnu žlezdu i uzrokovati oslobađanje tireoidnih hormona. Različitim imunološkim metodama je pokazano da se receptori za TSH i tireoidne hormone nalaze na epitelijumu jajnika, primordijalnog, primarnog i sekundarnog folikula. Zajedno sa folikulostimulišućim i luteinizirajućim hormonima, TSH deluje sinergistički kako bi podstakao ulazaku razvojnu fazu i tako omogućio normalan tok menstrualnog ciklusa. Tireoidni hormoni takođe doprinose razvoju jajnika, materice i placente, a ostvaruju uticaj i na gonadotropin-oslobađajući hormon. Šta se onda dešava kada smo suočeni sa deficitom tireoidnih hormona kakav srećemo u Hašimoto tireoiditisu? Poznavajući uticaj koji tireoidni hormoni ostvaruju na ženski reproduktivni sistem, neosporno je da postoji veza imeđu hipotireoidizma i narušenog reproduktivnog zdravlja žena. Posledično, žena se može suočiti sa neredovnim menstrualnim ciklusima, nemogućnosti začeća ili pak povećanim rizikom od pobačaja. Pokazano je da Hašimoto tireoiditis može izazvati preeklampsiju (povećanje krvnog pritiska u toku trudnoće), anemiju ili disrupciju placente. Sve to zajedno može dovesti do neodgovarajućeg razvoja ploda, prevremenog rođenja ili povećanog rizika od prekomernog krvarenja u toku porođaja.

Hipersekrecija ovih medijatora zapaljenja pronađena je kod žena koje imaju tireoidnu autoimunsku bolest i problem sa smanjenom sposobnošću začeća. Dodatno, sekrecija INF-ɣ i interleukina-2 od strane Th1-limfocita, doprinosi razvoju natural killer ćelija čija se masa, ali i citolitička aktivnost uvećavaju. Znajući ovo, pretpostavlja se da aktivirani T-limfociti u materici mogu da smanje uspešnost trudnoće. Jedno od interesantnih istraživanja, koje dolazi iz Aleksandrijskog univerziteta u Egiptu, posvećeno je enzimu metilen-tetrahidrofolatreduktazi (MTHFR) čije mutacije u genskom zapisu mogu izazvati infertilitet kod žena. Važnost folata u procesu oogeneze je neosporan, a dodatno može da prevenira defekt neuralne tube kod novorođenčadi. MTHFR vrši konverziju 5,10-metil-tetrahidrofolata u 5-metil tetrahidrofolat, koji dalje učestvuje kao donor metil grupe u prevođenju homocisteina u metionin. Ako je poznato da trudnoća i hipotireoidizam dovode do smanjenog nivoa folata u organizmu, onda je jasno zašto postoji preporuka da trudnice uzimaju dijetetske suplemente koji sadrže folate i hranu obogaćenu folatima.

U proteklim godinama, deo naučne zajednice se okrenuo ka tome da razjasni efekte koje Hašimotova bolest ostvaruje na reproduktivno zdravlje žena i na taj način otkrije terapijski pristup za navedene komplikacije. Jedan od mogućih odgovora leži u činjenici da se u razvoju Hašimotove bolesti dominantno razvijaju Th1 limfociti, koji su odgovorni za sekreciju interferona gama (INF-ɣ) i drugih citokina koji posreduju u pro-inflamatornom odgovoru. 11


Pažnja je takođe posvećena uticaju anti-tireoidnih antitela na tkiva van štitaste žlezde, a pokazano je da postoji ukrštena reaktivnost između receptora za humani horioni gonadotropin (hCG) i auto-antitela na receptor za TSH. To znači da antitela na tireoidne hormone mogu sprečiti dejstvo hCG-a na žuto telo (corpus luteum) u jajniku koje oslobađa progesteron. Za kraj, jedno od mogućih objašnjenja leži u tome da smanjen nivo tireoidnih hormona povećava nivo TRH i posledično oslobađanje ne samo TSH, već i prolaktina iz adenohipofize. Hiperprolaktinemija ostvaruje negativan uticaj na funkciju jajnika i ovulaciju, zbog čega je neophodno već u ranim stadijumima trudnoće ispitivati nivo TSH i prolaktina. Ovakvih pretpostavki je mnogo i bilo bi gotovo nemoguće obraditi ih u jednom tekstu. Ipak, ono što je suština jeste to da se Hašimoto tireoiditis, kao i druge autoimunske bolesti, nalaze u tesnoj vezi sa reproduktivnim zdravljem žena i disfunkcijom istog koja u tim stanjima nastaje. Ako uspemo da proniknemo u patogenetske mehanizme ovih poremećaja, mi ćemo uspeti da pružimo adekvatan farmakoterapijski pristup i omogućimo zdravo iznošenje trudnoće. Literatura 1. Colicchia, M., Campagnolo, L., Baldini, E., Ulisse, S., Valensise, H., & Moretti, C. (2014). Molecular basis of thyrotropin and thyroid hormone action during implantation and early development. Human Reproduction Update, 20(6), 884-904. https://doi.org/10.1093/humupd/dmu028 2. Gude D. (2011). Thyroid and its indispensability in fertility. Journal of human reproductive sciences, 4(1), 59–60. https://doi.org/10.4103/0974-1208.82368 3. Kabodmehri, R., Sharami, S., Sorouri, Z., Gashti, N., Milani, F., Chaypaz, Z., & Ghalandari, M. (2021). The relationship between thyroid function and ovarian reserve: a prospective cross-sectional study. Thyroid Research, 14(1). https://doi.org/10.1186/s13044-021-00112-2 4. Poppe, K., Velkeniers, B., & Glinoer, D. (2008). The role of thyroid autoimmunity in fertility and pregnancy. Nature Clinical Practice Endocrinology & Metabolism, 4(7), 394405. https://doi.org/10.1038/ncpendmet0846 5. Public Health Service Task Force on Women’s Health Issues, Kirschstein, R. L., & Merritt, D. H. (1985). Women’s Health. Report of the Public Health Service Task Force on Women’s Health Issues. Public Health Reports (1974-), 100(1), 73–106. 6. Sahay, R. K., & Nagesh, V. S. (2012). Hypothyroidism in pregnancy. Indian journal of endocrinology and metabolism, 16(3), 364–370. https://doi.org/10.4103/2230-8210.95667 7. Seungdamrong, A., Steiner, A., Gracia, C., Legro, R., Diamond, M., & Coutifaris, C. et al. (2017). Preconceptional antithyroid peroxidase antibodies, but not thyroid-stimulating hormone, are associated with decreased live birth rates in infertile women. Fertility And Sterility, 108(5), 843-850. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2017.08.026 8. Silva, J. F., Ocarino, N. M., & Serakides, R. (2018). Thyroid hormones and female reproduction. Biology of Reproduction. https://doi.org/10.1093/biolre/ioy115 9. Twig, G., Shina, A., Amital, H. and Shoenfeld, Y., 2012. Pathogenesis of infertility and recurrent pregnancy loss in thyroid autoimmunity. Journal of Autoimmunity, 38(2-3), pp. J275-J281. 9. Unuane, D., & Velkeniers, B. (2020). Impact of thyroid disease on fertility and assisted conception. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism, 34(4), 101378. https://doi.org/10.1016/j.beem.2020.101378

12


NEKO ĆE TI SIPATI DROGU U PIĆE

DROGA ZA SILOVANJE Jovana Joksimović Na engleskom poznatija kao date-rape drug, droga za silovanje podrazumeva bilo koju vrstu droge koja se koristi za olakšavanje seksualnog napada. U ove svrhe se primenjuju alkoholna pića ili određene supstance koje se ubacuju osobi u piće bez njenog znanja. Ove supstance čine osobu opuštenom, pospanom, zbunjenom, dezorijentisanom, pa čak i nesvesnom u nekim slučajevima, dovode do mišićne relaksacije, i samim tim osoba postaje manje sposobna da se odbrani od neželjenog seksualnog kontakta. Neke droge mogu dovesti i do gubitka pamćenja u periodu koji je usledio nakon njihovog konzumiranja (anterogradna amnezija), usled čega žrtva može biti kompletno nesvesna onoga što joj se desilo. Žrtvi najčešće sve deluje kao noćna mora, a naknadno dolazi do osećanja krivice i nemoći. Ove droge svoje dejstvo ostvaruju veoma brzo, 15-20 minuta nakon konzumacije, a trajanje dejstva je najčešće 4-6 sati, međutim, postoje i slučajevi kada je trajanje dejstva bilo 12 sati.

Žrtva nikada nije kriva za nasilje!

Bez pristanka, svaka seksualna aktivnost je nezakonita, bez obzira koliko ste popili, da li ste uzimali drogu ili koliko godina imate.

Najčešće korišćeno sredstvo za silovanje je alkohol, sam ili u kombinaciji sa drugim drogama. Jako često se koriste i takozvani klupski lekovi — lunitrazepam (Rufinol), gamahidroksibuterna kiselina (GHB), gama-butirolakton (GBL) i ketamin, koji se nazivaju tako jer se često koriste u klubovima, barovima i na koncertima. Pored njih u ove svrhe 13


se koriste se i razne druge legalne i ilegalne droge, uključujući marihuanu, kokain, anksiolitike, antidepresive i hipnotike. Većina droga ima nadimke pod kojima su poznatije u opštoj populaciji. Etanol (alkohol)

Ova opšteprisutna i socijalno prihvaćena supstanca smatra se za najčešće korišćenu drogu za silovanje. Istraživanja pokazuju da je otprilike polovina žrtava seksualnog napada prethodno pila alkohol. Napadači najčešće koriste alkohol kako bi doveli osobu u stanje u kojem ne može da odbije napadača, ne razume šta se dešava ili u kom se kompletno neće sećati napada. Napadači mogu da iskoriste nekoga ko je već pio, da pritisnu osobu da pije više nego što bi želela, ili pak da joj ubace neku drogu u piće. Upotreba alkohola od strane napadača je takođe povezana sa seksualnim napadima — 3 od 4 napadača je konzumiralo alkohol pre seksualnog napada. Potencijalno najopasnija situacija je slučaj u kojem napadač sipa žrtvi neku drogu u alkoholno piće. Naime, te droge su supresivi CNS-a, kao što je i sam alkohol, i mogu dovesti do supresije respiratornog centra. Alkohol samostalno neće izazvati fatalnu supresiju CNS-a, međutim u kombinaciji sa određenim drogama može dolazi do izrazito jače supresije, pa mogu nastupiti i koma i smrtan ishod. Flunitrazepam (Rufinol, Rufi, Valium, kružići, la rocha, R2, ,,zaboravi me" pilula)

Flunitrazepam je depresor centralnog nervnog sistema iz grupe benzodiazepina. Oni svoje dejstvo ostvaruju preko GABA-A receptora, povećavajući frekvenciju otvaranja hlorovih kanala. Smatra se da je sedam do deset puta jači od diazepama, koji se normalno nalazi na tržištu kao lek. To je tableta bez ukusa i mirisa koja se može slomiti i rastvoriti u tečnosti. Rufi sam po sebi nije imao boju, ali su zbog zloupotrebe proizvođači počeli da stavljaju dodatnu veštačku boju, pa sada za njega važi da je blage plave boje. Međutim, ovo se u tamnijim pićima ponovo neće primetiti. 14

Ova droga može dovesti do anterogradne amnezije, pa se žrtve uglavnom ne sećaju šta se desilo kada se probude. Kada se primeni samostalno ova droga će teško izazvati respiratorne poteškoće, međutim, u kombinaciji sa alkoholom ili drugim depresivnim lekovima može dovesti do inhibicije respiratornog centra i smrti. U slučaju predoziranja lekar može primeniti flumazenil — antidot za lekove iz grupe benzodiazepina. Flunitrazepam se takođe ponekad koristi za produbljivanja efekata heroina, a u nekim državama ima primenu u vidu premedikacije prilikom indukcije opšte anestezije. U Srbiji nikada nije bio registrovan kao lek. Gama-hidroksibutirat (GHB, tečni ekstazi, tečan X, tečan E, sapun, easy lay, ,,Georgia home boy”, Gib, G, slana voda, fantazija)

Gama-hidroksibutirat je bistra, bezbojna tečnost bez mirisa, pa se lako može sipati osobi u piće a da ona to ne primeti. Može se koristiti i u obliku belog praha. Ume biti blago slanog ili sapunastog ukusa. Ne zadržava se dugo u sistemu osobe i nije ga lako otkriti skrining testovima. Deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, pretežno preko GABA-B receptora. GHB se razlikuje od rufija po tome što u zavisnosti od doze u kojoj se upotrebi ispoljava različito dejstvo. U malim dozama opušta osobu, osoba se oseća opijeno, ima više energije, javlja se euforija i visoka seksualna želja. U većim dozama može dovesti do preznojavanja, mučnine i povraćanja, vizuelnih i slušnih halucinacija, konfuzije, amnezije, otežanog disanja, nesposobnosti kretanja i gubitka svesti, a ovi efekti su posebno izraženi kada se GHB kombinuje sa alkoholom ili drugim drogama. Za razliku od rufija, ček i primenjen samostalno može dovesti do respiratorne depresije i smrti. Još jedna razlika jeste da ne postoji adekvatan antidot protiv ove supstance.


Dakle, prva pomoć koja bi se sprovela bila bi simptomatska. Sve ovo čini GHB dosta opasnijim od rufija. GHB se ponekada propisuje za lečenje narkolepsije (hroničan poremećaj spavanja). Ketamin (Special K, vitamin K, mačiji Valium (cat Valium))

Ketamin je disocijativna droga, što znači da čini da se osoba koja ju je konzumirala oseća odvojeno od stvarnosti. Primenjuje se u vidu bistre tečnosti bez mirisa i ukusa. Efekti ketamina uključuju pospanost, mučninu, epileptične napade i halucinacije, i mogu trajati duže od 24h. Lekari i veterinari ga koriste kao anestetik, a stanje koje indukuje se naziva disocijativna anestezija. Trenutno se istražuje i terapijska primena ove droge kod ljudi sa teškom depresijom.

teško dokazati da su droge umešane. Iz tog razloga, važno je što pre dobiti medicinsku pomoć.

Testiranje prisustva ovih droga u organizmu može se uraditi u sklopu nacionalnog centra za kontrolu trovanja na VMA ili u sklopu centra za sudsku medicinu.

Nažalost, silovanja pod uticajem različitih droga se dešavaju mnogo češće nego što se o tome priča. Ne dozvolimo da ovo ostane tabu tema, podignimo svest i pazimo jedni na druge. Za nešto više o iskustvu žrtvi možete posetiti instagram stranicu @ovarijum.

Mere predostrožnosti

Pa ako su ove droge toliko opasne šta nam je činiti? Naši saveti su da nikada ne prihvatate prethodno natočenu čašu ili otvoreno piće od osobe koju ne poznajete ili u koju nemate poverenja. U kafićima, barovima i klubovima uzimajte piće direktno od barmena i gledajte šta vam sipa, a piće u flašici neka se uvek otvori vama na oči. Nemojte svoju čašu nigde ostavljati, a dok ste za stolom nemojte mu okretati leđa. Ukoliko vaše piće ima metalan ili drugi čudan ukus nemojte ga piti. Ukoliko čujete da se govori o ovim drogama, ili ako primetite da neko od vaših prijatelja deluje previše opijeno u odnosu na količinu unetog alkohola, napustite mesto na kojem se nalazite. Ako mislite da ste možda bili drogirani i silovani, odmah potražite medicinsku pomoć. Važno je da pokušate da ne mokrite, ne tuširate se, ne perete ruke, zube ili kosu, ne presvlačite se, ne jedete ili pijete pre nego što odete, kako bi lekar ili medicinska sestra mogli da prikupe dokaze o napadu sa vašeg tela. Zamolite bolnicu da uzme uzorak urina za testiranje na droge za silovanje. Neki lekovi za silovanje napuštaju telo veoma brzo, pa može biti

Literatura 1. Farmakoterapija za farmaceute, Univerzitet u Beogradu Farmaceut 2. Elsohly, M. A.; Salamone, S. J. (1999). ” Journal of Analytical Toxicology. Webber, Craig (2009). London: Sage. p. 67. 3. Toxicological findings in cases of alleged drug-facilitated sexual assault in the United 4. Kingdom over a 3-year period – Journal of Clinical Forensic Medicine, Volume 12, Issue 4, August 2005, Pages 175–186 5. “Date rape drugs”, Web MD

15


LAMP metoda budućnost jednostavnije amplifikacije nukleinskih kiselina? Milica Ognjanović

Kada je početkom 2020. godine proglašena pandemija koronavirusa metoda za amplifikaciju nukleinskih kiselina, lančana reakcija polimeraze iliti PCR (polymerase chain reaction), tačnije real-time RT-PCR je najšire korišćena za otkrivanje zaraženih koronavirusom, najviše zbog svoje visoke osetljivosti i visoke specifičnosti. Međutim, i pored ove široke upotrebe, metoda je imala niz mana – dobijanje lažno negativnih rezultata, posebna oprema i organizacija laboratorije, kao i posebno obučeno osoblje koje je neophodno za izvođenje metode. Zbog svega toga, naučnici i kompanije su tokom vremena na više načina pokušavali da unaprede dijagnostiku koronavirusa pomoću real-time RT-PCR-a, koristeći različite prajmere, probe i ciljne regione za amplifikciju kojima bi se povećala osetljivost i pojednostavilo izvođenje, a samo jedan od primera ovih napora bilo je osmišljavanje OSN-qRT-PCR-a (one-step singletube nested quantitative real-time PCR). Ipak, neki drugi naučnici i kompanije okrenuli su se unapređivanju metoda za amplifikaciju koje su jednostavnije za izvođenje, a najpoznatija i ona koja je imala najviše uspeha bila je takozvana LAMP metoda.

A šta je zapravo LAMP metoda? Loop-mediated isothermal amplification ili skraćeno LAMP je jedna od metoda izotermalne amplifikacije nukleinskih kiselina, pa se za izvođenje amplifikacije koristi jedna, fiksna temperatura, što je samo jedan od razloga jednostavnosti izvođenja ove metode. Razvili su je naučnici japanske kompanije Eiken Chemical Co., Ltd tokom 1998. godine, u vreme kada je PCR uveliko bio poznata i sve više primenjivana metoda. LAMP metodu karakteriše visoka specifičnost, što je posledica upotrebe 4-6 prajmera posebno 16

dizajniranih da prepoznaju 6-8 različitih regiona u ciljnoj DNK sekvenci, u poređenju sa samo 2 u tipčnom PCR-u, kao i činjenice da se nakon LAMP amplifikacije dobije oko milijardu kopija, za razliku od milion kopija koje se dobijaju nakon PCR amplifikacije. Važno je napomenuti da je za ispravno izvođenje amplifikacije dizajn prajmera odlučujući korak, odnosno potrebno je izvršiti optimizaciju u zavisnosti od koncentracije, lokacije nukleotidnih parova, razdaljine između DNK regiona, i onemogućiti da prajmeri pri izvođenju reakcije međusobno formiraju dvolančane strukture. Zbog svega ovoga, pri dizajniranju prajmera za


izvođenje LAMP metode mogu se koristiti neki od dostupnih onlajn softevera poput PrimerExplorer ili LAMP Designer Optigene. Za izvođenje LAMP metode nije potrebna faza denaturacije DNK molekula koja postoji u PCR metodi, jer Bst DNK polimeraza koje se koristi u ovoj metodi osim svoje polimerazne aktivnosti pokazuje i aktivnost za razdvajanje lanaca DNK molekula. Čitava reakcija se dešava, kao što je gore pomenuto, na jednoj temperaturi, obično 60-65ºC, pa je za izvođenje LAMP-a moguće koristiti i suva ili vodena kupatila, tako da nije potrebna upotreba termociklera za preciznu izmenu temperature u zavisnosti od faze reakcije, koji je neophodan za izvođenje PCR-a. Takođe, LAMP metoda ne zahteva prethodno izdvajanje DNK ili RNK molekula, što ovu metodu čini još jednostavnijom i bržom za izvođenje od PCR metode. Reakcija LAMP metode obično je podeljena na tri faze: stvaranje početnog materijala za reakciju, ciklična amplifikacija i elongacija kombinovana sa reciklizacijom (2). Najvažniji korak u prvoj fazi je stvaranje šablona u obliku jednolančane strukture nalik na petlju (videti Sliku 1), a ostale faze eksponencijalnu amplifikaciju ovog šablona i zamenu lanaca, što dovodi do stvaranja mešavne dvolančane DNK, a kao krajnji proizvod dobija se kompleksna struktura prikazana na Slici 2.

