SupHa 10 by SupHa

ISSN 2466-4472

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #10 :: Mart 2021.

SupHa Broj 10, mart 2021. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jelena Branković Teodora Tea Antić Dizajn i uređenje časopisa: Aleksandar Stojković Nenad Popović Aleksandar Lazarević Autori tekstova: Aleksandra Ilić Aleksandra Marković Anja Petković Emilija Popov Jana Pejović Jasmina Timić Jelena Branković Katarina Jevremović Lana Pejić Marija Paunović Mihailo Savković Mihajlo Bojić Milica Marković Milica Ognjanović Milica Tadić Milica Vukajlović Milica Zlatanović Nađa Petrović Nikola Bošković Teodora Tea Antić Zorica Lučanović Lektori: Katarina Sićović Mihajlo Bojić

Uvodna reč urednika

Dragi čitaoci, bivši i sadašnji studenti, kolege i profesori, Veliko nam je zadovoljstvo da vam se obratimo ispred cele redakcije i predstavimo vam deseti broj studentskog časopisa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu „SupHa“. Bila je velika čast i pravo uživanje raditi rame uz rame sa vrednom redakcijom časopisa kako bismo sa vama podelile neke od najzanimljivijih i jednako poučnih tema iz široke palete interesa naših kolega. Iskoristile bismo ovu priliku da pohvalimo i istaknemo marljiv i predan rad studenata u stvaranju ne samo još jednog broja časopisa, već i u zalaganju za svakodnevno deljenje interesantnog sadržaja na društvenim mrežama našeg časopisa. Nadamo se da ste, u vremenu kada je malo teže zadržati osmeh na licu, pronašli nešto po vašem ukusu i naučili po koju novu činjenicu. Dodatno, želele bismo da se zahvalimo svim profesorima, studentima i kolegama koji pomno prate i podržavaju naš rad. Posebnu zahvalnost posvećujemo i upravi fakulteta bez koje ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Kao i do sada, očekuju vas sveže i marljivo pripremljene priče iz oblasti nauke i zdravstva, ali i uvek rado očekivane kulture i zabave. Poseban deo posvećen je upoznavanju istaknutih kolega iz različitih sfera farmacije, ali i radu studentskih organizacija koje uvek toplo dočekuju zainteresovane studente. Još jednom vas podsećamo da je u svaki članak utkano puno ljubavi i želje da se izazove varnica inspiracije i podstakne na izlazak iz zone komfora i potragu za novim ciljevima. Ukoliko uživate u prelistavanju našeg časopisa, volite da pišete ili pak sreću pronalazite u kreiranju vizuelnih radova, toplo vas pozivamo da se priključite radu naše redakcije. Časopis izlazi dva puta godišnje, jedanput u semestru. Sve pohvale, kritike i predlozi su dobrodošli i možete ih slati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs. Želimo vam puno uspeha i sreće u predstojećem semestru. Ostanite zdravi i mislite na ljude oko sebe.

supHa tim

Glavne urednice, Teodora Tea Antić i Jelena Branković

Aleksandar Stojković Aleksandar Lazarević Nenad Popović

Katarina Sićović

Mihajlo Bojić

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa: JP Službeni glasnik Jovana Ristića 1, Beograd

Milica Ognjanovic

Milica Tadić

Katarina Jevremović

Emilija Popov

Nađa Petrović

Naslovna strana: watergrades.com Kontakt: casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs

Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Anja Petković

Nikola Bošković Milica Zlatanović Zorica Lučanović Aleksandra Marković

Aleksandra Ilić Milica Vukajlović Marija Paunović Mihailo Savković

Lana Pejić

Jana Pejović

U ovom broju Nauka

Zašto i kako sanjamo?___________________________________________2 Neuroni ogledala____________________________________________4 2. deo: Inovacije koje spašavaju ljudske živote i kvalitet života________6

Informacije iz sveta farmacije

Burnout medicinskih radnika tokom pandemije COVID-19 __________ 8 Farmakogenetika rezustencije na aspirin________________________10 Studije farmacije u Francuskoj_________________________________13

Intervjui

Spec. farm. Nada Davidovac___________________________________15 Mag. farm. Ivana Čukanović __________________________________18 Mag. farm. Ana Jezdimirović__________________________________20

Zdravlje

Situs inversus — ,,čovek koji živi u ogledalu”______________________24 O našim podstanarima (it’s a microbial world)_____________________26 Surutka — eliksir zdravlja _____________________________________30 Lekovitost u prozračnim laticama______________________________33

Kultura

Ser David Atenboro — Život na našoj planeti ____________________35 Ljubav po sebi je greh: da li je život u grehu lakši od života bez ljubavi?__38 Nekada malo znamo, a mnogo pretpostavljamo _______________40 Uticaj kulture na društvo _____________________________________42

Zabava

HNMI — Vukašin Pavićević ___________________________________44 SUPHA Leksikon___________________________________________46 Farmujmo! ________________________________________________50

Studentski Život

BPSA i TMB-BPSA _________________________________________51 Sportsko društvo____________________________________________53 CNIRS ___________________________________________________55 PharmArt_________________________________________________56 Početak — eto šta je na kraju__________________________________58

ⓃⒶⓊⓀⒶ ⓃⒶⓊⓀⒶ

Zašto i kako

sanjamo? Kada je reč o snovima, često smo skloni njihovo značenje posmatrati kroz psihoanalitičke interpretacije. Međutim, koja je fiziološka osnova njihovog nastanka?

novi predstavljaju mentalnu aktivnost koju prati skup ideja, slika, senzacija i emocija koji se nevoljno javljaju u toku određenih faza sna. Proces spavanja se odvija kroz nekoliko ciklusa, a svaki ciklus se sastoji od non-REM i REM faze (REM od engl. rapid eye movement – brzi pokreti očnih jabučica). U non-REM fazi usporavaju se vitalni procesi poput disanja i rada srca, relaksira se skeletna muskulatura, a spavanje se produbljuje. S druge strane u REM fazi, koja se javlja otprilike nakon 90 minuta od uspavljivanja i koja je karakteristična po specifičnim pokretima očne jabučice, dolazi do pojačane mentalne aktivnosti, to jest procesa sanjanja.

Prema psihoanalitičkom modelu ličnosti Sigmunda Frojda, poznatog austrijskog psihoanalitičara 19. i 20. veka, snovi predstavljaju vizuelizaciju naših nesvesnih želja, misli i namera. Smatra se da REM faza nije jedina odgovorna za nastajanje snova, ali istraživanja su pokazala da ljudi koji se bude tokom ove faze imaju veću sposobnost da ih se sete i opišu njihov sadržaj. Većinu slika uma u budnom stanju stvara lateralni prefrontalni korteks koji formira nove kombinacije već postojećih informacija, a koja su u vezi sa čulima. Međutim, kako je utvrđeno da kod ljudi čiji je prefrontalni korteks oštećen i dalje postoji neometani proces

sanjanja, zaključuje se da on esencijalno ne utiče na pojavu vizuelnih slika u toku spavanja. Jedna od najistaknutijih teorija sanjanja s aspekta fiziologije je aktivacijsko-sintetska teorija koja je nastala radom Alana Hobsona i Roberta Mekarlija, američkih psihijatara i profesora na Harvardu 1977. godine. Talasi moždane aktivnosti u budnom stanju su slični onima u REM fazi sna, ali u REM fazi se javljaju još i talasi veli-

ⓃⒶⓊⓀⒶ ⓃⒶⓊⓀⒶ

Slepi ljudi takođe imaju mogućnost sanjanja, ali su njihovi čulni doživljaji u snu najčešće auditivni. poreklom iz hipokampusa koji je zadužen za pamćenje, ali i iz amigdala koje su skladište emocionalne memorije , u više nervne centre. Oni teže da ta iskustva dovedu u vezu, ali pošto je to vrlo često nemoguće, stvara se iracionalan sadržaj koji predstavlja naše snove.

snovima, sa dozom negativnih emocija i neprijatnih slika. S obzirom na to da je mozak i dalje zagonetan pojam u nauci, ova tema je i dalje otvorena za istraživanja, a vreme će pokazati da li će se izroditi neke nove teorije procesa sanjanja.

Imajući u vidu da je vizuelna Lana Pejić memorija pretežno dominankih amplituda koji nastaju u tna jer je vid glavni senzorni Literatura: holinergičkim jezgrima ponsa kanal kod ljudi, jasno je zašto 1. Nir Y, Tononi G. Dreaming and i putuju preko lateralnog ge- su snovi vizuelne prirode. the brain: from phenomenology nikulatnog jedra talamusa do Svakako, sadržaji snova poka- to neurophysiology. Trends Cogn okcipitalnog režnja. Ovi tala- zuju kako interindividualne, Sci. 2010 Feb;14(2):88-100. doi: si se nazivaju ponto-geniku- tako i intraindividualne razli- 10.1016/j.tics.2009.12.001. Epub lo-okciptalni šiljci i za vreme ke, te je njihova obrada neod- 2010 Jan 14. PMID: 20079677; njihovog trajanja nastaju brzi vojiva od trenutnog psihološ- PMCID: PMC2814941. 2. Eiser AS. Physiology and psypokreti očne jabučice (rapid kog statusa osobe. chology of dreams. Semin Neueye movement). Njima se tarol. 2005 Mar;25(1):97-105. doi: kođe prenosi mnoštvo infor- Anksioznost, depresija i stra- 10.1055/s-2005-867078. PMID: macija vezanih za naša pret- hovi češće će uzrokovati po- 15798942. hodna iskustva, prevashodno javu neželjenog kontenta u

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Neuroni ogledala Tokom devedesetih godina prošlog veka, italijanski naučnik Đakomo Ricolati je sa svojim timom otkrio da se u mozgu majmuna aktiviraju određeni neuroni kada majmun izvodi neki pokret, ali da se isti neuroni aktiviraju, na isti način i

a razvojem tehnologija u neuronauci utvrđeno je postojanje mreže ovih neurona i kod ljudi, a koji su danas poznati kao neuroni ogledala (engl. mirror neuron, MN).

vanje namera omogućava nam da bolje razmemo svoje postupke, ali i da reagujemo na postupke, pokrete i osećanja ljudi oko nas i, najzad, pokažemo saosećanje.

među ostalim ljudima one koje su nam slični, odnosno da ljudi doživaljvaju osećanja drugih „aktiviranjem“ istih osećanja kod

Ovi neuroni se smatraju posebnom grupom neurona, koja ima mogućnost da se aktivira i prilikom izvođenja neke radnje/ pokreta i prilikom posmatranja druge osobe koja izvodi istu ili sličnu radnju. Jedna od uloga neurona ogledala je njihova povezanost sa složenim misaonim procesom koji se naziva razmevanje namere – zahavaljujući neuronima ogledala ukoliko posmatramo neku radnju (šta će neko učiniti), moguće je da razumemo nameru te radnje (zašto se ona dešava) i kakve su njene posledice i naj-

„Mi smo društvena bića. Naše preživljavanje zavisi od našeg razumevanja postupaka, namera i emocija drugih. Neuroni ogledala nam omogućavaju da razumemo um drugih ljudi, ne samo putem konceptualnog razumevanja, već kroz imitaciju. Osećanjem, ne razmišljanjem.“ – Đ. Ricolati zad, ukoliko razmemo nameru neke radnje (pokret, ponašanje), možemo da je oponašamo. Zbog svega ovoga smatra se da neuroni ogledala imaju ulogu u učenju govora i učenju putem imitacije (po modelu). Međutim, naše razume-

Vitorio Galeze, profesor psihobiologije na Univerzitetu u Parmi u Italiji i jedan od naučnika koji je proučavao uloge neurona ogledala u empatiji, ostavio je hipotezu da mi kao ljudi prepoznajemo

sebe. Stoga danas prva asocijacija pri pokušaju razmevanja razvoja empatije kod ljudi jesu upravo neuroni ogledala. Jedan od razloga zašto se smejemo kada čujemo da se neko oko nas smeje i zašto tugujemo kad vidimo da neko plače jeste aktivacija neurona ogledala. Međutim, kako naučnici navode, verovatno je da ne postoji biološka predispozicija da automatski ispoljimo empatiju prema drugima. Umesto toga, verovatnije je da je ispoljavanje empatije povezano sa ranim naučenim iskustvima, kulturom i socijalizacijom. Tako je zapaženo da je interakcija

između roditelja i deteta od značaja za razvoj empatije – u najranijim godinama se nalazi osnova za razvoj. Ulogu neurona ogledala moguće je uočiti ukoliko postoji postpartalna depresija kod majke. U tom slučaju beba u najranijem periodu posmatra „tužno“ lice majke, potom počinje da oponaša tužan izraz lica, pa najzad beba takođe može osetiti tugu. Mimika lica i pokreti, kao i način na koji izgovaramo reči utiču na našu percepciju osećanja drugih ljudi, ali i direktno na naša. Kod ljudi neprijatan miris može izazvati osećaj gađenja, pri čemu se aktviraju neuroni insule, ali se oni aktiviraju i ukoliko samo vidimo osobu čiji je izraz lica izazvan gađenjem. Ovi podaci nam ukazuju da insula sadrži populaciju neurona, neurone ogledala, koji se aktiviraju ukoliko osećamo gađenje, ali i ukoliko samo uočimo gađenje kod drugih. S obzirom na to da se insula karakteriše povezanošću sa auditivnim, somatosenzornim i premotornim područjima mozga, na sličan način se ispoljava i saosećanje ukoliko posmatramo osobu koja tuguje ili se raduje. Neka istraživanja pokazuju da aktivacija neurona ogledala može biti povezana sa patofiziologijom psihijatrijskih stanja koja se karakterišu socijalnim kognitivnim deficitom, a neki od primera su

ⓃⒶⓊⓀⒶ

tivnih simptoma sa abnormalnošću u mreži neurona ogledala, gde postoji abnormalnost povezanosti dva ključna regiona neurona ogledala u mozgu. Iako je veliki broj naučnih radova napisan tokom više od dvadeset godina od otkrića postojanja neurona ogledala, njihovo funkcionisanje i način na koji utiču na razvoj ljudi, ali i tačna povezanost sa oboljenjima poput autizma ili šizofrenije još uvek nije najjasnija. Imajući u vidu da nije moguće proučavati pojedinačne

Empatija — mi se ogledamo jedni u drugima. autizam i šizofrenija. Rezultati tih istraživanja su pokazali da tokom posmatranja i imitiranja kod obolelih od autizma nije pokazana aktivacija neurona ogledala u pojedinim regionima mozga važnim za socijalne interakcije, dok kada je u pitanju šizofenija, pretpostavlja se da postoji povezanost nega-

neurone, većina dokaza o njihovoj ulozi dobijena je indirektno. Ipak, iako još uvek postoji mnogo nepoznanica u vezi sa neuronima ogledala, njihovo postojanje i dalje izaziva fasciniranost, a dalja istraživanja pokazaće nam kakva je i kolika važnost ovih neurona. Milica Ognjanović

Reference za dalje čitanje: 1. Lamm C, Majdandžić J. The role of shared neural activations, mirror neurons, and morality in empathy--a critical comment. Neurosci Res. 2015 Jan;90:15-24. doi: 10.1016/j.neures.2014.10.008. Epub 2014 Oct 20. PMID: 25455743. 2. Jeon H, Lee SH. From Neurons to Social Beings: Short Review of the Mirror Neuron System Research and Its Socio-Psychological and Psychiatric Implications. Clin Psychopharmacol Neurosci. 2018;16(1):1831. doi:10.9758/cpn.2018.16.1.18 3. Acharya S, Shukla S. Mirror neurons: Enigma of the metaphysical modular brain. J Nat Sci Biol Med. 2012;3(2):118-124. doi:10.4103/0976-9668.101878 4. Adi Jaffe Ph.D. - A Look in the Mirror Neuron: Empathy and Addiction, Psychology Today (https:// w w w.psycholog ytoday.com/us/ blog/all-about-addiction/201907/ look-in-the-mirror-neuron-empathy-and-addiction, poslednji put pristupljeno 13.2.2021).

ⓃⒶⓊⓀⒶ

2.deo: Inovacije koje spašavaju ljudske živote i poboljšavaju kvalitet života

Ovaj prikaz inovativnih terapija počećemo vešću sa početka februara 2021, kada je FDA odobrila Breyanzi (lisocabtagene maraleucel) – CAR (CD19 directed chimeric antigen receptor) T-cell terapiju, indikovanu za lečenje odraslih pacijenata sa relapsnim ili refraktarnim difuznim krupnoćelijskim B limfomom (DLBCL), što je najčešći tip non-Hodžkinovog limfoma, koji je izuzetno progresivan. Stručnjaci očekuju da će Breyanzi, individualnim pristupom lečenju, ne samo produžiti život nego pružiti i izlečenje. Ovo predstavlja treću odobrenu terapiju u grupi CAR T-cell metoda, a jedna od njih je i terapija Kymriah (tisagenlecleucel), o kojoj je bilo reči u prvom tekstu.

odinu dana ranije, u februaru 2020. godine farmaceutska kompanija Novartis saopštava da je odobren asciminib (STAMP inhibitor), specijalno dizajniran za ABL miristoil-vezujući džep (STAMP), za tretman pacijenata sa Filadelfija hromozom-pozitivnom hroničnom mijeloidnom leukemijom u hroničnoj fazi (Ph+ CML in CP), koji su prethodno primali dva ili više inhibitora tirozin kinaze. Takođe, indikovan je i odobren za Ph+ hroničnu mijeloidnu leukemiju u hroničnoj fazi sa T315I mutacijom.1

organizmu, pokazano je u decembru 2020. godine kada je potvrđen sinergistički efekat GLP-1 (glucagon-like peptid) agonista, koji su već široko u upotrebi kod dijabetesa melitusa tip 2, i leka MS-275, člana familije lekova „klasa 1 HDAC inhibitora“ koja je u istraživanju za lečenje kancera, na pankreasne beta ćelije miša. Uočen je niži nivo glukoze natašte nego što to postiže sam GLP-1 agonista, kao i efikasnija kontrola telesne težine, koja , kada je povećana, predstavlja značajan faktor u patogenezi dijabetesa melitusa tip 2, ali i njegovih aterosklerotskih komplikacija.

Značaj terapije ascinimibom ogleda se u činjenici da se do sada rezistencija ili intolerancija javljala uprkos ogromnim naprecima u lečenju ove bolesti u poslednjih nekoliko decenija.

Sa samo par preostalih terapijskih opcija, pacijenti u kasnijim fazama lečenja bili su u mnogo većoj opasnosti od progresije bolesti. Da kombinacija postojećeg leka i leka koji je u procesu istraživanja, primarno indikovanog za drugu vrstu oboljenja, može dati potencijalno sjajne rezultate i u humanom

Jedno veoma važno saznanje saopšteno je početkom januara 2021. u renomiranom i referentnom časopisu „Science“ – neinflamatorna informaciona RNK vakcina daje pozitivne efekte u lečenju eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa. Naime, radi se o sistemskom dopre-

ⓃⒶⓊⓀⒶ manju nanočestično-formulisane 1 metilpseudouridino-modifikovane informacione RNK (m1Ψ mRNA) koja kodira autoantigene koji su usko povezani sa uzrocima ovog oboljenja i to rezultira prezentacijom antigena na CD11c+ antigen-prezentujućim ćelijama u slezini, ali u odsustvu kostimulatornih signala. Na nekoliko mišjih modela, ovakav tretman uspeo je da suprimira multiplu sklerozu (MS), tako što je redukovao efektorske T-ćelije i stimulisao razvoj populacije regulatornih T-ćelija (Treg cell) koje izvršavaju snažnu imunosupresiju, što je neophodno za terapiju oboljenja indukovanog srodnim i nesrodnim autoantigenima. Takođe, primetnim pomacima u terapiji multiple skleroze doprinela su i humanizovana monoklonska antitela. Natalizumab, anti-VLA-4 antitelo koje sprečava kretanje B i T-limfocita iz krvotoka kroz krvno-moždanu barijeru u centralni nervni sistem (CNS) i na taj način sprečava jedan od ključnih inicijalnih procesa u imunopatogenetskoj kaskadi multiple skleroze, indikovan je kod visoko aktivne relapsne multiple skleroze, i to kod bolesnika koji nisu dobro odgovorili na dostupnu terapiju prve linije.2 3Njegova primena je nažalost, zbog veoma ozbiljnih

od dela sveta, krajem 2017. i početkom 2018. godine, koja takođe uzrokuje apoptozu i depleciju B- i T- limfocita, ali drugačijim mehanizmom – tako što dovodi do nagomilovanja toksičnih deoksiadenozin nukleotida u limfocitima. Indikovan je takođe za visoko aktivnu relapsnu MS.

Uvođenjem natalizumaba po prvi put je pokazano da jedan lek ima značajan uticaj na smanjenje neurološkog deficita, a ne samo na usporenje ili zaustavljanje njegove progresije.

