SupHa 11 by SupHa

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #11 :: Decembar 2021.

Uvodna reč urednika

SupHa

Broj 11, decembar 2021. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jelena Branković Teodora Tea Antić Dizajn i uređenje časopisa: Nenad Popović Aleksandar Lazarević Aleksandar Stojković Autori tekstova: Anja Petković Emilija Popov Jelena Branković Marija Paunović Mihailo Paunović Mihailo Savković Milica Ognjanović Milica Vukajlović Milica Zlatanović Miljana Pašalić Nađa Petrović Nikola Bošković Teodora Tea Antić Valentina Radulović Lektori: Mihailo Paunović Mihajlo Bojić

Dragi čitaoci, sadašnji i nekadašnji studenti, kolege i profesori, Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljamo jedanaesto izdanje studentskog časopisa SupHa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Članovi redakcije i njeni saradnici, potrudili su se da svojom kreativnošću, marljivošću i znanjem očuvaju kvalitet koji je pratio rad naše organizacije tokom prethodnih deset brojeva. Zbog njih i vas koji nam iznova poklanjate svoje poverenje, izuzetna je čast i ovog puta obratiti se sa pozicije urednika. Svedoci ste da smo od svojih početaka težili da vas upoznamo sa raznolikim interesovanjima i aktivnostima naših kolega na integrisanim akademskim studijama. Ovoga puta, osmelili smo se i pokrenuli serijal tekstova pod nazivom „Od mr do dr“ u okviru koga ćete imati priliku da u svakom broju saznate nešto više o doktorskim akademskim studijama iz vizure doktoranada našeg fakulteta. Nadamo se da ćemo mnogima od vas na ovaj način razrešiti dileme i podstaći da razmislite o ovom tipu poslediplomskog usavršavanja. Verujemo da ćete uživati u sadržaju koji smo pripremili. Ohrabrujemo vas u iznošenju predloga i kritika u cilju unapređenja budućih izdanja časopisa i radujemo se upoznavanju kolega zainteresovanih za priključenje našoj redakciji. Časopis izlazi dvaput godišnje, jedanput u semestru. Sve pohvale, kritike i sugestije su dobrodošle i možete ih poslati na mejl adresu pharmpress.450@gmail.com

Glavni urednici, Jelena Branković i Teodora Tea Antić

supHa tim

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa:

Aleksandar Stojković Aleksandar Lazarević Miljana Pašalić

Mihajlo Bojić

Nikola Bošković Milica Zlatanović

Mihailo Paunović

Milica Ognjanovic

Nađa Petrović

Milica Vukajlović

Marija Paunović

Mihailo Savković

Anja Petković

Nenad Popović

Naslovna strana: Kontakt:

pharmpress.450@gmail.com

Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača Emilija Popov

U ovom broju Nauka Pandemije koje su pokosile čovečanstvo____________________4 Inovativne terapije protiv malarije_________________________7

Informacije iz sveta farmacije Put sinteze cefalosporina_______________________________10 Od mr do dr_________________________________________14

Intervjui Dr sc. Milica Ćulafić__________________________________________________________________________________17 Prof. dr Jelena Kotur Stevuljević______________________________19 Prof. dr sc. Zoran Maksimović____________________________26

Zdravlje Lekovita svojstva divljeg kestena________________________30 Svemirska bolest_____________________________________32

Kultura Dobre vile porodilja - Dule______________________________________________________________________34 Meke veštine i emocionalna inteligencija - neophodnost XXI veka?______________________________________________________________________________________________________36 ,,Lažni prijatelji’’________________________________________________________________________________________38

Zabava Studentski pHarmakoskop_______________________________________________________________________41 SupHa leksikon______________________________________42

Studentske organizacije BPSA i TMB________________________________________46 CNIRS______________________________________________47 PharmArt___________________________________________48 Sportsko društvo______________________________________51