Slika 1. Shematski prikaz jednolančane DNK strukture nalik na petlju, šablon koji je neophodan za dalju reakciju amplifikacije pomoću LAMP metode

Vremenom, razvijeno je nekoliko varijanti LAMP metode, uključujući reverzna transkriptaza LAMP (RT-LAMP), multipleks LAMP (M-LAMP), kao i real-time LAMP. Kao i kod RT-PCR, reakciju reverzne transkripcije

Slika 2. Krajnji proizvod amplifikacije sa 6 petlji

moguće je izvesti kombinovanjem reverzne transkriptaze sa DNK polimerazom, ali se može koristiti i polimeraza koje poseduje i aktvnost revezne transkriptaze, poput Bst 3.0 ili OmniAmp. Postoji više mogućih načina za detekciju proizvoda dobijenih bilo kojom varijantom LAMP metode, pa se tako može koristiti kolorimetrijska detekcija uz pomoć fluorescentnih boja, UV zračenje, elektroforeza na agaroznom gelu, test lateralnog protoka, turbidimetrija, real-time fluorescencija i detekcija pomoću softvera na smartfonu.

LAMP metoda u dijagnostici COVID-19 Imajući u vidu da je za amplifikaciju pomoću LAMP metode potrebno 15-60 minuta, ali i da nije potrebna dodatna oprema i oragnizacija laboratorije, te je stoga dostupnija i pogodnija za korišćenje, naučnici su u saradnji sa biotehnloškim kompanijama od početka pandemije koronavirusa pokušavali da razviju i unaprede testove za detekciju virusa. Cilj je bio da se razviju brzi testovi koji bi koristili reverznu transkriptazu, pomoću kojih bi mogle da se detektuju čak i male koncentracije virusa u uzorku i koji bi bili moguća zamena za „zlatni standard” realtime RT-PCR za dijagnostiku COVID-19. 17


Koji su nedostaci metode? Iako postoje brojne, gorenavedene, prednosti LAMP metode kao metode amplifikacije u odnosu na PCR, ova metoda itekako ima nedostatke koje je važno napomenuti. Pri korišćenju ove metode postoji rizik od unakrsne kontaminacije uzorka za analiziranje materijalom koji je prisutan u aerosolu. Stoga se preporučuje ventilacija prostorija u kojima se izvodi analiziranje, a različiti uzorci analiziraju se odvojeno, što ponekad nije moguće. Još jedan od nedostataka je što se proizvodi amplifikacije ne mogu koristiti za dalja genetička ispitivanja, kao što je sekvenciranje. Takođe, napomenuli smo da je za ispravno izvođenje amplifikacije dizajn prajmera od ključne važnosti, međutim, treba naglasti i da je za pravilan dizajn prajmera potrebno poznavati varijacije genomskih sekvenci od interesa. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni, najpre se mora izvesti sekvenciranje kako bi se utvrdila varijacija ciljnog gena od interesa za amplifikaciju LAMP metodom, što će produžiti vreme testiranja ili ograničiti mogućnost primene. LAMP metoda, najzad, novija je od PCR metode i samim tim daleko manje istražena i razvijena, ali uz sve prednosti koje ova metoda poseduje, naučnici predviđaju dalji razvoj testova na bazi ove metode, razvoj i poboljšanja ove metode i veliki potencijal za njenu primenu u budućnosti.

Literatura 1.Soroka M, Wasowicz B, Rymaszewska A. Loop-Mediated Isothermal Amplification (LAMP): The Better Sibling of PCR? Cells. 2021 Jul 29;10(8):1931. doi: 10.3390/cells10081931. PMID: 34440699; PMCID: PMC8393631. 2.Eiken Genome Site (http://loopamp.eiken.co.jp/e/lamp/, pristupljeno 11.3.2022) 3.Masato Inaba, Yuki Higashimoto, Yoko Toyama, Tomoya Horiguchi, Masaya Hibino, Mitsunaga Iwata, Kazuyoshi Imaizumi, Yohei Doi, Diagnostic accuracy of LAMP versus PCR over the course of SARS-CoV-2 infection, International Journal of Infectious Diseases, Vol. 107, 2021, p.195-200.

18


A N

U K JS

K O E V L I NA I J L P S Mihailo Paunović

VE

TU

U narodu važi da se za lek ne kaže hvala i da se ne pita za cenu, ali da li to zaista i jeste slučaj u realnosti? Uprkos tome što bi svaka osoba na planeti trebalo da ima jednaka prava na lečenje, na efikasan i ekonomičan način, stvari mogu biti dosta drugačije. Uglavnom su najskuplji lekovi upravo oni protiv retkih i teških bolesti, koji predstavljaju jedini način za izlečenje. Pored visokih cena, dodatnu poteškoću predstavlja i njihova dostupnost na tržištu. Mnogi od njih odobreni su samo u nekolicini zemalja poput SAD, Kine, Japana, Rusije, tako da je i sam dolazak u te zemlje, smeštaj i boravak u bolnici ili institutu tokom trajanja terapije veliki poduhvat. Sa druge strane, činjenica je da pronalaženje i izrada tih lekova, što može da traje godinama, zahteva mnogo novčanih, infrastrukturnih i ostalih sredstava, ali da li je to vrednije od bilo kog ljudskog života? Da li zaista svi imaju jednako pravo na lečenje i šanse za život ili je to samo floskula koja se ponavlja? U ovom tekstu izdvojili smo neke od najskupljih lekova na svetu, sa nadom da će jednog dana oni i mnogi drugi biti pristupačni svakome kome su potrebni.

Soliris (eculizumab)

Aktivna supstanca u leku Soliris, eculizumab, predstavlja monoklonsko antitelo dizajnirano tako da se vezuje za C5 komponentu komplementa, što predstavlja deo imunskog sistema koji se naziva sistem komplementa. Koristi se kod pacijenata koji boluju od paroksizmalne noćne hemoglobinurije, Devicove bolesti i miastenije gravis. Lek se može nabaviti isključivo uz recept i mora ga dati lekar koji ima iskustva sa bolestima bubrega, kao i poremećajima nervnog sistema ili krvi. Primenjuje se putem infuzije intravenski, a doziranje zavisi od toga protiv kog problema se koristi, kao i od telesne mase kod pacijenata mlađih od 18 godina. Na početku terapije, primenjuje se jednom nedeljno, a potom jednom u dve ili tri nedelje, dok je celokupna terapija doživotna. Proizvođač je kompanija Alexion Pharmaceuticals Inc. koja je pod rukovodstvom AstraZeneca-e. Cena jedne bočice ovog leka iznosi 6820 dolara, a u zavisnosti od upotrebe cena na godišnjem nivou je od 566 hiljada do 764 hiljade dolara. Lek je odobren od strane EMA. 19


Blincyto (blinatumomab) Blincyto je lek koji se koristi u terapiji karcinoma krvi, preciznije B-prekursor akutne limfoblastične leukemije (ALL) kod odraslih i dece starije od godinu dana, ukoliko prethodne terapije nisu imale efekta. Kod B-prekursor ALL, određene ćelije, od kojih nastaju B limfociti se umnožavaju previše brzo, te konačno potpuno dominiraju nad ostalim ćelijama krvi. Aktivna supstanca leka, blinatumomab, jeste antitelo koje je dizajnirano tako da se vezuje za protein CD19 na B ćelijama, uključujući i ALL ćelije, a takođe se vezuje i za CD3 protein na T ćelijama. Potom, lek se ponaša kao spona koja povezuje T i abnormalne B ćelije, što dovodi do toga da T ćelije oslobađaju supstance koje ubijaju tumorske B ćelije. Lek se nabavlja isključivo uz recept, a terapiju bi trebalo da započne lekar stručan u oblasti ovih bolesti. Primenjuje se putem infuzije intravenski, a doziranje zavisi od telesne mase pacijenta, kao i od samog stadijuma i toka bolesti. Terapija se sprovodi u ciklusima, 4 nedelje primene leka pa 2 nedelje pauze. Pre početka terapije potrebno je da pacijent primi lekove koji će obezbediti da ne bude neželjenih reakcija. Proizvođač Blincyto-a je kompanija Amgen. Cena jedne bočice je 4242 dolara, ali na godišnjem nivou iznosi oko 720 hiljada dolara. EMA je odobrila korišćenje ovog leka.

Luxturna (voretigene neparvovec)

Koristi se protiv nasledne distrofije retine. Luxturna sadrži aktivnu supstancu, voretigene neparvovec, koja predstavlja tip genske terapije i funkcioniše tako što u organizam unosi gene koji su potrebni, a iz nekog razloga ih nema. Primenjuje se tako što se u svako oko, ispod retine, ubrizga injekcijom, sa razlikom od minimum 6 dana između jednog i drugog oka. Pre primene samog leka, pacijent počinje sa 20

imunosupresivnom terapijom, kako bi se sprečilo odbacivanje leka od strane organizma, i ta terapija se nastavlja još 14 dana nakon injekcije Luxturnom. Lek se sastoji iz virusa, koji nije patogen i funkcioniše kao vektor, a u sebi sadrži normalne kopije gena RPE65. Kada se ubrizga u oko, virus nosi gen do ćelija retine i one bivaju osposobljene da produkuju nedostajali enzim, retinalnu izomerazu, koji je potreban za normalno funkcionisanje ćelija retine. Samim tim on i usporava proces distrofije. On što je važno je da se lek može primenjivati samo dok još uvek postoji dovoljno funkcionalnih ćelija retine i kada je uzrok problema vezan za gen RPE65. Primenjuje se kod dece i odraslih kako bi se sprečilo konačno slepilo. Kompanija Spark Therapeutics, Inc. je proizvođač, a njegova cena je 850 hiljada dolara. Takođe, i ovaj lek je odobren od strane EMA.

Myalept (metreleptin) Koristi se kod pacijenata koji pate od generalizovane lipodistrofije, poremećaja kod kog se masno tkivo ispod kože gubi i gomila se na drugim mestima. Pacijenti sa lipodistrofijom imaju smanjen nivo hormona leptina, koji ima značajnu ulogu u metabolizmu masti i šećera. Njegov nedostatak izaziva gubitak masti ispod kože,


a sa druge strane njeno nagomilavanje u jetri, mišićima, pa i porast nivoa masti u krvi. Uz to, može da dođe i do insulinske rezistencije. Aktivna supstanca leka, metreleptin, je slična leptinu i vrši njegovu funkciju. Povećava metabolizam masti, tako da se uklanjaju sa mesta gde ne bi trebalo da budu, međutim, ne dolazi do obnavljanja masnog tkiva ispod kože. Myalept se nabavlja isključivo uz recept, a terapiju bi trebalo da započne i prati stručnjak u oblasti metaboličkih poremećaja. Primenjuje se putem injekcije ispod kože u stomak, butinu ili gornji deo ruke, svakog dana u isto vreme, dok doziranje zavisi od telesne mase pacijenta, kao i od njegovog odgovora na lek. Proizvodi ga kompanija AstraZeneca, a njegova cena iznosi oko 890 hiljada dolara na godišnjem nivou. Primena leka je odobrena od strane EMA.

Zolgensma

(onasemnogene abeparvovec) Pacijenti sa spinalnom mišićnom atrofijom (SMA) imaju poremećaj SMN1 gena koji je potreban kako bi organizam proizvodio određeni protein, esencijalan za normalno funkcionisanje nerava koji kontrolišu skeletne mišiće. Aktivna supstanca leka Zolgensma, onasemnogene abeparvovec, sadrži funkcionalnu kopiju datog gena. Kada se unese, prelazi u nerve odakle se aktivira dati gen i stvara dovoljno potrebnog proteina da se povrati nervna funkcija. Zolgensma se primenjuje jednom u životu, kod dece do 2 godine, intravenski, a terapiju mora da sprovede profesionalac u oblasti SMA. Pre i nakon same infuzije, koja traje oko sat vremena, potrebno je sprovesti mnogobrojne testove. Lek se može nabaviti isključivo na recept. Proizvođač je kompanija Novartis Gene Therapies, Inc. Zolgensma predstavlja najskuplji lek na svetu sa cenom od 2 miliona i 125 hiljada dolara. EMA je odobrila i ovaj lek.

Literatura: 1. European Medicines Agency [Internet]. European Medicines Agency. 2022 [cited 23 February 2022]. Available from: https://www.ema.europa.eu/en 2. U.S. Food and Drug Administration. 2022. U.S. Food and Drug Administration. [online] Available at: <https://www.fda.gov/> [Accessed 23 February 2022]. 3. 2022. [online] Available at: <https://healthcareglobal.com/top10/top-10-most-expensivedrugs-world> [Accessed 23 February 2022]. 4. [Internet]. 2022 [cited 23 February 2022]. Available from: https://www.drugs.com/slideshow/top-10-most-expensive-drugs1274 5. 10 most expensive drugs in the world | Pharmaoffer [Internet]. Pharmaoffer. 2022 [cited 23 February 2022]. Available from: https://pharmaoffer.com/blog/10-most-expensive-drugs-in-theworld/

21


OD MR DO DR

Milica Vukajlović

Farmakologija je nauka koja se bavi proučavanjem dejstva leka na biološki sistem i reakcijom tela na lek. Zahvaljujući saznanjima koja su stečena farmakološkim ispitivanjima farmacija može da obezbedi optimalni terapijski ishod kroz odgovarajuću pripremu i izdavanje leka. Kao posebna grana farmakologije javlja se farmakologija bola, prema kojoj je bol neprijatan osećaj i emocionalno iskustvo povezano sa postojećim ili potencijalnim oštećenjem tkiva. U prethodnom broju smo o doktoratima razgovarali sa asistentom Milošem Jovanovićem sa Katedre za organsku hemiju, dok ćemo ovaj put malo bliže upoznati in vivo istraživanja i upravo samu farmakologiju bola zahvaljujući asistentu sa Katedre za farmakologiju, Urošu Pecikozi.

Ovaj razgovor smo isto kao i prethodni započeli osvrćući se na studentske dane i radove, a kada smo ga pitali ,,Da li je studentski rad uslov za upis doktorata na njegovoj katedri?”, asistent Uroš je rekao: ,,Mislim da većina studenata pre upisa doktorata ima iza sebe neki studentski rad. Barem je to moje iskustvo, shodno tome da je veliki broj njih koji su doktorirali na Katedri za farmakologiju, uključujući i mene, imalo makar jedan. Ovo nikako nije preduslov, ali je svakako zgodno da ga imate zbog kriterijuma prilikom upisa doktorskih studija, pošto Vam se boduje da li ste imali neki prethodni naučno istraživački rad… Bitno je i kakav odnos imate sa mentorom, da budete usklađeni karakterno. Nakon upisa doktorata dosta ste upućeni jedni na druge i nije ni loše probati sa par radova pre samog upisa kako biste videli kako vam se poklapaju energije sa različitim mentorima. Nekada vam neko karakterno odgovara više, neko manje, ali je na kraju krajeva bitno da se slažete, da imate slične bioenergije jer ćete kasnije lakše sarađivati. Najčešće prilikom izrade studentskih radova, studenti rade sa asistentima, gde je takođe bitno kako se slažete jer će vas oni upućivati u to šta ćete da radite. Ja se iskreno ne sećam kako se moj studentski rad zvao, bilo je baš davno, ali izgledalo je ovako kako i sada izgleda. Mi na farmakologiji se svodimo na in vivo rad sa životinjama, i studenti su tada ispomoć jer u suštini ne smete dati studentu da barata sa eksperimentalnim životinjama dok ne prođe određeni kurs. Dozvoljavamo Vam da pridržite životinju, ali ne i neku ekstenzivnu manipulaciju. Ko god želi da se bavim in vivo eksperimentima, ovo je kritična tačka, zbog straha da se životinja ne povredi. Usled specifičnosti oblasti studenti su prilikom izrade radova više ispomoć na katedri i stiču određeno iskustvo rukovanja sa životinjama iz razloga što su Vam daleko bliži hemijski eksperimenti sa kojima se češće susrećete kroz školovanje od in vivo istraživanja”. 22


Tokom studija određeni broj studenata iz različitih razloga gleda da ukoliko je to moguće održi prosek što većim, a da li je to bitno i za upis doktorata? ,,Prosek je bitan formalno zbog uslova konkursa, ali suštinski on nije merilo potencijalnog uspeha na doktoratu. Imate prosečne studente na osnovnim studijama koji se sjajno snađu na doktorskim. Imate studente nižih proseka koji su odlični u pogledu rada, obrade, objavljivanja i ocena. Tako da, po meni proseci nisu merilo, jer imate i studente sa jako visokim prosecima koji se u principu ne snađu u istraživanju. Ono za šta je prosek jedino presudan jeste ulazak na budžet, ali inače predstavlja sticaj okolnosti”. Na početku smo pomenuli Farmakologiju bola jer je upravo to tema iz koje je naš sagovornik radio doktorat, a o kome je rekao: ,,Doktorske studije sam upisao 2012. godine kada su se upisivali moduli i ja sam upisao modul Farmakologije. U zavisnosti od toga ko Vam je mentor, imate i različite teme. Ja sam bio kod profesorke Maje Tomić koja se tada eksperimentalno bavila bolom, pa je samim tim i meni doktorat bio iz Farmakologije bola. Prva godina je uglavnom kod većine ljudi teorijska. Ne uradite puno i tokom čitave prve godine se akcenat stavlja na odlazak na predavanja i ulazak u metodologiju naučno istraživačkog rada, pri čemu je dosta posvećeno vežbi. Tako je bilo kada sam ja upisivao. Pošto se sada malo promenio koncept doktorata akcenat je na tome da se doktorand što pre uključi u eksperimentalni rad, što je odlično, jer Vam je najveći neprijatelj na doktoratu vreme. Većina studenata veruje da doktorske studije traju tri godine, što je zvanično, ali retko neko završi za 3-4 godine, jer većina doktorata ode na 5-6 godina, u mom slučaju na 8. Suštinski, u zavisnosti od toga kakva Vam je tema, Vi možete relativno brzo završiti eksperimente, ali to ne zavisi samo od Vas. Kada god krenete da radite tako nešto imate faktor novca, pre svega za supstance, gde se često desi da Vam stignu i pogrešne.