Ovakvi napreci u istraživanjima pri institutima, univerzitetima i u farmaceutskoj industriji šalju jasnu poruku – multipla skleroza se može zaustaviti i zato je zaista neophodno da svi pacijenti u Republici Srbiji koji boluju od ove agresivne i iscrpljujuće bolesti imaju pravo na što raniju, adekvatnu i personalizovanu terapiju jer rešenja, koja bi im omogućila kvalitetan i aktivan život, postoje. Početkom februara 2021. godine objavljena je vest koja bi mogla značajno da poboljša dosadašnju borbu sa oboljenjem COVID-19: monoklonska antitela bamlanivimab (LY-CoV555) i etesevimab (LY-CoV016) kompanije Eli Lilly, primenjena zajedno, odobrena su za hitnu upotrebu u tretmanu blažeg do srednje teškog

Alemtuzumab je prvi lek koji dovodi do imunske rekonstitucije – vezuje se za CD52 receptor na T- i B-limfocitima i na taj način dovodi do njihovog uništenja, ali potom dovodi do njihove repopulacije i to novom regulatornom lozom limfocita, a ne autoreaktivnom. 3

potencijalnih neželjenih efekata, veoma ograničena, tako da se ovaj lek primenjuje samo kod osoba sa visoko aktivnom multiplom sklerozom, kao i prethodno navedeni lek natalizumab. Selektivnu imunsku rekonstituciju indukuje i prva oralna terapija – antimetabolit Mavenclad (kladribin), registrovana, u zavisnosti

sada skoro svaki stanovnik sveta svedoči životnoj važnosti inovativnih terapija. Proteklih meseci polagana su ogromna očekivanja u predan rad naučnika i istraživača farmaceutskih kompanija, istraživačkih centara i univerziteta širom sveta, što je i ispunjeno, ali ne treba da zaboravimo da upravo

oblika COVID-19 kod pacijenata koji su pod visokim rizikom da razviju tešku kliničku sliku, dok je bamlanivimab, primenjen sam kod pacijenata sa relativno blažom kliničkom slikom, već smanjio broj hospitalizacija. U godini za nama neophodnost novih otkrića u farmaciji i medicini postala je još očiglednija i

zahvaljujući naporima koje kontinuirano ulažu, mnoge bolesti više nisu neizlečive, sa snažnom verom, potkrepljenom činjenicama, da će se to nastaviti i u budućnosti. Nađa Petrović Literatura: 1. https://www.thepharmaletter.com/ article/fda-approves-breyanzi-new-treatment-for-b-cell-lymphoma 2. https://www.novartis.com/news/media-releases/novartis-receives-fda-breakthrough-therapy-designations-investigational-stamp-inhibitor-asciminib-abl001-chronic-myeloid-leukemia 3. Shilpak Bele, Shravan Babu Girada, Aramita Ray, Abhishek Gupta, Srinivas Oruganti, Phanithi Prakash Babu, Rahul SR Rayalla, Shashi Vardhan Kalivendi, Ahamed Ibrahim, Vishwajeet Puri, Venkateswar Adalla, Madhumohan R Katika, Richard DiMarchi, Prasenjit Mitra. MS275, a class 1 histone deacetylase inhibitor augments glucagon-like peptide-1 receptor agonism to improve glycemic control and reduce obesity in diet-induced obese mice. eLife, 2020; 9 DOI: 10.7554/eLife.52212 4. A noninflammatory mRNA vaccine for treatment of experimental autoimmune encephalomyelitis, Science 08 Jan 2021: Vol. 371, Issue 6525, pp. 145-153, DOI: 10.1126/science.aay3638 5. https://multiplaskleroza.org.rs/terapija/ 6. https://www.merckgroup.com/press-releases/2018/feb/en/mavenclad-receives-first-approval-in-latin-america-en. pdf 7. https://investor.lilly.com/news-releases/news-release-details/lillys-bamlanivimab-ly-cov555-administered-etesevimab-ly-cov016

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Burnout medicinskih radnika tokom pandemije COVID-19

urnout sindrom definiše se kao stanje fizičke, emotivne i mentalne iscrpljenosti koje je rezultat produžene izloženosti različitim stresorima na poslu. Njegova tri glavna činioca su: emotivna iscrpljenost, depersonalizacija i smanjen osećaj ličnog postignuća.

Zastupljeniji je u dinamičnim, zahtevnim okruženjima poput onih u kojima se svakodnevno nalaze medicinski radnici. Faktori rizika za razvoj ovog sindroma mogu se podeliti u sedam kategorija: veliki obim posla, nedostatak kontrole na radnom mestu, deficit priznanja ili nagrade, manjak sistema socijalne podrške, nepravednost i nejednakost na radnom mestu, inkompatibilne vrednosti individue i organizacije i neslaganje ličnosti osobe i radnog okruženja.

urnout zdravstvenih radnika gorući je problem koji ne ostavlja posledice samo na njih same, već negativno utiče i na njihove porodice, kolege i pacijente.

Uticaj pandemije COVID-19 na mentalno zdravlje medicinskog osoblja tek počinje da se sagle-

dava i istražuje, ali na osnovu trenutnih podataka pretpostavlja se da poprima ogromne razmere. Uzroci sindroma se ne mogu ograničiti samo na povećan obim posla, već takođe uključuju i zabrinutost medicinskih profesionalaca da bi se mogli zaraziti, a posle i potencijalno preneti bolest svojim najbližima, kao i rad sa novim protokolima sklonim čestim promenama usled stalnog priliva novih informacija. Zatim, prisutne su i poteškoće u nabavljanju zaštitne opreme, svakodnevna okruženost velikim brojem pacijenata koji su veoma bolesni i čije se stanje brzo pogoršava, a izvor stresa definitivno predstavlja i nega kolega koji su se takođe razboleli. Pandemija je pogoršala postojeće stresore i izazvala nove u zdravstvenim sistemima, u kojima je burnout medicinskih rad-

nika već bio epidemija za sebe. Poznato je da medicinski radnici sa burnout sindromom pokazuju manji profesionalni performans, veću verovatnoću od pravljenja medicinskih grešaka, češća neplanirana odsustva, manju posvećenost poslu i poslodavcu i veću ličnu patnju i nezadovoljstvo. Oni duže vreme doživljavaju visoke nivoe simptoma anksioznosti i depresije i posttraumatskog stresa. Nedovoljno podataka o toku bolesti i načinima lečenja još neki su od faktora koji doprinose razvoju ovog sindroma. Verovatnoća oboljevanja od različitih bolesti poput hipertenzije, razvoja poremećaja gastrointestinalnog trakta i insomnije, takođe je povećana.

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Viši nivo emotivne iscrpljenosti primećen je kod medicinskih sestara u odnosu na doktore, dok je viši nivo depersonalizacije i smanjen osećaj ličnog postignuća uočen kod doktora. Emotivna iscrpljenost dovodi do gubitka pređašnjeg entuzijazma vezanog za posao, dok se depersonalizacija manifestuje kao nemogućnost povezivanja sa ljudima oko sebe na emotivnom nivou. Što se tiče farmaceuta, neka istraživanja ukazuju na to da su oni zaposleni u apotekama pod većim rizikom da dožive burnout od ostalih. S druge strane, protektivnim faktorima za razvoj burnout sindroma smatraju se prilagodljivost, samopouzdanje i prisustvo socijalne podrške, smanjujući stres i anksioznost. Pored toga, hobiji, fizička aktivnost i kratki izleti takođe imaju povoljan uticaj. Nažalost, stigma od traženja psihološke pomoći postoji među zdravstvenim radnicima skoro koliko i među širom populacijom. Istraživanja koja bi kvantifikovala uticaj burnout sindroma na kvalitet nege i bezbednost pacijenata i dalje su nedovoljno zastupljena. Ove studije su imperativ da bismo u potpunosti utvrdili koji faktori doprinose sindromu, prepoznali sve delove problema i napravili strategije koje bi dovele do pozitivnih promena. Uprkos sveprisutnom strahu da svet

ktuelna iskustva medicinskog osoblja koja imamo priliku da čujemo nedvosmisleno nam govore da ima razloga za brigu o njihovom zdravlju i uticaju njegovog manjka na kvalitet nege pacijenata. nakon pandemije COVID-19 više neće biti isti, moramo imati u vidu i drugu stranu novčića i imati razumevanja i za medicinske radnike i otežane okolnosti pod kojima već dugo vremena rade. Oni daju sve od sebe da sačuvaju zdravlje ogromnog broja pacijenata, često zanemaruju svoje potrebe i zdravlje da bi pomogli drugima i svakodnevno funkcionišu pod nezamislivim pritiskom jer, za razliku od većine drugih zanimanja, njihove greške se ne praštaju.

Većina populacije nije spremna na takvu vrstu odgovornosti i zato moramo biti zahvalni na ljudima koji jesu i koji veći deo života posvećuju brizi o pacijentima i učenju koje, zbog prirode posla, ne staje sa završetkom formalnog obrazovanja, već se konstantno odvija. Zdravstveni radnici su razlog značajno dužeg životnog veka čoveka, boljeg kvaliteta života, kraćeg trajanja, pa čak i iskorenjenosti određenih bolesti. Zdravstveni radnici su naši superheroji i njihova dobrobit trebalo bi da bude prioritet, jer to indirektno ima pozitivne efekte na svakog člana našeg društva. Marija Paunović

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Farmakogenetika rezistencije na aspirin

cetilsalicilna kiselina (engl. skr. ASA) poznatija kao aspirin, postala je jedan od najčešće korišćenih nesteroidnih antiinflamantornih lekova (engl. skr. NSAID). ASA deluje ireverzibilnom inhibicijom enzima ciklooksigenaze (engl. skr. COX). Dejstvo COX enzima, koji postoji u dva izoenzimska oblika, COX-1 i COX-2, pokreće biosintezu prostaglandina – važnih komponenti u inflamatornom procesu. Pored antiinflamatornog dejstva, aspirin inhibira agregaciju trombocita i jedan od njegovih glavnih kliničkih značaja jeste u terapiji infarkta miokarda. U fiziološkom stanju vrši se konstitutivna ekspresija COX-1 u većini tkiva, katališući konverziju arahidonske kiseline (engl. skr. AA) u prostaglandine G2 i H2, respektivno. Radom tromboksan sintaze, prostaglandini se konvertuju u tromboksan A2 (engl. skr. TXA2) koji predstavlja vazokonstriktor i vrlo moćan aktivator agregacije trombocita. Međutim, ekspresija COX-2 se vrši pri inflamatornim stimulusima dovodeći do konverzije arahidonske kiseline u prostaglandine I2 i E2 koji su važni medijatori pireksije, inflamatornih stanja i dovode se u asocijaciju sa mehanizmom bola.

Slika: Hemijska forumula aspirina

Mehanizmom rada, aspirin dovodi do acetilacije bočnih lanaca serina u pozicijama 529 i 516 COX-1 i COX-2 proteina, respektivno, ergo dolazi do enzimske inhibicije i do ometanja njihove uloge. Usled nemogućnosti konvertovanja AA u TXA2, dolazi do supresije agregacije trombocita. Međutim, kod jednog dela populacije doći će do nepovoljnih aterotrombotskih manifestacija. Zato je od velikog interesa istraživanje povezanosti ovih okolnosti sa laboratorijskim dokazom slabijeg antitrombocitnog dejstva acetilsalicilne kiseline, što do-

vodi do koncepta nastanka takozvane rezistencije na aspirin. Pod terminom aspirinska rezistencija podrazumeva se pojava nedovoljnog antitrombocitnog dejstva merenog testovima funkcije trombocita.

U užem smislu, podrazumeva se nemogućnost adekvatne blokade COX-1 i sinteze TXA2. Usled nepostojanja adekvatne definicije ovog problema, u literaturi se javlja učestalost aspirinske rezistencije sa znatnom varijacijom (5–60%). Uprkos postojanju nekoliko laboratorijskih testova, nijedan od njih se ne može smatrati visoko specifičnim i doslednim. Zato učestalost od 5% srećemo primenom optičke agregometrije sa dodatkom arahidonske kiseline koja meri optičku gustinu kroz suspenziju plazme bogate trombocitima kao odgovor na klasične agoniste, dok se učestalost od 60% sreće

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

kod PFA-100® metode koja nije aspirin-specifičan test, koji radi po principu adhezije i agregacije trombocita sa visokim smicanjem tokom formiranja čepa. Iako nam još uvek nije poznat precizan mehanizam koji dovodi do rezistencije na aspirin, veruje se da na etiologiju ovog problema utiče više parametara. Iz tog razloga predložene su različite hipoteze koje se dovode u korelaciju sa individualnim neodgovaranjem na aspirin.

armakogenetika je polje istraživanja koje se bavi proučavanjem interakcije određenih gena i uticaja njihove ekspresije na lekove i njihovo dejstvo. Dugoročni ciljevi farmakogenetike jesu optimalno remodelovanje terapije detekcijom farmakogenomskih markera kod pacijenata i individualizacije terapije za pacijente koji nose farmakogenetički relevantne varijante.

Sve više studija dokazuje da na osetljivost na aspirin mogu uticati polimorfizmi i to jednonukleotidni polimorfizmi (engl. skr. SNP). Jednonukleotidni polimorfizam predstavlja pojavu zamene mesta jednog

nukleotida nekim drugim nukleotidom. Različite studije ispituju zajedničke genske varijante različitih osoba kako bi se utvrdilo da li neka varijanta može da se dovede u korelaciju sa datom osobinom i zaključeno je da postoji nekoliko gena koji su u različitim istraživanjima i literaturi zabeleženi kao povezani sa niskim ili čak nepostojanim odgovorom na aspirin.

PTGS1 Genetička varijabilnost gena PTGS1, koji kodira COX-1 enzim, od velikog je značaja usled njegove pretežne uloge u mehanizmu delovanja aspirina. Postojanje ikakvog SNP oblika u ovom genu može uticati na aktivnost i količinu enzima i na taj način uticati na interakciju sa aspirinom. Specifične varijacije u ovom genu regulišu arhidonsko-zavisnu indukovanu proizvodnju tromboksana i agregaciju trombocita, pa na taj način utiču na efikasnost samog aspirina. Ukoliko ove varijacije utiču na povećanu aktivnost COX-1 enzima, mogu da doprinesu niskom ili nepostojanom odgovoru na aspirin što dovodi i do rezistencije na aspirin. PTGS2

Gen PTGS2 kodira enzim COX-2, koji ima značajnu ulogu prilikom aktivacije sa makrofagama, monocitima i endotelnim ćelijama u konvertovanju arahidonske kiseline u TXA2 i na taj način utiče na agregaciju trombocita. Opisano je nekoliko varijanti polimorfizama koji se dovode u korelaciju sa rezistencijom na aspirin. Polimorfizam lociran na promotoru gena dovodi se u korelaciju sa rezistencijom na aspirin u populaciji sa ishemijskim moždanim udarom koji su koristili aspirin. Pokazali su da ovaj polimorfizam utiče na smanjenu senzitivnost COX-2 enzima na ASA i tako doprinosi razvoju rezistencije.

ITGB3 Glikoprotein IIb/IIIa (skr. GP IIb/IIIa), poznatiji kao integrin αIIbβ3, je integrinski kompleks koji se nalazi na površini trombocita. Ovi receptori su specifični za fibrinogen, jedinjenje koje učestvuje u agregaciji i adheziji trombocita. Polimorfizmi gena ITGB3 koji kodira GP IIIa, dovode se u korelaciju sa različitim odgovorima na terapiju aspirinom i najverovatnije dovode do povećane incidence trombotičnih događaja. Jedan od polimorfizama dovodi do alteracije timidina u citozin u egzonu 2 i na taj način dolazi do supstitucije leucina (P1A1) u prolin (p1A2) u 33. aminokiselini proteina. Smatra se da je prisustvo ovog polimorfizma u tesnoj vezi sa procesima koji se dešavaju u rezistenciji jer aleli P1A1/ A2 mogu smanjiti antiagregacijski efekat aspirina i posledično dovesti do rezistencije.

Slika: Jednonukleotidni polimorfizmi (engl. skr. SNP)(preuzeto iz 2. reference)

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ITGA2 i GP6 Glikoproteini Ia/IIa (skr. GP Ia/IIa ili integrin α2β1) i glikoproteini VI (skr. GP VI) predstavljaju esencijalne receptore kolagena, koji ima ulogu u stimulaciji trombocitne aktivacije i agregacije preko ovih receptora. GP Ia/IIa ima važnu ulogu u početnoj interakciji između kolagena i trombocita koja se kasnije pospešuje preko GP VI. Za polimorfizme u ovim genima se smatra da doprinose redukciji antiagregacijskog efekta aspirina. Takođe, neki od polimorfizama u genu GP6 stvaraju promene serina u prolin u aminokiselinskoj sekvenci, što se dovodi u korelaciju sa formiranjem koronarne tromboze. Većina polimorfizama ovih gena se dovodi u korelaciju sa kolagen-indukovanom agregacijom trombocita, naročito sa smanjenom ekspresijom kolagena.

TBXA2R Gen TBXA2R kodira TXA2 receptor koji je moćan vazokonstriktor i aktivator agregacije. Proizvodnja TXA2 najviše zavisi od COX-1 aktivnosti koja se smanjuje aktivnošću ASA. Polimorfizmi ovog gena utiču na odgovor trombocita na TXA2. Za specifične genetske varijante smatra se da suzbijaju inhibiciju funkcije trombocita izazvanu delovanjem ASA, jedan od polimorfizama homozigotnih osoba smanjuje osetljivost na aspirin i tako znatno utiče na stvaranje potpune rezistencije na ovaj lek.

Mihajlo Bojić

eoma je važno da dođemo do tačnog i preciznog mehanizma nastajanja rezistencije na ovaj opšteprisutan lek koji se koristi više od sto godina. Razumevanje kliničke važnosti genetskih polimorfizama koji se dovode u korelaciju sa rezistencijom na aspirin može biti pretežno za potencijalno uspostavljanje terapijskog odgovora i prognostičke biomarkere, što bi se moglo smatrati jednim od glavnih izazova povezanih sa upravljanjem aspirina u terapijske svrhe. Na taj način bismo bili bliži uvođenju efektivnije personalizovane terapije i samim tim bliži efektivnijem lečenju različitih bolesti. Procenjuje se da će sve više pacijenata imati rezistenciju na aspirin i zbog ove alarmantne činjenice potrebno je da se što pre preduzmu preventivne mere kako bismo uspeli da izbegnemo fatalne ishode.

Literatura: 1. Goodman, Timothy et al. Pharmacogenetics Of Aspirin Resistance: A Comprehensive Systematic Review. 2021. 2. Ferreira, Márcia, et al. “The emergent phenomenon of aspirin resistance: insights from genetic association studies.” Pharmacogenomics 21.2 (2020): 125140. 3. Ritter, Flower et al. Rang & Dale’s Pharmacology, International Edition. Elsevier health sciences, 2019. 4. Petreñas, L. Cañivano, and C. García Yubero. “Resistance to aspirin: prevalence, mechanisms of action and association with thromboembolic events. A narrative review.” Farmacia Hospitalaria (English Edition) 34.1 (2010): 32-43. 5. Miličić, Davor i Boško Skorić. „ASPIRINSKA REZISTENCIJA.” Liječnički vjesnik, vol. 133, br. 9-10, 2011, str. 0-0

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Studije farmacije u Francuskoj

eliko nam je zadovoljstvo da u ovom broju za rubriku Informacije iz sveta farmacije imamo dve sjajne priče. Za vas smo pričali sa Fransoom i Evom koji su nam pomogli da otkrijemo kako je to biti student farmacije u Francuskoj. U Francuskoj, studije uglavnom traju 5 godina, podeljene su u dva stepena. Prvi je licence, što bi bilo ekvivalent našim osnovnim studijama i one traju 3 godine, pa se zatim nastavljaju master studije

Eva Perie (Eva Perier)

Fransoa Dib (François Dib)

koje traju 2 godine. Kada govorimo o studijama farmacije, one traju šest godina. Prva godina studija je zajednička svim fakultetima zdravstvene struke (medicina, stomatologija, farmacija), posle koje se polaže prijemni ispit na osnovu kog se studenti rangiraju na fakultete koje žele da studiraju. To se zove PACES i zaista je teško i stresno za studente. Konkretno, na primer, u Bordou, 4000 kandidata aplicira za 300 mesta na studijama medicine, 100 za studije farmacije i oko 100 na studijama stomatologije. Međutim, od prošle godine taj sistem se ne primenjuje više, jer je ustanovljeno da je zadavao velike probleme studentima u pogledu stresa, depresije itd. Kao studenti farmacije, nakon završenih šest godina studija i nakon što odbranite svoju tezu stičete zvanje Diplome de Docteur en Pharmacie. Tokom studija možete da se specijalizujete za određenu granu farmacije: • apoteka; • industrijska farmacija – jedna velika oblast sa brojnim mogućnostima i prilikama. Studenti koji izaberu ovu granu farmacije uglavnom su oni koji žele da se bave makretingom, prodajom i slično. Za ovu gra-

Prvi univerzitet u Francuskoj otvoren je 1200. godine u Parizu. Ukinuti su tokom Francuske revolucije, a potom ponovo obnovljeni, te ih danas ima ukupno 67. U 2018. više od 2,6 miliona mladih se opredelilo za neki od fakulteta u Francuskoj, a čak 24 fakulteta usmerena su ka farmaceutskoj struci. nu je moguće upisati master na šestoj godini studija, nije obavezno, ali je preporučljivo; • klinička farmacija – daje mogućnosti kao što su rad u laboratoriji ili posao kliničkog farmaceuta. Takođe to je jedna grana farmacije sa velikim mogućnostima, ali i zahtevnijim studijama. Naime, nakon završenih 6 godina studija, potrebno je da studirate još tri, te je smatraju jednom od najtežih grana, ali i možda najlepših poslova. Svoj put u farmaciji studenti biraju na četvrtoj godini, gde se opredeljuju u kojoj oblasti bi želeli da rade. A da bi spoznali svoje želje i afinitete, imaju praksu. Praksa je zastupljena na svakoj

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ godini studija. U drugoj godini praksa se odvija u apoteci. Na trećoj godini studija praksa se takođe obavlja u apoteci, dok se nakon toga razlikuje u zavisnosti od grane koja vas zanima, ali je za sve obavezno da tokom pete godine odrade praksu u univerzitetskoj bolnici. Između prve i druge godine praksa traje 6 nedelja, tokom treće godine jednu nedelju. Posle toga zavisi od specijalizacije za koju se opredelite. Eva je izabrala industrijsku farmaciju i od aprila započinje svoju praksu koja će trajati 6 meseci, želi da se bavi marketingom. U industrijskoj farmaciji biraju drugu specijalizaciju tokom šeste godine i to je Master 2. Biraju između proizvodnje, kontrole kvaliteta, razvoja, marketinga, regulative. Semestar počinje u septembru, a ispitni rok je na kraju svakog semestra. Imaju dva ispitna roka, jedan u decembru/januaru i jedan u aprilu/maju. Ispiti su uglavnom pismeni, postoji i nekoliko usmenih. Studije nisu lake, ima dosta obaveza, ali ipak je najteža prva go-

Univerzitet u Bordou

Univerzitet u Ruanu

Stičemo znanje iz različitih oblasti kao što su biologija, botanika, hemija i mnoge druge što nudi jedno dobro opšte znanje i naučni kredibilitet. Tokom studija imamo puno praktične nastave na kojoj radimo na različitim uređajima i tehnikama kojima poboljšavamo naše veštine. Mana je nedostatak kredibiliteta kao zdravstvenog radnika za stanovništvo u poređenju sa lekarima koji često govore na poljima koja su pod strukom farmaceuta, ali to se polako menja.

dina (PACES). Mnogi studenti su morali da napuste svoje vannastavne aktivnosti zbog obaveza tokom prve godine. Cena studentskog života u Francuskoj zaista varira od mesta u kom ste. Bordo je, pored Pariza, jedan od skupljih gradova. Najveći deo budžeta je potrebno izdvojiti za smeštaj. Pa tako na primer za stan od 18m2 u blizini fakulteta je potrebno izdvojiti oko 570 €. Dok je na primer, u Ruanu, odakle je Eva, smeštaj između 450 i 550 €. Školarina takođe varira od mesta u kom studirate, pa je tako u Bordou oko 200 €, a Ruenu između 300 i 400 €. Dosta studenata radi u apotekama subotom i praznicima, što odgovara 4 puna radna dana rada u apoteci, da bi platili školarinu. Ručak u studentskim restoranima košta 3 €. Takođe, za studente kojima je neophodna pomoć država izdvaja određena novčana sredstva u vidu stipendija. Šta smatraju prednošću, a šta manama svojih studija? Rekli su da studije farmacije u Francuskoj zaista omogućavaju jedan širok spektar oblasti u kojima mogu da se oprobaju. Drugi problem, sa kojim se suočavaju, jeste što se veliki distributivni brendovi i Amazon bore za pravo da prodaju neke lekove. Međutim, Vlada Republike Francuske se ne slaže sa tim, a i zakonski nije moguće i nadaju se da će tako i ostati.