ⓃⒶⓊⓀⒶ

PANDEMIJE KOJE SU POKOSILE ČOVEČANSTVO

d svog postanka, čovečanstvo se susreće sa raznim preprekama, i dok većinu uspešno prevazilazi, epidemije i pandemije zaraznih i smrtonosnih bolesti predstavljaju daleko veći problem od mnogih drugih katastrofa. Sa razvojem civilizacije, rastom gradova i broja stanovnika, uspostavljanjem široko rasprostranjenih trgovačkih puteva i komunikcije, zaraze se šire sve lakše i obuhvataju sve veća područja. Zahvaljujući tome, carstva koja su se razvijala vekovima, propadala su preko noći. Danas, kada je cela planeta povezana, kada imamo stotine letova svakog dana sa jednog kraja Zemlje na drugi, do pandemije može doći za samo nekoliko sati. Broj epidemija i pandemija kroz istoriju je ogroman, ali ovde su izdvojene neke koje su ostavile najveći trag na čovečanstvo i tok istorije.

ATINSKA KUGA

ANTONINIJEVA KUGA

JUSTINIJANOVA KUGA

Grčki istoričar Tukidid pisao je o ovoj bolesti, te tako atinska kuga predstavlja prvu epidemiju o kojoj postoje zapisi. Dogodila se za vreme trajanja Peloponeskog rata, kada su je spartanski vojnici preneli u Atinu iz Libije, Etiopije i Egipta. Nije poznato sa sigurnošću šta je uzrok ove bolesti, ali se pretpostavlja da je u pitanju bila tifoidna groznica koju izaziva jedna vrsta bakterije Salmonella. Simptomi koji su opisani tada bili su visoka temperatura, dehidracija, upaljeno i krvavo grlo i jezik, kao i crvenilo i lezije po čitavoj koži. Procenjuje sa da je tada stradalo oko 2/3 stanovništvaAtine.

Najverovatnije je da su Huni tokom svojih pohoda doneli velike boginje kojima su zarazili prvenstveno germanske narode, a onda se bolest proširila na Rim gde je i dostigla svoj vrhunac. Simptomi koji su opisani bili su groznica, upaljeno grlo, dijareja, a kod onih kod kojih je bolest uznapredovala pojavljivale su se i rane na koži ispunjene gnojem. Smatra se da je bolest trajala skoro 20 godina i odnela živote oko 5 miliona ljudi, a među kojima je i poznati imperator Marko Aurelije.

Naziv nosi po caru čije je carstvo srušila. Prvo se pojavila u Egiptu, a onda se proširila na Vizantijsko carstvo i potom na ceo Mediteran. Veruje se da je Justinijanova kuga prvi zabeleženi primer bubonske kuge koju izaziva bakterija Yersinia pestis. Nosilac je najčešće pacov, a sa njega na čoveka ga prenose buve. Simptomi koji su opisani su groznica, glavobolja, kao i najznačajniji, uvećanje limfnih žlezda i čvorova. Procenjuje se da je kuga odnela između 30 i 50 miliona života, a među obolelima bio je i sam Justinijan.

(430. godine pre n.e.)

(165. godine n.e.)

(541. godine n.e.)

ⓃⒶⓊⓀⒶ

CRNA SMRT

(1347 – 1351 godine n.e.) Pandemija koja je odnela najviše života u istoriji čovečanstva javila se u srednjem veku. Ponovo je reč o bubonskoj kugi koja je ovog puta iz Azije trgovačkim karavanima stigla u Evropu gde je onda počela da se širi neverovatnom brzinom. Yersinia pestis je ovog puta potpuno promenila tok istorije, da su se čak prekidali ratovi i feudalni sistem je došao do kolapsa. Tačan broj umrlih od ove bolesti nije utvrđen, ali se veruje da iznosi čak 200 miliona ljudi, što je predstavljalo gotovo trećinu ukupnog svetskog stanovništva tada.

„KOLUMBOVSKA RAZMENA“ (kraj 15. i 16. vek n.e.)

Dolaskom evropskih osvajača i istraživača na američko kopno, pored svih problema koje su imali, tamošnji starosedeoci suočili su se i sa različitim bolestima sa kojima se nikada ranije nisu susretali. Najpre su to bile velike i male boginje, kuga i grip.