Tu iskoči jedan problem, pa drugi i tako redom. Tako da od tog nekog inicijalnog, dobro osmišljenog plana uvek se nešto nekako izjalovi. U mom slučaju je bilo da u prvoj godini nisam ništa radio, upućivao sam se i vežbao kako to sve izgleda, od druge godine sam počeo eksperimentalno sa svojim radom, što je u početku išlo sporije, dok se nisam uhodao i opustio. Najveći deo eksperimenata sam uradio tokom treće, četvrte i pete godine, dok je ostatak otišao na birokratiju, pošto je glavni uslov da se doktorira, da objavite minimum 2 rada u međunarodnim časopisima, a nekada za prihvatanje rada treba i godinu dana. Period kada radite eksperimente je relativno naporan jer tada morate biti spremni na odricanja, u smislu da ćete dolaziti vikendom, za praznike, da nećete moći da otputujete i slično, ali na kraju se isplati. Trenutno je popularna opcija da se sarađuje sa više katedri kako bi vam rad bio multidisciplinarniji i to je krajnje pohvalno. Doktorati umeju da idu i po principu štapa i kanapa jer imate eksperimentalni zadatak koji treba da uradite, ali zbog manjeg izdavanja sredstava za nauku sarađujete sa katedrama oko Vas, u smislu ako vam treba pufer, a nemate pH-metar, tražićete ga na drugoj katedri. Bez obzira na sve, raditi doktorat je jako lepo, imate mogućnost da budete kreativni, da nešto Vi osmislite, predložite i date lični pečat, sarađujete i sa drugim mladim doktorandima i tada ste u istoj muci, ali ste okruženi mladim i sposobnim ljudima, što je jako poželjno…'' Zanimalo nas je i to da li je u radu sa eksperimentalnim životinjama izraženiji fizički ili emotivni umor, a asistent Uroš je rekao: ,,Par grana farmakologije je takvo da treba da koristite žive organizme, pa tako i farmakologija bola. U početku mi je bilo teško, u smislu dok sam se naučio kako to da radim, a da ne izazovem previše patnje životinjama. Vremenom kako se razvila veština, znao sam da izvedem ono što je potrebno, a da životinju minimalno stresiram i nanesem joj minimalno

23


patnje. Rad sa životinjama je fizički mnogo naporan, u smislu, nosi kavez levo-desno, očisti ga, dodaj hranu, dodaj vodu, napuni ga. Moj prvi utisak je bio da se umaram samo fizički, a tek kasnije i intelektualno. Nekada budete na fakultetu 9-10 sati, pa doktorat treba upisati dok ste mladi.U početku je emocionalni stres veliki, dok se ne izveštite, jer nekada možete ozbiljnije da povredite životinju. Meni je to bio jedan od primarnih motiva da se uveštim kako im ne bih nanosio toliku patnju, odnosno više nego što je potrebno, kao i da traje što je kraće moguće. Naravno, ako postoji neki model hroničnog bola, bitno je da je eksperiment što kraći i da se po okončanju eksperimenta te životinje što pre žrtvuju da ne bi bezrazložno bile u dugotrajnoj patnji. Sve je to emotivno iskustvo. Ljudima najdramatičnije kod ovakvog eksperimentalnog rada deluje žrtvovanje, a zapravo je mnogo emotivnije iskustvo kada ih povredite. Inače, bilo ko ko se odluči da radi sa eksperimentalnim životinjama, bilo koje in vivo grane, uvek treba da zna da će biti nekog oblika patnje, ali je na Vama da gledate da ona bude minimalna”. Jedna od bitnijih stvari je svakao plaćanje školarine, mogućnost upisa na budžet ili paralelnog zaposlenja, koje je sve češće među studentima, pa se kao naredno pitanje svakako nametnulo i ,,Da li je moguće raditi uz doktorat, kako bismo imali određene prihode i da li se baš uvek sve plaća?'', što je asistent prokomentarisao kao: ,,Doktorat kakav sam ja imao i kakvi se često javljaju u farmakologiji su takvi da je jako teško da budete stalno zaposleni, od 8-16h ili 9-17h, a da radite doktorat. Nije da nismo imali takve primere, bilo ih je i uspevali su da završe sve, s tim što je to jako naporno. Što se plaćanja tiče, možda je srećna okolnost ta što na doktoratu, ako ste na samofinansiranju plaćate samo prve tri godine, sve ostalo je gratis, nema plaćanja prenetih bodova i slično. Barem nije bilo do sada, a verujem da neće biti ni u buduće.

24

Kada sam ja upisivao, bio je moguć budžet samo za prvu godinu i odobravan je nekoliko meseci po upisu, tako da smo svi platili deo prve školarine, a ostatak nismo plaćali. U moje doba, budžet nije postojao za više godine, drugu i treću, tako da smo uvek nešto plaćali. Često je praksa, ako ste angažovani na fakultetu kao saradnik u nastavi, da Vas katedra oslobodi plaćanja školarine, što je samo stvar dogovora”. Nije redak slučaj da se po hodnicima fakulteta čuje kako su određeni profesori na nekim katedrama jako strogi. Iz tog razloga se samo nametnulo pitanje ,,Da li je sve to zapravo i istina?'' ,,Ja lično nikad nisam imao strah od same katedre, pa sam tek pred ispite čuo da to može da bude problematično, ali to studente ne treba da plaši, na kraju dana svi smo od krvi i mesa. Mislim da studenti iz priča više naprave bauk od profesora nego što oni to zaista jesu, jer niko od njih nije bauk, svi su oni racionalni i dobronamerni ljudi. Posebno kada dođete do doktorata. Jesu svi oni Vama i dalje profesori, ali ipak izgradite neki prisniji odnos, nije to samo strogo profesionalno. Uvek ste sa mentorima, imate neposredniji odnos. Uvek je istina daleko manje zabavna od onoga što se čuje. Svi profesori su manje-više sličnih karaktera i svi su jako fini. Ako se studenti već plaše, ja im uvek preporučim da dođu i poslušaju usmeni ispit, pa da sami donesu zaključak, a on uglavnom bude da to sve zapravo i nije strašno koliko im se činilo”. A da li se često studenti odluče za doktorat na datoj katedri? ,,Kod nas je upis doktorata kao Halejeva kometa, bude malo zainstresovanosti neko vreme, pa onda pukne i pojavi se 5-6 zaintresovanih kandidata. Tako da kod nas to ide ciklično. Mislim da se studenti slabije odlučuju za farmakologiju i da je primarni razlog da li možete doktorandu obezbediti finansijsku nadoknadu kao saradniku ili kroz učešće na projektu, što zavisi od situacije do situacije. Zapravo je logično da ako se bavite doktoratom budete na fakultetu i imate neki vid finansijskog pokrića''.


Ono što nam je svima bitno jeste da se nakon završenog fakulteta možemo lako zaposliti, ali da li je doktorat preduslov za određene pozicije? ,,Mislim da nigde ne postoji pozicija gde vam formalno traže doktorat, sa izuzetkom Univerziteta. Pošto sada imate dosta razvijen privatni sektor, sa doktoratom Vas blagonaklono gledaju u farmaceutskim kompanijama, naročito u onima koje se bave kliničkim istraživanjima, jer oni to vole, ali daleko od toga da Vas njime uslovljavaju. Taj doktorat Vam daje određene veštine koje su Vam potrebne ako uđete u korporativnu sferu. Nauče Vas kako da organizujete misli i kako da ih prezentujete, kako da imate formalan i koncizan način predstavljanja. Ja volim da radim na fakultetu i jedna prednost je ta što možete da radite više različitih stvari, možete otići na usavršavanje, videti i naučiti nešto novo, pa se vratiti na fakultet. U krajnjoj liniji fakultet nije loša odskočna daska za karijeru koju budete želeli”. Za sam kraj razgovora, zanimalo nas je koji bi savet asistent Uroš dao budućim doktorandima? ,,Ključna veština koju treba da ima svaki doktorand je snalažljivost i maštovitost. Ono što bih Vam svakako poručio jeste da budete spremni na odricanje, u smislu slobodnog vremena i tako nekih aktivnosti, i naravno da budete strpljivi. Takođe, ma šta da se desi prilikom izrade doktorata, ako želite da ga završite, završićete ga. Taj doktorat, odnosno eksperimentalni rad vam pruža zadovoljstvo i lepo je baviti se nečim kreativnim, biti sam sebi šef, sam rešavati problem kako mislite da treba i za koliko mislite da treba”.

Ono što bih Vam ja postavila kao pitanje nakon celog ovog teksta jeste: ,,Da li ste dovoljno slobodni i dovoljno kreativni da se upustite u jednu avanturu koja se zove ni manje ni više nego doktorske studije?”

Milica Vukajlović

25


STUDENT EXCHANGE PROGRAMME Intervju sa Teodorom Tumbas i Mionom Mucić Intervju radila: Isidora Laketić Student Exchange Programme (SEP) je najveći svetski projekat razmene studenata farmacije, sa dugom tradicijom i hiljadama uspešnih učesnika iza sebe. Ono što ovaj projekat izdvaja iz mora drugih, koji se takođe tiču studentskih razmena, jeste upravo mogućnost da se, osim beskrajnih obilazaka i upoznavanja države domaćina, obavi i stručna praksa u različitim poljima farmacije i medicinske biohemije. Dakle, pružanje prilike za novim i unikatnim radnim iskustvom zvuči primamljivo mnogima, a kakva su zapravo iskustva i koliko je važno učestvovati na internacionalnim projektima razmene, pitali smo studentkinje Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Teodoru Tumbas i Mionu Mucić, koje su učestvovale na SEP- u prethodne godine i svoje prakse obavile u Peruu i Poljskoj.

1.Koliko je važno dobro se informisati pre odlaska u stranu zemlju? Teodora: S obzirom da sam ja imala ideju da to bude zemlja koja mi nije pristupačna u svakodnevnim ponudama turističkih agencija i kako bih suzila taj izbor na samo tri zemlje sveta, veoma je bilo bitno informisati se. Zbog samih uslova i situacija u svakoj zemlji ponaosob, dodatno uz pandemiju COVID-19, viznih režima... Miona: Mislim da je izuzetno važno da student koji prolazi kroz proces razmene ima koordinatora na kojeg može da se osloni. Jovana Samardžić, tadašnja koordinatorka, mi je bila od velike pomoći, davala mi je savete i odgovore na sva moguća pitanja. Imamo sreće i ove godine sa koordinatorkom Isidorom Laketić, koja je takođe divna i 26

raspoložena da pomogne. 2. Na kom polju farmacije ste imale usavršavanje i praksu i koliko smatrate da se tamošnji rad u tom polju razlikuje od ovdašnjeg? Teodora: Tokom četiri nedelje prakse, imala sam zaista različite stvari da vidim i da probam. Dve nedelje je praksa bila u bolničkoj apoteci dnevne onkološke bolnice, gde smo pripremali individualne hemioterapije. Nakon toga, dve nedelje smo posećivali različita mesta kao što su Nacionalna toksikološka laboratorija, Centralna policijska bolnica, privatna biohemijska laboratorija, i tri dana u privatnoj apoteci. Zaista, nakon uvida u različite sfere zaposlenja naše struke, smatram da je zdravstveni sistem sličan našem, te da ono što pravi minimalne razlike jeste različito uređenje države i drugačiji životni standardi i navike.


Miona: Radila sam praksu iz oblasti bolničke i kliničke farmacije u najvećoj onkološkoj bolnici za decu „Centralny Szpital Kliniczny Sporna” u Lođu u Poljskoj. Meni je zaista žao što u Srbiji nisam imala priliku, kao ni moje kolege, da radim makar praksu, iako sam na trećoj godini studija. Iz tog razloga, mislim da nemam realnu sliku i ne bih upoređivala način rada Srbije i Poljske u tom smislu. 3. Koliko je posao koji ste obavljale u toku prakse zahtevan, mentalno i fizički? Teodora: Praksa je trajala dvadeset radnih dana po šest sati. Većinom su nam dopuštali da samostalno radimo, te je bilo interesantno, i vreme je proletelo. Ono što je otežavalo mentalno je što mali broj ljudi priča engleski, te je komunikacija bila na španskom, engleskom i što bi ljudi rekli “rukama i nogama”. Miona: Slagala bih kad bih rekla da nije bilo zahtevno, ali želim da istaknem da je svaki radni dan izgledao drugačije i bio beskrajno interesantan. Svlačila bih i oblačila sterilno odelo po nekoliko puta na dan, pomagala u pravljenju citostatika, parenteralnih nutritivnih preparata, radila mnogo novih provera, radila u bolničkoj apoteci, deklaracije, proveravanje reda i rasporeda važnih supstanci… Nekoliko dana sam sa studentima četvrte godine medicine prisustvovala davanju terapija moždane stimulacije.

Profesor je bio zadivljen činjenicom da studenti u Srbiji uče put svakog moždanog nerva na prvoj godini studija. Napisao je pismo u kome je zatražio da mi se produži praksa još nedelju dana, ali nažalost, zbog epidemiološke situacije, ambasada je odbila da mi produži boravak u Poljskoj. 4. Koliko se očekivanja poklapaju sa realnim iskustvom i kakav je kod vas bio slučaj? Teodora: Kako sam izabrala državu koja nije prethodno bila popularna među našim studentima, otišla sam bez ikakvih očekivanja, i zaista me je svaki dan oduševljavao na svoj način, kao i iskustvo i poznanstva koja u životu ne mogu zaboraviti. Miona: Kada sam saznala da sam primljena, obavila sam par razgovora sa osobom koja je zadužena za razmenu u Poljskoj, samim tim znala sam tačno šta me tamo očekuje. Sva očekivanja poklopila su se sa realnošću. Veoma sam zadovoljna. 5. Jeste li imale podršku okoline za ovo putovanje i da li ste išle sa još nekim studentima iz Srbije? Teodora: Razmenu sam od početka planirala sa najboljom drugaricom i koleginicom sa fakulteta, a kada smo dobile status “approved” od naše prve želje, i priliku da zajedno provedemo dva meseca u tako dalekoj zemlji, nije bilo veće sreće. Okolina je zaista ohrabrivala naš korak, iako su naše mame bile skeptične zbog ozloglašenog kriminala u Južnoj Americi do poslednjeg trenutka kada smo prešle granicu nazad za Srbiju. Miona: Svakako da jesam imala veliku podršku okoline, i hvala im na tome. Mislim da je to veoma važno. Par dana pre nego što je bilo vreme za moj povratak, našoj internacionalnoj grupici pridružila se još jedna kolegenica sa našeg fakulteta. Ona je radila istraživački rad na samom univerzitetu u Poljskoj. 27


6. Kako ste se slagale sa lokalnim stanovnicima tih zemalja, uključujući studente koji su na bilo koji način učestvovali u vašim programima razmene, bio to doček ili organizacija? Teodora: Studenti su zaista dali svoj maksimum, svakodnevno su se menjali u popodnevnim časovima i aktivnostima planiranim unapred i učinili nam ovo iskustvo još bogatijim. Peruanci su zaista jedni divni ljudi, puni ljubavi i pozitivne energije, i zaista nam je odgovarao njihov mentalitet. Za period od četiri nedelje mislim da smo upoznale više od trideset njihovih studenata i sa nekima smo i dalje ostale u svakodnevnom kontaktu. Miona: Moje iskustvo iz tog ugla je fantastično. Postojala je osoba koja je došla po mene, odvela me i pokazala smeštaj, upoznala me sa par ljudi u domu. Ni u jednom trenutku se nisam osećala nebezbedno. Jedna anegdota je da, dok sam bila tamo, desila se strašna oluja i nestalo je struje u celom naselju. Devojka koja je bila zadužena za brigu o meni me je pozvala minimum dvadeset puta u toku tih par sati samo da proveri da li se možda plašim i da li sam sigurna da ne mora da dolazi kod mene. Mislim da je iz ove situacije zaista sve jasno. Ljudi su izrazito druželjubivi. Moja mentorka u bolnici je, takođe, bila fenomenalna.

.

7. Da li se vide razlike u kulturi u odnosu na našu zemlju i šta je od kulturoloških razlika ostavilo najveći utisak na vas, ukoliko ih ima? Teodora: Peru važi za siromašnu zemlju, i zaista kada se malo udaljite iz centra Lime, ili odete u bilo koji drugi grad to je neopisiv osećaj tuge i bede. Ali, to i jeste razlika, što oni to ne osete, u njihovom narodu ne postoji tuga, depresija, niti stres. Svi žive jedni za druge, za svoju porodicu i praznike. Veliki su vernici i imaju dosta rituala. Miona: Bitnih kulturoloških razlika nije bilo. Jedini mali šok za mene je bio što se na svim zabavama koje sam posetila votka nalazila svuda, u svim oblicima i pila na sve načine, u ogromnim količinama (smeh).

28


8. Da li kontakti sa inostranim studentima i dalje žive?

9. I za kraj, da li biste preporučile studentima da se okušaju i prijave za SEP i kakav biste im savet dale?

Teodora: Naravno, nadamo se i nekom ponovnom susretu. Možda u Srbiji ili u Peruu, a možda i u nekoj trećoj državi sveta.

Teodora: SEP je jedinstveno iskustvo, gde svako individualno može da izabere kulturu i narod koji želi da upozna, ako duboko veruje, ta država će i prihvatiti prijavu. Svakom bih preporučila da iskoristi priliku, izađe iz zone komfora i uživa bar jedan period na “ovoj ili onoj” strani planete i stiče nova prijateljstva, koja i jesu najveće životno bogatstvo.

Miona: Naravno! Prva sam se vratila iz Poljske i nakon par nedelja otišla u Berlin sa dečkom. Drugarice koje su još uvek bile na praksi, su uzele slobodan dan i došle da me iznenade i da popijemo još jednu kaficu, ali ovoga puta u Nemačkoj. Pregovori za lokaciju na kojoj će se popiti ovogodišnja kafa su i dalje u toku.

Miona: Mislim da svaki student koji ima mogućnosti treba da se prijavi, treba da pokuša. Osim velikog iskustva, stiču se prijateljstva, usavršava se engleski jezik. Meni je ova studentska razmena pomogla da na neki novi način zavolim svoju struku i jedva čekam da na leto odem na sledeću praksu.

29


Konzervansi u oftalmološkim preparatima NOVIJI PRISTUPI KAO ZAMENA ILI SAMO DOPUNA KONVENCIONALNOM PRISTUPU

Nađa Petrović Uloga konzervanasa veoma je značajna u farmaceutskim preparatima, ali njihov značaj još je veći u sterilnim farmaceutskim preparatima. U ovom tekstu biće dat pregled konvencionalnih i savremenih konzervanasa upravo u jednoj grupi sterilnih farmaceutskih preparata – oftalmološkim preparatima, ali i mogućnost da se isti efekat koji postižu konzervansi postigne i na drugačije načine. Pri razvoju konzervanasa u oftalmološkim preparatima, ulaže se puno vremena, truda i sredstava da bi se ispunili svi savremeni farmakopejski i regulatorni zahtevi, osigurala bezbednost i optimizovala upotreba preparata jer su kod ovih preparata sterilnost, apirogenost i nizak rizik od mikrobiološke kontaminacije imperativi. S obzirom na osetljivost oka kao mesta primene, bezbednost pacijenta direktno zavisi od toga da li su svi neophodni farmakopejski i regulatorni zahtevi ispunjeni, a sama priroda konzervanasa dodatno usložnjava

30

pristup formulaciji preparata, ali i dodatno sagledavanje bezbednosnih profila. Produženje roka trajanja kapi za oči tipa rastvora i smanjenje rizika od mikrobiološke kontaminacije postignuto je uvođenjem COMOD i ABAK (prefiks A predstavlja odsustvo BAK – benzalkonijumhlorida) sistema pakovanja koji omogućavaju da se višedozni preparati formulišu bez konzervansa imajući rok trajanja do 12 nedelja nakon prvog otvaranja. Ovoliko dug rok trajanja inače, kod uobičajenih sistema pakovanja i zatvaranja, moguć je samo ako višedozni preparat sadrži konzervans, a konzervansi, na primer cetrimid ili benzalkonijum-hlorid, koji, iako korišćeni u niskim koncentracijama (preporučene koncentracije 0,004%-0,02%, a uobičajena je 0,01%) mogu izazvati iritaciju oka ili alergijsku reakciju na oku, nisu pogodni kod pacijenata sa sindromom suvog oka. Takođe, mogu se adsorbovati na kontaktna sočiva i promeniti njihovu boju. Zato pacijenti moraju skinuti kontaktna sočiva pre ukapavanja preparata i vratiti ih 15 minuta nakon primene. BAK narušava integritet suznog filma, povećava njegovu osmolarnost, isparavanje i smanjuje gustinu peharastih ćelija tako što izaziva promene u mukusnim i lipidnim omotačima oka. Ti nedostaci prevaziđeni su upravo upotrebom ovakvih sistema u kojima konzervanse zamenjuju kombinovane hidrofilno-hidrofobne membrane sačinjene od komponenata na bazi PES-a (polietar sulfona). Još jedan način da se, međutim delimično, prevaziđu štetna dejstva konvencionalnih konzervanasa jeste upotreba savremenih konzervanasa, odnosno takozvanih ,,mekih konzervanasa” (soft preservatives): polikvaternijum-1 i oksidacioni konzervansi (natrijum-perborat (GenAqua, Dequest) i stabilizovani oksihloro kompleksi – SOC (Purite, SofZia)), nazvani i "vanishing preservatives", odnosno iščezavajući konzervansi s obzirom na to da se pod uticajem uslova sredine na mestu primene ili tokom čuvanja razlažu na nekoliko manjih molekula.