Pandemija i nastava na fakultetima Situacija sa kovidom je zaista poremetila studentski život, kafići i barovi su zatovreni, policijski čas je od 18 časova. Sva predavanja se odvijaju online preko Zoom platforme, a praktična nastava se odvija na fakultetu. Posle svojih studija karijeru žele da ostvare internacionalno, nemaju plan gde tačno, ali oboje vole da putuju. Smatraju da bi, iako Francuska nudi dobre prilike za posao, ipak voleli da se oprobaju van granica svoje zemlje, što će im kasnije svakako biti plus ako požele da se vrate u Francusku. Neizmernu zahvalnost dugujem Evi Perie (Eva Perier), studentkinji pete godine Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Ruenu i Fransoi Dibu (François Dib), studentu treće godine Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Bordou.

Jana Pejović

Ruan

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

NADA DAVIDOVAC spec. farm. i homeopata

Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je završila i specijalizaciju iz farmaceutske zdravstvene zaštite. Studije klasične homeopatije započela je na Londonskom internacionalnom koledžu za klasičnu homeopatiju (LICH) u Novom Sadu, kao đak druge generacije u Srbiji. Školovanje iz homeopatije nastavila je na belgijskom Fakultetu klasične homeopatije (CKH). U okviru kontinuirane edukacije, završila je nemačku Školu klasične homeopatije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Pohađala je seminare svetski poznatih i priznatih homeopata: Anne Vervarcke, dr Šankaran, dr Mahesh Gandhi, dr Jan Scholten, Frans Vermeulen, Misha Noland, dr Prafull Vijayakar, dr Shreepad Khedekar i drugih. U Češkoj republici pohađa Napredni kurs klasične homeopatije. Priprema specijalistički ispit iz oblasti industrijske farmacije. Učestvuje u izvođenju dodiplomske nastave na Farmaceutskom fakultetu u okviru predmeta Farmaceutska tehnologija kao i poslediplomske nastave na specijalističkom programu Farmakoterapija u farmaceutskoj praksi. Dobitnik je priznanja Farmaceutske komore Srbije za odanost farmaceutskoj profesiji (2007) i priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“ u kategoriji specijalno priznanje za inovativnost (2017), koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Sva svoja znanja i veštine implementirala je u Zelenu apoteku Davidovac.

1. Odakle je poteklo Vaše interesovanje za farmaciju, a čime Vas je potom privukla homeopatija? Sve je počelo u osnovnoj školi kada sam zavolela hemiju. O farmaciji nisam ništa znala sem da mi je na osnovu predmeta koji se izučavaju, izgledala kao najlepša primena hemije. To je bio dovoljan razlog da jedina iz gimnazijske generacije dođe iz Novog Sada na studije u Beograd. Homeopatiju sam trenutno prepoznala kada se pojavila engleska škola u Novom Sadu. U to vreme sam već otvorila svoju apoteku prekoputa bolnice i vrlo brzo po otvaranju apoteke, susrela sam se sa velikim brojem pacijenata i oboljenjima koje klasična medicina ne može da izleči već ih drži pod kontrolom jakim lekovima, koji nažalost nisu bez ozbiljnih neželjenih efekata. Lekar bi im rekao da je oboljenje nastalo usled stresa. Kortikosteroidi su efikasno uklanjali simptome bolesti, ali se, zbog brojnih neželjenih efektata, nisu mogli duže koristiti u visokim dozama, a anksiolitici i antidepresivi su umanjivali osetljivost na emotivnu bol ili frustraciju. Cela terapija je uklanjala simptome i nelagodu, ali nije vodila ka izlečenju. Pacijenti bi odlazili kući u stabilnom stanju i posle nekog vremena se ponovo vraćali. Svi ovi pacijenti, tragali su za nekim prirodnim preparatom koji neće imati neželjenih dejstava. Pojavom homeopatije imala sam osećaj da je to karika koja nedostaje, jer je konačno jedan medicinski sistem povezivao emotivno stanje

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ i životne situacije pacijenta sa njegovim fizičkim tegobama i nudio rešenje za izlečenje. 2. Nakon usavršavanja iz oblasti homeopatije, završili ste specijalistički studijski program Farmaceutska zdravstvena zaštita na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Šta Vam je u profesionalnom smislu omogućila ova specijalizacija? Specijalizacija iz farmaceutske zdravstvene zaštite mi je bila veoma interesantna u smislu povezivanja i proširivanja znanja stečenih na fakultetu sa iskustvom stečenim kroz praksu. Na fakultetu smo učili mnogo, predmeti su raspoređeni po godinama i dok dođeš do farmakologije već ti je fiziologija daleko, a rad u apoteci zahteva brzo razmišljanje. Diplomirali smo i očekivali da smo spremni za rad sa pacijentima, ali pacijent ne postavlja pitanja kao na ispitu već traži konkretnu pomoć za svoj zdravstveni problem. Naš posao je da pomoću nekoliko pitanja dobijemo što više podataka o simptomima koje pacijent ima, njegovom prethodnom lečenju i da prepoznamo problem. I onda kada treba da se iskoristi stečeno znanje raštrkano u različitim predmetima, mogu se javiti poteškoće. Smatram da bi bilo dobro kada bi studenti uspeli da integrišu ta znanja već tokom studiranja, s obzirom na potrebe radnih mesta, a sve sa ciljem povećanja kompetentnosti farmaceuta. Farmaceuts-

ka anamneza treba da bude kratka, a odgovor pacijentu brz, tačan, i sa pravim preporukama za farmakološke i nefarmakološke mere. 3. Slovite za jednog od najvećih stručnjaka za izradu homeopatskih preparata na ovim prostorima. Prema Vašem mišljenju, koje sposobnosti i veštine bi trebalo da poseduje kvalitetan homeopata? „Homeopata treba da je posmatrač bez predrasuda“, kaže Haneman. Treba da je vešt u slušanju, što znači da nije tašt i da poznaje ljudsku prirodu.

Dobar homeopata poseduje istinsku želju da pomogne pacijentu, a s obzirom na to da se homeopatija brzo razvija u pravcu otkrivanja novih lekova i novih tehnika za određivanje homeopatskog leka, bitna je stalna posvećenost učenju i usavršavanju. 4. Da li Vam se u praksi dešavalo da Vas pacijentu preporuči kolega farmaceut ili lekar, kada proceni da biste mu najpre Vi mogli pomoći? U tom smislu, smatrate li da postoji još prostora za unapređenje saradnje? Veoma često nas preporučuju koleginice i kolege farmaceuti i lekari. Od kada sam počela da radim, trudim se da kontinuirano unapređujem svoja znanja iz oblasti farmacije, a takođe i homeopatije, i to je razlog što mi kolege i lekari veruju, oni koje lično poznajem ali i oni koje nikada nisam srela. Sa lekarima imam odličnu komunikaciju, uzajamno poverenje i poštovanje. Lekari i farmaceuti su zdravstveni profesionalci koji su na zajedničkom zadatku da pomognu pacijentu, prostora za unapređenje naše saradnje ima mnogo. Uslov je da imamo znanje, svako u svojoj oblasti, kako bi saradnja bila ravnopravna i plodna. 5. Šta je to što Zelenu apoteku razlikuje od ostalih apoteka u našoj zemlji? AU Zelena apoteka Davidovac iz Novog Sada je pre svega klasična apotekarska ustanova koja izdaje lekove na recept RFZO, izrađuje magistralne preparate za pacijente, ima veliki asortiman medicinskih sredstava i dijetetskih proizvoda, prirodnu kozmetiku i svoje proizvode za negu kože. Apoteka je jedinstvena po tome što je prva apoteka u Srbiji koja izrađuje homeopatske lekove u skladu sa odobrenjem Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Homeopatski lekovi se izrađuju ručno po propisima

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ nemačke Homeopatske farmakopeje (HAB – Das Homöopathische Arzneibuch), od originalnih polaznih sirovina. Zelena apoteka je otvorena 2000. godine sa namerom da pacijenatima, pruži mogućnost da za svoje lečenje uz alopatske lekove – lekove konvencionalne medicine, izaberu prirodne preparate: homeopatske lekove, fitoterapiju, aromaterapiju, ajurvedu, Bahove kapi i dr. S obzirom na to da sam u vreme otvaranja apoteke bila student homeopatije, vrlo brzo sam shvatila da su u Srbiji, homeopatski lekovi praktično nedostupni. Kao farmaceut, a u isto vreme budući homeopata, verovala sam da se lekovi mogu praviti i u Srbiji. Da bih se upustila u to, bila mi je potrebna praksa koju sam provela u austrijskoj apoteci koja izrađuje homeopatske lekove. Po povratku kući shvatila sam da je veliki problem to što u Srbiji ne postoji mogućnost nabavke polaznih sirovina, ambalaže, i ostalog. Nije bilo lako, ali smo tokom ovih dvadeset godina koliko se bavimo izradom homeopatskih lekova, savladali brojne izazove i ovladali svim tehnikama izrade i njihovim finesama. Polazne sirovine vrhunskog kvaliteta za izradu homeopatskih lekova, sada uvozimo iz Evropske unije. Veliki problem u homeopatiji je širok dijapazon homeopatskih lekova koji se koristi u terapiji, preko 6000 različitih lekova i to u različitim jačinama. I tako, rešavajući jedan po jedan problem, apoteka je rasla i tokom godina bavljenja izradom homeopatskih lekova uspela da napravi zavidan asortiman monokomponentnih lekova, lekova prve pomoći, kombinovanih lekova (za cistitis, klimakterijum, bolne zglobove, alergiju na ambroziju...), homeopatskih krema (za povrede, epitelizaciju...), tinkture, Šuslerove soli i Bahove kapi.

Ako vas homeopatija privlači kao mogućnost za lični rast i razvoj, zbog zdravlja, svog i svoje porodice, toplo vam preporučujem da se otisnete u svet homeopatije, smatram da je dobitak neizmeran. 6. Mogu li se danas razdvojiti misija i ciljevi koje imate kao magistra farmacije od onih koji proizilaze iz Vašeg homeopatskog obrazovanja? Misija i ciljevi koje imam kao magistra farmacije i kao homeopata su identični. Cilj je pomoći i olakšati pacijentu. Pacijent želi da mu se pomogne sa najmanje neželjenih efekata. Nekada će izbor biti alopatsko sredstvo (lek), a nekada homeopatsko, zavisno od situacije. Homeopatski i alopatski lekovi mogu se

koristiti i u isto vreme kao komplementarna terapija. 7. S obzirom na to da ste diplomirali na našem fakultetu, postoji li profesor/asistent/zaposleni koji Vam je ostao u posebnom sećanju i pomenuli biste ga ovom prilikom? Da, više njih. Od onih koje današnji studenti ne pamte, prof. Vlada Arsenijević, strah i trepet za moju generaciju, meni je proricao svetlu budućnost; profesorke Marija Primorac i Gordana Vuleta (u vreme mog studiranja asistenti puni entuzijazma) sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju. Zatim su tu prof. Miljković i prof. Vezmar, prof. Svetlana Ibrić i prof. Jelena Parojčić, sa kojima sam imala više kontakata na specijalizaciji. Moram priznati da sam bila obradovana njihovom stručnošću, kvalitetom predavanja i posvećenošću struci. 8. Naposletku, šta biste poručili mlađim kolegama koji bi želeli da se otisnu u svet homeopatije? Tokom godina homeopatija je u svetu povremeno izložena snažnim napadima, negiranju i osporavanju delovanja, pa čak i optuživanju za loš ishod lečenja. Pokušaji da se homeopatija gurne na margine lečenja danas se u Evropi i svetu, uspešno sprovode kroz zakonsku regulativu ko može da se bavi homeopatijom i regulativom za proizvodnju homeopatskih lekova. Zakonskom regulativom se postiže da je sve veći broj polaznih supstanci nedostupan. Uprkos alarmantno restriktivnim trendovima, vera u budućnost homeopatije me ipak ne napušta. Godine 2018. je kod nas usvojen Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, kojim se homeopatijom mogu baviti samo lekari. Ipak, škole homeopatije upisuju sve koji se prijave te ako biste želeli da budete homeopata-terapeut, razmislite dvaput. Teodora Tea Antić

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

IVANA ČUKANOVIĆ

magistar farmacije i osnivač proizvodne linije Zlatni čajevi 1. Kako ste zamišljali svoju karijeru kada ste diplomirali na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu? Sve vreme dok studiramo razmišljamo o tome čime će se baviti. Sa svakom godinom i sa svakim novim predmetom malo više shvatamo šta je to za šta se zaista školujemo. Iako sam volela da učim ono za šta sam se spremala, i što je kruna studiranja na našem fakultetu a to je rad sa pacijentima, rad u apoteci me nikada nije privlačio. Zato sam stalno gledala u različite katedre koje bi mi otvorile neke druge mogućnosti. 2. Radili ste u multinacionalnoj kompaniji PharmaSwiss. Koje sve poslove ste obavljali a koja znanja i veštine ste tamo stekli? Rad u multinacionalnoj kompaniji može farmaceuta mnogo čemu da nauči. Za početak poslovnim modelima koji se primenjuju da bi se lek ili dijetetsko sredstvo stavilo na tržište. Iako deluje logično da će se dobar, savremen lek brzo i izdašno primenjivati,

često nije tako. Potrebne su godine da se zdravstvenoj javnosti približe novi lekovi i još toliko da uđu u redovnu primenu, a na tom putu je potrebno biti veoma obazriv i savestan, jer se za neke lekove tek posle nekoliko decenija otkriju neželjeni efekti. Tako sam se upoznala sa radom kolega u različitim sektorima: marketingu, prodaji, farmakovigilanci, registraciji proizvoda (regulativi), farmaceutima u distribuciji i prozvodnji, planiranju, razvoju... Meni lično je svaki sektor nešto dao, detaljno sam se uputila u zakone, propise i standarde koji opisuju našu delatnost, kao i način na koji se oni primenjuju, kontrolišu i unapređuju. 3. Nakon 12 godina staža ste doneli odluku da u navedenoj kompaniji date otkaz. Da li ste na to bili prinuđeni ili je to bila Vaša odluka? To je bila moja odluka. Došao je dan kada sam poželela da sve što sam naučila primenim na nečem novom, nečem što bih sama osmislila i uradila. A

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ planirala sam sve jako dugo. U početku su to bile maštarije, pa skice, a na kraju biznis planovi. 4. U rodnom mestu Đure Jakšića, Srpskoj Crnji u Banatu, ste pokrenuli sopstveni biznis, Zlatne čajeve. Da li je teško biti preduzetnik u Srbiji? Mislim da je teško biti preduzetnik bilo gde, jer sve obaveze i odgovornost padaju samo na vaša pleća. Svi koji imaju malo ili srednje preduzeće u Srbiji (gde spadaju i privatne apoteke) znaju da je jedno od najvećih iznenađenja to da, ako želite da uspešno poslujete, morate da znate razne druge pozive: knjigovodstvo, dizajn enterijera, štampanog materijala i veb-sajta, osnove prava i sitne kućne popravke. Šalim se pomalo, ali istina nije daleko. Ono što je velika poteškoća u Srbiji, jeste manja kupovna moć stanovništva u odnosu na građane EU. Kada se potrošač dvoumi između cene i kvaliteta ozbiljno se koči napredak u bilo kojoj grani privrede.

veći. Zato pakujemo cele listove i cvetove jer svako može da usitni bilje pre upotrebe, ukoliko želi, blagim pritiskom dok je bilje u Čajšici. 9. Šta je to čajšika? Čajšika je naša specijalna dozirka, cediljka i kašika koja se dobija u svakom pakovanju čaja. Napravljena je od reciklabilnog polimera polipropilena i namenjena je za višekratnu upotrebu. Čajšika je smišljena sa željom da se više pacijenata vrati ispijanju kvalitetnih refuznih čajeva. Najveći broj čajeva koji se pakuju u filtеr-kesice ne sadrži bilje prvog kvaliteta i to objašnjava i njihovu nisku cenu. Nažalost, upravo ta cena je razlog zašto najveći broj pacijenata bira baš ovakva pakovanja. Zahvaljujući čajšiki imamo ekonomski prihvatljivu alternativu sa kojom je precizirano doziranje, olakšano mešanje i proceđivanje

10. Moram priznati da sam od Zlatnih čajeva probao samo kamilicu i odlična je. Koji je Vama omilj5. Koliko je zapravo „papirološki” posao proizvod- ni čaj i kako ga tačno pripremate? Kada ga pijete? nje čajeva zahtevan? Moj omiljeni čaj je antistres. To je mešavina bilja Potrebno je pratiti smernice HACCP koji je zako- koje smiruje i opušta. Pripremam ga kao svaki innom obavezujući. Mislim da se sada HACCP obra- fuz. Punu čajšiku čaja properem pod mlazom hladne đuje u toku redovnih studija. Аko ne, može se videti vode, a zatim je potopim u šolju za 200 ml proključana sajtu Ministarstva poljoprivrede. Veoma je pre- le vode. Pijem ga popodne ili predveče, kada je moje cizan i lako ga je primenjivati. Pored toga postoji i vreme za odmor. Pravinik o kvalitetu biljnog čaja. Kada se dobro organizujete i pratite tok svoje proizvodnje svi zapisi se 11. Po čemu pamtite studentske dane? mogu napraviti tako da vam koriste u procesu i da Studentske dane najviše pamtim po ljudima sa kojivam olakšavaju korake proizvodnje, a ne da su be- ma sam studirala, vežbama, druženju u kafiću, preskorisna obaveza. hranjivanju u menzi ili pekari ili ako neko od kolega koji žive blizu donese nešto domaće od kuće. 6. Planirate li možda da se preselite iz Beograda u Po asistentima koji su zaista uvek bili na našoj strani Srpsku Crnju? i spremni da pomognu. Planiram. Sa porastom zagađenja vazduha sve če- Po mirisu zemlje i rastvarača kada se uđe u blok sa šće razmišljamo o tome. Selidba bi nam otvorila još laboratorijama. Tamo često nismo primećivali kad je jednu poslovnu mogućnost, a to je namenska zem- dan, kada noć i kako vreme brzo prolazi i kako je dok ljoradnja. Na taj način bismo mogli da od početka se okreneš opet došlo vreme da se sa dva ili tri autokontrolišemo proces proizvodnje. busa prebaciš na Novi Beograd. 7. Odakle potiču biljne sirovine koje koristite u proizvodnji čajeva? Mi biramo gajeno bilje zbog veće homogenosti serije i održivog razvoja. Najveći deo bilja je iz naše zemlje, a neki deo se uvozi.

12. Šta biste poručili mladim kolegama? Družite se. Iskoristiti ovo vreme da upoznate kolege ne samo sa vaše godine nego i starije i mlađe od vas. Uključite se u sekcije, ubacite se u Viber grupe, pratite društvene mreže i napravite jaku i samoodrživu zajednicu gde ćete se uvek naći jedni drugima. 8. Šta je to posebno kod Zlatnih čajeva? Zašto se ra- Naučite da delujete kao tim i negujte te veze i kada zlikuju od drugih? budete diplomirali. Volite svoj fakultet, svoju struku Zlatni čajevi su čajevi pakovani od bilja krupnije i uvek se borite za više znanja i više mogućnosti sada konzistencije. Tokom stajanja bilje oksiduje, a aktiv- u učenju, a kasnije u radu. ne komponente i eterična ulja isparavaju. Što je veća Nikola Bošković slobodna površina, proces oskidacije i isparavanja je

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Ana Jezdimirović magistar farmacije i osnivač BloomCare Cosmetics

Ana Jezdimirović je rođena Kragujevčanka, magistra farmacije, mama u nauci i osnivač linije prirodne kozmetike BloomCare, čije prepoznatljive pečate nećete moći da zaboravite. Ana je završila Medicinski fakultet u Kragujevcu, odsek Farmacija. Usavršavala se u inostranstvu gde je uspela da kreira i svoj prvi proizvod, radeći rame uz rame sa drugim naučnicima. Potvrdu za kvalitetan i dugotrajni rad, iskustvo i znanje, Ana dobija na Međunarodnom sajmu LORIST gde biva nagrađena Zlatnom medaljom za kvalitet kreme iz njene Rosa Bloom kolekcije. Na našu veliku radost, Ana je sa zadovoljstvom prihvatila naš poziv za razgovor i podelila sa nama neke od svojih tajni. 1. Da li ste oduvek znali da želite da se bavite farmacijom? Slobodno mogu reći da sam još u periodu vrtića, prodajući mami i tati igračke kao lekove, uz stihove „Mali Sima nagovara Olgu, svoju seku, da otvore zajedno novu apoteku“, znala da želim da se bavim ovom profesijom. Kasnije sam to i potvrdila. Odlikaš ne mora da upiše gimnaziju; pohađala sam srednju medicinsku školu, smer farmaceutski tehničar i već na kraju treće godine zakoračila u apoteku. „Teško je upisati farmaceutski fakultet.“ Da, jeste, ali ja ostajem u apoteci dok ga ne upišem. Nije bilo kompromisa oko razmišljanja o drugim opcijama.