Bolesti su bile toliko smrtonosne, naročito za starosedeoce, da su nažalost potpuno istrebljene mnoge civilizacije Novog sveta kao što su Maje, Inke i Asteci, ali i mnogi drugi narodi širom američkog kontinenta. Broj žrtava koje su ove, tada već poznate, bolesti odnele samo je rastao.

nirane vode, ali i hrane. Britanski vojnici su je iz Rusije preneli u Indiju, odakle se naglo širi u svaki ćošak planete, tako da su i sada, 200 godina nakon prvog pojavljivanja, mnogi delovi sveta pogođeni. Upravo zbog takvog načina prenošenja, od prve pojave do danas bilo je čak 7 velikih pandemija kolere. Simptomi koji su opisani su dijareja, povraćaVELIKA LONDONSKA nje, dehidracija i slabost. VakKUGA cina je pronađena 1885. godine, (1665 – 1666 godine n.e.) međutim bolest je opstala i naBubonska kuga još jednom iza- stavila da pravi probleme ljudiziva pravu katastrofu, ali je ovog ma. Procena je da je ukupan broj puta usko koncentrisana na Lon- umrlih od kolere veći od milion. don. Odnosi sa sobom petinu staŠPANSKI GRIP novništva Londona, a u to vreme, (1918 – 1919 godine n.e.) kako bi situacija bila još gora, javlja se veliki požar u Londonu. Kao da Prvi svetski rat nije naneo dovoljno štete čovečanstvu, PANDEMIJE KOLERE 1918. godine javlja se nova (1817 – danas) pandemija, ovog puta izazvana Prvi put kolera se pojavila u virusom. Reč je o virusu gripa Rusiji početkom 19. veka. Zbog H1N1, takozvanom ptičijem ili lakog načina prenošenja, vrlo svinjskom gripu, a naziv španbrzo se proširila na sve delove ski dodeljen mu je jer se veruje sveta, naročito one siromašnije. da se prvo pojavio u Madridu, Naime, koleru izaziva bakteri- mada to nije potpuno poznato. ja Vibrio Cholerae, a prenosi se Prvobitni simptomi bili su uonajpre konzumiranjem kontami- bičajeni simptomi gripa kao što

ⓃⒶⓊⓀⒶ S druge strane, smrtnost je bila velika i iznosila nešto manje od 10%. Ono što je zanimljivo je da je ovo prva pandemija izazvana Coronavirusom, a u narednih 20 godina javljaju se još dve epidemije i pandemije izazvane virusima iz iste porodice.

COVID-19

(2019 - danas) Takođe virus iz porodice Coronavirus-a, velikom brzinom se proširio čitavom planetom...

su groznica, kašalj, osećaj slabosti, dok su se kasnije razvili i drugi - koža obolelih postajala je plava i u plućima se nakupljala tečnost koja je dovodila do gušenja. U tom trenutku nije bilo nikakvih lekova kojima bi se bolest tretirala i ublažila, a na sve to, uslovi za život i očuvanje zdravlja bili su užasni s obzirom na to da se rat tek završavao. To je rezultiralo time da su oboleli ili razvijali imunitet ili umirali. Procenjuje se da je od španskog gripa preminulo oko 50 miliona ljudi širom sveta.

HIV/SIDA

(1981 – danas) Prvi identifikovani slučaj prisustva virusa HIV kod čoveka zabeležen je 1981. godine, međutim smatra se da je virus prešao sa šimpanze na čoveka još dvadesetih godina 20. veka. Mada, mnogi ljudi širom sveta sumnjičavi su i iz različitih razloga smatraju da je virus laboratorijski sintetisan. Njegovo dejstvo je takvo

da se ne umire od samog virusa, već on potpuno razara imunski sistem čoveka izazivajući AIDS/ SIDA, pa tako za obolelu osobu i obična prehlada može da bude smrtonosna. Za sada leka za sidu nema, ali naučnici naporno rade na otkrivanju istog. Virus se prenosi putem krvi, nezaštićenim seksualnim odnosom, sa majke na dete i na još različitih načina. Nažalost, od prvog pojavljivanja virusa kod čoveka do danas, umrlo je oko 35 miliona ljudi.