Dok su konvencionalni konzervansi (benzalkonijum-hlorid – BAK, cetrimid) kvaternarna amonijum jedinjenja i deluju kao površinski aktivne materije – solubilizuju lipide u sastavu ćelijskih membrana mikroorganizama, koji su neophodni za njihovo preživljavanje, i tako dovode do njihove smrti, savremeni konzervansi imaju drugačije i među sobom raznolike mehanizme dejstva. Natrijum perborat u vodenoj sredini razlaže se do boratnog jona i vodonik-peroksida, te oksidativnim mehanizmima ometa sintezu ćelijskog zida čestih kontaminanata oftalmoloških preparata – bakterija i gljivice Aspergillus niger. Stabilizovani oksihloro kompleksi (SOC) u vodenoj sredini i pod uticajem svetlosti razlažu se do natrijumovog jona, hlorita, kiseonika i vode, te, takođe, oksidativnim mehanizmima uništavaju bakterije, ali i neke viruse i gljive. Konkretno, hlorit izaziva visok stepen oksidacije glutationa, smanjujući tako sposobnost ćelije mikroba da se brani od oksidativnog stresa. Ne izazivaju iritaciju i korisni su u oftalmološkim preparatima koji se primenjuju hronično ili na oštećenoj površini oka u, na primer, sindromu suvog oka. Sofzia je jedinstveni konzervirajući sistem zasnovan na jonskom puferskom sistemu sa antibakterijskom i antifungalnom aktivnošću koji se sastoji iz borne kiseline, propilenglikola, sorbitola i cink-hlorida. Jako dobro se toleriše i in vivo i in vitro, manje je toksičan od BAK-a, ali sporo postiže antibakterijsku aktivnost. Nažalost, generalno je uočeno da su antimikrobna aktivnost i potencijal oštećenja okularne površine obrnuto srazmerni, odnosno – što je konzervans potentniji, to je i toksičniji. Ipak, postoje dokazi da upravo okularna toksičnost (toksični efekat na epitelijalne ćelije oka) konzervanasa podstiče penetraciju pojedinih lekovitih supstanci i time doprinosi njihovom terapijskom efektu – primer toga su, relativno bezbedni, oftalmološki preparati sa BAK-om koji se koriste u terapiji različitih formi infektivnog keratitisa. Polikvaternijum-1, kao i benzalkonijum-hlorid, pripada porodici konzervanasa sa kvaternarnom amonijum

strukturom i uništava bakterije narušavajući stabilnost njihovog ćelijskog zida, ali za razliku od BAK-a ne pokazuje toksičnost – ne uništava epitelijalne ćelije oka. Mnogo je veći molekul od benzalkonijum-hlorida, te ga zato epitelijalne ćelije oka ne preuzimaju. Takođe, polikvaternijum-1 se ne adsorbuje na kontaktna sočiva tokom njihovog čuvanja – radi ovog cilja je zapravo prvobitno i formulisan. Studija slučaja na Novom Zelandu pokazala je i uporedila efekte BAK-a i SOC-a i rezultati su veoma interesantni. Studija je rađena na belim zečevima. Bilo ih je po tri u grupi i oni su šest puta dnevno tokom sedam dana primali po dve kapi predstavnika SOC – Purite(R) u 0.5% karboksimetilcelulozi (CMC), zatim Purite(R) u fosfatnom puferu ili BAK u fosfatnom puferu. Desno oko nije bilo tretirano – služilo je kao kontrola. Parametri koji su bili praćeni, mereni i upoređivani su nelagodnost u oku, grube senzacije u oku, histopatologija oka i biomikroskopija prorezane lampe. BAK u fosfatnom puferu izazivao je minimalnu nelagodnost u oku srednjom učestalošću, dok je kod obe grupe Purite(R) ta učestalost bila od 0 do 5%. Tretman BAK-om dovodio je do prolazne blage hiperemije, dok kod tretmana obema grupama Purite(R) hiperemija nije uočena. Kada su u pitanju histopatološke lezije, BAK je, sa incidencom od 100%, izazivao minimalnu ili blagu degeneraciju kornealnog epitelijuma i minimalni do blagi gubitak peharastih ćelija konjunktive. Za razliku od toga, kod primene obe grupe Purite(R), sa incidencom od 8%, dešavao se jedino minimalni gubitak peharastih ćelija. U još nekim slučajevima, efekti eliminisanja BAK-a iz formulacije ili korišćenje mekih konzervanasa zaista su merljivi i očigledni. Na primer, Upitnik o indeksu bolesti očne površine (Ocular Surface Disease Index (OSDI) questionnaire) pokazuje bolje OSDI rezultate kod formulacija kapi sa latanoprostom bez BAK-a u NOMADIC | 24 odnosu na formulacije latanoprosta sa 31


BAK-om. To znači da su se, u ovom slučaju, izbacivanjem BAK-a iz formulacije ublažili simptomi različitih vidova površinskih bolesti oka. Kompenzovanje uloge konzervanasa nekim drugim supstancama u formulaciji kapi za oči indikovanih u terapiji primarnog glaukoma otvorenog ugla (IOP), drugog najčešćeg uzroka slepila koji pogađa 50 miliona ljudi širom sveta, povećalo je adherencu pacijenata ka ovim skoro životno važnim preparatima (poboljšavajući okularnu toleranciju) tako što je smanjilo rizik od neželjenih efekata, ali je i poboljšalo kontrolu same bolesti. Danas su dve najefektivnije strategije u terapiji glaukoma otvorenog ugla beta blokatori i analozi prostaglandina. Upravo se analozi prostaglandina u svojim formulacijama snažno oslanjaju na konzervanse – benzalkonijum-hlorid i polikvaternijum zato što ih oni solubilizuju, tako omogućavajući adekvatnu isporuku analoga prostaglandina na ciljno mesto dejstva, te samim tim doprinose i njihovom terapijskom efektu. Međutim, pri ponavljanoj primeni, što je apsolutno neophodno jer se radi o hroničnom oboljenju, ovi konzervansi mogu izazvati crvenilo oka i kornealnu inflamaciju. Usled toga, u istraživanjima u farmaceutskoj industriji pribeglo se reformulisanju, odnosno dizajniranju preparata bez konzervanasa (PFED – Preservative Free Eye Drops) koji su usporili suzenje oka i smanjili osećaj žarenja i peckanja nakon primene, te tako povećali i poboljšali okularnu toleranciju. To je postignuto tako što je BAK, koji, kao što je malopre pomenuto, u ovim preparatima ima ulogu solubilizatora i stabilizatora, zamenjen ricinusovim uljem i propilenglikolom. Takođe, ulogu solubilizatora može preuzeti surfaktant polisorbat 80 (PS80) – on solubilizuje aktivnu supstancu ciklosporin u, na primer, komercijalnim kapima za oči Restasis®. Polisorbat 80 mogao bi da se koristi kao zamena za benzalkonijum-hlorid i da se bolje toleriše od benzalkonijum-hlorida i ricinusovog ulja, pokazale su in vitro/in vivo studije. Još jedan ekscipijens ključan je u reformulaciji kapi za oči sa analozima 32

prostaglandina. U pitanju je polimer velike molekulske mase natrijum-hijaluronat. On ima dve vrlo specifične i zanimljive karakteristike. Prva karakteristika je da može povećati viskozitet krajnje formulacije i to predstavlja veliku vrednost za okularnu isporuku leka, pogotovo u datoj indikaciji, zato što povećani viskozitet kompenzuje brzi klirens suznog filma. Druga je citoprotektivni efekat na kornealnu površinu, čiji integritet mogu narušiti analozi prostaglandina. Naučni rad iz februara 2022. godine objavljen u časopisu Pharmaceutics dokazao je goreopisano – polisorbat 80 može uspešno solubilizovati analog prostaglandina – travoprost u vodenoj formulaciji, dok natrijum-hijaluronat ne ispoljava nikakve fizičko-hemijske interakcije sa travoprostom i poboljšava reološke osobine formulacije povećavajući njen viskozitet. Finalni proizvod stabilan je najmanje godinu dana na sobnoj temperaturi, a u pogledu biološke raspoloživosti nadjačao je poredbeni proizvod u studiji. Ovi ohrabrujući rezultati zaista pokazuju značajan potencijal ovakvog terapijskog sistema. Na osnovu prikazanih podataka studija i istraživanja, noviji ,,meki, iščezavajući konzervansi’’ pokazali su manje oštećujućih efekata na okularnu površinu od konvencionalnih konzervanasa, ali su ipak u određenoj, manjoj meri narušavali integritet površinskih okularnih struktura. Stoga, treba imati u vidu da idealan, potpuno netoksičan konzervans ne postoji – svi u nekoj meri oštećuju korneu. Treba imati u vidu i da su ovi efekti dozno i vremenski zavisni – veća verovatnoća je da se oštećenje očne površine razvije pri hroničnoj i istovremenoj primeni različitih oftalmoloških preparata, a to je slučaj i neophodnost kod očnih oboljenja kao što su glaukom i sindrom suvog oka.


Međutim, značaj konzervanasa je neminovan – oni su ipak nezamenljivi u indikacijama u kojima je rizik od kontaminacije preparata visok ili visok rizik od sekundarne infekcije. Takvi primeri su infektivni keratitis, profilaksa epitelijalnih defekata i preoperativna profilaksa. Preporuka je da se uvek najpre razmotre niskorizični konzervansi (na primer, stabilizovani oksihloro kompleksi), posebno kod pacijenata koji istovremeno koriste nekoliko oftalmoloških lekova. Takođe, sistemi pakovanja kao što su COMOD i ABAK, zatim ekscipijensi – polisorbat 80 i natrijum-hijaluronat strategije su koje ne samo da smanjuju rizik od oštećenja već daju i novu perspektivu i nadu za dalje unapređenje formulacije oftalmoloških preparata i dalji razvoj sistema pakovanja i zatvaranja.

Literatura: 1. New Preservative-Free Formulation for the Enhanced Ocular Bioavailability of Prostaglandin Analogues in Glaucoma, 20 February 2022, Pharmaceutics 2. https://www.sciencedirect.com/topics/medicine-anddentistry/polidronium-chloride 3. https://www.reviewofophthalmology.com/article/the-pros-and-cons-ofpreservatives 4. https://filonanotech.com/stabilized-oxychloro-complex-soc-gentlerpreservative-alternative/ 5. Balancing antimicrobial efficacy and toxicity of currently available topical ophthalmic preservatives, Elmer Y. Tu, MD 6. Ocular Surface Disease with BAK preserved Travoprost and Polyquaternium 1(Polyquad) preserved Travoprost, Romanian Journal of Ophthalmology, Volume 63, Issue 3, July-September 2019. pp:249256 7. https://www.laboratoires-thea.com/medias/abak_brochure_eng.pdf

33


ALEKSANDRA BUHA ĐORĐEVIĆ Intervju radila: Zorica Lučanović ,,Studenti, odabrali ste pravi fakultet”, reči su jedne od naučnica i profesorki sa našeg fakulteta, koja se ove godine našla na prestižnoj Stenfordovoj listi najuticajnijih naučnika u svetu. Vanredna profesorka Aleksandra Đorđević Buha, sa Katedre za toksikologiju ,,Akademik Danilo Soldatović”, kroz nekoliko odgovora na naša pitanja predstavila nam je svoj put kroz nauku i način na koji se pela merdevinama uspeha, gradeći i ostavljajući iza sebe velike projekte, na kojima se i danas radi. Pored uspešnog naučnog rada, profesorka svoje iskustvo, isprepleteno naučnim činjenicama, bezuslovno deli kako sa svojim studentima, tako i sa svim zainteresovanim slušaocima.

34

Kada ste uzeli diplomu Farmaceutskog fakulteta u ruke i postali magistra farmacije, da li ste odmah znali u kom smeru će se nastaviti Vaše obrazovanje/profesionalna karijera? Zbog čega je odluka pala baš na oblast toksikologije? Šta Vas je to povuklo nazad na Katedru koju ste upoznali tokom studiranja? Kao dete univerzitetskih profesora, tokom studiranja sam uvek nekako naginjala ka naučnom radu. Želela sam da to bude moj put. Prvobitno, kada sam tek upisala Farmaceutski fakultet, mislila sam da ću se zadržati na polju


kozmetologije, jer me je u tom trenutku ta oblast posebno privlačila. Međutim, kako je vreme prolazilo, kako sam išla sa jedne godine na drugu, shvatila sam da Farmaceutski fakultet zapravo daje izuzetno široko obrazovanje i da je to jako veliki broj polja u kojima se čovek može ostvariti. Kada sam došla do toksikologije, shvatila sam da je upravo to oblast koja me najviše interesuje i poželela sam da baš na toj Katedri upišem doktorske studije. Tokom studija, uradila sam jedan studentski naučnoistraživački rad, što je bilo baš lepo i interesantno iskustvo, a kroz učenje i pripremu ispita, shvatila sam da se radi o jako interesantnoj i multidisciplinarnoj nauci. Da li postoji neki projekat ili neki profesor kojeg smatrate ključnim za svoj ostanak u nauci i koji je bio inspiracija za sve što ste postigli? Navela bih tri profesorke našeg Fakulteta. To su pokojna profesorka Vesna Kuntić i profesorka Mira Zečević, koje su me tokom studiranja prepoznale kao izuzetnu studentkinju i u tom smislu mogu reći da su me ohrabrile u mojoj želji da, po završetku osnovnih, upišem doktorske studije. Kasnije, tokom doktorskih studija, to je svakako bila moja mentorka, pokojna profesorka Vesna Matović, koja me je uvela u svet toksikologije i bila inspiracija i podrška za sve što je kasnije usledilo. Uža oblast Vašeg naučnog rada jesu endokrini ometači. O ovoj temi mnogo smo čuli od Vas na III Kongresu Tima medicinskih biohemičara, na temu „Ženski endokrinološki poremećaji 21. veka”. Možete li nam reći nekoliko reči o endokrinim ometačima i na koji način se možemo zaštititi od njih?

s obzirom da je naš endokrini sistem izuzetno kompleksan, u jako malim količinama mogu da izazovu efekte i dovedu do različitih oboljenja. Endokrini ometači su nešto što me izuzetno interesuje i u svom naučnom radu se najviše bavim ovim supstancama. Pomenula bih, u tom smislu, i jedan naučni projekat kojim rukovodim. To je naučno-istraživački projekat Fonda za nauku, koji je finansiran u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača; ,,DecodExpo” projekat, koji se zapravo bavi dekodiranjem uloge ekspozoma u endokrinom zdravlju ljudi. Ekspozom se definiše kao svi uticaji koji u naš organizam dolaze iz spoljašnje sredine, pa zapravo predstavlja svojevrstan sredinski pandan genoma, a naše zdravlje upravo predstavlja produkt ekspozoma i genoma. Šta biste poručili svima nama, kojim principima i ,,trikovima” da se služimo kako bismo vodili zdrav život? Kako izbeći endokrine ometače, ali i druge hemikalije? Uzmimo za primer večne, odnosno PFAS hemikalije. Ove hemikalije su izrazito rezistentne u životnoj sredini, u našem organizmu mogu ispoljiti brojne toksične efekte, a imaju i osobine endokrinih ometača. Koriste se u teflonskom posuđu, kao i u produktima koji imaju oznaku vodootporno ili otporno na fleke i mrlje. Na koji način možete da ispitate da li nešto sadrži PFAS hemikalije? Postoji jednostavan i brz tzv. test bisera.

Endokrini ometači su hemikalije koje su strane našem organizmu i koje u našem organizmu remete osetljivu ravnotežu funkcionisanja našeg endokrinog sistema. Deluju, između ostalog, i tako što imitiraju naše hormone i na taj način, 35


Naime, uzmite nekoliko kapljica ulja i stavite ih na predmet za koji sumnjate da sadrži ove hemikalije, i, ukoliko se formiraju kapljice u obliku bisera, možete biti prilično sigurni da se u tom predmetu nalaze PFAS hemikalije. Onda možete da procenite da li su pogodnosti koje daje ovakav predmet veće od rizika po zdravlje koji za sobom nosi upotreba predmeta koji sadrže ovakve hemikalije. Takođe, na primer, redovno brisanje prašine, iako nam to nije omiljena aktivnost, je izuzetno važno. S obzirom da se u prašini skuplja veliki broj hemikalija, a da mi, verovali ili ne, dnevno unesemo i do 100 mg prašine u svoj organizam, prašina predstavlja jedan od značajnih načina unosa hemikalija. Takođe, jako je bitno da se prašina briše mokrim krpama, a ne suvim krpama, kako je ne bismo raspršivali na sve strane. Naročito budite redovni u brisanju prašine koja se skuplja na elektronskim uređajima, jer je ona posebno ,,bogata” različitim hemikalijama. Ovakve i slične korisne informacije i savete možete pronaći na Instagram stranici našeg projekta ,,Informisana mama, zdrava beba – kako bezbedno živeti sa hemikalijama”. Kada je u pitanju projekat ,,Informisana mama, zdrava beba”, šta Vas je podstaklo da pokrenete sa kolegama jedan ovakav projekat? Da li mislite da ste uspeli u misiji da informišete, kako buduće, tako i sadašnje mame o svemu što ih vreba iz sveta hemikalija i na koji način da se zaštite? To je projekat iz oblasti promocije javnog zdravlja i cilj takvih projekata drugačiji je u odnosu na ciljeve naučno-istraživačkih projekata. U nekom momentu sam shvatila da naučnici, osim toga što treba da budu u laboratorijama, pišu radove i iste izlažu na različitim kongresima svojim kolegama i koleginicama, odnosno ljudima koji se bave tim oblastima, na neki način imaju obavezu i da tu svoju nauku komuniciraju sa opštom populacijom. Ovo je nekako postalo i posebno jasno tokom ove pandemije, pa smo 36