2. Po završetku srednje škole, upisali ste farmaciju u Kragujevcu. Da li ste na fakultetu samo učili ili ste imali i neke dodatne aktivnosti? Da li smatrate da je to bitno? Mogu slobodno da kažem da sam jedan pasoš ispunila vizama (tada se još putovalo tako). Tokom studija sam nizala dodatne aktivnosti iz struke, a sve uz podršku fakulteta. Puno toga se može naučiti i van zvanično propisanog gradiva za ispit. Ono čime sam se vodila tokom studija jeste bilo da ispitam sve mogućnosti farmacije kao zanimanja i da osetim kako izgledaju sva ta radna mesta na kojima se mogu naći. Htela sam da nakon studija odmah znam šta mi se dopada i čemu težim. Takođe, bila sam radno angažovana na

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ fakultetu, najpre kao jedan od urednika medicinskog kliničke farmacije, zbog koje sam ja kasnije i upisala glasila „Prozor“, a zatim i kao PR tada Medicinskog doktorske studije iz ove oblasti, mi je pružila puno fakulteta (danas FMN). primenljivog znanja. Studirala sam na fakultetu gde sam bila deo prve generacije studenata i imali smo mnogo više šansi da dođemo u kontakt sa profesorima. Iskoristila sam svoje znanje o pisanju projekata koje sam stekla u Crvenom krstu i tako našla veliki broj aktuelnih projekata na temu zdravstvene struke. Na taj način sam svoje neformalno obrazovanje širila i prošla veliki broj obuka, seminara, obrazovnih aktivnosti na različite teme, ali mi je najveće zadovoljstvo pružalo stečeno znanje iz izrade lekovitih preparata. Međutim, moram reći da sam iskoristila i to što sam bila deo FIPe, kao predstavnik

3.Na svom prvom preparatu (krema od divlje Odlikaš ne mora da upiše gimnaziju; pohađala sam ruže) radili ste oko dve godine. Kako, kada i gde ste došli na ideju da kreirate svoj prvi srednju medicinsku školu, smer farmaceutski tehniproizvod? Kako ste znali da je to nešto čime čar i već na kraju treće godine zakoračila u apoteku. ste želeli da se bavite? Na raspustu između treće i četvrte godine srednje škole sam ušla u apoteku u naselju gde sam živela i pitala mogu li da dođem da čistim apoteku, ali u toku radnog vremena apoteke kako bih mogla naučiti nešto o lekovima. Imala sam sreće što je za recepturom bio vojni farmaceut koji je kroz par meseci odlazio za Norvešku pa je pomagao svojim prijateljima za vreme godišnjih odmora, i njegov odgovor je bio da dođem sutradan u 7 časova ujutru. Brišući prašinu sa svih kutijica, slušala sam farmaceuta i usput čitala sva moguća uputstva dok jednog dana nismo započeli ozbiljne razgovore o magistralnim preparatima. Sve mi je to bilo jako interesantno, slušala sam i upijala znanje, a onda mi je ostavio svoje recepture na odlasku, koje nisu bile obične apotekarske, već njegove formulacije, i to krema za lice koje je pravio za kozmetičke salone ili kako on kaže „od ovoga sam kuću napravio“. To je bio moj prvi kontakt s kozmetičkim preparatima. Tokom studija, bilo je tu različitih polja interesovanja i čini mi se da mi je tad bilo zanimljivo sve da probam, ali sam se nekako uvek vraćala kremicama. Tako sam u svet kozmetičkih preparata zakoračila davne 2009. godine. Bila je to razmena studenata u Sloveniji gde sam dobila priliku da vidim kako to „Krka“ radi, a i da svašta nešto, uz mentora, sama napravim za potrebe Kliničkog centra Ljubljana. Divna žena, doktor

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ studenata farmacije za 2009. godinu i ostvarila veliki broj kontakata koji su mi davali informacije o edukacijama na temu mog interesovanja. Na završnoj godini studija sam radila za turističku agenciju Rapsody Travel, vodeći studente na krstarenje Mediteranom i na taj način upoznala puno ljudi iz različitih oblasti zdravstva od kojih sam dobila veliki broj informacija o samoj farmaciji na različitim radnim mestima. Takođe, imam jedan zanimljiv hobi, a to je da se u svakom gradu u koji odem slikam ispred apoteke, pa sam time upoznala veliki broj farmaceuta kojima je to bilo simpatično. Nikada nisu odbijali da razmene iskustva.

Jedno vreme mi je opis radnog mesta bio i izrada preparata prema individualnim potrebama pacijenata. Tu se, osim izrade preparata, moglo naučiti puno toga i o pacijentima; koje su njihove potrebe, šta su mane primene nekog preparata, iskustva, delotvornost samog preparata i još puno toga. Tu su već počele da se stvaraju neke nove ideje koje sam ja uredno beležila i kada sam imala tačno definisan plan realizacije u stvaranju gotovih preparata, to sam izložila tadašnjim poslodavcima za koje sam već radila kozmetičku liniju proizvoda pod njihovim imenom. Njima nije bio finansijski momenat da ulažu, a moja vera je bila dovoljno jaka da sama započnem kao sopstveni brend.

Tokom studija sam sve vreme nešto U samom procesu stvaranje preparata bitno je da mućkala uz podršku sada profe- znate da ne znate sve sami i da je važno konsultosorke, tada asistentkinje, predmeta Prirodni proizvodi. Puno mi je vati ljude iz oblasti koje su im uska specijalnost. pomogla i Vojna apoteka koja mi je davala pristup njihovoj laboratoriji. U tom radu se Počeo je rad na formulaciji kreme za lice od divlje puno toga beležilo, što uspešnih, što neuspešnih po- ruže i prvi koraci su bili laboratorijski. Analize i iskušaja, ali lično zadovoljstvo me je uvek pratilo. Svoje pitivanja su rađena u Institutu za javno zdravlje Vojuspešne pokušaje sam pravila za neke apoteke, pa su vodine. Dobila sam neočekivano dobre rezultate. Mikrobiologija sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je dala svoje mišljenje, a Tehnološki fakultet u Novom Sadu svoju ocenu. Rosa Bloom Cream se našla odlikovana, i to zlatnom medaljom za kvalitet 2019. godine na međunarodnom sajmu LORIST. Međutim, tek nakon test primene na tržištu sam dobila potvrdu svog rada. Test primena je podrazumevala odabir žena, na osnovu tačno definisanih parametara kože i starosne dobi, koja bi po uputstvima koristila preparat i beležila zapažanja po upitniku. Čitajući impresije korisnika, ostala sam bez reči. Tek tada je ova krema zauzela mesto koje joj je pripadalo; nešto po čemu je BloomCare prepoznatljiv. 4. Priča se da je cvet poslužio kao inspiracija za nastanak BloomCare Cosmetics. Da li je to istina? Cvet nije samo slika lepote. On je mnogo više od ukrasa. Neke očara mirisom, a mene je svojim lekovitim dejstvom. Koristeći sirovine dobijene iz cvetova biljaka za izradu preparata za negu, nekako mi se činilo da je naziv ,,cvetna nega” najbolja asocijacija na ono što radim.

se tako moje formulacije našle u prodaji. Puno sam naučila i o izradi preparata za neke druge brendove; neki i danas rade proizvodnju po mojoj formulaciji. Nije ih puno, ali sam ja zadovoljna.

5. Do sada ste kreirali tri zasebne linije: Rosa, Violet i Yellow Bloom kolekciju. Koristite latice divlje ruže, lavande i smilja, a dobijate kreme, tonike za lice, biljne mešavine i sapune. Kako izgleda sam proces nastanka ovih proizvoda? Polazne sirovine za izradu preparata su izuzetno bitne kako bi i sam preparat bio kvalitetan. Najpre se

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ postavljaju parametri na osnovu kojih se biraju sirovine. U mom slučaju je to biljna sirovina, cvet biljke tačno određene vrste iz roda, ubran u tačno definisanom trenutku cvetanja na osnovu procene da je tada najprisutnija aktivna komponenta koja je nama potrebna, gajena po nekim opštim preporukama Instituta za gajenje lekovitog bilja. Takva biljna sirovina se koristi jednom godišnje u procesu hidrodestilacije, pod određenim pritiskom i vremenskim ograničenjem, gde se dobija tonik, ali i sirovine za izradu drugih preparata. Tako dobijen hidrolat se koristi kao vodena faza u izradi krema, a etarsko ulje prilikom izrade sapuna. Ostale sirovine koje ulaze u sastav kreme za lice se biraju na osnovu hemijskih analiza koje su rađene i poznatog stepen kvaliteta. Za odabir tehnološkog procesa izrade preparata imamo konsultacije sa diplomiranim tehnologom. U samom procesu stvaranje preparata bitno je da znate da ne znate sve sami i da je važno konsultovati ljude iz oblasti koje su im uska specijalnost. Gotov preparat, izrađen po tačno definisanoj recepturi, pravi se u seriji i uzorkuje se. Ispitivanje naših preparata vrši Institut za javno zdravlje Vojvodine i to fizičko-hemijska, kao i mikrobiološka. Prošle godine, u februaru 2020. godine, imala sam tu čast da budem u timu švajcaraskih stručnjaka gde smo radili formulaciju kreme za telo i time stekla iskustvo o načinu formulacije u njihovoj laboratoriji. Tim su, osim moje malenkosti, činili prof. dr D. Hunkeler, direktor i predsednik kompanije AquaTech, inače doktor filozofije na hemijskom inženjerstvu. Bio je profesor u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i gostujući profesor na brojnim univerzitetima širom Evrope. Napisao je 7 knjiga o upravljanju životnog ciklusa, a ima i 9 registrovanih patenata i nagrađivan je u oblasti tehnologije. Član je odbora za nominaciju Nobelove nagrade. Izolovan polimer iz prirodne sirovine je jedan od njegovih patenata koji je korišćen u formulaciji proizvoda koji će se naći u paleti proizvoda BloomCare. Još jedan član ovog tima je i prof. U. Suter koji je emeritus, profesor makromolekularne hemije na Institutu ETH u Cirihu, predsednik istraživačkog centra u Kaliforniji, nosilac brojnih nagrada. Odlikovan je od strane singapurske vlade za svoj doprinos u nauci. Zajedno smo formulisali preparate u čiji sastav ulaze supstance koje su po standardu swiss quality. U svakoj od kolekcija će se naći krema za telo koja je rađena u timu švajcarskih stručnjaka.

6. Šta je to što izdvaja BloomCare od ostalih brendova kozmetike? Spoj tradicionalnih receptura i savremenih naučnih dostignuća. Tu je puno rada i zalaganja, ali, u mom slučaju, i puno ljubavi. Volim da odgovor na ovo pitanje daju sami korisnici BloomCare preparata. 7. Kada se ne bavite kreiranjem BloomCare unikata, kako provodite Vaše vreme? Sve slobodno vreme provodim sa svojih troje mališana i suprugom. „Za ruku i put pod noge“, što se kaže. Rešili smo da napravimo mapu sveta sa našim fotografijama. 8. Na samom kraju, postoji li neki savet koji biste uputili kolegama koji bi želeli da slede sličan put i možda jednog dana kreiraju sopstvenu liniju proizvoda? Bavite se onim što vas ispunjava i naći ćete pravi put da budete uspešni u tome. Jelena Branković

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Situs inversus – „čovek koji živi u ogledalu“

a uobičajeni anatomski položaj organa u ljudskom telu većina nas naučena je od malih nogu. Jasno je, srce je sa leve strane, jetra sa desne, pluća su okružena rebrima, bubrezi su kod donje strane leđa... Međutim, da vam neko kaže da postoje ljudi koji imaju srce na desnoj strani, a da pri tom sasvim normalno žive, da li biste poverovali u to?

Verovali ili ne, istina je. Kod jednog od 10 000 ljudi javlja se ovaj poremećaj, uopšteno nazvan situs inversus, u kome su organi grudnog koša i/ili abdomena pozicionirani kao lik u ogledalu u odnosu na očekivanu fiziološku poziciju.

Zašto nastaje situs inversus? Kod određenog broja obolelih pretpostavlja se da je u pitanju autozomno-recesivna mutacija gena koja nastaje tokom embrionalnog perioda organogeneze i to u slučajevima kada se spoje geni oca i majke koji su asimptomatski nosioci. Međutim, šansa za ispoljavanje poremećaja čak i u kombinaciji gena ovakvih roditelja je tek 1:4, tako da je zapravo ovo stanje jako retko genetski predisponirano. Češće je sporadično javljanje, nastalo kao posledica delovanja toksina, alkohola, nekih lekova ili zračenja, takođe tokom perioda organogeneze.

Kako izgleda „čovek ogledalo“? Situs inversus manifestuje se na srcu u dva osnovna oblika: dekstrokardija i levokardija. Dekstrokardiju ima osoba kod koje se vrh srca nalazi pretežno na desnoj strani grudnog koša zajedno sa velikim krvnim sudovima koji su promenili svoj anatomski odnos. Kada se srce nalazi sa leve strane, ali su svi drugi organi pozicionirani suprotno od fiziološke lokacije, kažemo da osoba ima levokardiju. Svakako, trebalo bi napomenuti da je levokardija izuzetno retka u odnosu na dek-

strokardiju i da je uglavnom povezana sa teškim abnormalnostima srca i fatalnim ishodom. Anatomija pluća takođe može biti obrnuta, pa će tako levo plućno krilo imati tri režnja umesto dva, a desno plućno krilo dva režnja umesto tri. Jetra sa žučnom kesom se može naći na levoj strani tela, a želudac i slezina na desnoj strani. Takođe, moguća je i pojava tri slezine, nedostatka slezine, pozicije jetre na sredini stomaka, duplikacije pojedinih organa i brojnih drugih anomalija. Međutim, zanimljivo je da se kod ovih ljudi hemisfere moz-

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

ga mogu postaviti čak i u anterior-posterior odnosu, ali je mnogo češće da fizička rotacija leve i desne hemisfere ne dovede do funkcionlnih promena i da, na primer, jezičke funkcije ostanu sa leve strane mozga uprkos tome što se tu nalazi desna hemisfera, koja inače nije zadužena za ovu funkciju. Kod svakog četvrtog pacijenta propratno se javlja i takozvani Kartagenerov sindrom koji doprinosi pojavi čestih respiratornih infekcija i hroničnog sinuzitisa usled primarne cilijarne diskinezije, stanja u kome cilije disajnog trakta ne funkcionišu, pa nema ni adekvatne eliminacije štetnih agenasa.

Zar je i lečenje suprotno od očekivanog?!

tacija organa, jer ovi pacijenti često ne mogu da budu ni donori, ni recipijenti, zbog poremećenog anatomskog odnosa.

Mada zvuči potpuno neverovatno, većina ljudi koji imaju ovaj poremećaj, nema tegobe niti simptome nekog poremećaja. Ukoliko ipak dođe do ispoljavanja određenih srčanih mana, one se tretiraju isto kao kada se srce nalazi na levoj strani. Takođe, medicinska nega za osobu sa Kartagenerovim sindromom fokusirana je na jednostavno sprečavanje respiratornih infekcija, uz upotrebu antibiotika po potrebi. Međutim, neophodno je istaći da veliki problem kod situs inversusa predstavlja transplan-

Kao dokaz fantastičnosti i nepredvidivosti biološke raznovrsnosti, situs inversus ili fenomen „čoveka koji živi u ogledalu“, izdvaja se kao svojevrsna poruka prirode da različitosti ne moraju biti nužno loše. Na kraju krajeva, posmatrajući ovaj fenomen u apsolutno fiziološki funkcionalnom ljudskom telu, jasno nam je stavljeno do znanja da ne postoji univerzalna normlanost i da odluka o tome nikad nije ni bila u našoj nadležnosti. Aleksandra Marković

Poznate osobe koje „žive u ogledalu“: -Doktor No, zlikovac prvog filma čuvenog serijala o Džejmsu Bondu, imao je dekstrokardiju te je uspeo da preživi metak ispaljen u levu stranu njegovog grudnog koša; -Glumica Ketrin O’Hara, Kevinova mama iz filma „Sam u kući“, ima situs inversus svih organa; -Enrike Iglesijas, takođe je među poznatima koji normalno žive i rade sa ovim poremećajem. Literatura: 1. https://www.healthline.com/health/situs-inversus 2. https://www.stetoskop.info/decje-bolesti-pedijatrija/situs-inversus 3. https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/6815/kartagener-syndrome

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

O NAŠIM PODSTANARIMA (IT’S A MICROBIAL WORLD)

ojam mikrobiota predstavlja zajednicu mikroorganizama u nama i na nama, a pojam mikrobiom se odnosi na ukupan genom svih tih mikroorganizama. Ti mikrobi su virusi, gljivice, plesni, protozoe, a daleko najbrojnije su bakterije. Iako ih ima u svim prirodnim dupljama, kao i koži, 90% ovih mikroorganizama smešteno je u našim crevima. Naša creva su dom za nekoliko hiljada različitih mikroorganizama čija je ukupna masa jednaka masi razvijenog ljudskog mozga. Ova činjenica bi bila prilično uznemiravajuća kada ne bismo znali da 90% tih mikroorganizama predstavljaju „dobre“ bakterije koje su nam neophodne za pravilno odvijanje procesa kao što su varenje i apsorpcija hrane, konverzija nutrijenata u važna jedinjenja za organizam – hormone, neurotransmitere (90% serotonina i 50% dopamina je u gitu!), vitamine i antioksidanse, ali i za odgovor na lekove i imunski odgovor na patogene (80% ćelija imunskog sistema je u digestivnoj cevi). Ovaj vid simbiotske zajednice, preciznije endosimbioze, nije retka pojava u prirodi, te ni kolonizovanost mikrobima nije svojstvena samo čoveku, već i drugim životinjama, kao i biljkama. Međutim, u skorašnjim istraživanjima mikrobioti se pripisuju mnogo veće i brojnije uloge od navedenih. Naučnici ukazuju na

to da je raznovrsnost života u našim crevima usko povezana sa našim opštim zdravljem i da bi disbioza u njima mogla biti posredi raznih autoimunskih i neurodegenerativnih bolesti, zatim mentalnih poremećaja, dijabetesa tipa 1 i 2, gojaznosti, autizma i ADHDa kod dece, KVS oboljenja. Smatra se da je komensalna zajednica jako bitna za pravilan razvoj i funkcionisanje mozga i da reguliše složene radnje kao što su emocije, apetit, učenje i memorija. Mehanizmi kojima se to ostvaruje su još na nivou pretpostavki, ali se govori o aktivaciji n. vagusa u zidu digestivne cevi, aktivaciji ćelija imunskog sistema, kao i aktivaciji endokrinih ćelija i sledstvenoj produkciji ne-

uroaktivnih jedinjenja. Bilo kako bilo, na tu mikrobijalnu masu se sve više gleda kao na poseban organ, maltene „drugi mozak“ ključan u regulaciji raznih fizioloških i metaboličkih funkcija. Gde su počeci ove kohabitacije? U materici majke dete živi u sterilnoj sredini, ali već pri prolasku kroz porođajni kanal ono biva kolonizovano hiljadama različitih vrsta mikroogranizama. Naravno, proces se samo nastavlja prvim udahom i svime što sledi jer spoljašnja sredina nije sterilna niti bi trebalo da bude, apeluju stručnjaci, jer je raznovrsnost mikrobioma apsolutno poželjna. Utvrđeno je da se huma-

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

drugih bolesti. Ali, dobra stvar je što će ova, za sada mlada grana nauke, u budućnosti možda ponuditi neka nova i revolucionarna preventivna i terapijska rešenja za ove i druge probleme.

no mleko razlikuje od mleka drugih sisara, između ostalog, i po raznovrsnosti i brojnosti oligosaharida u njemu - identifikovano je preko 200 različitih! Šećeri sami po sebi jesu dobar izvor energije, ali ono što je neuobičajeno je to da ove oligosaharide beba ne može svariti. Zašto bi onda majka trošila toliko energije u proizvodnji ovih jedinjenja ako su oni za dete beznačajni? Smatra se upravo da su ovi oligosaharidi hrana za mikrobe, da odlaze u kolon gde održavaju mikrobiotu deteta izbalansiranom i optimalnom, što je bitno za pravilan razvoj mozga i imuniteta. Takođe, moguće je da imaju ulogu i u akutnoj odbrani od infekcija time što pokazuju izvesnu strukturnu sličnost sa glikanima u crevima, za koje inače adheriraju patogeni. Tako mogu blokirati infekciju salmonelom, listerijom, kampilobakterijom, E. Coli, pa čak i HIVom, čime se objašnjava kako deca dojena mesecima

mlekom inficirane majke završe bez infekcije. Nažalost, sve ove informacije ukazuju na bolji položaj dece rođene prirodnim putem i dojene u odnosu na ostalu. I zaista, istraživanja pokazuju da je među njima manja incidenca autizma, ADHDa, gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i mnogih

Kao što je rečeno, radi se o mladoj nauci, iako njeni koreni sežu još u 19. vek, u vreme kada je živeo veliki naučnik Ilja Mečnikov (1845–1916), najpoznatiji po otrkivanju i opisivanju fagocitoze, za šta je dobio i Nobelovu nagradu 1908. godine. Interesantno je da je Ilja Mečnikov u to vreme govorio, iako sa nedovoljno naučne potpore, o važnosti uravnotežene crevne mikroflore u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti i preporučivao dijetu sa fermentisanim mlečnim proizvodima. Ipak, njegovi stavovi nisu široko prihvaćeni, što i ne čudi sa obzirom na to da su bili prilično radikalni za vreme pre otkrića penicilina, kada se na bakterije gledalo prilično jednodimenzionalno, kao na uzrok bolesti i smrti.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Mikrobiom je istovremeno i perzistentan i promenljiv. Formira se otprilike do 4. godine života, ali ga faktori kao što su lekovi, ishrana, stil života, stres, starenje i infekcije mogu izmeniti. Iako se o ovoj temi tek ima istraživati i govoriti, jedno je već sada sigurno – raznovrsnot mikroorganizama i ravnoteža između različitih vrsta je u našim crevima poželjna i potrebna! Zato, hajde da vidimo šta možemo preduzeti da ih održimo:

Ishrana Treba biti raznovrsna. Naime, ponavljanim konzumiranjem istih namirnica, a posebno dominantnom zastupljenošću određenog nutrijenta, može doći do prenamnožavanja onog tipa bakterije koji tu hranu i vari, čime se narušava ravnoteža. Ne koristiti se nikakvim dijetama koje potenciraju jedan, a zapostavljaju drugi nutrijent. Jesti voće i povrće, leguminoze, cela crna žitarica i dobre izvore masti (avokado, orašasti plodovi,

generalno mediteranski način ishrane) Unositi vlakna (min 25-38g dnevno, a idealno oko 60g na dan). Vlakna su možda najpotcenjenijih nutrijent modernog doba! To su nesvarljivi polisaharidi koji se nalaze u namirnicama biljnog porekla (voće, povrće, žitarice, leguminoze). Iako ih mi ne možemo iskoristiti, vlakna su bitna za normalno funkcionisanje creva i organizma uopšte (usporavaju oslobađanje glukoze u cirkulaciju tokom varenja, te nema drastičnih skokova u nivou šećera u krvi kao ni u produkciji insulina, zatim su neophodni za mikrobiom, a smatra se da redovan unos znatno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti). Istraživanja sprovedena na pripadnicima nekih plemena koja ne žive zapadnjačkim načinom života i koja u izobilju konzumiraju namirnice bogate vlaknima pokazala su da oni imaju znatno raznolikiji mikrobiom.

Konzumirati fermentisane mlečne proizvode koji su izvor „dobrih“, mlečno-kiselinskih bakterija. Jesti što manje prerađenih namirnica i izbegavati proste šećere (u Americi se u 75% prerađene hrane dodaju šećeri i zaslađivači koji izazivaju zavisnost ali i menjaju mikrobiom!) Suplementacija probioticima preporučljiva u opravdanim situacijama, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom koji će odrediti koji je probiotik najbolji izbor. Nisu svi probiotski preparati podjedako efikasni niti za svaku namenu, te njihova primena mora biti u skladu sa smernicama. Smatra se da će probiotici i prebiotici u budućnosti imati veliki značaj u prevenciji i terapiji mnogih bolesti koje polaze iz creva, ali se danas oni još uvek ne definišu kao lekovi, te su im marketing i izjave koje ga prate ne toliko strogo ograničene, što je jedan od razloga njihove nepravilne primene.