SARS

(2002 – 2003 godine n.e.) Ovo je prvi put da se kod čoveka pojavljuje virus iz porodice Coronavirus-a. Identifikovan je u Kini, a veruje se da je sa slepog miša prešao na mačku, a potom sa nje i na čoveka. Simptomi su bili groznica, suv kašalj, glavobolja i slabost, a virus se prenosio kapljično. Međutim, karantin kao osnovna odbrana, dao je efekta i broj zaraženih bio je između 8 i 9 hiljada.

Uz napredak civilizacije napreduju i bolesti, a načini za njihovo širenje nikada nisu bili lakši. U toku jednog dana, čitava planeta može biti zaražena. Otkriće vakcina napravilo je veliki pomak u borbi protiv zaraza, ali uprkos svim dostignućima iz oblasti biomedicinskih nauka, još uvek nam je glavni korak u borbi protiv širenja zaraznih bolesti isti kao i na samom početku borbe protiv ovih pošasti – karantin. Svakako, postoje i drugi načini kojima možemo, svojim delovanjem, smanjiti širenje bolesti na minimum. I zato, treba da budemo savesni, a uz to i svesni da čovek ipak nije najmoćnije biće na ovom svetu. Mihailo Paunović Literatura 1. HISTORY. 2021. Pandemics That Changed History. [online] Available at: <https://www. history.com/topics/middle-ages/pandemics-timeline> [Accessed 9 July 2021]. 2. 20 of the worst epidemics and pandemics in history. (2021). Retrieved 9 July 2021, from https://www.livescience.com/worst-epidemics-and-pandemics-in-history.html, 3. Visualizing the History of Pandemics. (2021). Retrieved 9 July 2021, from https:// www.visualcapitalist.com/history-of-pandemics-deadliest/ 4. How devastating pandemics change us. (2021). Retrieved 9 July 2021, from https:// www.nationalgeographic.com/magazine/ article/how-devastating-pandemics-change-us-feature

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Inovativne terapije protiv malarije I DEO Ovaj pregled inovativnih terapija, pored toga što obuhvata mehanizme dejstva i efekte različitih terapija, dat je i iz ugla kliničkih ispitivanja - opsežnog procesa koji pruža nedvosmislene i statistički proverene informacije o efikasnosti i bezbednosti primene jednog leka ili vakcine. Ti podaci uticaće na to da li će lek ili vakcina postati dostupni na tržištu ili ne, a poseban značaj imaju ako regulatorna tela odobre primenu određenog leka ili vakcine. Svake godine više od 200 miliona ljudi zarazi se malarijom, a skoro 500 hiljada umre od te bolesti. Postojeći lekovi mogu da leče infekciju, ali parazit koji izaziva bolest (5 vrsta iz roda Plasmodium) razvio je rezistenciju prema mnogima od njih. Do sada najefikasnija vakcina razvijena protiv malarije prošla je jednogodišnje ispitivanje u Burkini Faso i tokom navedenog ispitnog perioda pokazala je 77% efikasnosti, što je daleko najveći uspeh u odnosu na do sada razvijane vakcine protiv malarije. Novorazvijena vakcina protiv malarije o kojoj su podaci objavljeni krajem aprila 2021. godine otvara put ka potencijalnom rasterećenju gotovo neprocenjivog tereta bolesti i ljudske patnje, koje malarija i dan danas donosi stanovništvu u zemljama koje su ugrožene ovom bolešću. Vakcina je razvijena u saradnji Univerziteta u Oksfordu (Institut Jenner i dr.), KEMRI Wellcome Trust-a u Keniji, Londonske ško-