videli koliko je bitno na koji način se ta komunikacija odvija. U ovom projektu cilj nam je bio da informišemo (buduće) mame kako da bezbedno žive sa hemikalijama. Zašto kažem bezbedno? Zato što je u današnje vreme život sa hemikalijama neizbežan, ali se na neki način možemo zaštititi od njih, odnosno smanjiti izloženost. U svojoj karijeri susreli ste se sa radom sa Univerzitetom u Kembridžu na projektu ,,Establishing polysilicate pro-inflammatory effectiveness and toxicity in vivo”. Kako je izgledala realizacija ovog projekta i zajednička saradnja? To je jedan od podataka iz moje biografije na koji sam zaista jako ponosna. Ja sam na Univerzitet u Kembridžu otišla prvenstveno na studijski boravak, tokom koga sam završila jedan analitički deo u okviru studije koju sam radila za potrebe svoje doktorske disertacije. Imala sam tu sreću i privilegiju da se na osnovu toga osmisli jedan novi istraživački projekat, koji se delom radio kod nas, na Farmaceutskom fakultetu, a delom kod njih. Taj projekat je podrazumevao i dolazak istraživača sa Kembridža na naš Fakultet. Ta saradnja je za mene bila jako značajna i ono što mi je takođe jako važno jeste da ona traje i danas, i da smo je čak i proširili na još neke institucije, kao što je Univerzitet u Lankasteru, Kraljevska nacionalna ortopedska bolnica, itd. Sada trenutno radimo na jednom velikom istraživanju, koje podrazumeva dalje ispitivanje uloge toksičnih metala u nastanku osteoporoze. Vaša biografija je bogata raznim saradnjama van granica naše države. Kakvi su uslovi tamo negde ,,vani”, da li mislite da je tamo bolje i da je rad tamo lakši? I koja Vam je od ovih saradnji posebno draga, koju biste izdvojili? Zaista imam jako veliki broj saradnji. Osim Univerziteta u Kembridžu, sarađujem i sa Kings koledžom iz Londona, sa Univerzitetom u Vestmi-


nsteru, zatim nekim univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji, Rusiji, Norveškoj i na to sam zaista ponosna. Svakako da su tamo uslovi bolji, ali ono što uvek volim da napomenem jeste i da je tamo kompetitivnost mnogo veća. Upravo zbog toga je i teže dobiti finansiranje i projekat i to je nešto što je sada Fond za nauku doneo u našu zemlju, pa verujem da će to i našu zemlju pomeriti u tom pravcu, jer velika kompetitivnost vodi izvrsnosti i boljim rezultatima. Kad sam boravila u laboratorijama u inostranstvu, videla sam da, nekako, kada malo bolje upoznate te istraživače, shvatite da su neki problemi koje mi imamo kao istraživači ovde u Srbiji i tamo prisutni, da se razmišlja o tome kada će posao postati stalan, kako će se objaviti rad, kada će se završiti doktorat i slično. Ne mogu da kažem da je tamo ,,med i mleko”, ne volim to da tvrdim, mislim da se lepo i pristojno može raditi i u našoj zemlji, ali, naravno, napredak je moguć i neophodan. Ne bih nijednu saradnju mogla da izdvojim kao posebno dragu, ali bih rekla da ove godine planiram da posetim Medicinski fakultet Univerziteta u Sasariju, Italija, gde sam pozvana da održim nekoliko predavanja, tako da je to nešto čemu se posebno radujem. U 2020. godini našli ste se na listi najuticajnijih naučnika prema Stenfordovoj listi. Možete li nam reći nešto više o ovom uspehu, o utiscima i mogućim planovima za ostajanje na toj listi? To je zaista jedan veliki uspeh, koji mi se desio prošle godine. Naime, dospela sam u 2% najuticajnijih naučnika na svetu za 2020. godinu prema listi koju, već nekoliko godina zaredom, prave naučnici na Univerzitetu u Stenfordu i na ovo postignuće sam, naravno, izuzetno ponosna, tim pre što spadam u mlađe istraživače (budući da imam manje od 40 godina). Nadam se da će se moj naučno-istraživački rad nastaviti u istom smeru i da ću uspeti da se na toj listi nađem i sledeće godine.

Kako izgleda Vaš radni dan? Šta posebno volite kod svog posla? Upravo u odgovoru na pitanje kako izgleda moj radni dan leži i odgovor na to šta volim kod svog posla: moj radni dan je, manje-više, svaki dan drugačiji. To je ono što posao nekoga ko radi na fakultetu čini izazovnim i interesantnim. Nekada su to dani kada smo više okrenuti studentima, nastavi, nekada su to dani kada više radimo nauku. Moguće je napredovati, dakle, uvek možete da idete dalje u tome što radite i to je ono što mene čini srećnom i zbog čega ovaj posao volim. Radni dan se, međutim, nikad ne završava, a mi koji radimo na fakultetu, suštinski nemamo fiksno radno vreme. Kada odem sa posla, moj radni dan obično nije završen. Imam malo dete, tako da, kad dođem kući, provodim vreme sa njim u igri i neretko, kada ga uspavam, opet krećem sa poslovnim obavezama.

Gde vidite svoje mesto u farmaciji da niste otišli u naučni rad? Da možete sada opet da birate, kojim biste putem pošli i zašto? Ono što sam shvatila jeste da zapravo Farmaceutski fakultet pruža jako mnogo mogućnosti i izbora, postoji jako mnogo radnih mesta gde farmaceut može da radi. Da nisam izabrala akademski poziv, verovatno bih radila u apoteci, budući da sam rasla u porodici gde se farmaceutski poziv jako cenio, iako niko od moje uže porodice niti bliskih rođaka nije u farmaciji, niti medicini. Kada sam sa mamom ulazila u apoteku kao devojčica, ona mi je uvek govorila: ,,Sad ulazimo u apoteku, to je kao da smo kod doktora ušli. Vodi računa kako se ponašaš”. I ja sam prema prema farmaceutima uvek imala osećaj velikog poštovanja i divljenja. Taj posao me je kasnije jako privlačio i zbog neposrednog kontakta sa pacijentima, mogućnosti da se porazgovara sa pacijentom, da se pacijentu pruži savet. 37


Farmaceuti su najdostupniji zdravstveni radnici, jer se pri najmanjem problemu prvo odlazi kod farmaceuta, pa onda posle kod lekara, pa se opet ide farmaceutu. Mi smo ta prva i poslednja karika u zdravstvenom sistemu. Ipak, i da mogu opet da biram, pošla bih istim putem, zato što sam jako srećna u ovome što sada radim.

Koju biste poruku poslali studentima i budućim kolegama, za koju biste voleli da je Vama neko rekao kada ste bili na našem mestu? Poslala bih im poruku da su zasigurno odabrali pravi fakultet, koliko god im se možda sada studiranje čini teškim i koliko god da možda imaju utisak da naša struka nije dovoljno cenjena (kao što trenutno, nažalost, i nije). Ja se nadam da će se položaj naše struke unaprediti i da će se to desiti u skorijoj budućnosti, a ono što već sada zasigurno mogu reći jeste da, kada završite Farmaceutski fakultet, imate izuzetno mnogo znanja, i to je vaša moć, koju možete da iskoristite na brojne načine. Imate mogućnosti da se zaposlite na različitim radnim mestima i sigurno ćete u nekom trenutku naći ono koje je pravo za vas. Farmaceutski fakultet daje toliko mogućnosti i prilika, da nema šanse da ih ne iskoristite.

38


JASMINA JOVIĆ NOVAKOVIĆ INTERVJU RADILA: EMILIJA POPOV

Jasmina Jović Novaković, magistra farmacije, osnivačica je Agencije za marketing PharmaMedica, urednica je i izdavačica dva časopisa PharmaMedica i PharmaMedica Crna Gora, kao i istoimenog sajta (http://www.pharmamedica.rs). Pored farmaceutskog obrazovanja (specijalizacija iz farmaceutske zdravstvene zaštite i farmaceutske informatike), usavršavala se i u oblasti digitalnog marketinga, PR-a. 2020. godine osnovala je liniju potpuno jedinstvenih proizvoda Herbs&Honey koji predstavljaju kombinacije meda, lekovitog bilja i liofiliziranog voća. Obožava svog labradora Artura. Koja Vam je najdraža uspomena sa fakulteta, i ko/šta Vam je najviše pomagao/pomagalo tokom studija? Početak studija za moju generaciju bio je prilično traumatičan. Država u kojoj smo živeli se raspadala, počeo je rat, pristizale su izbeglice. Za mene je ovaj početak bio još teži jer sam samo dva meseca pre dolaska na fakultet ostala bez majke. Mi nismo imali brucošijadu, nismo imali žurke, nismo imali sekcije ni vannastavne aktivnosti. Bili smo prva generacija studenata koja je studije započela u novoj zgradi, a ni to nije bio razlog za veselje. Zgrada ogromna, na kraju sveta kako smo mi to doživljavali, nismo imali menzu ni kioske da kupimo hranu.

Da ne zaboravim, ni udžbenike nismo imali (mada koliko čujem nemate ih ni vi sada). Ono čega je bilo u izobilju to su drugarstvo, solidarnost, ljubav i posvećenost. Veze koje su uspostavljene na fakultetu još uvek su čvrste bez obzira da li smo u istom gradu ili na različitom kontinetu. To je najveća vrednost koju mi je studiranje donelo! ...i da li ste imali strah od budućnosti dok ste bili student? Ne. Ja nisam osoba koja je opterećena budućnošću. Trudim se da u svemu što radim dam svoj maksimum i znam da će rezultat doći. Težim uvek najboljem rezultatu, smatram da samo takav rezultat i zaslužujem. 39


Dešava se da očekivani rezultat izostane, ali ni tada ne očajavam. Preispitam sebe - da li sam zaista dala svoj maksimum ili sam ipak malo zabušavala. Ukoliko jesam, prionem ponovo na posao, a ukoliko procenim da sam dobro radila, a rezultat ipak izostao, prihvatam to kao najbolje u datom trenutku. Možda se ponekad gledano sa strane čini da sam odustala, ali ja nikada ne odustajem. Ja samo stanem, napravim korak unazad kako bih pripremila teren da u određenom momentu napravim tri koraka unapred. Nema razloga za strah. Svi želimo slobodu, a strah stavlja okove, tako da, ne dozvolite da vas zarobi. Da li ste mogli da pretpostavite da ćete se baviti poslom kojim se danas bavite? Za mene je farmacija bila sinonim za apoteku, beli mantil, izdavanje lekova i savetovanje pacijenata. Ovim poslom sam se i bavila punih 10 godina i mislim da sam kroz apotekarski posao najviše napredovala. Ovde ne mislim samo na napredak u stručnom smislu, već i sa aspekta komunikacije, kolegijalnih odnosa, odnosa prema poslodavcu. Apoteka je velika škola koja predstavlja odličnu polaznu osnovu za sve dalje poslove i nadogradnje. Izdavanje časopisa i marketing nisu bili nešto čemu sam težila kao farmaceut.

Kako ste se osećali kad ste počeli da se bavite svojim prvim poslom? Kao da me je neko polio hladnom vodom i ostavio da stojim na promaji! Moj prvi posao, odnosno stažiranje, bili su u AU Beograd, u jednoj izuzetno prometnoj apoteci koja je imala odlično razvijenu magistralu. Umesto da budem za recepturom, ja sam izrađivala kreme, masti, suspenzije, emulzije i sve tako u krug. Recepturu nisam videla skoro do samog kraja stažiranja. Ovo me je jako frustriralo. Da sam bar dobijala platu, pa da time podmitim svoju ranjenu sujetu, nego ni to… markica i topli obrok bili su sve što smo kao stažeri imali. Shvatila sam ,,koliko ima sati” i da državna ustanova nije za mene i odmah nakon završenog staža potražila sam posao u privatnom sektoru. Tu već vladaju neka druga pravila. Radila sam u apoteci čija je vlasnica cenila svaku inicijativu, mišljenje se uvažavalo, a predlozi razmatrali bez obzira na to što ste mladi. Osećala sam se kao školovan čovek - farmaceut. Vlasnica apoteke, Vera Blažić, podržala je i finansijski i organizaciono moju želju da se dalje usavršavam kroz specijalističke studije farmaceutske informatike. Ona je prepoznala da sam ja rad u apoteci prevazišla i da će početi da me guši, da mogu mnogo više da pružim na nekom drugom poslu i motivisala me je i ,,gurkala” da krenem dalje. Mislim da je osećala koliko mi sigurnost znači i ponavljala: ,,Ali ovde uvek možeš da se vratiš”, što mi je dalo vetar u leđa da krenem dalje. I vraćala sam se, ali kao prijatelj. Kako ste spoznali da je posao kojim se danas bavite pravi za Vas, kada ste shvatili da ste na pravom putu? Da je posao pravi shvatite po tome da li ima strasti dok ga radite, da li vam srce zaigra ili ste u stanju močvare. Ja sam PharmaMedica-u osnovala pre 12 godina. Želela sam da medicinu i farmaciju približim osobama bez visokog medicinskog obrazovanja. Moto je bio i ostao – O zdravlju na razumljiv način.

40


Opet, i ova ideja vuče koren iz apoteke. Svakodnevno sam odgovarala na pitanja pacijenata koja su za mene kao zdravstvenog radnika bila nešto što se jednostavno zna, ali za običnog čoveka to nije tako. Najčešće su na pregledu u lekarskoj ordinaciji ljudi uznemireni, pa i ne znaju šta bi pitali. Sa nedoumicama se susretnu tek kod kuće, kada čitaju nalaz lekara. U apoteku se dolazilo, ne samo po terapiju, već i objašnjenje, savet, razgovor. Upravo to sam želela da prenesem kroz časopis i uspela sam. Zajedno sa kolegama lekarima, farmaceutima, psiholozima izdato je do sada preko 80 brojeva časopisa PharmaMedica za Srbiju i oko 15 brojeva PharmaMedica Crna Gora. Iza sebe imam oko 100 urađenih intervjua, napisanih bar još toliko tekstova, kako za svoj časopis i sajt, tako i za druge. Naš sajt, koji je nastao kao podrška časopisu, danas samostalno funkcioniše i ima preko 300.000 poseta na mesečnom nivou. Tekstove preuzimaju drugi sajtovi i časopisi. Bez obzira na ove brojke, ne znam da li je baš ovaj posao za mene, ali znam da je put pravi. Važno je da strast još uvek postoji. Dešavaju se trenuci pada kada se preispitujem da li sam to dobro postavila, da li je možda trebalo drugačije i najčešće me iz takvih razmišljanja trgne telefonski poziv ili mejl čitaoca kojim se zahvaljuje na dobrom tekstu ili odlično plasiranoj informaciji. Još draže su mi pohvale koje dolaze od kolega, kako farmaceuta tako i lekara, i to je sasvim dovoljno da se podignem, otresem prašinu i nastavim dalje. Ponosna sam na PharmaMedica-u, na činjenicu da uprkos teškim tržišnim uslovima nismo spustili nivo svog rada. Ponosna sam i na sve svoje saradnike koji su doprineli rastu PharmaMedica-e, a profesionalno su i sami porasli i postali doktori nauka, profesori na fakultetima, uvaženi stručnjaci. Istovremeno sam i malo tužna jer je većina svoju karijeru nastavila van Srbije. Ali život tako nametne. Da li biste podelili sa nama svoje životne vrednosti, koje važe i za radno mesto? Samo iskreno i bez uvijanja. Mnogo mi je važno

da se o nekoga ne ogrešim i vodim računa o svakom gestu i izgovorenoj reči. Da li mi se omakne? Sigurno, ali znam da kažem ,,izvini”, i to nije samo deklarativno, već se zaista i kajem kada shvatim da sam preterala. Koji Vam je omiljeni deo posla, a šta Vam najteže pada? Osmišljavanje novog sadržaja za sajt ili časopis, osmišljavanje novih usluga za klijente, razgovori sa kolegama, pronalaženje najboljih sagovornika za određenu temu, pravljenje planova…sve su to poslovi jednog urednika i u tim poslovima se najbolje osećam. Ali, ja sam i preduzetnik i odgovorna sam za finansijski opstanak firme, plate, plaćanje računa, plaćanje poreza, ekološke takse, PDV-a, fakture… To su poslovi koji mi najteže padaju. Imam utisak da mi kradu vreme i energiju. Kako izgleda jedan Vaš radni dan? Kao Šurda iz serije ,,Vruć vetar”, oči ne mogu da otvorim bez kafe. Tako da, posle prvog ,,srka”, otvaram sajt da proverim da slučajno nije pao, iako je u 98% slučajeva sa sajtom sve u redu. Nakon toga, pošto mi je jedan kamenčić pao sa srca, uzmem drugi ,,srk” i otvaram društvene mreže. Najpre PharmaMedica-u, da vidim kakvu objavu je koleginica postavila i najčešće se oduševim i kažem u sebi: ,,Smilja kida kako dobre postove pravi”. Nakon toga, na red dolaze profili klijenata koje mi vodimo… Kada sam sve to uradila, otvaram rokovnik i obavljam stavku po stavku po rasporedu koji sam prethodno veče napravila. Meni je važno da imam spisak zadataka odmah ujutru kako bih se organizovala i ostavila dovoljno vremena za aktivnosti koje nisu vezane za posao. Da li baš sve uradim, zavisi od dana. Postoje dani kada, šta god počnem da radim, ide nizbrdo, pa čak i neke banalne stvari. Naučila sam da takve dane treba jednostavno ,,preskočiti”. Ne vredi mučiti se i upinjati jer tako ,,srljaš” sve dublje i dublje. Desi se i da sam malo lenja, ali sve je to normalno i svima se dešava. Važno je prepoznati i naučiti kako da se izboriš. 41


Kako ste došli na ideju da počnete sa izradom medova sa lekovitim biljem? Iako je uvreženo mišljenje da ideje jednostavno padnu, to nije baš tako. Bar ne kada sam ja u pitanju. Rađanje ideje je proces. Konkretno, ja sam osluškivala želje i potrebe mojih prijatelja, porodice, komšija… Komunicirala sam sa posetiocima sajta i pratiocima na društvenim mrežama i uvek se susretala sa pitanjem – ima li nešto prirodno? Tako je rođena ideja o Herbs&Honey proizvodima. Želela sam da u med inkorporiram biljke koje se tradicionalno koriste i čija je lekovitost ljudima dobro poznata. Bilo mi je važno i da moji proizvodi budu ukusni, a da se ne dodaju arome. Zato sam se odlučila za liofilizirano voće, i eto, došli smo do jedinstvenih kombinacija. Meni rad na osmišljavanju i proizvodnji Herbs&Honey proizvoda mnogo znači, ne iz finansijskih razloga, već zato što su me ovi proizvodi vratili struci.

Ponovo se osećam kao farmaceut, apotekarka. Uživam u svakoj probi, korekciji, novoj kombinaciji. Kada se jedan proizvod napravi, odmah mi se javi ideja za naredni. Isto tako, razmišljam i kako proizvode poboljšati. Istražujem, gledam literaturu… Da li imate savet koji biste podelili sa mlađim kolegama koje će čitati ovaj intervju, a nisu sigurne čime će se baviti posle studija? Ne razmišljajte puno i ne opterećujte se. Dok ste studenti, uživajte: učite, provodite se, zaljubljujte, odljubljujte, razvijajte svoje hobije, posvetite se neformalnom obrazovanju. Kada završite fakultet, dajte šansu svim poslovima koji vam se u datom trenutku ponude. Ne budite isključivi i sve će doći na svoje. Uostalom, želje se menjaju. Prošla su vremena kada se na jednom poslu ostajalo čitav radni vek. Kada osetite da vas posao guši, promenite. Jednostavno!

Leksikon

Koje Vam je omiljeno jelo/kuhinja? Ono koje sama ne pripremam. Moj omiljeni citat/izreka... Kruška pada kad je zrela. Knjige/filmovi kojima se uvek vraćam su... Govori koji su promenili svet. Da nisam farmaceut, bila bih… Kontrolor letenja. Ključno pitanje – šta ste u horoskopu? Škorpija.