Antibiotici

Svaki put kada uzmemo antibiotik mi menjamo našu mikrobiotu, a posebno se mora voditi računa kod agresivne i dugotrajne primene antibiotika. Kod oko 35% pacijenata koji su na terapiji antibioticima se ispolje stomačni simptomi (bol, dijareja ili konstipacija, poteškoće u varenju hrane), a simptomi se mogu javiti i do 8 nedelja nakon prestanka terapije. Posledice mogu biti i ireverzibilne i mnogo ozbiljnije, poput teških oblika inflamacije koja može dovesti do smrti u slučaju C. di-

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Svaka primena antibiotika mora biti racionalna! Ne samo zbog rastućeg problema antimikrobne rezistencije, nego i zbog moguće disbioze u našem organizmu i komplikacija ozbiljnih razmera. fficile. Praksa je da se antibiotici uzimaju sa probiotikom koji će uspostaviti narušenu mikrobiotsku ravnotežu u crevima. Većina probiotskih preparata treba da se uzima u razmaku 2-3 sata od primene antibiotika kako antibiotik ne bi eliminisao dobre bakterije u njemu.

Fizička aktivnost Poznato je da je fizička ak-

tivnost pospešuje i normalizuje rad creva. Dovoljna je lagana (dvadesetak minuta) svakodnevna aktivnost da bi se poboljšalo varenje, san, odgovor na stres...

Stres Nije nam nepoznata veza između GITa i CNSa. Svakodnevno smo svedoci ove povezanosti – kada smo uzbuđeni često nam se ide u toalet, a kada smo letargični i depresivni često se borimo sa opstipacijom. Te tako stres, pored drugih posledica na naš organizam, menja i mikrobiom i smanjuje broj dobrih bakterija. Za kraj, stručnjaci naglašavaju i upozoravaju da mode-

ran stil života i način ishrane ne može obezbediti optimalan diverzitet u crevima i da pripadnik svake naredne generacije ima značajno manje bakterijskih i drugih vrsta mikroorganizama u svom organizmu. Da, pred nama je možda nova era gde će se pacijenti lečiti probioticima i prebioticima, fekalnom transplantacijom (ova procedura sa već obavlja u lečenju infekcije C. difficile), zatim se uvodi pojam psihobiotika – namirnica koje modifikuju mikrobiotu i koje se primenjuju zajedno sa psihoterapijom i lekovima u terapiji mentalnih bolesti. Međutim, do tada je na naučnicima uzbudljiv, a i izazovan zadatak – da otkriju šta je uopšte zdrav mikrobiom, koje ga vrste čine, da definišu optimalan mikrobiom svakog organa i saznaju tačno šta narušava njegovu ravnotežu, kojim mehanizmima i kako se ta ravnoteža može ponovo uspostaviti. Ono što mi sami možemo uraditi u međuvremenu jeste da promenimo način na koji gledamo na mikroorganizme. Oni nisu primarno izvor zaraze već deo ekosistema, te kao i svaki drugi činilac ekosistema, neophodni su za njegov opstanak. Osvestiti njihovo postojanje oko nas i u nama, kao i korist koju imamo od njih, te zauzvrat prilagoditi svoj stil života njihovoj dobrobiti, pomalo nalik trudnici koja menja svoje navike zarad ploda.

Anja Petković Literatura: 1. Han M, Yang K, Yang P, Zhong C, Chen C, Wang S, Lu Q, Ning K, Stratification of athletes’ gut microbiota: the multifaceted hubs associated with dietary factors, physical characteristics and performance 2. Joseph N, Clayton JB, Hoops SL, Linhardt CA, Mohd Hashim A, Mohd Yusof BN, Kumar S, Amin Nordin S., Alteration of the gut microbiome in normal and overweight school children from Selangor with Lactobacillus fermented milk administration 3. M Hasan Mohajeri, Giorgio La Fata, Robert E Steinert, Peter Weber, Relationship between the gut microbiome and brain function

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

-SURUTKAELIKSIR ZDRAVLJA

anašnji ubrzan tempo života negativno se odražava na zdravlje i mnogo je naučnih studija koje potvrđuju činjenicu da nepravilna ishrana doprinosi nastanku mnogih hroničnih nezaraznih bolesti poput gojaznosti, hipertenzije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti. Zdrave životne navike mogu umnogome očuvati zdravlje i produžiti životni vek. Sagledavajući način ishrane naših predaka pokazano je da se surutka vekovima unazad smatrala eliksirom zdravlja. Njen hemijski sastav je upravo svrstava u jedan od najlekovitijih napitaka. Surutka ima veliki značaj u narodnoj medicini, ali ni konvencionalna medicina ne spori njen učinak na zdravlje čoveka. Ističe se važnost unosa različitih nutrijenata i hrane u

cilju očuvanja opšteg zdravlja. Pored redovnog unosa voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih proteina poput nemasnog mesa, ističe se važnost između ostalog i određenih mlečnih proizvoda. S tim u vezi proučavan je zdravstveni efekat različitih namirnica. Surutka predstavlja nus proizvod - tačnije sporedni proizvod pri dobijanju sira i drugih mlečnih proizvoda poput jogurta i kiselog mleka. Može biti različitog porekla poput kravlje, kozje, ovčje. Mnogi na samu pomisao surutke smatraju da je proizvodom koji je samo ostatak proizvodnje misleći da je u pitanju nešto neukusno i najblaže rečeno, odbojno. Naprotiv, surutka predstavlja riznicu mnogobrojnih povoljnih zdravstvenih efekata na brojne organe upravo zahvaljujući nutritivnom kvalitetu.

Poseduje blag, kiselkast ukus sličan kiselom mleku i jogurtu, po konzistenciji je tečna i providna budući da u svom sastavu sadrži preko 90 procenata vode koja se oslobađa prilikom procesa vrenja i sirenja mleka. Najvažnija činjenica u celoj priči je izuzetno velika lekovitost surutke. Brojne su bolesti koje surutka može sprečiti ili učestvovati u njihovom izlečenju. Dobra je za sve poremećaje u organizmu, a može se koristiti i preventivno. Neka naučna istraživanja značaj surutke za organizam porede sa značajem koje ima majčino mleko u ishrani odojčadi. To poseduje zahvaljujući prvenstveno kvalitetnom proteinskom i aminokiselinskom sastavu. Kao što je napomenuto svojim najvećim delom sadrži vodu, zatim određeni proce-

nat laktoze, oko 2% proteina i gotovo sav protein iz mleka nalazi se u surutki. Upravo iz tih razloga se koriti u situacijama kada je potreban povećan unos proteina, u cilju izgradnje mišićne mase, posebno kod ljudi koji se intenzivno bave sportom i vežbanjem. Surutka je bogata kalijumom, kalcijumom, fosforom, jodom, gvožđem, cinkom, bakrom, kobaltom, vitaminima A, C, D i E, zatim vitaminima iz B grupe, posebno

B12, esencijalnim masnim kiselinama i drugim oligoelementima. Posebno je potrebno istaći proteine surutke jer se većina proteina iz mleka upravo zadržava u njoj. Surutka predstvalja najbolji prirodni izvor esencijalnih masnih kiselina neophodnih za pravilno funkciosanje organizma. Proteini koji se nalaze u surutki su: albumini (sintetišu se u jetri), lak-

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

toferin (značajan po tome što deluje kao antibiotik i antimikotik, sprečava razvoj gljivica i bakterija), laktoglobulion (učestvuje u izgradnji i održavanju mišićne mase i on čini najveći deo proteina surutke), imunoglobulini (uključeni su u jačanje imuniteta), alfa-laktalbumin (za koji je pokazano da stimuliše lučenje serotonina - takozvanog hormona sreće), slobodne aminokiseline razgranatog lanca. Aminokiseline razgranatih lanaca, posebno leucin,

industriji, i to u proizvodnji laktuloze kao leka. Naučna istraživanja pokazala su takođe da je u proizvodnji penicilina imala značajnu ulogu. Proteini surutke koriste se i u nekim proizvodima za decu poput adaptiranog mleka za decu, naročito kada postoji intolerancija na protein - kazein, kojim je vrlo bogato kravlje mleko. Kozje mleko ga sadrži u daleko nižem procentu te se posebno preporučuje kozja surutka.

važni su faktori regeneracije tkiva, zatim surutka sadrži i protein glikomakropeptid (prisutan oko 10-15% i po sastavu je peptid sa razgranatim lancem aminokiselina). Sastav proteina je sličan sastavu proteina majčinog mleka posebno imunoglobulina.

U početku se proizvodila samo na tradicionalan način, precizinije, odvajanjem usirene mase prilikom proizvodnje mlečnih proizvoda, uglavnom sira. Međutim, kasnije se posebnim tehnološkim postupkom počinje sa proizvodnjom surutka u prahu. Ovakav oblik surutke jednakog je kvaliteta kao i tečna budući da je posebnim tehnološkim postupci-

Surutka se koristi i za proizvodnju laktoze koja se upotrebljava u farmaceutskoj

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

ma sačuvan njen sadržaj i prirodna lekovitost. Surutka u prahu je bogata proteinima pa je najčešće koriste profesionalni sportisti prilikom izgradnje i očuvanja mišićne mase ili nakon treninga. Postoji niz oboljenja kod kojih je surutka pokazala svoj delotvoran efekat. Koristi se kao napitak koji čisti krv budući da sadrži vitamin B12, pa se i danas koristi za mnoge bolesti i oporavak jetre, žuči i pankreasa. Koristi se u lečenju masne jetre, ciroze, hroničnog hepatitisa, kod osoba sklonih upali jetre, zatim usled neadekvatne ishrane. Za lečenje jetre važan je protein beta-laktoglobulin budući da se organizam uz pomoć njega snabdeva neophodnim aminokiselinama koje pomažu oporavak jetre kod različitih oboljenja. Pored toga, pomaže i u lečenju dečijih zaraznih bolesti kao što su mononukleoza ili hepatitis tipa A. Surutka utiče na jačanje kostiju, kose i noktiju. Sprečava razvoj bakterija, parazita i gljivica, lečenju zapaljenskih bolesti creva, ulceroznog kolitisa i kronove bolesti. Pokazala je svoj pozitivan efekat kod povišenog holesterola u krvi. Kod gojaznih osoba, surutka može pomoći pri mršavljenju smanjujući potrebu

za unosom hrane, a reguliše i lipidni status. Snižava nivo triglicerida u krvi, stimuliše lučenje insulina – hormona koji snižava glukozu u krvi, a dijabetičarima se preporučuje da surutku uzimaju neposredno pre obroka, ali uz kontrolu i savet lekara jer sadrži laktozu, mlečni šećer. Pored toga što reguliše apetit surutka čisti organizam od toksina. Proteini surutke koji se konzumiraju u kontinuitetu u obrocima jednako su bitni za sve one koji prolaze kroz značajne promene u rastu i razvoju, kao što su deca, tokom puberteta kao i u trudnoći snabdevajući plod najvažnijim nutrijentima - imunoglubulinima. Analizirajući nutritivnu vrednost, jedan litar surutke sadrži samo 350 do 370 kilokalorija. Metabolizam i distribucija nutrijenata iz surutke veoma su brzi procesi. Razlog je što surutka ima relativno nisku pH vrednost, kao i relativno visok procenat aminokiselina i male molekule proteina i ugljenih hidrata, dok je sadržaj masti vrlo nizak. Zbog toga se danas surutka može smatrati dijetetskim proizvodom i funkcionalnom hranom. Sportistima se preporučuje kao dijetetski suplement - dodatak ishrani.

U zavisnosti od postupka dobijanja, surutka može biti slatka i kisela. Slatka surutka izdvaja se prilikom proizvodnje tvrdih sireva, kao što su čedar i švajcarski sir, dok se kisela dobija pri proizvodnji svežeg sira. Kisela surutka sadrži manje mlečnog šećera - laktoze i manje količine masti. Zbog svega prethodno navedenog, surutka se preporučuje kao napitak u svim životnim dobima i fizičkim stanjima, svim starosnim grupama, kao zamena za gazirane napitke ili zaslađene sokove koji se danas često konzumiraju posebno među decom. Današnji uslovi života, uz konzumiranje brze hrane, stres i malo fizičke aktivnosti, sedetarni način života nalažu korišćenje tzv. niskokalorične ili „light” ishrane, gde surutka pravo čini dobar izbor. Svakako, treba istaći i činjenicu da surutka ne može biti zamena za raznovrsnu, umerenu i zdravu ishranu te je preporuka koristiti je kao dodatak zdravom obroku, u početku u umerenim količinama, oko polovinu šolje (oko jedan decilitar), dva puta na dan, zbog različite reakcije organizma na unos, a postepeno povećavati dozu na šolju.

mag. farm. Jasmina Timić Katedra za Bromatologiju Farmaceutski fakultet Beograd Izražavamo veli ku za hva lnost mag ist r i Jasmini Timić na nj enoj p osve ćenost i, saradnji i doprinosu unapređenju kvaliteta našeg časopisa. Redakcija studentskog čas opisa SupHa

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Lekovitost u prozračnim laticama

,,Na zelenoj nozi, u crvenoj bluzi, tamo gde je žito, tamo gde su kukuruzi, igraju dve bulke, kada Sunce sine, kao dve malene lake balerine.’’ Dragan Lukić, ’’Bulke’’

esumnjivo je da na svakom mestu na kom bulka procveta – kraj njive, puta ili useva – svojom nežnošću izaziva divljenje i oplemeni svako stanište. Zbog svoje lepote, ovaj cvet je inspiracija mnogim umetnicima, a uliva radost svim posmatračima i prolaznicima. Veruje se da je prvu bulku stvorila boginja žetve, Demetra, kako bi se uspavala, umorna od potrage za svojom voljenom ćerkom. U grčkoj mitologiji, bogovi Hipnos i Tanatos su često predstavljani sa krunom od bulki. Bulka (turčinak; Papaver rhoeas L., Papaveraceae) je jedan od divljih rođaka opijumskog maka (Papaver somniferum L., Papaveraceae). To je jednogodišnja biljka sa mnogo uspravnih, oštro dlakavih stabljika. Listovi su perasto deljeni. Cvetovi su pojedinač-

ni i krupni. Čašični listići opadaju kada se cvet otvori. Krunični listići su jarkocrveni, a često pri osnovi imaju crnu mrlju. Dok sveži opojno mirišu, suvi su bez mirisa. Plod je čaura. Biljka cveta tokom maja i juna. Poreklo ove biljke i dalje nije razjašnjeno, ali naučnici smatraju da je najverovatnije iz Evrope, Severne Afrike i Zapadne Azije. Sveži listići krunice sadrže dosta antocijanskih pigmenata koji im daju crvenu boju, kao i šećere i sluzi. Bulka se nekada koristila za umirivanje i uspavljivanje dece. Ne sadrži morfin, kao ni druge opijumske alkaloide, ali je glavni alkaloid u nadzemnom delu biljke readin. U toku su istraživanja lečenja morfinske zavisnosti u kojima alkoholni ekstrakt bulke pokazuje obećavajuće rezultate. Naime, pokazano je da

kod pacova sa morfinskom zavisnošću ekstrakt smanjuje apstinencijalni sindrom. Mehanizmi delovanja još uvek nisu razjašnjeni, ali se zna da je aktivnost ekstrakta usmerena na opioergički, dopaminergički i GABA-ergički sistem neurotransmisije. Biljka se može konzumirati sirova ili termički obrađena, a tradicionalno se koristi za tretman nervoze, insomnije, digestivnih i respiratornih tegoba, ćelavosti, infekcija oka, kao i morbila. Iako su i listovi jestivi, najčešće se upotrebljava seme bulki, koje se dodaje pecivima kao ukras, ali kako je seme bogato proteinima (oko 21%) i uljima (oko 47%) koji se mogu ekstrahovati, smatra se da se njegova upotreba ne treba ograničiti samo na dekoraciju. Međutim, prilikom upotrebe lišća, savetuje se opreznost i ume-

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

renost, zbog moguće intoksikacije alkaloidima. Listovi se mogu koristiti za pripremu supa, omleta i slanih pita. Latice bulke se mogu koristiti za dobijanje crvene boje, a mogu se koristiti i spolja, u vidu različitih preparata, jer deluju kao emolijens na iritiranoj i crvenoj koži. Preparati biljke su korišćeni još u drevnim vremenima da bi delovali kao antitusici i ekspektoransi, pogotovo kod dece i starijih ljudi. U kineskoj medicini, cvet (Papaveris rhoeados flos) je korišćen za tretman žutice. Zbog prisustva alkaloida readina i benzilizohinolina, biljka ispoljava blago sedativno i analgetičko dejstvo. Nadzemni delovi bulke su korišćeni i za tretman reumatskih bolesti. Latice su, u vidu sirupa, upotrebljavane za umirenje bronhija kod kašlja i bolova u grlu. Iako je dokazano da ne izaziva zavisnost, u brojnim istraživanjima se ističe da konzumacija bulki može dovesti do stanja nalik intoksikaciji morfinom, CNS depresije i epileptičnih napada. Opisano je nekoliko slučajeva trovanja bulkama. Pacijenti su obično razvijali nauzeju, dispneju, tahikardiju, grčeve u nogama i rukama, konfuziiju, povraćanje, trnjenje, čak i nesvesticu, a zenice su im obično bile sužene. Smatra se da su se ovi

Autor: Emilija Popov

simptomi manifestovali zbog efekata sličnim morfinu. Dodatno, proučavana je i antimikrobna aktivnost ekstrakta, i to protiv šest vrsta bakterija i tri vrste gljiva. Najizraženija aktivnost alkaloida iz ekstrakta je primećena kod S. aureus i Candida albicans. Zanimljivo je da su naučnici pošli od hipoteze da cvetovi bulke imaju citotoksično, genotoksično i antioksidantno dejstvo, pa su i analizirali ove efekte. Iako u nižim koncentracijama ekstrakt ne ispoljava ova dejstva, u višim ih pokazuje u značajnoj meri. U skorašnjoj studiji na Swiss-Webster soju miševa, ispitivana je potencijalna an-

tidepresivna aktivnost vodeno-alkoholnog ekstrakta bulke u testu forsiranog plivanja. Dobijene informacije su pokazale da ekstrakt efikasno smanjuje vreme plivanja i kod ženki i kod mužjaka, te da je ovo dejstvo dozno-zavisno. Efekat se čak može uporediti sa antidepresivnom fluoksetinom, koji je korišćen kao standard. Pred nama su mnogobrojna otkrića tajni prirode, a bulka je samo jedan cvet u ovoj kutiji čuda. Do tada, možemo se diviti njenom umeću da nas očara svakog maja i juna, ili kad god smo u potrazi za zrakom sunca koji se prelama kroz njene latice.

Emilija Popov

Literatura: 1. Dar neba ili cveće zla; psihoaktivne i druge opasne biljke Balkanskog poluostrva; D. Stojanović, I. Jančić, R. Jančić 2. Corn poppy, Papaver rhoeas L.: a critical review of its botany, phytochemistry and pharmacology; L. Grauso, R. Motti, B. de Falco, V. Lanzotti 3. Essential Oil Composition of Papaver rhoeas L. (Corn poppy) (Papaveraceae) from Turkey; G. Dogan, E. Bagci 4. Intoxication due to Papaver rhoeas (Corn Poppy): Five Case Reports; Y. K. Günaydın, Z. D. Dündar, B. Çekmen, N. B. Akilli, R. Köylü, B. Cander.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Ser Dejvid Atenboro

Život na našoj planeti

“Kao dete sam sanjao, baš kao i mnogi drugi dečaci, da otputujem na daleka divlja mesta kako bih video netaknut svet prirode i čak pronašao životinje dotad nepoznate nauci. Sad mi je teško da poverujem da sam toliki deo života proveo radeći upravo to.” 1

Malo ko u svetu danas uživa popularnost kakvu ima čuveni britanski prirodnjak i novinar Ser Dejvid Atenboro. Veliki miljenik Britanca (a i celog sveta, može se reći) ove godine puni 95 godina, a ipak neumorno radi da mudrost prikupljanu čitav jedan životni vek prenese mladim generacijama koje dolaze. Atenboro, rođen u predgrađu Londona 1926. godine, odrastao je na tlu kampusa Univerziteta u Lesteru, gde je njegov otac bio direktor. Srednji je od trojice dečaka, a tokom Drugog svetskog rata, porodica Atenboro usvojila je dve devojčice jevrejskog porekla preko britanske volonterske organizacije Refugee Children’s Movement. Detinjstvo je proveo sakupljajući fosile, kamenje i sve drugo u prirodi do čega su njegove ruke mogle doći. Veliki podsticaj dobio je sa sedam godina, nakon što se mlada britanska arheološkinja Ž. Houks divila njegovoj kolekciji. Sa 11 godina saznao je da je Odseku za zoologiju potrebna velika zaliha

“Sve na šta smo se oslanjali, sve što nam je prirodna sredina na našoj planeti oduvek pružala besplatno, moglo bi da postane nepouzdano ili da nas sasvim izda.” guštera, te je odlučio da ih preko oca dostavi za tri penija po komadu. Izvor, koji tada nije želeo da otkrije, zapravo je bio ribnjak na manje od pet metara udaljenosti od zgrade Univerziteta. “U to vreme nije bilo ništa neobično da dečak mojih godina sedne na bicikl, odveze se u otvorena polja i ostane ceo dan van kuće. Tako sam ja radio. Sva deca su išla u istraživanje”, rekao je Atenboro u svojoj novoj knjizi “Život na našoj planeti”. Prekretnica u Atenborovom životu, ona koja će ga odvesti

put nauke, jeste susret sa Sivom Sovom 2 1936. godine, kada su njegov stariji brat Ričard i on posetili predavanje tada poznatog borca za zaštitu životne sredine. Prema Ričardovim rečima: “Dejvid je bio oduševljen odlučnošću ovog čoveka da spasi dabra, njegovim poznavanjem flore i faune kanadske divljine, ali i upozorenjima na ekološku katastrofu ukoliko ravnoteža u prirodi bude narušena.”3 Nakon što je 1947. godine diplomirao na Kembridžu, Atenboro je dve godine proveo

Atenboro i Bendžamin 1956. godine (Izvor - The Guardian)

Atenboro, D. (2020). Život na našoj planeti. Beograd: Laguna Archibald Stansfeld Belaney (1888 – 1938) 3 Atenboro, R. (26. oktobar 2000). Animal Magic: Richard Attenborough on the Life and Times of Grey Owl, The Guardian: Richard Attenborough on the life and times of Grey Owl | Film | The Guardian 1

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

u Kraljevskoj mornarici, da bi zatim pristupio Bi-Bi-Sijevoj Televizijskoj službi. Iako je ona tada još pravila prve korake, broj i raznovrsnost sadržaja rasli su iz dana u dan. Atenboro je ubrzo počeo da se specijalizuje za prirodnjačke sadržaje, te su počeli da prikazuju životinje iz Londonskog zoološkog vrta. Za prirodnjaka te životinje bile su nešto posebno, a on je žudeo za tim da ih vidi u njihovom prirodnom okruženju - u divljini. Nije mu dugo trebalo da skuje lukav plan kako to i da učini. Zajedno sa Džekom Lesterom, kustosom za reptile u Zoološkom vrtu, predložili su direktoru vrta odlazak u Sijera Leone, pri čemu bi Atenboro pošao kao kamerman. Ono što je počelo kao tajni plan, prerasta u emisiju Zoo Quest koja je preko noći stekla neverovatan uspeh. Zahvaljujući njoj, Atenboro je obišao Gvajanu, Borne, Madagaskar, Novu Gvineju i Paragvaj.