lazi sa komaraca na čoveka, u različita ljudska tkiva. Ovo je već bio sastojak vakcine, na primer u RTS, S vakcini (prva ikada odobrena vakcina protiv malarije - Mosquirix), ali vakcina R21 ima mnogo veći udeo CSP, i to sastavljen u česticu nalik virusu. Takođe, koristi potpuno isti adjuvans, koji je i u Novavax-ovoj vakcini protiv koronavirusa. To je adjuvans Matrix-M – čine ga saponini iz kore čileanskog sapuna, to jest biljke Quillaja saponaria, formulisani sa holesterolom i fosfolipidima u nanočestice, sa ciljem da povećaju imunski odgovor domaćina na prisustvo antigena CSP-a – povećanjem odgovora Th1 i Th2 limfocita, indukovanjem aktivnosti antitela različitih klasa i drugim mehanizmima. Razvojni tim je prethodno vodio ispitivanje „deeskalacije uzrasta“ u Keniji, pokazujući da je vakcina delovala bezbedno dok su se ispitivanja proširivala na decu i odojčad. Ispitivanja na deci i odojčadi su izvršena na grupi od 450 dece uzrasta od 5 do 17 meseci u oblasti Nanoro, koja su bila podeljena u tri grupe: • prva grupa od 150 dece sa vakcinom od 5 mikrograma i 25 mikrograma adjuvansa, • druga grupa od 150 dece sa Sl. Plasmodijum iz pljuvačke ženke komarca se vakcinom od 5 mikrograma kreće duž tela komarca i 50 mikrograma adjuvansa, grupa je primiNova vakcina (R21) koristi • treća la vakcinu protiv besniantigen cirkumsporozoitnog la kao kontrolna grupa. (circumsporozoite) proteina (CSP) - to je visoko očuvani Tri doze vakcine su date u perioprotein parazita, uključen u ne- du maj-avgust, znatno pre sezonkoliko funkcija dok parazit pre- skog perioda prenosa malarije, a le za higijenu i tropsku medicinu, Novavax-a, Instituta za serum u Indiji, a posebno Institut de Recherche en Sciences de la Santé u Nanoru, Burkina Faso. Nanoro je grad koji se nalazi u klimatskoj zoni sa klasičnim tropskim opisom - retko ima kiše u vreloj sezoni (decembar, januar, februar), a zatim je sezona monsuna u leto, proleće i jesen. To privlači ogroman broj komaraca, a malarija je apsolutna pošast. Da je ovo očigledno vrsta regiona u kojoj je bilo potrebno sprovesti testiranje vakcine protiv malarije, kako bi se proverilo kako deluje u stvarnim uslovima područja sa izuzetno visokim zaražavanjem malarijom, dokazuju i podaci Nanorove studije za period od 2010. do 2014. godine, koji pokazuju snažnu korelaciju lokalnih slučajeva malarije sa padavinama i temperaturom (sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, kako se i očekivalo), kao i sa socioekonomskim statusom.

ⓃⒶⓊⓀⒶ svi su godinu dana kasnije dobili dodatnu „booster“ dozu vakcine (četvrtu dozu). Učesnici, njihove porodice i lokalni studijski tim bili su oduševljeni podacima dobijenim iz ovog ispitivanja. Antitela su merena u nekoliko intervala tokom sledeće godine, a slučajevi malarije su se naravno pratili. Naime, grupa dece sa višim adjuvansom pokazala je 77% efikasnost vakcine, a grupa sa nižim adjuvansom 74% efikasnost sa (kao što se i očekivalo) preklapanjem intervala pouzdanosti. Prva grupa je imala znatno veće nivoe antitela, a trenutno rade dodatnu godinu praćenja kako bi videli koliko dugo traje zaštita i da li se trajanje zaštite razlikuje kod ove dve različite doze datih vakcina. U obe grupe nivo antitela na jednogodišnjoj oznaci bio je značajno veći nego kod RTS, S vakcine, a naročito je važno da se ispitivanjem zaključilo da su antitela protiv ponavljajućeg dela u sredini proteina cirkumsporozita snažno povezana sa zaštitom od malarije. Ispitivanja su pokazala da za sada nema bezbednosnih problema pri primeni datih vakcina. Istraživački tim sada planira veliku fazu III na pet različitih afričkih lokacija, sa različitim sezonskim meteorološkim karakterstikama, što znači i različitom ugroženošću od malarije. Institut za serume, koji proizvodi samu vakcinu, navodi da imaju plan za proizvodnju velike količine vakcina protiv malarije. Adjuvans koji proizvodi kompanija Novavax trenutno je dostupan u nešto manjoj količini zbog obaveze Novavax-a da proizvodi vakcinu protiv koronavirusa, ali je i dalje lakši za proizvodnju i skaliranje od onog koji se koristi u vakcini RTS, S. Dok je raspored doziranja korišćen u ovom ispitivanju zahtevan, očekuje se da će faza III