42


Rođen 1993. godine u Požarevcu gde je i završio gimnaziju. Nakon završenih integrisanih studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu radio je pripravnički staž u ZU Apoteci Požarevac. Bio je upravnik apoteka Žagubica 2 i Braničevo u okviru iste ustanove. Od marta 2020. radi kao farmaceut u apoteci u Vajlhajmu u Gornjoj Bavarskoj. Diplomirao si na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu 2017. godine i odradio pripravnički staž odmah nakon toga u Požarevcu. Dobijaš i posao u državnoj apoteci. Odakle se rodila ideja za odlaskom u Nemačku?

mr ph

Nikola BoškovicINTERVJU RADILA: JELENA BRANKOVIĆ

Tokom srednje škole i studija sam sebe zamišljao u Srbiji. Nakon završenih integrisanih studija sam želeo da upišem i doktorske. Hteo sam da ostanem fizički i psihički u blizini fakulteta, da budem deo razvoja farmacije. Nažalost, ili srećom, u jesen 2017. godine je bio jako veliki broj prijavljenih na doktorske studije i ja nisam ,,upao” na budžet. Godinu dana ranije, a i godinu dana kasnije bih sa svojim prosekom dobio finansiranje države, ali te 2017. godine kada je moja generacija diplomirala bilo je drugačije. Tokom pripravničkog staža, a i kasnije, kolege iz apoteke su mi govorile da moram da idem u inostranstvo. Ukazala mi se prilika da budem upravnik jedne državne apoteke u Žagubici i iskoristio sam je. Učio sam i istovremeno sam imao dovoljno vremena da razmislim šta želim, a šta ne želim u životu. U tom trenutku se moj brat spremao da ode u Nemačku, a najbolji drug je želeo za Kanadu. Nisam dobio posao koji sam zamišljao, a ugovor na određeno u državnoj apoteci je polako isticao. Ništa me nije držalo u Srbiji. Kako sam solidno znao jezik, odlučio sam da pokušam, jer verujem da bih se kajao da nisam probao. U Nemačku sam došao godinu dana pre brata, a najbolji drug je na kraju ipak otišao u Švedsku u istom periodu. Kako je izgledala sama priprema za odlazak? Kada sam u januaru 2019. doneo odluku da želim da se preselim u Nemačku, sve svoje slobodno vreme sam tome i posvetio. 43


Slušao sam isključivo muziku na nemačkom jeziku, gledao filmove i serije sa nemačkog govornog područja ili makar sa sinhronizacijom, čitao sam nemačku dnevnu štampu, moje društvene mreže kao i svi elektronski uređaji su bili upravo na tom jeziku, a zatim sam počeo da nabavljam i knjige. Kultura mi je bila jako dobro poznata, kako sam još kao mali savladao jezik u razgovoru, a imao sam i pristup nemačkoj televiziji. Poteškoća je bilo sa birokratijom, kako sa srpskom tako i sa nemačkom. Poslednja tri meseca pred odlazak bio sam i bez posla. Sedeo sam kod kuće, usavršavao stručni jezik i čekao poziv ambasade. Stigao si u Nemačku. Kako izgledaju tvoji prvi dani? Da li postoji nešto što ti je ostalo u sećanju? U Nemačku sam stigao 18. marta 2020. godine posednjim avionom iz Beograda za Minhen. Sreća! Nakon toga su granice Evrope bile zatvorene. Tada sam imao dovoljno para da iznajmim samo jednu sobu. Strahovao sam od zaraze koronavirusom, tako da sam prvih nedelja išao samo na posao i u neophodnu kupovinu. Kasnije i nisam mogao nigde drugde da odem kako je sve bilo zatvoreno. Mislim da se četiri meseca nisam šišao. Prve dve nedelje je apoteka bila neprestano prepuna. Niko nije imao vremena da mi objasni pojedinosti. U jednom trenutku me je tadašnja šefica odvela u magistralnu laboratoriju, dala papir sa recepturom i rekla da se snađem, jer sam farmaceut. I snašao sam se! Već neko vreme radiš u apoteci Nemačkoj. Kako izgleda tvoj radni dan?

u

Nakon što stavim novac u kase i otključam vrata, upišem temperaturu u oficini i frižideru. Nakon toga proveravam poštansko sanduče, 44

mejlove, faksove i ceduljice od kolega od jučerašnjeg dana, ukoliko sam imao slobodno. Potrebno je da razdvojim bitno od nebitnog i da za svakog kolegu ostavim na stranu što je iz njegove nadležnosti. Ostatak dana radim sa pacijentima i bavim se snabdevanjem jednog staračkog doma lekovima i medicinskim sredstvima. Gotovo svakodnevno je apoteka u kontaktu sa lekarima i negovateljima kada su u pitanju interakcije lekova stanara doma, nestašice lekova na tržištu ili na primer nemogućnosti stanara da gutaju tablete i kapsule. Od kako sam dobio nemačku licencu, retko radim u laboratoriji, ali po potrebi nadgledam rad tehničara i razgovaramo o načinu izrade i upotrebe pojedinih preparata. Ukoliko je zbog godišnjih odmora potrebno, bavim se i nabavkom lekova ili radim brze antigen-testove na koronu. Još jedna dodatna obaveza je što sam zadužen za nabavku i raspodelu vakcina za COVID-19 za lekare koje i inače snabdeva naša apoteka.

U kojoj meri se razlikuje farmaceutski posao u Nemačkoj od onog koji si imao u Srbiji? Medicina je svugde ista. Ono što pravi razliku jeste zakonodavstvo i mogućnost da neki lekovi i usluge budu plaćeni. Najveća razlika koju vidim jeste u tome da se u Nemačkoj poštuje zakon. Srbija ima dobro zakonodavstvo, ali se zakoni često ne poštuju i ne kontrolišu u praksi. Niko od mojih kolega iz Nemačke ne bi izdao antibiotik bez recepta. To je ovde nezamislivo. Zakonom je svaka nemačka apoteka dužna da izrađuje magistralne lekove. Kako njih pokriva zdravstveno osiguranje, oni se i svakodnevno izrađuju. Dokumentacija njihove izarade podrazumeva po pravilu tri dokumenta. Još nešto što pokriva zdravstveno osiguranje jesu skupe terapijske opcije kao što su monoklonska antitela. Pacijenti dobijaju na recept terapiju od desetinu hiljada evra, a dužni su da plate samo participaciju od 10 evra. To znači da u praksi često i vidim ono što sam u teoriji na fakultetu učio. Jako često je u praksi potrebno da kontaktiram le-


kare. Nekada je za to razlog interakcija lekova, nekada formalna greška na receptu ili prosto nestašica nekog leka. Generalno stičem utisak da se zdravstveni radnici međusobno mnogo više uvažavaju. Postoje i lekari koji pozovu apoteku i pitaju za savet. Razlike u terapiji su jako male. Ovde su neki lekovi manje ili više popularni nego u Srbiji. Razlozi su za to zvanične terapijske preporuke (medicina zasnovana na dokazima), razlike u ceni i različite markentiške kampanje. S druge strane, velika je ponuda i potražnja homeopatskih lekova. Najveća razlika je što je ovde samoterapija jako ograničena i često smo dužni da pacijente pošaljemo lekaru. Farmaceutska komora proverava da li apoteke to rade savesno jer smo ovde zakonski dužni da savetujemo pacijenta. Sa kakvim izazovima svakodnevnom radu?

se

susrećeš

u

U svakodnevnom radu se ponekad susrećem sa jezičkim problemima. Kako živim u Bavarskoj, tako imam dosta dodira sa jednim zanimljivim dijalektom. Vremenom sa dosta toga naučio, ali ponekad naiđem na nešto što mi je novo i nepoznato. Srećom, pa su kolege uvek spremne da mi pomognu. Što se tiče drugih izazova, imam nedostatak kako ovde nisam odrastao, te mi pojedini proizvodi koji se ovde koriste tradicionalno nisu poznati. Za to je potrebno vreme. Pre nekog vremena si na Instagramu osnovao profil Farmaceut u Nemačkoj (@farmaceutunemackoj) gde sa ljudima deliš informacije o svom životu i poslu u Nemačkoj. Kako si došao na tu ideju i da li smatraš da je razmena iskustava bitna za napredovanje farmacije i farmaceuta? Kada sam započeo svoju avanturu u pravcu Nemačke, počeo sam da prikupljam veliki broj informacija kako bih svoj put do tamo, a i kasniji boravak što više olakšao. Na tom putu sam upoznao mnogo kolega koji su mi dosta

pomogli. Isto tako sam i ja njima pomogao. Postali smo umreženi. Slično tako sam pre nekih sedam ili osam godina na Farmaceutskom fakultetu pod okriljem Studentskog parlamenta i uz pomoć nekoliko kolega pokrenuo grupe na društvenim mrežama da studentima olakšamo razmenu proverenih informacija. Isto to sam sada uradio i na temu farmacije u Nemačkoj. Osim preko svog Instagram profila, i preko drugih kanala komunikacije sam delio informacije koje su mi poznate.

Ono što kolege ne znaju jeste da se u slobodno vreme baviš pisanjem – kako za naš časopis, tako i kreiranjem sopstvenih autorskih dela. Postoji li neki tekst koji ti je posebno drag i možeš li ga podeliti sa nama? Možda se neki sećaju mojih nastupa na Književnim večerima. Tamo sam podelio neke najdraže misli. Većinu mojih nastupa možete naći na YouTube-u. Tako ćemo uštedeti dosta prostora u ovom broju časopisa!

Na samom kraju, postoji li nešto što bi poručio našim kolegama?

Drage kolege, jednog dana ćete početi da radite. Tada će vam verovatno biti žao što ste studije (već) završili. To je jedno predivno životno doba prepuno mogućnosti. Iskoristite ih jako pametno! Uživajte, ali i učite. Nikada ne možete znati zašto je dobro znati NMR spektar acetilsalicilne kiseline. A kada budete radili, gde god to bilo, najvažnije je da ste time zadovoljni. Neki će ostati u Srbiji, neki otići u inostranstvo. Mnogi će raditi u apotekama. Na kraju je samo bitno da ste zadovoljni.

45


UMETNIČKI KUTAK Rubriku uredila: Jelena Branković

,,Svako dete je umetnik. Problem je kako ostati umetnik kada odrastete... Umetnik je prijemnik za emocije koje nadiru odasvud: sa neba i sa zemlje, sa parčenceta papira, od oblika u prolazu, iz paukove mreže... Svrha umetnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša...“ - Pablo Pikaso

Iako su naši studenti izvrsni na polju biomedicinskih nauka, vrlo često se zaboravi da deo njih čuva i zrno umetnosti u svojim srcima. Talentovane, kreativne i marljive, naše kolege ne samo što vladaju znanjem struke, već stvaraju i unikatna dela. Oni pišu, slikaju, fotografišu, prave 3D figure od preko 1000 papirnih delova. Redakcija SupHa-e smatra da ovakve umetnine ne smeju proći nezapaženo, pa zato po prvi put sa Vama delimo kreativnu stranu ljudi našeg fakulteta.

Autori (odozgo na dole, sleva na desno): Bojana Lazić Tamara Milosavljević Jelena Grahovac Nastasija Anđelković - Simbol farmacije Aleksandar Stojković - Portret devojke Aleksandra Vujović - Cvetne misli Emilija Popov - The Love Witch 46

Akvamarinske oči Ovi su redovi za svaki njen dah, Za svaki pramen smeđe joj kose, Koji mirisom ljiljana ubija strah, Za akvamarinske oči i kapi im rose. Večernjeg su sunca pali zraci, Svaki zlatni snop na pola je kolja. Iza svakog oblaka lome se kraci, Svaki dan odlazi kako mu volja. U njenim očima se čitav svet ogleda, Njen je treptaj svakoj stvari mera, Dva akvamarina, dva tasa od leda, Svaki je pogled moguća zavera. Njene oči plave odmora traže, Od naprezanja silna je prašina, Biserne suze rose ih i vlaže. Teško je biti tvorac aršina. Zato ona ide na najstarije staze, Dok joj pramenovi jastuke gaze, Oči što svakodnevno ovaj svet cene, Najzad će preispitati sopstvene sene. Šta je tamo čeka ko zna da kaže, Obrnuto ogledalo strasti i sveta, U snovima drugi zakoni važe, S one strane gde mašta sama cveta. Kao i svako veče tako i ove noći, Kad se tama spusti, a mesec iskoči, Tražim pomoć jer sam neću moći, Bože blagoslovi njene akvamarinske oči. Uroš Maričić



Kaldrma

Razleten Neispaštan poput zamisli Osvrt zalascima smeo Zraka bez iskorak, prek Davno preispitivan beg Naizgled, prožima Ko prazninu potreba Ulepljeni strepnji Tišina dok pleni Zaboravivši viseći listovi blede Prolaznost, jeseni žedne Prestankom usudjen oluji Poneki prepušten bruji Mihajlo Marković

Treba mi jedna kaldrma, da po njoj potpeticama ispišem po koji stih. Da među kockama ostavim tebe, a od njih uzmem sebe. Dakle, traži se jedna polovna kaldrma, da u zrncima peska ostavim priču o jednoj kovrdžavoj devojci koja nikada nije znala sa muškarcima, koja je slepo verovala svim obećanjima koja su joj data i onoj divnoj slici na kraju svakog Diznijevog crtaća koju je pratila rečenica ,,Živeli su srećno do kraja života“. O jednom detetu, devojčici, koja je vešto skrivala suze među nitima jastučnice. Traži se jedna polovna kaldrma, da sa sobom i stolećima kasnije nosi pesmu, da se eto čisto onako, radi reda, ne zaboravi kako te je to dete volelo. Volela je svaku boru na tvom čelu. Zadirkivala te je kako su ti nastale od previše razmišljanja tom šupljom glavom. Volela je i svaku pegicu na tvom pomalo prćastom nosu, ama baš svaku koju si ti iz dna duše mrzeo. Volela je oči boje maslina, podsećale su je na dom. I volela ti je razmaknute zube, zbog kojih su te deca u vrtiću izbegavala. Ovo dete nije. Ovo dete te je volelo. Volelo je tvoje crne naočare i belu košulju koju si podavijao do lakata znajući koliko je devojaka padalo na to. A ona eto baš na to nije pala. Pala je na način na koji ispijaš prvu jutarnju kafu. Na način na koji se smeješ iz sveg glasa kada si iz Bog te pita kog razloga srećan. Da li zbog osvojene Lige šampiona, položenog ispita ili nekog vica koji si čuo u prevozu to jutro, uopšte nije važno, jer se smeješ, a ona to voli. Pala je na način na koji si je gledao, onako kako gledaš samo onoga koga stvarno voliš. I na način na koji si je zakivao pogledom, onako, da joj se mozak zaustavi, krv prostruji, a jezik sveže. Volela je vaše poglede u hodniku, na stepeništu, parkingu. Ovlaš dodire u prolazu, po koji osmeh, reč. Traži se jedna stara, prastara, pohabana kaldrma, da po njoj suzama dok se polu pijana vraća iz kafane, ispišem kako si posle svih drskih navoda da se zaljubi u tebe odlučio da odeš. Verovala je da ćeš se vratiti, da ćeš je voleti jer si je gledao onako kako se gleda samo neko za kim ti srce igra. A eto ništa, baš ništa. Nikada. Nisi dolazio, nisi je više gledao, nisi joj se više smeškao. Mislila je da će vremenom pegice da ti izblede, da ti se više neće sećati boje glasa, da joj u snove neće dolaziti zelene oči boje maslina, a one su idalje tu, samo ti nisi. Otišao si ne sačekavši epilog priče i ovde više nema ama baš ništa da se kaže niti doda. Zato će ova polovina pesme na oronuloj kaldrmi ostati bez kraja. Bez živeli su srećno ili nisu živeli, a ja ću od zrna peska uzeti deliće sebe, dok za sobom, tamo na početku kaldrme, ostavljam tebe. Milica Vukajlović

48


Augijeve štale Dr Valentina Radulović Postoje mnogi izrazi, sintagme ili frazemi koji se mogu čuti u govornom jeziku ili pročitati u nekoj pisanoj formi, i koji imaju tačno određeno značenje, ali se, kao i naše narodne umotvorine – poslovice, upotrebljavaju kako bi se izbeglo direktno kazivanje, a opet njima sve reklo i postigao još jači utisak kod slušalaca odnosno čitalaca. Neki ustaljeni izrazi opstajali su vekovima, prenosili se iz jednih naroda i kultura u druge. To znači da se odlikuju opštom društvenom univerzalnošću, bez obzira na epohu, teritoriju, društvene i kulturološke razlike, a takve vrednosti su neprocenjive i trajne. Ipak, među njima postoje oni izrazi koji su ustaljeni i mogu se češće čuti ili pročitati, samim tim i njihovo značenje je poznatije široj javnosti, ali postoje i oni manje poznati i ne tako često upotrebljavani sa kojima se valja upoznati i samim tim primeniti ih u odgovarajućoj prilici, odnosno razumeti u potpunosti izrečeni frazem sagovornika (drugim rečima, razumeti – zašto se (nešto) kaže). „Augijeve štale” je izraz manje poznat široj javnosti, a poreklom je još iz drevne antičke mitologije. Ova sintagma počiva na jednom od najvećih Herakleovih uspešno savladanih zadatka i time postignutog podviga. Euristej, koji je gospodario Tirintom, Mikenom i Midejom, a u čijoj službi se nalazio Herakle, zlobno je smislio i naredio Herakleu da očisti Augijeve prljave štale i to za samo jedan dan. Augije (ili Augija) bio je kralj Elide, a njegov otac bio je bog Sunca - Helios (negde se spominje i Elej odnosno Posejdon kao Augijev otac). Zahvaljujući blagonaklonosti bogova, Augije je bio izuzetno bogat i posedovao ogromna krda goveda, zaštićena od svih bolesti i izuzetno plodna. Međutim, Augijeva dvorišta i štale godinama nisu bile čišćene, te je nezdravi zadah, koji se širio nadaleko, pretio da ugrozi celu zemlju, jer su i plodne doline Peloponeza bile uveliko ugrožene. Otuda je od Euristeja veliki junak Herakle dobio prezahtevan zadatak da za samo jedan dan oslobodi svet ovakve štete. 49


Ipak, Herakle je hrabro prihvatio zadatak i otišao Augiju sa ponudom: da mu očisti sve štale, a da od Augija za uzvrat dobije desetinu njegovog bogatstva. Kralj Elide nije verovao da je ovo moguće postići, i prihvatio je nagodbu sa Herakleom i to pred svojim sinom kao svedokom. Herakle se čak zakleo Zevsovim - očevim - imenom da će zadatak obaviti u toku jednog dana i odmah prionuo na posao.

Herakle se vratio u Tirint, a kasnije se sa svojom vojskom osvetio Augiju. U bici je Herakle izvojevao pobedu, a samog Augija ubio smrtonosnom strelom (dok je njegovog sina koji je svojevremeno svedočio pravedno u Herakleovu korist i suprotstavljajući se svom ocu Augiju, postavio na presto), nakon čega je uzeo bogati plen i olimpijskim bogovima prineo žrtve. Tada je ustanovio Olimpijske igre 776. godine pre naše ere, u kojima su svi Grci učestvovali svake četvrte godine, a za vreme njihovog održavanja prestajali su svi ratni sukobi, dok su se sva sportska takmičenja odvijala u duhu prijateljstva i ljubavi. Od održavanja te prve Olimpijade, stari Grci brojali su godine i računali vreme. Herakleove Olimpijske igre i danas žive i održavaju se, a ostalo je da se bogati i oholi Augije spominje samo kroz izraz „Augijeve štale” što ima značenje „strašno prljavo i zapušteno mesto“ i „nešto što treba temeljito očistiti”. Na ovakve posledice svojih učinjenih dela nadovezuje se i opšte poznata izreka „Kakvo seme poseješ, tako ćeš i žnjeti.”