U godinama koje slede, Atenboro je započeo studije antropologije na Londonskom ekonomskom fakultetu, da bi mu zatim bilo ponuđeno mesto direktora Bi-Bi-Sija 2, što je za njega delovalo kao “neodoljiv posao”4. No, direktorska stolica mu nije dala mira, želeo je da obiđe svet, sazna sve njegove dobro čuvane tajne i da onda to znanje prenese drugima. Tako se i dogodilo. Njegov predlog za novu seriju je prihvaćen, napisan je scenario, okupljena je produkcijska ekipa, a Atenboro je po drugi put napustio Bi-Bi-Si i otrgao se u svet. Život na zemlji (1979), kako je nazvan prvi od 10 delova iz kolekcije Život5, čini 13 epizoda od kojih je sva-

ka postavila temelje modernog dokumentarnog filma. U Životu na zemlji, Atenboro je prikazao živote ugroženih gorila u Ruandi, grbavih kitova uz obale Havaja, evoluciju riba, vezu između cveća i insekata, kao i još mnogo toga. Njegov glavni cilj bio je, i ostao dan-danas, da ljudi postanu svesni sveta prirode i da počnu da o njemu brinu. Kako sam kaže: “Ljudska bića su postajala sve izdvojenija od ostalog živog sveta na Zemlji, živeći na drugačiji i jedinstven način. (...) Ne budemo li se obuzdali sami,

nastavićemo da proždiremo Zemljine prirodne resurse sve dok ih ne iscrpimo potpuno”6. Do danas (a govorimo o periodu od čak 60 godina!), Dejvid je snimio preko 100 dokumentaraca, među kojima su The First Eden, Wildlife on One, The Blue Planet, A majestic celebration: Wild Karnataka i mnoge druge. Dobitnik je brojnih nagrada, a samo neke od njih su BAFTA, Emmy za izvanrednog naratora, Dekartova nagrada, nagrada Kraljevskog geografskog druš-

Atenboro, D. (2020). Život na našoj planeti. Beograd: Laguna Preostali delovi su: The Living Planet, The Trials of Life, Life in the Freezer, The Private Life of Plants, The Life of Birds, The Life of Mammals, Life in the Undergrowth, Life in Cold Blood, A Life on our Planet 6 Atenboro, D. (2020). Život na našoj planeti. Beograd: Laguna 4 5

tva i Kraljevskog fotografskog društva. Atenboro se nalazi i na poziciji potpredsednika Fauna and Flora International, predsednika Butterfly Conservation i Leicestershire and Rutland Wildlife. Takođe, neke biljne i životinjske vrste nose njegovo ime, pa tako imamo Trigonopterus attenboroughi, Blakea attenboroughi, Attenborosaurus conybeari i druge. Za njega se danas veruje

Dejvid Atenboro na snimanju dokumentarne serije Blue Planet II 2017. godine (Izvor - The Guardian)

Milica Zlatanović

da je jedan od ljudi koji je najviše proputovao, a tome dopronosi činjenica da je samo za dokumentarac The Life of Birds prešao preko 400 000 kilometara. Atenboro o penziji ne razmišlja i kaže da će do toga doći samo ukoliko bude smatrao da je sadržaj koji kreira lošeg kvaliteta ili ukoliko ne bude mogao da hoda.7

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

U knjizi Život na našoj planeti (i istoimenom dokumentarcu), Atenboro nas upozorava da je živi svet na putu bez povratka. On predstavlja sled događaja koji bi mogli da se dogode u narednih nekoliko decenija, a koji su posledica našeg sadašnjeg postupanja prema Zemlji. Iz dana u dan bi moglo doći Dejvid Atenboro i šimpanza Neusi do gubitka biodiverziteta, te će 1987. godine (Izvor - The Guardian) mnoge vrste nestati i pre nego na. On nam naglašava koliko je što dobijemo šansu da ih otkrisnažna, ali i za ljude neophodna, jemo. Ništa manje važan nije veza između čoveka i prirode, ni ubrzan porast ugljenika u te da je važno da ponovo usatmosferi, koji bi, mešajući se sa postavimo ravnotežu između vodom, povećao kiselost okeannas i živog sveta u divljini. Pred skih voda. A ovo su samo dva od nama je možda zastrašujuć zamnogih nesrećnih ishoda. datak, ali naša budućnost jeste na ovoj planeti, a mi imamo Ipak, Atenboro nije pesimimoć, ideje i briljantne umove sta i smatra da bitka za čoveda je spasimo. Upozoreni smo, čanstvo još uvek nije izgubljea sada moramo da delujemo!

Ruddick, G. (2018, 3. januar). David Attenborough: I’ll retire if my work becomes substandard. The Guardian: David Attenborough: I’ll retire if my work becomes substandard | Television & radio | The Guardian

Literatura: 1. Atenboro, D. (2020). Život na našoj planeti. Beograd: Laguna 2. Britannica, T. Editors of Encyclopaedia (2020, December 17). David Attenborough. Encyclopedia Britannica. https://www.britannica.com/ biography/David-Attenborough 3. Atenboro, R. (26. oktobar 2000). “Animal Magic: Richard Attenborough on the Life and Times of Grey Owl”, The Guardian: Richard Attenborough on the life and times of Grey Owl | Film | The Guardian 4. Ruddick, G. (2018, 3. januar). “David Attenborough: I'll retire if my work becomes substandard”, The Guardian: David Attenborough: I'll retire if my work becomes substandard | Television & radio | The Guardian 5. “Nine astonishing ways David Attenborough shaped your world” BBC: Nine astonishing ways David Attenborough shaped your world - BBC Teach 6. Fothergill A., Hughes J. (Režiseri). (2020). David Attenborough: A Life on Our Planet (Film). Altitude Film Entertainment, Silverback Films, World Wildlife Fund 7.Two Roads Books. (2017, 20. septembar). Adventures of a Young Naturalist: The Zoo Quest Expeditions, by David Attenborough (Video). YouTube. https://youtu.be/OYsSBP3pHTk

Za dalje čitanje i istraživanje: 1. O otapanju leda: Međuvladin panel o klimatskim promenama: Special Report on the Ocean and Cryosphere in a Changing Climate. (2019). IPCC: https://www.ipcc.ch/srocc/ 2. O izumiranju vrsta: UN Report: Nature’s Dangerous Decline ‘Unprecedented’; Species Extinction Rates ‘Accelerating’. (2019). UN Sustainable Development: https://www.un.org/sustainabledevelopment/blog/2019/05/nature-decline-unprecedented-report/

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Ljubav po sebi je greh: da li je život u grehu lakši nego život bez ljubavi? ne znamo šta Ana Karenjina duboko u sebi oseća. Onog trenutka kada je kročila nogom iz voza i pred očima joj zablistao lik grofa Vronskog, pred kojim tada nijedno žensko oko nije ostalo ravnodušno, čitalac može da počne da oseća skupa sa njom. Njena osećanja Tolstoj je ogolio, ne samo nama, nego i celom katalogu ruskih junaka, tipičnih za vreme u koje je smeštena radnja.

Ana Karenjina scene iz filma

ada govorimo o klasicima i kada bismo univerzalno dobra dela, koja odolevaju socijalnim promenama i večito ostaju blistava na sceni svetske književnosti, slagali rame uz rame, iznad svega mogli bismo da stavimo ljubavnu sagu „Ane Karenjine”. Ljubav Ane Karenjine opisana je i okrunjena raznim neiscrpnim člancima. Ruski Romeo i Julija. Baš kao i knjiga, ova tema nikada neće nestati i ne postoji društvo u kome se za tu ljubavnu tragediju neće znati. Svi ćemo uvek u citatima iz „Ane Karenjine” da tražimo svoje odgovore, inspiraciju i pouku. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.“ Šine – prvi put junakinju čije ime nosi ovaj roman susrećemo u vozu. Radnja je

smeštena u Rusiji i iz tog voza započinjemo da pratimo njen tok. Pratimo veliku i tragičnu ljubav Ane Karenjine i grofa Vronskog, a pored njih ceo katalog junaka, porodičnih priča i osuda ruskog društva. „Ni pojma oni nemaju o tome šta je sreća, oni ne znaju da bez ove ljubavi za nas nema ni sreće, ni nesreće – nema života...” Snažan karakter Ane Karenjine Tolstoj slika na vrlo svirep način. Njenu pravu istinsku ljubav i strast diže iznad svega društveno prihvatljivog i neprihvatljivog. Kao što svaki pisac ima svoje životno delo i glumac životnu ulogu, tako se za Anu Karenjinu može reći da je ovo njegov životni lik. Anu zatičemo kao pravu priliku idealne žene tog doba. Ona je brižna majka, supruga i sestra, ugledna dama koja ostaje iznad svake situacije. Sve do pojave grofa Vronskog, mi

Anina snažna emocija potisnula je u njoj sve ono što je do tada njen lik izdizalo iznad svega i slikalo ga kao idealnu damu ruskog realističkog društva. Žena koja voli prepustila se osećanjima, njeni su postupci postali odraz njene, verovatno prve, prave i istinske ljubavi. Kroz nju smo videli ženu koja ne ume malo da voli, nego voli celim svojim srcem, ali i snažnu gromadu, koja ima petlju da stane pred sve pravednike, sve običaje i da sluša svoje srce, a ne razum. „Samo ta dva bića ljubim i jedno isključuje drugo. Ne mogu ih sjediniti, a samo to mi je potrebno. I kad toga nema, onda je svejedno.” Život bez ljubavi bio je mučan. Dok god je znala da negde tamo, u tuđem zagrljaju, može da pronađe svoju sreću, za nju mirnog života nije bilo. Život bez onog drugog za oboje bio je poput duge patnje, koja je počela da ih izluđuje. Koliko god se zajednič-

ki život činio kao jedini izlaz iz tuge koja ih je izjedala, za Anu je to značilo da mora da se rascepi između dve potpuno drugačije vrste ljubavi. U njoj je buktala majčinska ljubav, koja joj nije dozvoljavala da napusti sina, a, sa druge strane, iz nje je vrištala zaljubljena i zarobljena devojka, udata u osamnaestoj godini, bez ikakve emocije i ljubavi. Ta razočarana devojka konačno je volela. Konačno je dobila ljubav kakvu je želela, i to pravu, istinsku ljubav, koja je u njoj uspela da utihne majčinske osećaje, a nju podstakne da, po cenu gubitka sina, odluči da zakorači u život ispunjen pravom ljubavlju i strašću, ali i velikom čežnjom za sinom, propraćen glasnom osudom društva.

svojim junacima. Ana Karenjina je prvi put ugledala svoju ljubav na stanici u Moskvi. Slika te stanice ostaće zapamćena tragedijom, kao i poslednja pojava ovog lika, pokleklog pred istim šinama pred kojima se prvi put i zaljubila. Ova ljubav je bila jaka i prava, osećali smo je i sa Anine strane i ispratili smo njene žrtve zarad ljubavi, ali i sa strane Vronskog, koji je izazivao mnoge sumnje, kako u svima nama, tako i u Ani. Bio je veoma poželjan mladić i, iako smo očekivali da će zbog pritiska društva i nesreće koja je snašla njega i Anu pri zajedničkom životu pokleći i izdati njihovu ljubav, do kraja, pa i posle kraja te ljubavi оn je ostao veran svojoj Ani.

Često i u današnjem društvu nailazimo na osudu i kritiku Aninog napuštanja sina. Vreme je iznedrilo društva u kome Anina prevara supruga i nije nešto što joj se mnogo zameriti. Njena je ljubav danas za to dovoljno dobro opravdanje, ali nijedna majka nikada neće smoći razumevanja i snage da Ani oprosti napuštanje sina. Ipak, postoje i zaljubljena srca, posebno mlađih ljudi, koja razumeju Aninu rastrganost između ove dve ljubavi i njen izbor.

Ana je svoj život okončala baš onako kako nam je

„Sto godina da živim, zaboraviti neću…“

Tolstoj vešto nagovestio u prvoj pojavi ove junakinje. Nije podnela pritisak koji ju na nju survao njen veliki greh. Njena ljubav bila je greh s kojim nije umela da živi, a bez nje nije mogla. Grešna je bila i sama pred sobom i pred celim društvom. Njena se duša cepala između čoveka kojeg voli i u čiju vernost sumnja i sina

Kako smo pred očima prvi put videli svoju zamisao predivne Ane Karenjine na železničkoj stanici, tako smo se od nje i oprostili. Koliko god je ljubav jaka, ipak ne može da premosti sve reke i bujice problema koje je Tolstoj namenio

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

koji je daleko od nje i kojeg je svojevoljno napustila. Nestabilna i rastrgana između svojih ljubavi, nije mogla ili nije umela da podnese društvenu osudu, koja je vremenom oko nje postajala sve glasnija.

Iza ove tragične ljubavne priče ostalo je mnogo dilema. Večito će se polemisati da li je Anina ljubav bila veća od njenog greha? Njen je greh za tadašnje društvo bio nešto nezamislivo i među njima je predstavljena kao najveća bludnica. Ana je za njih bila žena lakog morala i činilo se da društvo osuđuje samo nju. Njena ljubav, koju su dokazali svi njeni postupci, pokazala nam je da je ipak veća i od nje same. Danas je gotovo nemoguće osuditi Anu Karenjinu, jer sve što je radila, radila je zbog ljubavi, i kada svaki put izno-

va damo šansu ovom delu, osetimo novi trag njene ljubavi, primetimo novi detalj i na kraju uvek završimo isto onako kako smo i počeli – uz šine. Opraštamo se od ove junakinje i mirimo se sa tim da je cena ljubavi veća od svega.

Zorica Lučanović

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Nekada malo znamo, a mnogo pretpostavljamo

Predrasuda je unapred formirano mišljenje o nečemu što se dovoljno ne poznaje niti se temeljno i kritički proučilo, odnosno, sud donesen pre iskustva. Svakodnevno se susrećemo sa predrasudama u svom okruženju. Bijemo bitke protiv njih, često bezuspešno jer su duboko ukorenjene u nama zahvaljujući vaspitanju, neznanju, pogrešnom modelu po kome se uči. Pri tome zaboravljamo da ovakve forme ponašanja najčešće vode ka diskriminaciji. Poslednjih godinu dana od kada aktivno vežbam jogu, prijatelji i poznanici su mi postavljali neobična pitanja i iznosili stavove vezane za svoj doživljaj joge. Neka od mišljenja su bila duhovita i iskreno me nasmejala, neka su ukazala na latentne strahove, a mnoga na ozbiljne predrasude. Posle velikog broja simpatičnih, katkad i veoma teških razgovora, dugih razmišljanja i preispitivanja, shvatio sam da osnovne predrasude vezane za ovu plemenitu veštinu mogu da se svrstaju u pet kategorija, o kojima sam pokušao da dam kratak komentar. „Joga mi nije potrebna jer se već bavim nekim oblikom fizičke aktivnosti” Osobe koje praktikuju neku vrstu rekreativnog vežbanja (teretana, trčanje, biciklizam…) često doživljavaju jogu kao opozit tim aktivnostima, smatrajući da je osnovna dobrobit vežbanja u razvijanju snage mišića i izdržljivosti tela. Efekti joge na celokupan organizam

se, usled neinformisanosti, neretko zanemaruju. U tome leži jedno od najvećih blaga same joge, a to je holistički pristup, kao i kod većine istočnjačkih učenja. Ona pomaže kod povreda, nekih hroničnih bolesti - kao vid korektivnog vežbanja. Poslednjih decenija je sve veći broj naučnika sa Zapada koji se okreću i istražuju antička znanja Istoka među kojima je i joga. Samim tim, sve je više naučnih studija koje se bave benefitima posturalne prakse joge na ljudsko zdravlje. Mnogi profesionalni sportisti, poput Novaka Đokovića, NBA igrača praktikuju jogu da bi osnažili telo i duh, pronašli ravnotežu u sebi i poboljšali profesionalne rezultate u oblasti sporta kojim se bave. „Joga je spora i dosadna ili je samo istezanje i opuštanje” Jedna od sigurno najzastupljenijih predrasuda u vezi sa jogom je baš ova da je spo-

ra i dosadna i da nije dovoljno intenzivna. Oni koji nikada nisu praktikovali jogu, često su mišljenja da je joga namenjena samo ljudima mirnijeg temperamenta i da energičnim ljudima, koji vole da žive brzo, ne prija takav oblik aktivnosti. Ljudi se često opredeljuju za dinamičnije aktivnosti, jer im je potrebno da se isprazne, da skaču, izbace negativnu energiju, a smatraju da joga ne može da im pruži takav vid pražnjenja. Doduše, da, postoje pasivnije vrste joge poput Jin joge, koja stavlja akcenat na nežne, mekane pokre bez prevelikog naprezanja. Sa druge strane, ima mnogo intenzivnijih vrsta koje zahtevaju mnogo veću spremnost tela, kondiciju i izdržljivost kao što su savremena Aštanga i Vinjasa joga, koje su sve popularnije. Praktikovanjem joge se smiruju telo i um, razvija se koncentracija, samodisciplina, izdržljivost i snaga potrebna da zadržimo telo u nekoj asani. Zbog čega je joga

posebno pogodna za ljude koji smatraju da su energični i hiperaktivni, jer rasterećuje telo i um i dovodi ih u ravnotežu. „ Joga je za žene” Još jedna od predrasuda je da je joga namenjena nežnijem polu, a da muškarci treba da se bave drugim aktivnostima: teretanom, grupnim sportovima, onim koje su više „testosteronske“ i pre svega razvijaju mišićnu masu. To je, nažalost, još jedna u nizu mnogobrojnih posledica duboke ukorenjenosti patrijarhalnog vaspitanja i tradicije našeg podneblja, a na prvom mestu determinacije uloga i aktivnosti na muške i ženske. De facto, gledano sa istorijske strane svi veliki jogiji kroz vekove, kao i mnogi savremeni instruktori joge, su muškarci. Treba napomenuti da tokom dugog patrijarhalnog društvenog sistema kasti, koji je predstavljao prokletstvo Indije i kočnicu njenog progresa, joga je bila nedostupna ženama toga vremena. Ona je namenjena čoveku, bez obzira na pol, starost ili bilo koju drugu osobenost. „Joga je meditacija” Često se joga povezuje isključivo sa meditacijom ili se pak meditacija poistovećuje sa jogom. Kada napravimo istorijski osvrt na najznačajnije

i najstarije delo tradicijonalne hinduističke joge, Yoga-sūtre Patandjalija, (jednom od fundamentalnih jogičkih tekstova), koga mnogi smatraju kodifikatorom ako ne i ocem joge, dobijamo odgovor na ovu zabunu. Patandjalji u svom delu opisuje osam krakova ili puteva Aštanga joge u kojem je na sedmom mestu Dhyana ili Dijana koja se sa sanskrita prevodi kao kontemplacija ili meditacija. U najuprošćenijem smislu meditacija podrazumeva stanje u kome je celokupna pažnja usmerena na jedan objekat, ali bez napora. Jedan od veoma značajnih i uticajnih učitelja joge XX veka, Ajengar, meditaciju slikovito objašnjava na primeru dovođenja uzburkanog mora u stanje zatišja. U tim trenucima um je u isto vreme jako tih, i čini se usporen, a sa druge strane vrlo budan i oštar. Stoga je joga svakako u tradicionalnom, a i u svremenom smislu usko povezana sa meditacijom, ali njihovo poistovećivanje je velika greška, budući da svaka postoji nezavisno bez one druge. „Joga je vrsta religije (sekte)” Još jedna od zaostavština duboke ukorenjenosti patrijarhalnog društva, jeste ta, da vežbanje joge predstavlja poštovanje neke religije ili hinduističke vere, kao i da pravoslavni verujući ljudi nikako ne bi smeli da praktikuju

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

jogu jer je to bogohuljenje. Joga nije religija niti je to ikada bila! Njena istorijska povezanost sa razvojem indijskih nacionalnih misli, filozofija i religija poput hinduizma, budizma i džainizma može se objasniti činjenicom da je u izvornom smislu joga dugo predstavljala metod ili put koji vodi spasenju od večnih reinkarnacija, u koje Indusi veruju. Zbog te svoje prirode se mogla povezivati sa mnogim filozofskim i religioznim učenjima iako u osnovi ona sama nije ništa od navedenog. Samo u tradicionalnom, izvornom smislu joga je bila tehnika koja je služila hinduističkoj filozofiji. Joga je tipično indijska pojava, a njene klice sežu do Upanišada, spisa filozofskog karaktera koji čine ujedno kraj Veda ili Vedante filozofije, najstarijih knjiga Indije i čovečanstva za koje znamo. Joga je više tehnika, odnosno disciplina o samospoznaji i samopomoći koja proučava čovekovo fizičko i mentalno zdravlje. Ona vas uči da se bavite sobom i da usavršavate sopstvene potencijale. Jer kako kaže izreka: „Upoznajmo sebe da bismo razumeli druge“. Joga podrazumeva promenu onoga koji je praktikuje, samim tim vi sami gradite svoj put samospoznaje. Na tom putu niste usmereni na Božanstvo, već na sebe. Kao otvoren kompijuterski kod, savremena joga se menja, prilagođava i usklađuje, kako od strane stručnjaka, učitelja joge, tako i od strane amatera.

Zavirite malo u taj svet i u sebe, možda vam se dopadne. Literatura: 1. Singlton, Mark (2015). Telo joge: poreklo moderne posturalne prakse, Subotica: Neopress design & print. 2. Vajt, Ganga (2017). Joga iznad verovanja, Beograd: Pinosava.