pomoći da se uspostavi najbolja ravnoteža između logistike doziranja (količine cirkumsporozoitnog proteina (CSP) i odnosa količina CSP-a i adjuvansa) i efikasne zaštite od malarije. Iz svega navedenog, ovo je definitivno najbolji kandidat za vakcinu protiv malarije do sada napravljen i ispitan. Ovo je i veliki uspeh međunarodne grupe istraživača koja je to omogućila, a sve zahvaljujući 450 odojčadi i male dece u centralnoj Burkini Faso, kao i njihovim roditeljima. Učinili su svetu veliku uslugu.

II DEO Jedna doza u obliku infuzije novog monoklonalnog antitela CIS43LS otkrivena i razvijena u Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) u Sjedinjenim Američkim Državama, bezbedno, bez zabeleženih neželjenih efekata, zaštitila je ljude koji su bili izloženi parazitu Plasmodium falciparum najmanje 9 meseci. Jedno malo, pažljivo praćeno kliničko ispitivanje prvo je pokazalo da ovo monoklonsko antitelo može sprečiti malariju kod ljudi. Istraživanje su vodili naučnici iz Centra za istraživanje vakcina (VRC) i Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti (NIAID), koji je deo NIH-a. Rezultati istraživanja su objavljeni u medicinskom časopisu ,,The New England Journal of Medicine”. Zaraženi komarac ubrizgava parazite plazmodijuma u obliku koji se naziva sporozoit u kožu i krvotok. Sporozoiti putuju u jetru, gde sazrevaju i umnožavaju se. Zatim se zreli parazit širi po celom telu kroz krvotok i tako izaziva bolest. P. Falciparum je vrsta plazmodijuma koja će najverovatnije izazvati teške infekcije malarijom, koje, ako se ne leče blago-

vremeno, mogu dovesti do smrti. Laboratorijske studije i studije na životinjama pokazale su da antitela mogu sprečiti malariju neutralizovanjem sporozoita P. falciparum u koži i krvi pre nego što sporozoiti inficiraju ćelije jetre. Ispitivanje NIAID testiralo je da li neutralizujuće monoklonsko antitelo nazvano CIS43LS može sigurno pružiti visok nivo zaštite od malarije kod odraslih osoba nakon pažljivog, dobrovoljnog, laboratorijskog izlaganja zaraženim komarcima. Naime, CIS43LS izveden je iz prirodno neutralizujućeg antitela zvanog CIS43. Istraživači predvođeni dr Robertom A. Sederom, šefom Odseka za ćelijsku imunologiju imunološke laboratorije VRC-a, izolovali su CIS43 iz krvi dobrovoljca koji je primio istraživačku vakcinu protiv malarije. Potom je otkriveno da se CIS43 vezuje za jedinstveno mesto na površinskom proteinu parazita koji je važan za olakšavanje infekcije malarijom i isti je za sve varijante sporozoita P. falciparum širom sveta. Kako bi produžili vreme tokom kojeg će antitelo ostati u krvotoku, modifikovali su ga i tako je sintetisano CIS43LS eksperimentalno antitelo. Nakon što su studije CIS43LS na životinjama dale obećavajuće rezultate, istraživači VRC-a pokrenuli su prvu fazu kliničkog ispitivanja eksperimentalnog antitela na 40 zdravih odraslih osoba starosti od 18 do 50 godina koje nikada nisu imale malariju i nisu bile vakcinisane protiv ove bolesti (RTS, S vakcinom). Ispitivanje je sprovedeno u kliničkom centru NIH u Merilendu i Institutu za istraživanje vojske Valter Rid (VRAIR) u Merilendu, SAD. Tokom prve polovine ispitivanja, istraživački tim je dvadeset jednom učesniku dao jednu dozu CI-