Herakle je razgradio zidove štala sa dve suprotne strane i tim prolazom usmerio tok dveju reka Alfej i Tenej, tako da je rečna bujica neverovatnom brzinom odnela sve đubre iz Augijevih štala i to za vrlo kratko vreme, a zatim je tako nastavio i sa dvorištem, torovima i pašnjacima u dolini. Tako je Herakle, bez preteranog angažovanja svoje snage, već ponajviše svojom domišljatošću, obavio svoj zadatak i oporavio plodnu zemlju, a zatim otišao do Augija po obećanu nagradu. Međutim, ovaj je oholo odbio da mu uruči dogovorenu nagradu (iako je i njegov sin potvrdio pređašnji dogovor) tvrdeći da posao nije obavio on - Herakle, već rečni bogovi. 50

Literatura: 1. Milan Šipka, ZAŠTO SE KAŽE?, Prometej, Novi Sad 2007. 2. Robert Grevs, GRČKI MITOVI, (preveo Boban Vein), Familet, Beograd 1999. (original Robert Grevs, The Greek Myths, Penguin Books Ltd., England 1960). 3. Dragoslav Srejović, Aleksandrina CermanovićKuzmanović, REČNIK GRČKE I RIMSKE MITOLOGIJE, šesto izdanje, Srpska književna zadruga i JP Službeni list SCG, Beograd 2004.


Svetski, a naš - pisac Nikola Bošković Sigurno ste ga sreli. Možda niste ni primetili. Razmislite kada ste poslednji put bili na Cvetnom trgu u Beogradu. Znate li o kome govorim? Uništenje sveta (fizički ili samo filozofski), intrige, istorijski elementi, filozofski aspekti (ne)postojanja čovečanstva, dobro i zlo ili možda samo nešto između te dve izmišljene krajnosti, dah koji zastaje, priča gde ništa nije moguće predvideti sa, naravno, sasvim neočekivanim krajem. Podseća na holivudsku priču sa tri Oskara, ali zapravo nije. Mnogo je bolje! Znate li sada o kome govorim? Rođen je 4. februara 1930. u Podgorici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Srednju školu je završio nakon Drugog svetskog rata u Beogradu. Ubrzo zatim je uhapšen zbog političke aktivnosti (Savez demokratske omladine). U zatvoru je imao pet godina vremena da razvija svoje priče i ideje. Studirao je psihologiju na Univerzitetu u Beogradu, ali nikada nije diplomirao. Supruga mu je bila iz porodice političke elite predratne Jugoslavije. Bio je romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1971. godine je živeo u izgnanstvu u Londonu, gde je i umro 2. jula 1992. godine. Njegov pepeo se danas nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pred raspad Jugoslavije sudelovao je u obnovi rada Demokstraske stranke. Dobitnik je, između ostalog, Ninove nagrade, nagrade Miloš Crnjanski i Njegoševe nagrade. Rehabilitovan je 2007. godine, a od 2016. godine možete se sa Borislavom Pekićem družiti na Cvetnom trgu u Beogradu, gde se nalazi njegov spomenik. Vreme čuda, Hodočašća Arsenija Njegovana, Kako upokojiti vampira, Atlantida, 1999, Novi Jerusalim, Zlatno runo, Godine koje su pojeli skakavci, Besnilo, Pisma iz tuđine, Graditelji… Poznati naslovi? A da li ste znali da ih je napisao upravo Pekić? 51


- na sopstvenu odgovornost! Dalje citate Možda najaktuelnija priča od navedenih jeste roman Besnilo (inače mojoj generaciji preporučen na predavanjima iz mikrobiologije) u kome se izmenjeni virus besnila nezaustavljivo širi na jednom londonskom aerodromu. Pekić je predvideo da će se u jednoj ovako napetoj situaciji donositi teške neophodne odluke koje su ujedno i prave i pogrešne. Pekić pokazuje kako smo svi umreženi i zavisni jedni od drugih. Poznato? 1999. je filozofsko-psihološka monodrama. Tako bi se ukratko opisalo jedno delo koje nije moguće opisti. Smisao života, razvoj čovečanstva, veštačka inteligencija i budućnost univerzuma? Odgovore na ova pitanja možda je upravo Borislav Pekić dao u ovom romanu. Da li se ti odgovori makar malo preklapaju sa vašim odgovorima saznaćete jedino ako budete čitali. Samo je jedno sigurno: da smo samome sebi najveći neprijatelj i prijatelj. Pekićeve godine možda nisu pojeli skakavci, ali jeste komunizam. Život u izgnantsvu je mnogo uticao na njegovo pisanje. Da je bilo drugačije, nikada ne bismo čitali Pisma iz tuđine ili njegovo autobiografsko delo: Godine koje su (ovog puta zaista) pojeli skakavci. 52

U Graditeljima je bliže opisano šta je zapravo jugoslovenski socijalizam zahtevao od običnog čoveka, pogotovo ako je bio iz (nepoželjno) bogate porodice pre rata, ili šta je zahtevao da jedan ogroman spomenik pokaže ili ne pokaže. Možda je ovo jedan od prikaza koliko je zapravo Jugoslavija posle rata bila moderna? Mnogima je verovatno poznato kako upokojiti vampira. U ovom delu, sačinjenom od prepiski, priča je o povampirenju sećanja na najveće zlo koje je zadesilo Evropu tokom dvadesetog veka i kako su se zapravo filozofska rešenja po ovom pitanju menjala kroz vekove. U Hodočašću Arsenija Njegovana gledamo putovanje kroz koje prolazi Jugoslavija od protesta protiv Trojnog pakta (1941) do studentskih protesta 1968. godine, ali i putovanje kroz koje prolazi jedan veleposednik kroz društvo u kojem je nepoželjan, a njegove ideje ne poklapaju se sa ideologijom. Pekić navodi na razmišljanje i ostavlja pečat u sećanjima. Ponekad je potrebno da na svet gledamo upravo tako kako je to i on činio.


SUPHA PREPORUČUJE RUBRIKU UREDILE: ZORICA LUČANOVIĆ I JELENA BRANKOVIĆ

KRADLJIVICA KNJIGA Kada sam prvi put na prepunim Laguninim policama videla naslov Kradljivica knjiga, pomislila sam da je neka dečja literatura ili ipak neki krimi roman. Kupila sam je zbog lepog omota. Nakon dugog niza godina odlucila sam i da je pročitam. Otvorila sam stranice i dočekala me je Smrt. Da, da glavni pripovedač ove priče je Smrt. Radnja se dešava u nacističkoj Nemačkoj. Pratimo devojčicu, Lizel, kroz njene životne izazove i sticanje ljubavi prema čitanju, u ratno, užasno doba, kada su se knjige palile, a ona ih je golim rukama vadila iz plamena. Ova priča nije nalik ratnim pričama, ovde pratimo Nemačke porodice koje nisu oduševljene ratnim dobom i koje žive normalne živote trudeći se da ne vide koliko zlo se dešava po svetu. Pre svega, ovo je priča o ljubavi, nadi, prijateljstvu i plemenitosti u dobu u kojem je bilo teško pronaći nešto dobro u svetu. Nemojte se plašiti, pročitajte Kradljivicu knjiga, Smrt je o njoj pripovedala lepo, veselo kakav je i njen duh bio. Ukradite ovu knjigu sa neke police, oduševiće vas.

CODA

(CHILD OF DEAF ADULTS)

Ova drama-mjuzikl prati život tinejdžerke Rubi, jedine osobe u porodici koja može da čuje. Jednom kada porodični ribolovački posao krene da propada, Rubi biva zaglavljena između odluke da prati svoje snove i ljubav prema muzici i straha da napusti svoje gluve roditelje i brata i prepusti im zadatak da se sami bore protiv surovog sveta. Ovo je priča o ljubavi, podršci, prihvatanju i odrastanju koja će retko koga ostaviti ravnodušnim.

THE MAN WHO LOST HIS BODY Često se pitamo zašto je toliko teško razumeti naš nervni sistem. Nakon dokumentarca The Man Who Lost His Body, shvatićete koliko su zapravo komplikovane radnje koje obavljamo svakog dana i ostaćete zadivljeni izuzetnom upornošću i snagom volje ovog čoveka. Ian Vaterman je poznat kao ,,čovek koji nema telo". Imao je devetnaest godina kada je od nepoznate bolesti pao u postelju i, naizgled, ostao nepokretan. Otkriveno je da mu je vrlo retka bolest nervnog sistema uništila neurone zadužene za dodir i za prenos informacija o propriocepciji - položaju sopstvenog tela u prostoru. Tokom godina, na sve moguće načine je pokušavao da sebe ponovo nauči da hoda, da se kreće i da dodiruje i hvata stvari. Uspeo je u tome. Bilo je nejasno kako Ianu ovo polazi za rukom, s obzirom na to da nema prirodnu, nesvesnu kontrolu nad svojim telom kao i ostali. Kasnije je otkriveno da Ian može da pokreće samo one delove tela koje može da vidi. Nekoliko godina kasnije, Džonatan Kol, neurolog, se zainteresovao za Ianov slučaj, te je krenuo sa njim u istraživanje njegove bolest, kao i čudesnog načina na koji Ian sada funkcioniše. 53


HIDDEN FIGURES Istorija ume da bude okrutna. Izvanredni događaji ostaju upamćeni, ali šta se dešava sa ljudima koji su omogućili da se oni dese? Šta je sa izumiteljima, piscima, radnicima? Da li sva imena ostaju uklesana u kamenu ili postaju još jedna senka prošlosti? Hidden Figures je film koji ovekovečava učinke tri Afroameričke matematičarke koje su radile za Nacionalnu vazduhoplovnu i svemirsku administraciju (NASA) tokom Svemirske trke - nadmetanja SAD-a i Sovjetskog Saveza u istraživanju svemira i slanja ljudi u svemir i na Mesec. U vremenu kada je segregacija dominirala Amerikom i Afroamerička rasa smatrana za ,,nižu", Ketrin Džonson, Meri Džekson i Doroti Von svim snagama se bore da dokažu koliko zapravo njihovo znanje matematike, geometrije i inženjerstva vredi. One uspevaju da se izbore sa omalovažavanjem i osvoje poštovanje svojih kolega, uspešno šaljući prve Amerikance u svemir.

RADIOAKTIVNI KOMARAC Iako smo sigurne da većina vas odavno prati ovu stranicu na društvenim mrežama, ne možemo a da vam ne preporučimo istu. Radioaktivni komarac je mesto gde ćete pročitati mnoštvo priča o ljudima i događajima za koje ste čuli, a možda niste obratili pažnju. Srce će vam možda i zaigrati kada pročitate kratke tekstove iz kulture i umetnosti, a vrlo verovatno ćete se i oduševiti kada se prisetite omiljenih junaka, filmova i serija uz podkast Ubod kulture u kome gostuju neka dobro poznata lica.

54

PESME O ŽENAMA Sigurni smo da među vama ima ljubitelja poezije, osoba koje rado zastanu da iščitaju po koju pesmu naših velikana. U nadi da ćemo vam predstaviti dragulje za koje možda niste znali, preporučujemo vam da potražite sledeća dela: Milo moje — Dušan Radović Ljubav — Mika Antić Dalida — Milan Rakić Lepota — Milan Rakić Žena — Jovan Dučić Pesma ženi — Jovan Dučić Gospođici — Aleksa Šantić Emina — Aleksa Šantić U mojoj glavi stanuješ — Stevan Raičković


SUPHA LEKSIKON

MILICA OGNJANOVIĆ MIHAJLO BOJIĆ MIHAILO SAVKOVIĆ

IME I PREZIME: Branka Divović Matović DATUM ROĐENJA: 5. januar 1989. godine 1. Omiljeni citat? „Budi dovoljno jak da pustiš ono što te čini nesrećnim i dovoljno strpljiv da sačakaš ono što zaslužuješ”. Ja se zaista ovim rukovodim, mislim da su strpljenje i smirenost najbolji čovekovi saveznici. 2. Omiljena knjiga? „Tvrđava” Meša Selimović Obožavam ovaj deo. Kad sam ga prvi put pročitala bio mi je prelep i smešan/zanimljiv u isto vreme. „O, bože nepravedni, šta ćeš još navaliti na moju glavu! Nije ni najpametnija, ni najgluplja. Toliki krivi i nekrivi prožive život neprestano zijevajući. Zašto baš mene izabra da mi nikad ne bude dosadno? I uvijek moram da rješavam nerješive zadatke, kao treći brat u priči. A volio bih da mi malo bude i dosadno, i lako, i glatko, i da mirno spavam ljetni dan do podne, i da se budim bez misli i bez muke, i da ne mislim na sutrašnji dan sa strahom.” 3. Omiljeni parfem? Lacoste (onaj srebrno-zlatni, stari). Uvek ga imam. Nežan je i diskretan, i svi iz moje bliže okoline znaju da mi je to, dugi niz godina, omiljeni poklon. 4. Omiljeni film ili serija? „Kradljivica knjiga” Preporučila mi ga je profesorica engleskog pre nekoliko godina (da gledam bez prevoda u svrhu učenja jezika) rekavši da je ta junakinja malo podseća na mene. Jako mi se dopao film. 5. Koji je Vaš skriveni talenat? Talenat za kuvanje. To je moja veza sa porodicom, kreativnost i odmor od nauke. Od nedavno imam svoj Instagram profil na kom kačim svoje recepte. 6. Omiljeno mesto koje ste posetili? Volim da putujem i volela bih da u budućnosti bude više prilika. Ali mesto koje volim je selo Tisovica u podnožju planine Javor u kom sam provodila puno vremena kao dete, a i danas cela moja porodica voli da ide tamo. Udaljeno je od grada i priroda je savršena. 7. Kako volite da započnete dan? Ustajem baš rano i volim ujutru da trčim. Bilo je dana kada sam na stadionu bila ujutu u 6, 7h. Sada je to ređe zbog obaveza, ali pravim plan da opet počnem tako. 8. Šta radite u slobodno vreme? Slobodno vreme provodim sa svojim sinom Momčilom (4 godine). Puno vremena provodimo napolju, igramo se, crtamo, bojimo i imamo mnogo drugih aktivnosti. Mnogo uživam u svemu tome. 55


9. Vaš uzor? Moj otac. On je osoba koja puno radi, izuzetan je stručnjak u svojoj oblasti, vrlo inteligentan i, pre svega, plemenit. Stvarno ga ne hvalim bez razloga. On je od dečaka koji je živeo na selu, gde je na reci napravio sam prvu vodenicu koja je mlela žito, stigao do inženjera koji je montirao najsavremeniju opremu na preko 20 aerodroma u svetu. 10. Vaš moto? Kad vidiš dobro u svemu, ono ti samo dolazi u susret. 11. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Kada sam upisivala fakultet pripremala sam prijemni ispit za Farmaceutski i za Građevinski fakultet (znam da nema baš smisla, ali sam volela matematiku, pa sa želela da studiram fakultet gde ima više matematike). Verovatno bih sad bila na nekom gradilištu sa onim zaštitnim šlemom na glavi (nekada mi se to dopadalo, ali sam ipak otišla na farmaciju). 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: 2017. godine sam se prevremno porodila (u 30. nedelji trudnoće). Svojim najvećim uspehom smatram tadašnju borbu za dete. Momčilo je imao 1450 g, ležao je u inkubatoru na Institutu za neonatologiju, a ja sam svakodnevno išla tamo i provodila vreme sa njim. Održavala sam laktaciju i Institutu za neonatologiju sam donirala 60 litara mleka. I nakon otpuštanja sa Instituta, višak mleka sam davala mamama koje nisu imale i čijoj je deci prijalo i omogućilo brži napredak i prevazilaženje zdravstvenih problema. Danas je Momčilo veliki, predivan dečak, živahan i nemiran, koji ulepšava život svojim ukućanima. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Jednom tokom studija, kada je naišao malo teži period moj dobar prijatelj mi je rekao da ne treba čekati zeleno svetlo za napredak... ako nešto ne ide, treba malo raditi, da se tako izrazim, na mišiće, a onda će to samo da krene baš onako kako treba. Nema čekanja, u redu je da nekad bude slabije, nekad bolje i najbolje! 14. Koji savet biste dali studentima? Zaista, posebnu blagonaklonost imam prema studentima. Raditi sa njima je pravi dar. Tokom vežbi imam običaj da im kažem da je važna dobra organizacija, da vreme koje su na fakultetu koriste pravilno, da prate i uče, kako bi onda imali vremena za sport, druženje, uživanje sa porodicom. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Nadovezujem se na prethodni odgovor... Mislim da ste pametni, lepo vaspitani, uspešni i dobri! Želim Vam svaki napredak u daljem radu, a ja ću sa svoje strane biti na raspolaganju za razradu budućih ideja, ukoliko bude bilo potrebno. IME I PREZIME: Brankica Filipić DATUM ROĐENJA: 02.11.1982. 1. Omiljena knjiga? Ako moram da izdvojim, trilogija 1Q84 Haruki Murakamija i priče glavnih junaka Aomame i Tenga ostavile su snažan utisak na mene. 2. Bioskop ili pozorište? Pozorište! Razmena energije i interakcija između publike i glumaca na pozornici dovodi u meni do jedne vrste zavisnosti i potrebe da često odlazim u pozorište. 3. Omiljeni sport? Trenutno uživam u časovima plivanja jer u isto vreme angažujem i telo i svoj um. 4. Omiljena pesma? “Fly me to the moon Let me play among the stars And let me see what spring is like on Jupiter and Mars In other words, hold my hand…” 56


5. Omiljeno mesto koje ste posetili? Avatar planine u Kini. Čudo prirode nestvarne lepote. 6. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Svesku i olovku da beležim svoje misli… I kremu sa zaštitnim faktorom! 7. Vaš moto? Nije sramota pasti, sramota je ne ustati. 8. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Tražila bih sreću u sadašnjem trenutku. 9. Omiljeni predmet tokom studiranja? Pored mikrobiologije, jako sam volela farmakokinetiku verovatno zato što je spoj farmacije u praksi i matematike… Matematika je bila moja velika ljubav u toku školovanja. 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Engleska. Pre 5 godina ne bi mi bila ni na listi razmišljanja. Ali, nakon studijskih boravaka u Exteru i Oxfordu, ljudi koje sam tamo upoznala čine da se u toj zemlji ne osećam kao stranac. Uvek se rado vraćam, a London je jedan od retkih gradova koje sam posetila nekoliko puta i znam da ću otići ponovo i ponovo… 11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Relax, take it easy… 12. Kad porastem biću: Aktivista humanitarne organizacije 13. Svojim najvećim uspehom smatrate: Što sam zadržala sistem vrednosti kojem su me roditelji naučili. 14. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: U životu: Sve što se novcem može nadoknaditi, nije vredno nerviranja. U karijeri: Još uvek se nadam dobrom savetu. 15. Mišljenje o vlasniku: Kreativnost, znanje i entuzijazam na delu! Pojedine brojeve sam prosledila i prijateljima koji nisu iz sveta farmacije. Vaša ocena u indeksu bila bi 10+! IME I PREZIME: Danijela Milenković DATUM ROĐENJA: 7. jun 1988. 1. Omiljeni citat? “Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.” – Jovan Dučić 2. Omiljeni film ili serija? Doktor Haus 3. Omiljeni sport? Trčanje 4. Omiljena pesma? Sia - Never Give Up 5. Omiljeno godišnje doba? Proleće 6. Omiljeno mesto koje ste posetili? Salcburg, Austrija 7. Kako volite da započnete dan? Velikom šoljom kafe. 8. Šta radite u slobodno vreme? Družim se sa porodicom i prijateljima. 9. Vaš moto? Istrajna dobrota pobeđuje loše namere. 10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Definitivno bih više putovala. 11. Omiljeni predmet tokom studiranja? Matematička statistika 12. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Pre upisa na Matematički fakultet, razmatrala sam upisivanje Farmaceutskog fakulteta. Moglo bi se reći da se farmacija i dalje bori da bude deo mog životnog poziva. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Put od hiljadu milja počinje jednim korakom. 14. Koji savet biste dali studentima? Dobra organizacija je ključ uspeha. Ima dovoljno vremena i za učenje i za zabavu. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Sve pohvale! Zahvaljujući vašem trudu i posvećenosti postoji kvalitetan časopis sa vrlo interesantnim temama. Samo tako nastavite. 57