Mihailo Savković

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Uticaj kulture na društvo Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo – nego kultura je i pogled, i osmeh, i ponašanje, i gestikulacija, i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje od načina na koji kažemo „zdravo“ pa do jedne pesme, slike, građevine. Ivo Andrić

ultura je jedna od najvažnijih karakteristika čoveka i društva uopšte, s obzirom na to da je čovek jedina vrsta koja poseduje kulturu. Svako društvo ima svoju kulturu, i nema apsolutno nekulturnog društva. Kultura uključuje jezik kojim govorimo, umetnost, način oblačenja, običaje, način rada i stvaranja, religijske obrede, festivale, kulturnu baštinu, ali i način provođenja slobodnog vremena. Kultura je sastavni deo našeg bića i ona određuje način na koji se odnosimo prema drugima, ali i prema sebi samima. Ona nam daje identitet i osećaj pripadnosti određenoj grupi. Naša kultura oblikuje naše misli i ponašanje. Ona

dakle u određenom stepenu utiče na to kako naš mozak obrađuje informacije i shodno tome reaguje na situacije. Mladunče čoveka se smatra najbespomoćnijim od svih. Ono je u prvih nekoliko godina života apsolutno zavisno od brige roditelja. Proces kojim dete postaje svesno sebe i stiče znanja i veštine kako bi funkcionisalo u svojoj kulturi je proces socijalizacije. Primarna socijalizacija se dešava do ranog detinjstva i ovaj period je period najintezivnijeg učenja kulture. Dete uči jezik i usvaja osnovne modele ponašanja. Porodica ovde igra ključnu ulogu. Kasnije detinjstvo i doba sazrevanja predstavljaju sekundarnu socijalizaciju. Ovde dominantnu ulogu imaju škola, vršnjaci, mediji, a kasnije i radne

organizacije. Učenje osnovnih normi i vrednosti odvija se putem socijalnih interakcija. Čovek usvaja određene društvene uloge, ali i utiče na njihovo formiranje. Kulturizacija je pojam usko povezan sa usvajanjem određene kulture, dok je akulturizacija gubljenje svog kulturnog identiteta i prihvatanje tuđih običaja, jezika i vere. Asimilacija je proces kojim većina prisilno guši kulturu manjine. Značaj kulture se ogleda u njenom uticaju na način razmišljanja i ponašanja, odnosno načina života čoveka. Naši stavovi proizilaze iz naših kulturnih vrednosti, usvojenih od ljudi iz našeg okruženja. Vaspitanje direktno utiče na to kako ćemo doživeti i reagovati

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

na situacije. Da bi nas prihvatili, mi pratimo ono što grupa radi i ponašamo se na identičan način u identičnim situacijama, a sve u skladu sa normama. Ljudi rođeni i odrasli u istoj kulturi dele neke zajedničke karakteristike ličnosti. Kultura grupe određuje vrednosti i norme ponašanja te iste grupe. Vrednosti su ono što je važno, vredno i poželjno u toj kulturi (npr. monogamije u zapadnom svetu). Norme su pravila ponašanja koja su u skladu sa vrednostima te kulture (npr. kultura koja neguje gostoprimstvo, povučen i jednostavan život). Vrednosti i norme se naravno menjaju sa godinama, te ono što je nekada bilo neprihvatljivo, danas to nije (npr. zajednički život pre braka). Kako društvo utiče na naše misli i ponašanje? Žene koje pripadaju patrijarhalnom društvu mogu smatrati da su muškarci superiorniji. Žene u čijim kulturama se pokriva celo telo i lice, mogu smatrati da su kraće haljine provokativne. Ljudi iz nekih kultura su komunikativniji, čak i sa novim poznanicima, dok su u određenim kulturama ljudi zatvoreniji, čak i prema poznanicima. Kod Inuita je neuobičajeno

„javno osmehivanje“. Ljudi individualističkih kultura, poput zapadnih, nisu toliko sposobni da razumeju perspektive drugih ljudi. Kontakt očima se u zapadnoj kulturi smatra dobrim i poželjnim gestom (znak poverenja i sigurnosti), dok u istočnim zemljama žene pogotovo izbegavaju kontakt očima sa muškarcima jer time pokazuju moć i seksualnu zainteresovanost. Pucketanje prstima se negde smatra gestom skretanja pažnje na sebe, dok je u nekim zemljama to znak nepoštovanja ili uvrede. Pokazivanje jezika je u većini zemalja znak za ruganje, a u Polineziji je to znak pozdrava. U Sledinjenim Američkim Državama je osmeh znak da je osoba ljubazna i prijateljski raspoložena, dok se u mnogim azijskim zemljama ljudi smeju kada se izvinjavaju, kada su sretni, tužni ili zbunjeni.

U evropskim zemljama je uobičajeno rukovanje pri pozdravljanju,dok se u istočnim zemljama dodir pri pozdravljanju potpuno izbegava. S obzirom na veliku raznolikost kultura, kada se čovek nađe u novoj kulturi može doživeti „kulturni šok“ – nesnalaženje u novoj kulturi. Za ljude koji poslovno sarađuju sa ljudima iz različitih kultura je od posebne važnosti za uspeh posla razumevanje njihove kulture. To uključuje savladavanje jezičke barijere, razumevanje načina komunikacije i donošenja odluka. Sve kulture koliko god različite bile, trebalo bi da imaju jednu zajedničku vrednost – poštovanje svih ostalih kultura, što automatski implicira poštovanje identiteta svake ljudske jedinke. Aleksandra Ilić

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Vukašin Pavićević HNMI K

ada nekome kažete da studirate farmaciju, reakcije su uglavnom takve da se ljudi pitaju kako uopšte imate vremena za sebe, kada učite, koliko ste u laboratoriji i nikome nije ni na kraj pameti da možda zapravo uspevate sve to da uklopite, pa da još kao „šlag na tortu” dodate i neki hobi, kojim se zapravo bavite od kad ste bili praktično dete. Vukašin je student pete godine, na prvi pogled običan dečko sa farmacije, za kojeg uglavnom svi koji ga znamo vezujemo Javno zdravlje u okviru BPSAe, nestašnu kosu, miran glas i gitaru, ali malo ko zna kako je sve počelo.

Krajem osnovne škole tata mi je kupio gitaru i, naravno, kao i svaka gitara jednog osnovca, prvo je skupljala prašinu par godina. Dakle, da kažemo da je počelo tako što sam obrisao prašinu sa gitare koja je već stajala tu negde u nekom ćošku i čekala na svojih pet minuta slave. Da protresem prašnjave žice naveo me je moj stariji „kul rođak”, inače školovani muzičar, i tako sam i ja odsvirao svog prvog Crnog leptira. U mojoj priči, pronaći će se verovatno većina momaka, sa sličnim

ukusom ili iskustvom u muzici, priča je univerzalna, rekao bih obična, ali je na kraju dana moja i volim je. Šta je to tako univerzalno? Pa, onaj momenat kada svakog dečaka udare hormoni i trideset bubuljica po čelu, pa sa dva drugara na malom odmoru iza gimnazije izgovori onu rečenicu, “the’’ rečenicu – Hajde da osnujemo bend. Kako niko nije bio bubnjar, a oduvek sam imao instinkt da se uhvatim za nešto što ne znam, prelomilo se prirodno da ja uzmem

palice u ruke i da počnem da udaram, pa će vremenom i to da zvuči na nešto. Hvala Bogu, tako je i bilo. Ljudi prirodno često beže od nepoznatog, plaše se da probaju, u glavi im se vrti rečenica — A šta ako ne uspem? Ono što Vukašina tu izdvaja jeste da je on zapravo i probao. Kada kažem da se hvatam za ono što ne znam, mislim da uživam u procesu učenja. Otkrivanje novih stvari i taj momenat kada se upuštaš u nešto novo i razvijaš, to je ono što me najviše pokreće u životu, pa tako i u muzici. Nakon što sam od bubuljičavog pubertetlije postao bubuljičavi pubertetlija za bubnjevima, pala je i prva ljubav. Negde sa 17 godina, upoznao sam ljubav svog života, pa mi se u poletu šepurenja pred devojčicom omaklo kako sviram šest instrumenata, koje, naravno, nisam svirao. Posle sam svoj dugačak jezik, jelte, morao i da opravdam,

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

pa sam stvarno učio zanat. Znači, ovaj odgovor o želji za znanjem je za profesore, a za studentariju – jedna žena mi je došla glave. Kako smo odrastali, tako se oformio krug bliskih prijatelja, svi slični i svi različiti u isto vreme, svi su nešto jako želeli, ali nisu znali šta, svako sa nekim instrumentom u ruci. Od harmonike, do basa, od gitare do saksofona, svega je bilo. Nas sedmorica. Kako niko od nas realno nije svirao dobro, šta god da je svirao, jedini način da to nekako upakujemo u zajedničku muziku sa tolikim rasponom instrumenata bio je ska. Ska je muzički žanr nastao na Jamajci u kasnim pedesetim godinama prošlog veka, a kombinuje elemente muzike sa Kariba, menta i kalipsa sa džezom i bluzom ili kako bi Vukašin rekao, pank verzija džeza ili ubrzani rege. Zašto baš Ska? Lagana, skakutava i srećna muzika, nije zahtevala neku tehniku, a kao sam početak predstavlja i najbitniji deo moje muzičke priče. Svirajući, polako smo shvatili da ta muzika iza sebe, ne samo što je imala veliku, značajnu istoriju i poruku, već i ogromnu zajednicu ljudi. Srećnih, skakutavih ljudi koji iskreno vole tu jednu stvar koja ih okuplja. Ti ljudi su nas prihvatili

oberučke kao svoje momke, svoju decu i tada zapravo bend postaje moj ozbiljan hobi. Od grupe drugara koja gaji svoje prijateljstvo na jedan neverovatan način do sviranja sa uzorima ska muzike u Srbiji – Lost Propellerosima, Procesom, Samostalnim referentima... Sa takvom neverovatnom zajednicom došli su i mnogi festivali na kojima smo učestvovali – Time Out, Streetriffs, Pivski festival u Ladovici, Omladina u Subotici, Bunt na RTSu, pa i Beer Fest. Bili smo predgrupa mnogim legendama underground scene – Kojotu, Ateist repu. Sve je to bilo jedno nezaboravno odrastanje. Po odrastanju, te neke dečije ljubavi i snovi se zaboravljaju, u ruke se uzimaju aktovke, knjige pune nekih procedura, a dete u nama nemo sedi u ćošku nadajući se da ćemo se makar na trenutak prisetiti šta smo želeli da

budemo i o čemu smo svake noći sanjali pre nego što smo počeli da se uklapamo u svet odraslih. Vukašin se i ovde izdvojio jer pored svih obaveza tokom poslednjih godina studija kojima se morao okrenuti, muziku nikada nije napustio. Kamoli zaboravio. Muzika ne može da se zaboravi. Započeo sam solo projekat i kako sam postao one man show, to je sa sobom opet donelo mnogo novog učenja, mnogo novih veština. Počeo sam da ulazim u audio produkciju, video produkciju, sve ono što ide u jednu pesmu pored samog instrumenta, dakle, fokusiram se na proces stvaranja od početka do kraja. Žanrovski nikada nisam bio ograničen, sviram sve što želim u datom trenutku, a trenutno je to neki klasični rok, džez, ska, R&B, elektronik... Za instrumente isto važi, poslednje što učim i što želim da pokažem svetu je saksofon. Uživam u svemu tome, a uživam i da to podelim sa ljudima. Svi znamo kolika je moć društvenih mreža, sada više nego ikad, i definitivno planiram da je iskoristim. Ni tradicionalni mediji nisu podbacili u zbližavanju ljudi tokom izolacije, pa sam se tako našao i kod Kesića u emisiji, u segmentu Ova soba je moj karantin, gde su se našli mnogi ljudi sa željom da se izraze i pokažu svetu, kao i ja.

Sigurno se sećate kada su vam roditelji govorili: „Ako završiš domaći možeš sa društvom na basket”; „Ako uhvatiš budžet ići češ na more”. A šta ako je to sve moguće? Na primeru našeg kolege Vukašina, možemo da potvrdimo baš tu priču koju smo slušali kao deca, priču da samo uporni i organizovani ljudi uspevaju u onome što rade. Priču da kada se zaljubite prepreke ne postoje i polako ali sigurno gradite sebe, u početku zbog tog nekog sa kojim se u mislima budite i sa kojim ležete, a kasnije zajedno sa tim nekim. I nije bitno da li ste sami ili ste sa društvom u celoj priči, na kraju dana bitno je da znate zbog čega vam srce igra i da mu nikad ne dozovolite da izgubi ritam.

Milica Vukajlović

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

SUPHA LEKSIKON

IME I PREZIME: Snežana Uskoković-Marković DATUM ROĐENJA: Je l’ baš mora… 1. Omiljeni citat: I put od hiljadu milja počinje prvim korakom - Lao Tzu 2. Omiljena knjiga: Beograd kroz ključaonice 100 kuća, sa starim fotografijama sa kraja 19. i početka 20. veka 3. Omiljeni film/serija: Ben Hur; Troy; Star Wars; Game of Thrones 4. Omiljena pesma: Dream a little dream of me; Golden earrings; Star of the county down; Sa okusom soli 5. Omiljeno godišnje doba: Sva su lepa, kad ste zdravi i raspoloženi. 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Filadelfija. 7. Kako volite da započnete dan? Poljupcem, osmehom i toplim pogledom, posle ide kafa. 8. Šta radite u slobodno vreme? Pasionirani ljubitelj pozorišta, izleta, putovanja, muzeja, gastronomije. 9. Vaš moto: Samo polako, biće sve u redu! 10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? U životu je veoma važno imati širinu, ne rasipati energiju na sitnice, izdići se iznad situacije. Volela bih da sam to počela još ranije da primenjujem. 11. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Neka u kojoj su ljudi ljubazni, vredni i dobronamerni, a sistem uređen. Imala sam prilike da upoznam mnogo takvih mikrosredina, ali ne mogu generalizovati na cele zemlje. I da je još lepa arhitektura i klima... 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Osećaj ispunjenosti, ravnoteža i sklad između privatnog i profesionalnog životnog aspekta. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Sutra je novi dan. 14. Koji biste savet dali studentima? Budite radni, kreativni i blagorodni, ova profesija to zahteva. Nemojte živeti čekajući raspust, godišnji odmor, vikend; svaki dan je važan. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Mladi, kreativni, elokventni. Zahvaljujući heterogenosti sadržaja časopis mogu sa interesovanjem čitati svi, poput Politikinog zabavnika je. Verujem da će isto toliko dugo i izlaziti. IME I PREZIME: Bojan Batinić DATUM ROĐENJA: 29.11.1981. 1. Vaš moto: Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati. 2. Omiljena knjiga: Problem Spinoza, Irvin Jalom 3. Omiljeni film/serija: Galipolje (1981) 4. Omiljena pesma: Imagine — Džon Lenon 5. Omiljeni sport: Plivanje. 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Barselona. 7. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Atlas zvezdanog neba, fotoaparat i bocu vina. 8. Kako volite da započnete dan? Voćem. 9. Šta radite u slobodno vreme? Fotografišem, crtam. 10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Potrudio bih se da obezbedim sebi još putovanja, dragocena su. 11. Omiljeni predmet tokom studiranja: Botanika i nezaboravno iskustvo ekskurzije u Nacionalnom parku Tara. 12. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Zemlje Skandinavije u kojima je priroda ukrotila čoveka više nego on nju, gde je sasvim u redu biti skroman, solidaran i tolerantan. Ali, kako odoleti mediteranskom suncu, talasima i vinogradima? 13. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Probaj! 14. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Arhitektura. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Zadovoljstvo je videti raznolikost interesovanja naših studenata. Naročito me raduje posvećenost ekološkim temama, pred civilizacijom je borba za opstanak i očuvanje biodiverziteta.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

IME I PREZIME: Biljana Otašević DATUM ROĐENJA: 20.07.1977. 1.Omiljeni citat: Life is and will ever remain an equation incapable of solution, but it contains certain known factors — Nikola Tesla 2. Omiljeni književnik: Meša Selimović. 3. Bioskop ili pozorište: Pozorište. 4. Omiljena pesma: Kada padne noć - Riblja čorba. 5. Omiljeni sport: Košarka, vaterpolo. 6. Omiljeno godišnje doba: Leto. 7. Omiljeno mesto koje ste posetili: Grčka, Tasos, Aliki. 8. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Nešto za čitanje, švajcarski nož, šibice 9. Vaš moto: Sve je moguće i zato se nikad ne treba predavati. 10. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Da ima više poverenja u sebe i svoje sposobnosti. 11. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Medicina. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Na privatnom planu naravno decu, na poslu što pripadam istraživačkom timu koga čine ljudi sa kojima se dobro razumem i u koje imam poverenja, a to je preduslov za sve buduće velike uspehe. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Ponekad ne dobiješ ono što želiš zato što zaslužuješ još bolje. 14. Koji biste savet dali studentima? U toku studiranja, osim savladavanja gradiva, mnogo je važnije naučiti kako raditi na sebi i formirati odgovarajući sistem vrednosti. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Sjajni mladi ljudi, veoma kreativni i višestrani u svojim interesovanjima zbog čega časopis vrlo rado čitam i često prosleđujem prijateljima.

IME I PREZIME: Milkica Crevar Sakač DATUM ROĐENJA: 26.04.1981. 1. Omiljeni citat: Primi duh trave! Kad te zgaze, ispravi se! – indijanska poslovica 2. Omiljena knjiga: Plodovi gneva — Džon Stajnbek 3. Bioskop ili pozorište: Centar za kulturu Pančevo – star, ali nekako prijatan. 4. Omiljena pesma: Pearl Jam - Black 5. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Lepu svesku, olovku i fotoaparat. 6. Kako volite da započnete dan? Kratkom serijom joge i zahvalnošću. 7. Šta radite u slobodno vreme? Čitam, heklam, gajim cveće, fotkam (ovo poslednje više i nije slobodno vreme). 8. Vaš moto: Sve je dobro, biće bolje… 9. Omiljeni/najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Farmakognozija i botanika/ najneomiljeniji uf... tehnološki predmeti... 10. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjoj sebi? Više veruj u sebe i manje slušaj druge. Ne plaši se... 11. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Da li da budem iskrena u ovom pitanju? Ohrabrila bih se i pokušala upisati primenjene umetnosti... 12. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Fotografija 13. Svojim najvećim uspehom smatrate: Moje dečake (10 i 5 godina). 14. Koji biste savet dali studentima? Sledite svoje snove. Ne studirajte ono što su vam drugi nametnuli, ako to i sami istinski ne volite... 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Radite sjajnu stvar. Potrebno je mnogo i vremena i truda na napravite ovako kvalitetan časopis... Nastavite tako, sa šarenolikim i interesantnim sadržajem...

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ IME I PREZIME: Lada Živković DATUM ROĐENJA: 19.12.1970. 1. Omiljena knjiga: Mrtve duše — N. V. Gogolj 2. Omiljeni književnik: Ivo Andrić - za mene književnik sa najlepšim opisima na našem jeziku. 3. Bioskop ili pozorište: Pozorište. Beogradsko dramsko pozorište se u poslednje vreme izdvaja odličnim repertoarom. 4. Omiljena pesma: Teško mogu da se odlučim za jednu pesmu pošto slušam raznovrsan repertoar, ali kako u njemu preovladavaju funk i džez, kao jednu od najdražih pesama izdvojila bih Stomp benda The Brothers Johnson. 5. Omiljeni sport: Jedrenje. To je sport kojim se bavim od detinjstva. 1989. Godine osvojila sam seniorsko prvenstvo Jugoslavije u Windsurf disciplini. Danas uglavnom jedrim na jedrilicama klase Krstaš sa porodicom. 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Bejrut — Pariz Bliskog Istoka, izdvajam zbog njegove raznolikosti. U istom danu stanovnici Bejruta mogu da se kupaju zimi u toplom Sredozemnom moru i da se skijaju na obroncima obližnjih planina sa čijih vrhova se nazire more. 7. Kako volite da započnete dan? Doručak pa kafa uz pogled sa mog prozora odakle se vidi Dunav dok protiče kroz Beograd. 8. Šta radite u slobodno vreme? Provodim vreme u krugu porodice i sa prijateljima. Petkom sam odlazila na koncerte Beogradske filharmonije, što mi u ovom trenutku mnogo nedostaje. Ova godina je bila vetrovita i često sam jedrila na Savi u slobodno vreme. 9. Vaš uzor: Prof. dr Gordana Vunjak Novaković, profesorka bioinžinjerstva na Univerzitetu Kolumbija. 10. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Skoro ništa. Volela bih da sam još više vremena provodila sa svojom decom dok su bila mala. 11. Omiljeni predmet tokom studiranja: Diplomirala sam na Biološkom fakultetu molekularna biologiju i fiziologiju. Omiljeni predmet mi je bio genetika koju je predavao akademik prof. dr Dragoslav Marinković. 12. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Na osnovnim studijama imala sam priliku da provedem određeni period u Velikoj Britaniji. Kasnije sam provela još jedan period na usavršavanju na IITu u Čikagu kao Fulbrightov stipendista. U laboratoriji za biomedicinski inžinjering na IIT sam uvidela kako znanje koje stečeno na Beogradskom univerzitetu može da se implementira u nove oblasti istraživanja. Kasnije su i studenti sa IIT-a boravili kod nas, u Centru za biološka istraživanja Farmaceutskog fakulteta, kako bi savladali određene tehnike. Iskustvo boravka u inostranstvu, i tokom studentskih dana ali i kasnije na profesionalnom usavršavanju, je proširilo moje vidike i znanje u svakom pogledu i uvek bih preporučila studentima da odu na jedan period u inostranstvo ako im se ukaže takva prilika. Ipak, ja sam bila sigurna da želim da se, sa novim iskustvom, vratim u Beograd i nastavim da radim i živim u ovom gradu. 13. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Odabrala sam da studiram molekularnu biologiju, a radim na Farmaceutskom fakultetu. Da nisam odabrala ovaj poziv, verovatno bih bila instruktor windsurfa na nekoj egzotičnoj destinaciji. 14. Svojim najvećim uspehom smatrate: Uspela sam da uskladim privatan život sa profesionalnim. Čini mi se da sam našla pravi modus, i da podjednako uživam u svim aspektima. 15. Koji biste savet dali studentima? Budite otvorenog uma i širokih shvatanja.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

IME I PREZIME: Ines Nikolić DATUM ROĐENJA: 5. avgust 1991. 1. Omiljeni citat: Ne zastupaj relativizam svih vrednosti – hijerarhija vrednosti postoji. — Danilo Kiš 2. Omiljena knjiga: Za mene su ruski klasici neprevaziđeni, ali od savremene književnosti izdvojila bih knjigu Maria Vargasa Ljose Riba u vodi. 3.Omiljeni književnik: Herman Hese. 4. Bioskop ili pozorište: Pozorište. 5. Omiljena pesma: Departure Bay — Diana Krall 6. Omiljeno godišnje doba: Leto. 7. Na pusto ostrvo poneli biste sledeće tri stvari: Naočare za sunce (aksesoar bez kojeg ne idem nigde), kremu za ruke i malu crnu haljinu (za eleganciju se može naći razlog čak i na pustom ostrvu ;) ). 8. Kako volite da započnete dan? Uz limunadu ili zeleni čaj i 20 minuta jutarnje joge – svako jutro, bez izuzetka. 9. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Manje bih se sekirala i vršila bih strogu selekciju ljudi i događaja koji mogu uticati na moj život. 10. Omiljeni predmet tokom studiranja: Osnovi farmaceutske biotehnologije. 11. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Italija – definitivno! Ova kolevka renesanse i postojbina espresa ima sve što ja volim – srdačnost u međuljudskoj komunikaciji, pravi makijato, odličnu hranu, prijatnu klimu, neprocenjivo kulturno bogatstvo, melodičan jezik, i uz sve to istančan osećaj za estetiku u svim segmentima! 12. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Veoma me interesuju opšta i kognitivna lingvistika i jezička logika, pa bih se sigurno tome posvetila. Pre nego šta sam se odlučila za studije farmacije, o tome sam ozbiljno razmišljala. Na kraju bih verovatno bila profesor srpskog jezika. Ali, farmacija je ipak prevagnula, a za lingvistiku ostaje slobodno vreme. 😊 13. Svojim najvećim uspehom smatrate: Poslovne uspehe smatram zaslugom za uloženi trud. Kao pravi uspeh u životu prepoznajem to što sa sigurnošću mogu reći da imam prijatelje (što je delom i sreća, ne samo uspeh) i što svoje kriterijume u životu nisam spustila uprkos poplavi ružnog ponašanja, superficijelnosti i neobrazovanja u svakom smislu. 14. Koji biste savet dali studentima? Nastavite da hrabro koračate kroz sve izazove koji vam predstoje! Manje se sekirajte, ali budite profesionalni i posvećeni svemu što radite. I ne zaboravite na svoje slobodno vreme i interesovanja, jer to vas izdvaja od proseka. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Sve pohvale! Svaka čast na trudu da, uz sve obaveze koje imate tokom studija, pronađete vreme i za ovu aktivnost. To pokazuje vašu širinu i svestranost! Teme časopisa su uvek aktuelne i interesantne.