IME I PREZIME: Dušan Ružić DATUM ROĐENJA: 29. 06. 1990. godine 1. Omiljeni citat? ,,Ako nešto želiš da uradiš pameću, onda o tome razmišljaj noću”. - Pitagora 2. Omiljeni parfem? Uvek Blue Jeans 3. Omiljeni film ili serija? Otvorena vrata 4. Koji je Vaš skriveni talenat? Ceneći mišljenje porodice i prijatelja, moj skriveni talenat bi bila gluma. 5. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Čizme, platnenu traku i flašu vode. 6. Kako volite da započnete dan? Uz muziku, čaj ili kafu i razgovor sa suprugom o nekom sledećem putovanju koje planiramo. Uglavnom i dalje maštam ujutru. 7. Šta radite u slobodno vreme? U ovom periodu, slobodno vreme najčešće koristim sa porodicom, posebno u igranju sa ćerkom Martom. 8. Vaš moto? Ne moram uvek da znam razlog. 9. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Prof. Craig Crews, zato što me od skoro prati na Twitter-u. :) Voleo bih da razgovaram sa njim o pogledima na biomimetiku. 10. Najneomiljeniji predmet tokom studiranja? Patena 11. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Engleska, imao sam priliku nekoliko puta da boravim u Norwich-u, u periodu od 2016-2018. godine, zbog izrade doktorske disertacije. Grad Norwich me uvek asocira na kreativnost, nova otkrića i podseća da okruženje i nauku mogu da gledam kroz drugačiju prizmu. 12. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Kolegu Dušana Ružića (20) bih savetovao da ide manjim koracima ka svojim ciljevima, da ima bolje osmišljen plan rada (check listu) i da se češće preispituje koji zadatak je uspešno završio. 13. Kad porastem biću: U-biću maligne ćelije novim malim molekulima koji će biti sintetisani na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. :) 14. Svojim najvećim uspehom smatrate: Porodicu. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Istakao bih da sam privilegovan što postoji značajan broj kreativnih i svestranih studenata našeg fakulteta u uredništvu časopisa SupHa. Način na koji urednici i članovi tima prikazuju inovacije u svetu farmacije i nauke treba da bude model za sve naše studente kako se radoznalost i u profesiji i u životu mogu iskoristiti na najproduktivniji način. IME I PREZIME: Jelena Petrović DATUM ROĐENJA: 4.12.1988. 1. Omiljeni citat? Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti. 2. Omiljena knjiga? Lovac na zmajeve, Šaptač 3. Bioskop ili pozorište? Volim i bioskop i pozorište i podjednako uživam u dobrom filmu i predstavi. 4. Omiljeni parfem? Burberry Her 5. Omiljena pesma? Tears in Heaven 6. Omiljeno mesto koje ste posetili? Stokholm i Trebinje 7. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Šibice, štap za pecanje i Nebojšu :) 58


8. Vaš uzor? Moji roditelji 9. Sa kojom osobom, živom ili ne, biste voleli da popijete kafu i zašto? Sa mojom bakom. 10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Ne bih poklanjala pažnju i pridavala značaj negativnim komentarima i negativnim ljudima. Više bih vremena provodila sa ljudima koje volim i češće bih ih grlila. 11. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Da ne živim u Srbiji, moj prvi izbor bi bila Švedska, kao uređena država, u kojoj je čist vazduh, netaknuta priroda, a ljudi prijatni, kulturni i predusretljivi. 12. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Ne nerviraj se zbog nebitnih stvari, uživaj u životu i opusti se! 13. Da niste odabrali oblast kojom se bavite, koji bi bio Vaš životni poziv? Veterinar 14. Koji savet biste dali studentima? Verujte u sebe i radite na sebi, znanje i sav trud koji ulažete se prepoznaju i kad-tad isplate. Uživajte u svom slobodnom vremenu, družite se, volontirajte, i pronađite nešto lepo u svakom danu :) 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Bravo! Sve pohvale za vaš trud, kreativnost, inspirativni sadržaj i zanimljive teme! IME I PREZIME: Slavica Blagojević DATUM ROĐENJA: 25. 08. 1968. 1. Omiljeni citat? „Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti, ni izgubiti, niti mi ih neko može ukrasti”. Meša Selimović 2. Omiljeni parfem? Light Blue Dolce&Gabbana 3. Omiljena pesma? „You're not from here”, Lara Fabian 4. Koji je Vaš skriveni talenat? Fotografija 5. Omiljeno mesto koje ste posetili? Kikladska ostrva (Naksos, Tinos, Siros...), zbog neverovatnog osećaja mira, neobične lepote i fascinantnih izlazaka i zalazaka Sunca. 6. Kako volite da započnete dan? Uz muziku i kafu 2u1 7. Šta radite u slobodno vreme? Ukucam naziv neke zemlje ili grada i mislima otputujem tamo, pogledam fotografije mesta na kojima nisam bila, čitam, isprobavam nove recepte. 8. Vaš moto? Ne čuvajte novac, čuvajte uspomene. 9. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Držala bih se isključivo izreke: „Nije bitno šta, nego ko ti kaže”. 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Portugalija, zbog interesantne arhitekture, kolorita, mirisa, kontrasta i srdačnosti ljudi. 11. Kad porastem biću: Fotograf putopisac 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Svoju porodicu i prijatelje, i osećaj radosti koji u meni budi nečiji osmeh i lepa reč, fotografija i sitnice koje mi znače 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Savet mog oca: „Živi tako, da kad se pogledaš u ogledalo možeš sebe i da vidiš”. 14. Koji savet biste dali studentima? Radite na sebi, menjajte se zbog sebe, ali i zbog onih koji to zaslužuju, radujte se onom što je pred vama. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Interesantan, sadržajan, profesionalan i odlično dizajniran časopis. Sve pohvale članovima redakcije na trudu, entuzijazmu i kreativnosti, samo napred u nove izdavačke pobede.

59


BPSA i TMB

BPSA tim je svoju godinu zatvorio velikim edukativnim projektom. Ove godine bio je to III Compounding event edukativnog projekta ,,Veštine izrade farmaceutskih preparata” na temu: Akne kao nezaobilazan problem današnjice: kako ih lečiti?

Teorijski deo projekta održan je 28. novembra u prepodnevnim časovima, delimično u prostorijama Farmacetuskog fakulteta, gde su predavači, zajedno sa BPSA timom za 2021. godinu, držali svoje sesije, koje su se emitovale putem Webex platforme velikom broju zainteresovanih studenata. Praktični deo, na koji smo izuzetno ponosni, jer smo kolege obukli u bele mantile i vratili ih na njihovo omiljeno mesto - u laboratorije Farmaceutskog fakulteta, održan je istog dana u popodnevnim časovima. 60

Teorijski deo obeležila su predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti farmaceutske tehnologije, kozmetologije i dermatologije. Predavači prof. dr Sonja Vesić, doc. dr Ivana Pantelić, mr ph spec. Milica Lukić i mr ph spec. Zorana Ivetić su kroz svoja izlaganja ukazali na značaj farmaceutske tehnologije, kontrole kvaliteta polaznih supstanci i finalnog farmaceutskog proizvoda namenjenog za upotrebu i pokazali studentima farmacije na koji način mogu da preopoznaju pacijente kod kojih postoji potreba za individualizacijom terapije. Praktični deo održao se u laboratorijama u sklopu Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, koja je od samog početka projekta pomagala edukativnim koordinatorima, Aleksandri Stefanović i Jovani Milošević, u realizaciji projekta.


Tokom praktičnog dela, takmičilo se 14 studenata za vredne nagrade, a svojim znanjem najbolji od njih dobio je možda i najlepšu nagradu: punu kotizaciju za NAPSer Kongres, koji se održao na Zlatiboru i na kojem je prisustvovao veliki broj naših studenata. Tim medicinskih biohemičara i prethodnih meseci bio je vredan i iznedrio III Kongres tima medicinskih biohemičara, na temu Ženski endokrinološki poremećaji 21. veka: insulinska rezistencija, PCOS, hašimoto tireoiditis. Kongres je održan 6. i 7 novembra. Teorijski deo kongresa, koji se sastojao od 4 sesije, dao nam je priliku da poslušamo predavanja nekoliko velikih imena struke i da uspemo u nečemu što nas je posebno usrećilo vratiti studente iz toplih domova u amfiteatar. Nakon prve dve sesije kongresa, održana je i panel diskusija ,,Kad porastem biću… Medicinski biohemičar!’’. Iako vidno umorni, studenti su pažljivo slušali.

Sutradan, u istom sastavu, bez izuzetaka, studenti su zaseli na svoja mesta i čekali još 2 sesije. Nakon predavanja, usledio je praktični deo kongresa, gde su kolege sa smera Farmacija – medicinska biohemija imali priliku da se oprobaju u rešavanju slučaja vezanog za odslušana predavanja. Do samog kraja, rezultat je bio neizvestan. Ipak, pronašli smo najboljeg, koji je, ruku pod ruku, sa mnogim kolegama pošao put Zlatibora na NAPSer Kongres. Kao zvezdica na sve uspehe tokom godine BPSA tima za 2021. godinu, održan je Humanitarni Novogodišnji koncert, koji je realizovan pod budnim okom NAPSer-a i u saradnji sa ostalim lokalnim kancelarijama 28. decembra. Veliki broj studenata se, u novogodišnjem raspoloženju, uvukao u odelo Deda Mraza i svojom humanošću razgalio mnoga srca. Povrh svega, svi smo se dobro zabavili i svašta novo naučili.

61


14. NAPSer Kongres Mentalno zdravlje – fraza koja se sve češće spominje, posebno u prethodne dve godine tokom pandemije COVID-19, međutim, šta zapravo predstavlja mentalno zdravlje? Da li očuvanjem i poremećajima mentalnog zdravlja treba da se bavi isključivo starija populacija, ili su ovi problemi sve češće prisutni i kod mlađih? Skorija istraživanja su pokazala da 970 miliona ljudi širom sveta ima neki oblik mentalnog poremećaja, dok godišnje 8 miliona stanovnika izgubi život usled nekog problema sa mentalnim zdravljem. Zabrinjavajući su podaci koji pokazuju da suicid predstavlja drugi vodeći uzročnik smrti kod mlađe populacije (15-29 godina), kao i da je tokom 2021. godine značajno porasla incidenca anksioznih poremećaja. Članovi Nacionalne Asocijacije Studenata Farmacije – Srbija (NAPSer) prepoznali su značaj obrađivanja jedne ovakve, sve češće prisutne teme, pa je stoga organizovan 14. NAPSer kongres: ,,Mentalno zdravlje – (Ne)vidljivi izazov današnjice!". Tokom pet dana, studenti farmacije imali su priliku da se upoznaju sa uticajima genetskih i faktora sredine na pojavu psihijatrijskih oboljenja do odraslog doba, ali i da detaljnije sagledaju različite pristupe u tretmanu shizofrenije, anksioznih poremećaja, kao i nehemijskih oblika zavisnosti (seksualni odnosi, igrice, kocka…), zahvaljujući predavanjima eminentnih predavača i stručnjaka u okviru različitih oblasti. Takođe, pošto se sve više priča o idealnom farmaceutu 21. veka, kao i ulogama koje farmaceut može da ima u tretmanu najrazličitijeg spektra oboljenja, učesnici kongresa su, između ostalog, dobili odgovore i na pitanja koji je značaj farmaceuta u tretmanu retkih bolesti, a koji u prevenciji suicida. Na koji način prisupiti pacijentima koji imaju neki od problema sa mentalnim zdravljem u apoteci? Koja je uloga farmaceuta u razvoju novih farmaceutskih oblika za tretman shizofrenije i kako dati farmaceutski oblici mogu doprineti poboljšanju adherence? Kako očuvati sopstveno mentalno zdravlje, da bismo mogli uticati pozitivno na mentalno zdravlje pacijenta? Studentima je omogućeno da usavrše komunikacione, prezentacione i druge veštine, kao i da se upoznaju sa radom inovativnih i generičkih farmaceutskih kompanija. Koje su to karakteristike individue koje su neophodne za apliciranje za odgovarajuću poziciju? Da li je svaki CV ujedno i kvalitetan i koje su to informacije koje CV treba da sadrži? Kako najlakše stići do željenih navika koje će nam pružiti najbolje moguće funkcionisanje u svakodnevnom privatnom i poslovnom životu? Odgovore na ova pitanja i različite oblike usavršavanja, studenti su dobili kroz seriju interaktivnih radionica održanih od strane vrhunskih stručnjaka. Odličan edukativni deo propraćen je zanimljivim društvenim segmentom kongresa. Učesnici su imali priliku da pokažu humanost na delu učestvujući u Humanitarnoj lutriji, ali i da demonstriraju svoju kreativnost kroz maskenbal na temu The mighty jungle, kao i Secret Santa-u. Dok kroz 2022. godinu radite na unapređenju i očuvanju vašeg mentalnog zdravlja, zahvaljujući znanjima koja ste stekli na 14. NAPSer kongresu, pozivamo vas da se tokom 2022. godine priključite svim aktivnostima NAPSer-a, kao i da obavezno ne propustite jubilarni, 15. NAPSer kongres! 62


CNIRS Ove školske godine Centar za naučnoistraživački rad studenata postao je bogatiji za čak 25 novih članova, čime je oboren dosadašnji rekord! U novembru je tim od 9 studenata CNIRS-a učestvovao na kongresu SUSFAN, organizovanom od strane Studentskog parlamenta Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kongres je održan u Studentskom odmaralištu „Palić“, gde su naše kolege slušale predavanja o različitim temama, od kojih su neke bile akademska čestitost, plagijarizam, naučna komunikacija i mentalno zdravlje tokom studiranja.

Nakon Konkursa, CNIRS je održao prvu obaveznu radionicu za studente koji žele da prezentuju svoje naučne radove na Minikongresu fakulteta ili Kongresu studenata biomedicinskih nauka Srbije. Prva radionica pod nazivom „Od hipoteze do studentskog rada: istraži i dokaži!“ je organizovana u dva termina. Prvi termin je održala asist. Ines Nikolić, a drugi termin asist. dr Uroš Pecikoza. Studenti su imali šansu da čuju nešto više o procesu izrade i pisanja naučnoistraživačkog rada i da spremnije dočekaju i sprovedu svoja istraživanja.

Sredinom zimskog semestra objavljen je i Konkurs za izradu studentskih naučnoistraživačkih radova, pri čemu je proces selekcije prošlo 38 studenata, koji su dobili priliku da sprovode istraživanja iz različitih oblasti pod mentorstvom naučnika i profesora Farmaceutskog fakulteta.

63


LAUREATI NAUČNOG FONDA „PROFESOR IVAN BERKEŠ” Godine 1997. današnje Društvo medicinskih biohemičara Srbije i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu formirali su Naučni fond „Profesor Ivan Berkeš” u čast prof. dr Ivana Berkeša, utemeljivača medicinske biohemije u Jugoslaviji. Posvećena životu i delu prof. dr Ivana Berkeša, svake godine organizuje se Godišnja naučna konferencija, u želji da se iznova podsetimo na važnost svih postignuća prof. Bekeša. Na konferenciji se prezentuju master i doktorski radovi odbranjeni u toku prethodne godine iz oblasti medicinske biohemije i srodnih nauka, a najbolji studenti koji su diplomirali na smerovima Farmacija - medicinska biohemija i Farmacija u toku prethodne školske godine bivaju nagrađeni za svoju posvećenost, rad i uspeh. U prethodnoj, 2020-2021. školskoj godini nagradu i laureate Naučnog fonda „Profesor Ivan Berkeš” dobile su Suzana Savić sa smera Farmacija - edicinska biohemija i Andrea Atanasov sa smera Farmacija. U želji da obeležimo i istaknemo njihov uspeh, u nastvaku predstavljamo laureate Naučnog fonda „Prof. Dr Ivan Berkeš” i najbolje studentkinje na smeru Farmacija - medicinska biohemija i Farmacija koje su diplomirale u toku školske 2020-2021. godine.

Andrea Atanasov, prof. dr Nada Majkić Singh, dr sc. Nataša Bogavac-Stanojević, Suzana Savić 64


SUZANA SAVIĆ Suzana Savić je rođena 13.03.1997. godine u Loznici. Osnovnu školu završila je u Malom Zvorniku kao đak generacije. U istom mestu, 2016. godine završila je gimnaziju – opšti smer. Upisala je Farmaceutski fakultet u Beogradu, smer Farmaceut – medicinski biohemičar 2016. godine, a diplomirala u junu 2021. godine. Dobitnica je nagrade Naučnog fonda ,,Profesor dr Ivan Berkeš” kao najbolji student diplomirani farmaceut – medicinski biohemičar u školskoj 2020/2021 godini. Tokom studija nagrađena je tri puta zaredom godišnjom nagradom Farmaceutskog fakulteta za najbolje studente. Za vreme studija bavila se naučno-istraživačkim radom na Katedri za Medicinsku biohemiju pod mentorstvom prof. dr Aleksandre Zeljković. Učestvovala je na XIII Mini-kongresu studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu 2021. godine na kom je prezentovala naučno-istraživački rad na temu „Uticaj primene monakolina K na efikasnost sinteze i apsorpcije holesterola”, koji je proglašen za najbolji rad iz oblasti medicinske biohemije.

ANDREA ATANASOV Andrea Atanasov rođena je 15.12.1997. godine u Beogradu. Osnovnu školu i Devetu gimnaziju „Mihailo Petrović Alas”, prirodno-matematički smer, završila je u Beogradu. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je 2016. godine, a diplomirala u septembru 2021. godine sa prosečnom ocenom 9,75. Diplomski rad pod nazivom „Fenotip CYP2C19 homozigotnih i hemizigotnih transgenih miševa u osamnaestom danu embrionalnog razvića” odbranila je na Katedri za fiziologiju. Tokom srednje škole bila je polaznik Istraživačke stanice „Petnica” na programu hemije. Dobitnica je nagrade Naučnog fonda „Profesor Ivan Berkeš” kao najbolja studentkinja na smeru Farmacija koja je diplomirala u školskoj 2020/2021 godini. Za vreme studija bila je nagrađivana nekoliko godina od strane Farmaceutskog fakulteta za postignut uspeh. Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije – Dositeja. Tokom studija bila je stipendista grada Beograda i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Učestvovala je na XIV Mini-kongresu studenata Farmaceutskog fakulteta kao autor studentskog naučno-istraživačkog rada. Doktorske akademske studije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je školske 2021/2022 godine pod mentorstvom vanr. prof. Marina Jukića. Od oktobra 2021. godine radi kao istraživač-pripravnik na Farmaceutskom fakultetu.

SUZANA SAVIĆ

ANDREA ATANASOV

Zahvaljujemo prof. dr Nadi Majkić Singh na podsticaju i podršci za pisanje ovog članka, kao i na ustupljenom materijalu.

65


Beograd, Ana Grgur

Beograd, Danijela Kostić

Beograd, Marko Ristić

Beograd, Jana Maksić

Bjeljina, Marija Koprivica

Kruševac, Miona Jovanović

Loznica, Ana Perić

Miljakovac, Jelena Grahovac

Mladenovac, Bojana Lazić

Požarevac, Nađa Spajić

Sombor, Kristina Licinger

Velika Plana, Ana Čičić

Vračar, Nataša Đorđević

Vrčin, Nina Rajić

Vršac, Aleksandar Korać

Vidikovac, Tamara Milosavljević

Fotografijom kroz kraj Zemun, Anđela Petković

66


Časopis SupHa na dlanu Više o nama i našem radu možete pronaći na društvenim mrežama:

Instagram: @supha___ Facebook: SupHa



Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.