Aleksandra Marković Katarina Jevremović

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Farmujmo!

„Koristite svaku priliku za smeh . To je najbolji lek .” - Bajron

rajem aprila prošle godine, grupa studenata našeg fakulteta odlučila je da ispuni svoju etičku dužnost farmaceuta i u teškim vremenima ponudi svojim kolegama najbolji lek protiv stresa, a to je smeh. U tim mesecima gotovo cela zemaljska kugla, pored leka protiv virusa, tražila je i lek protiv stresa. Nekoliko studenata je odlučilo da svojim kolegama skrene misli sa teških tema i otvorili su Instagram stranicu, pod nazivom Farmujmo. Stranica Farmujmo je vrlo brzo postala omiljena među studentima, postigla veliku popularnost i okupila članove svog tima, čiji se broj i anonimnost drže u tajnosti. Farmujmo gotovo svakodnevno na svoj Instagram profil postavlja zanimljive i šaljive slike, najčešće usko vezane za našu struku i često razumljive samo studentima

farmacije i u tome i jeste njihova posebna čar. U okviru postova postoje i mimovi koji opisuju život svakog studenta. Kada ih pročitate, gotovo sigurno ćete se pronaći u njima. Farmujmo dozvoljava studentima da izraze svoju kreativnost i šale ,a fotografije kreiraju i sami studenti i šalju ih članovima Farmujmo redakcije. Kako saznajemo iz prve ruke, fotografije ne moraju da prođu posebnu cenzuru da bi bile objavljene. Bitno je da budu humoristične i zanimljive pratiocima. Jedina bitna stvar i suštinski razlog postojanja stranice jeste da se u tom procesu svi zabave i da studenti izraze svoju kreativnost putem šaljivih mimova koje prave. Da bi stranica opstala, u okviru njenog rada postoje određena pravila, a kao najvažnije se izdvaja da anonimnost članova redakcije mora ostati zagarantovana. Ipak, svi se

Admin tim nije imao ovih problema, mi smo zaboravljali na vežbe kompletno. Barem muški deo ekipe... Ženski deo ekipe je odgovorniji. Nema na čemu. Tri neželjena dejstva već znate za odgovaranje farmi. Još po jedno možete sami da naučite, ne možemo mi sve za vas.

najviše trude da se dobro zabave i da omoguće kolegama da rasterećenje od svojih obaveza potraže na ovom profilu. Stranici možete pristupiti u bilo kojem trenutku, sve objave su sačuvane i stalno vidljive. Takođe, u svakom trenutku možete sa inovativnim idejama da se javite adminima stranice. Vrlo brzo ćete dobiti odgovor i verovatno će vaša sugestija biti uvažena. Kako sama po sebi ova stranica nije sasvim obična, tako ni način na koji danas predstavljamo njihov rad nije sasvim običan. Fotografije govore više od hiljadu reči, pa smo tako i mi odlučili da unesemo nekoliko fotografija u celu ovu priču i da pitamo naše kolege iz redakcije Farmujmo kakav su utisak ostavile na njih. Zorica Lučanović

Eh, ovo je bilo vreme s početka korone, kada si zbog potvrde izlaska na ispit, a neizlaska na isti, dobijao zabranu izlaska u narednom roku. Admin timu i dalje zadrhti ruka kad treba da potvrdi izlazak na ispit...

Jedna večita debata na Farmaceutskom fakultetu - koji smer je „teži”, a koji je „bolji”.Bilo kako bilo, mi volimo sve naše pratioce podjednako i nema diskriminacije po smerovima. (Mada se admin tim često šali međusobno na tu temu, kada zafali argumenata u nekoj raspravi.)

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

BPSA i TMB-BPSA Jedan od edukativnih projekata koji BPSA organizuje već dvanaest godina zaredom je i Savetovanje pacijenata. Ove godine je održano XII Savetovanje pacijenata na temu autizma. S obzirom na to da prevalenca poremećaja iz spektra autizma poslednjih godina pokazuje značajan porast (čak 177% u odnosu na 2000. godinu, prema najnovijim istraživanjima), može se shvatiti značaj obrade ovakve teme.

roz seriju interaktivnih predavanja eminentnih stručnjaka, studenti su imali priliku da se upoznaju sa autizmom iz različitih uglova. O etiologiji i terapiji poremećaja iz spektra autizma je govorila prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečiji psihijatar, dok je sa savremenim metodama i testovima koji se koriste u tretmanu autističnih poremećaja studente upoznala doc. dr Mirjana Đorđević, defektolog. Nešto više o biohemijskoj osnovi autizma i potencijalnoj ulozi medicinskih biohemičara u tretmanu je kazala mag. farm. medicinski biohemičar, Kata-

rina Tanasković, a o značaju farmaceuta u savetovanju roditelja dece sa autizmom je govorila mag. farm. Sonja Stojiljković. Na kraju, studenti su imali priliku da čuju kako izgleda realno stanje i tretman ovih osoba u Srbiji od strane roditelja deteta sa autizmom i osnivačice udruženja ,,Na pola puta’’ – Bebe Popadić. Nakon teorijskog dela, učesnici su imali priliku da demonstriraju stečeno znanje kroz praktične radionice. Ove godine su organizovane tri radionice namenjene studentima farmacije, farmacije - medicinske biohemije i Fakulteta za specijalnu edukaciju i

rehabilitaciju. U okviru radionica, medicinski biohemičari i defektolozi su rešavali primere iz prakse, dok su se studenti farmacije našli u ulozi farmaceuta u apoteci, gde je

im Medicinskih Biohemičara (TMB-BPSA), sekcija u okviru Studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, organizovao je projekat Q&A: Farmaceut – medicinski biohemičar u praksi .

trebalo da pruže adekvatno savetovanje roditelju deteta sa autizmom. Teorijskom delu projekta je prisustvovalo 280 učesnika, dok je šansu da se oproba u praktičnom delu, dobilo njih 42. Kvalitet projekta je bio na zavidnom nivou i, ono što je najbitnije, svi su otišli sa istog saznajući nešto novo o ovoj delikatnoj temi. Cilj samog projekta je bio da se studentima smera farmacija— medicinska biohemija, kao i studentima smera farmacija koji su zaintresovani za ovu oblast, približi i pokaže kakve ih sve šanse i mogućnosti očekuju nakon završetka studija. Projekat je organizovan kao panel diskusija, koju je vodila mag. farm. med. biohem. Tamara Antonić. Kvalitet projekta je podignut na veći nivo tako što su za učesnike panela pozvane osobe koje će svojim znanjem i iskustvom pokriti što širi opseg zadate teme. Učesnici projekta su bili: mag. farm. med. biohem. Igor Lamešić, koji svoju karijeru razvija van granica naše zemlje (u Belgiji), zatim mag. farm. med. biohem.Ta-

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ mara Stamenić iz Instituta za stočarstvo Zemun, mag. farm. med. biohem. Tijana ilić iz kompanije Novartis, kao i mag. farm. med. biohem. Teodora Obradović iz laboratorije Jugolab iz Novog Sada.

Kroz panel su obrađene teme kao što su: biranje adekvatnog posla prema afinitetu različitih studenata, benefiti i mogućnosti koji se studentima nude tokom studiranja (u vidu učešća u radu organizaciija i naučno-istraživačkim radovima), razgovori za posao, prednosti i mane odredjenih pozicija, kao i saradnja sa drugim kolegama u zdravstvenom sistemu…

PSA je 27.12.2020. godine organizovala i Novogodišnji humanitarni kviz u okviru koga su studenti imali priliku da provere svoja znanja iz brojnih oblasti kroz različite tipove pitanja: audio, video zapisi, prepoznavanje umetničkih dela, pitanja višestrukog izbora… Pored dobre zabave, cilj ovog kviza je bio da svako od učesnika bude nečiji Deda Mraz i to tako što pošalje poruku na bilo koji broj Humanitarne fondacije ,,Budi human’’. Interesovanje za projekat je bilo na zavidnom nivou, a finalno je i BPSA tim dao svoj doprinos kroz pomoć lečenju Anđele Dimitrijević. Kroz date projekte BPSA je još jednom postigla svoj cilj – humanost na delu i edukacija studenata na različite teme.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

SDFF

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

očetak nove školske godine na fakultetu je pratio i novi talas širenja virusa koji je svima u neku ruku poremetio planove. Nadali smo se da će širenje virusa stati i da će svi moći normalno da nastave sa druženjem i ostalim svakodnevnim aktivnostima, što ,nažalost, nije bio slučaj.

vake godine na zvaničnom prijemu brucoša, Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta dočeka nove kolege i sa njima razgovara o stvarima koje ih očekuju u toku školovanja. Daje im korisne savete i sugestije u vezi sa učenjem i upoznaje sa drugom, zabavnijom stranom studiranja a to je druženje na fakultetu i van njega, treniranje omiljenog sporta ili više njih, posećivanje različitih manifestacija zabavnog i naučnog karaktera... Ove godine, nažalost, nismo mogli da nove kolege vidimo uživo i upotpunosti im prenesemo svoje utiske, ali smo se potrudili da to uradimo što je bolje moguće, na onlajn seminaru povodom prijema brucoša, i utisci su bili fenomenalni! Nakon samo nekoliko minuta dobili smo puno poruka, pohvala i lepih komentara od novih kolega i jako nam je drago da je zainteresovanost ovako velika. Kao i svake godine, dugo smo pripremali poznatu „Brucošijadu farmaceuta”, zvaničnu žurku povodom prijema brucoša, ali smo to nezaboravno veče morali da

odložimo zbog situacije u zemlji. Usledio je period kada je okupljanje ljudi bilo ograničneno i mi smo ga iskoristili da isplaniramo i pripremimo se za nastavak aktivnosti nakon ukidanja postojećih mera i zabrana. Kada je zdravstvena situacija to dozvolila naši sportisti su krenuli sa treninzima i pripremama za predstojeću Univerzitetsku ligu, turnire i kupove u kojima se svake godine takmičimo.

ili smo učesnici humanitarnog turnira „Sportski dan”, lepo se zabavili, osvojili po koju nagradu i, nadamo se, pomogli onima kojima je to bilo potrebno. Podržali smo i pridružili se mnogim onlajn kongresima i seminarima, kao i velikom broj humanitarnih akcija, te pozivamo i sve vas da date svoj doprinos!

vost i opreznost svih nas uroditi plodom i da će ove godine biti moguće organizovanje najboljeg studentskog sportskog takmičenja gde nas očekuje mnogo druženja, bavljenja sportom, nezaboravnih dana, ludih provoda i žurki. Jednom rečju - Medicinijada! Pratite nas na Instagram i Fejsbuk stranicama, preko kojih nas možete i kontaktirati ako imate bilo kakvih pitanja. Očekujte mnogo zanimljivog sadržaja u narednom periodu. Do narednog viđenja, čuvajte se! Vaše Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

Za naredni period pripremamo brojne projekte i iznenađenja, a jedno od njih je dugo iščekivana Medicinijada! Nadamo se da će uspešna borba sa virusom, pažlji-

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

C N I R S U decembru 2020. godine Centar za naučno-istraživački rad studenata Farmaceutskog fakulteta je učestvovao na XIV Festivalu nauke.

i nove tehnologije za njihovu proizvodnju. Posetioci su imali priliku da pogledaju video snimke raspadanja različitih tableta, pročitaju edukativne tekstove i kroz više kvizova a razliku od predhodnih provere svoje znanje. Zbog godina, Festival nauke tehničkih karakteristika ovog prvog digitalnog Festivala je održan na malo drugačiji nauke, zadatak nije bio nimanačin, u digitalnom formatu lo lak. U pripremi materijala sa sloganom „Klikni na na- najviše nam je pomogla prof. uku“. dr Jelena Đuriš sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju i Naš fakultet je sa postav- kozmetologiju, kao i kolege iz kom „Čarobni put jedne table- PharmArta koje su učestvovate“ pokušao da posetiocima le u pripremi video materijala. približi šta se sve dešava u Za sve one koji nisu usnašem organizmu kada popi- peli da pogledaju sav matejemo lek, ali i da ih uputi u ra- rijal, sve postavke su i dalje zne vrste tableta koje postoje dostupne na zvaničnom saj-

ako na ovom Festivalu nauke nije bilo druženja i komunikacije sa posetiocima, postavka Farmaceutskog fakulteta je dobila puno pohvala i podrške na društvenim mrežama. tu Festivala nauke. Nadamo se da će naš fakultet održati ovu višegodišnju tradiciju učestvovanja na Festivalu nauke, i da ćemo se narednih godina ponovo uživo družiti.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

PharmArt

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

POČETAK – ETO ŠTA JE NA KRAJU Dobar dan, dragi ljudi! Sećate li se trenutka kada ste zvanično postali student Farmaceutskog fakulteta? Sećate li se misli i osećanja koja su vas u tom trenutku preplavila? Ja se sećam! Verujem da je većina vas, u tom početnom naletu pomislilla: „Dobro, upisao/la sam fakultet, jednom ću ga završiti.” Na početku te staze akademskog života, kraj se nije nazirao, delovao je previše daleko i nestvarno, čak i za maštanje.

U toku brucoških dana, kada smo na fakultet dolazili nakon svitanja, a napuštali ga tek pošto uveliko padne mrak, kraj nije delovao nimalo blizu, a put do njega činio se previše trnovit i neizvestan. Tada smo svi potajno priželjkivali da poslednji, deseti semester dodje što pre. Ne znam šta smo mislili… Da će magična vila da se pojavi u ponoć, zamahne svojim štapićem i učini da naše pametne glavice željne znanja upiju svu mudrost koju moramo poneti sa sobom kao profesionalci odgovorni za živote drugih ljudi? Možda vam deluje nestvarno, ali vila se izgleda pojavila… No, ššš! Jer ja ne znam drugi način da vam objasnim kako smo

od statusa brucoša Farmaceutskog fakulteta došli do završne, pete godine. Prethodnih pet godina prošlo je jako brzo, skoro neprimetno. Sigurna sam da bi se većina mojih kolega složila. Prvi ispitni rok… Još uvek se sećam koliko sam želela da što pre dodje poslednji januar… Sada, dok vam pišem, osećam određenu setu, jer su godine prošle u iščekivanju kraja, uz potpuno odsustvo svesti o tome da stvarno prolaze i da se ne mogu vratiti.

Kraj staze našeg obrazovanja se približio, nalazimo se pred samim odredištem. Trenuci nas dele od momenta prolaska kroz cilj. Istrčali smo ovu trku mnogo brže nego što smo očekivali, a, opet, sada smo se ponovo našli u nepoznatom. Tek sada shvatamo šta znači odrasti. Ali, stvarno. Možda se većina nas posle upisa na fakultet preselila u drugi grad, odvojila od roditelja i mislila da je postala „svoj čovek”. No, bili smo daleko od toga. I dalje nam je jedina obaveza bila da učimo (čast izuzecima), a tata i mama su bili tu da svaki naš problem reše iako više nismo bili u njihovom gnezdu.

Danas smo oformljene ličnosti. Svako od nas je tokom školovanja shvatio čime želi, a čime ne želi da se bavi nakon fakulteta. Iako je većina tokom spremanja prijemnog, kao cilj verovatno videla sebe kao magistra farmacije zaposlenog u apoteci ili, eventualno, u industriji, sada to više nije tako. Pet godina smo imali prilike da učimo o svim mogućnostima koje pruža naša struka, a one su bezgranične… To nam je pomoglo, ali nas je i zbunilo. Šta ako nam se dopada više različitih poslova? Nije baš da možemo da isprobamo svaki, pa da se vratimo na onaj koji nam je najviše odgovarao… A možda i možemo… Ne znam. Neko od nas će ostvariti želju koja mu je bila vodilja tokom odabira fakulteta i odlučiti se za posao u apoteci ili industriji. Neko će otići u potpuno drugom smeru, odabrati opcije koje su nam bile potpuno nepoznate dok se nismo približili kraju studija. Svaka mogućnost sa sobom nosi izazove, ali i mnoge žrtve, a uz to ograničava upotrebu dela znanja koje smo stekli tokom školovanja. Zato smo primorani da se odlučimo na šta želimo da se fokusiramo, šta je ono što nas najviše interesuje. Kolege koje su tokom ovih pet godina započele naučno-istraživački rad, možda će sa njim i nastaviti. Ko zna, moguće je da jednog dana njih vidimo na mestu profesora našeg fakulteta. Distribucija lekova, predstavništva stranih proizvođača i marketing postaju u poslednje vreme, rekla bih, najprimamljiviji izbor. Pored svega nabrojanog, ostaje još mnogo otvorenih mogućnosti,

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

između ostalog i rad u Ministarstvu zdravlja, različitim regulatornim organima naše države, institutima... Brojne mogućnosti su nam dostupne, ali svaki put kojim bismo krenuli nam je nepoznat. Ne znamo šta nas čeka iza prve krivine, da li ćemo biti dovoljno sposobni da se izborimo sa svim izazovima koje naš izbor nosi sa sobom. Među nama ima i neodlučnih, kojima ovih pet godina nije bilo dovoljno da se pronađu u nečemu, ili nisu dovoljno hrabri da istupe i krenu putem koji nije ona sigurna, ušuškana opcija. Ja svakako nisam neko ko podržava sigurne izbore. Uvek zastupam stav

da treba rizikovati. U slučaju odabira zanimanja uvek se treba voditi onim stvarnim željama, koje ponekad skrivamo i od sebe samih. Uz ulaganje truda, koliko god želje delovale neostvarivo, nijedan cilj nije toliko visok i nedostižan. Ali bez obzira na to, strah je prirodno prisutan, kod svih nas, jer se nalazimo pred odlukom koja će nam u određenoj meri odrediti dalji život. Možda naši trenutni prioriteti i ambicije, nisu nešto što će nam odgovarati i za nekoliko godina. Sada, kada smo slobodni da biramo bilo koji put, da li bi trebalo da razmišljamo i o budućnosti ili

da se, ipak, samo vodimo onim što nas trenutno interesuje? Da li ćemo sa istim žarom moći da radimo i posao koji nam je bio rezervna opcija? Šta ako neposredno nakon zaposlenja, shvatimo da posao koji smo odabrali nije ono što smo zapravo očekivali? Mnoga pitanja trenutno nam prolaze kroz glavu. Jedino što siguno znamo, jeste da uskoro završavamo ovu trnovitu stazu akademskog obrazovanja i krećemo novim putevima, u nepoznato. Milica Tadić

,,Kuću u kojoj sam odrasla napravio je moj pradeda 1937. godine. Rođen 1895. godine, učestvuje u Prvom svetskom ratu i prelazi Solunski front, nakon čega upisuje Farmaceutski fakultet u Zagrebu. Po završetku studija, seli se u Beograd gde gradi kuću i osniva sopstvenu apoteku. Donji deo naše trospratne kuće bila je apoteka i laboratorija za proizvodnju lekova i biljnih preparata. I dan-danas tu postoji stara mašina za tabletiranje i razna laboratorijska oprema. Pradedina apoteka dugo nije bila u našem vlasništvu, a kad je najzad vraćena njegovom sinu, mom dedi, ja sam završavala Farmaceutski fakultet u Beogradu. Zadovoljavanjem moje radoznalosti u podrumu ispod apoteke nastala je ova fotografija. I danas je na tom mestu apoteka.’’ Milica Marković, PhD, autor originalne fotografije 60

“Uživala sam slikajući ovaj divan i veoma zahvalan motiv. Volim da slikam i boja je za mene značajan način izražavanja.” Emilija Popov, student, autor slike

SupHa 10

Articles inside

Naslovna fotografija

Početak - eto šta je na kraju

CNIRS

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta

Farmujmo

BPSA i TMB-BPSA

SUPHA Leksikon

HNMI: Vukašin Pavićević

Nekada malo znamo a mnogo pretpostavljamo

Uticaj kulture na društvo

Ljubav po sebi je greh: da li je život u grehu lakši od života bez ljubavi?

Ser David Atenboro - Život na našoj planeti

Surutka - eliksir zdravlja

Lekovitost u prozračnim laticama

O našim podstanarima (it’s a microbial world

Situs inversus - ,,čovek koji živi u ogledalu

Ana Jezdimirović - magistar farmacije i osnivač BloomCare Cosmetics

Studije farmacije u Francuskoj

Ivana Čukanović - magistar farmacije i osnivač proizvodne linije Zlatni čajevi

Spec. farm. Nada Davidovac - spec. farm. i homeopata

Burnout medicinskih radnika tokom pandemije COVID-19

2. Deo: Inovacije koje spašavaju ljudske živote i kvalitet života

Farmakogenetika rezustencije na aspirin

Kako i zasto sanjamo?

Neuroni ogledala