ⓃⒶⓊⓀⒶ S43LS intravenskom infuzijom ili subkutanom injekcijom. Infuzije su se kretale od 5 do 40 miligrama po kilogramu (mg/kg) telesne težine, a potkožne injekcije su bile 5 mg/kg. Istraživači su pratili učesnike 6 meseci da bi saznali da li su infuzije i potkožne injekcije različitih doza eksperimentalnog antitela bezbedne i dobro se podnose. Osim toga, izmerili su količinu CIS43LS u krvi kako bi utvrdili njegovu trajnost tokom vremena. U drugoj polovini ispitivanja, šestoro učesnika koji su primili intravenoznu infuziju tokom prve polovine ispitivanja nastavili su da učestvuju. Četvoro ovih učesnika primilo je drugu infuziju antitela, dok drugo dvoje nisu. Osim toga, četvoro novih učesnika pridružilo se studiji i primilo je jednu intravenoznu infuziju CIS43LS. Još sedam osoba se pridružilo studiji kao kontrolna grupa, odnosno grupa koja nije primila antitelo. Svi učesnici u drugoj polovini ispitivanja dali su pristanak (uz upoznavanje sa do tada svim dostupnim informacijama) da budu izloženi parazitu malarije u kontrolisanoj infekciji malarije kod ljudi (CHMI). U ovom postupku, dobrovoljci su izloženi P. falciparumu kroz ujede zaraženih komaraca u pažljivo kontrolisanom okruženju. Zatim ih medicinsko osoblje pomno nadzire nekoliko nedelja i odmah ih leči ako razviju malariju. CHMI se, inače, decenijama koristi za generisanje informacija o bezbednosti i zaštitnom dejstvu kandidata za vakcinu protiv malarije i potencijalnih lekova protiv malarije. Devetoro učesnika koji su primili CIS43LS i šestoro učesnika koji su služili kao kontrola prošli su CHMI i pomno su praćeni 21 dan. U tom periodu niko od devetoro učesnika koji su primili CIS43LS nije razvio malariju, ali petoro od šestoro kontrolnih jeste. Učesnici

sa malarijom dobili su standardnu terapiju za uklanjanje infekcije. Među devetoro učesnika koji su primili CIS43LS i bili zaštićeni, sedmoro je prošlo CHMI približno 4 nedelje nakon infuzije, a drugo dvoje učesnika su primila svoju jedinu infuziju tokom prve polovine studije i inficirana su otprilike 9 meseci kasnije, što ukazuje da samo jedna doza eksperimentalnog antitela može sprečiti malariju od 1 do 9 meseci nakon infuzije. Ovi podaci pružaju prve dokaze da je primena monoklonskog antitela protiv malarije bezbedna i da može sprečiti infekciju malarijom kod ljudi. Da bi se nadogradilo ovo istraživanje, u Maliju je u toku veće kliničko ispitivanje druge faze kako bi se procenila bezbednost i efikasnost CIS43LS u sprečavanju infekcije malarijom kod odraslih tokom šestomesečne sezone malarije. Rezultati se očekuju početkom 2022. godine. Osim toga, kako bi odredili najmanju dozu koja štiti ljude od infekcije malarijom, naučnici VRC-a sprovode dalje istraživanje o CIS43LS u Sjedinjenim Američkim Državama. Zaključak je, prema rečima dr Sedera, da monoklonska antitela mogu predstavljati novi pristup u sprečavanju malarije kod putnika, vojnih lica i zdravstvenih radnika koji putuju u regije zahvaćene malarijom, a dalja istraživanja će utvrditi da li se monoklonska antitela mogu koristiti i za sezonsku profilaksu, kao i eliminaciju malarije u Africi.

III DEO Da bi pomogli u prevazilaženju rezistencije na antimalarike, istraživači neprekidno razvijaju lekove koji pogađaju nove molekularne mete unutar parazita Plasmodium fal-

ciparum koji izaziva malariju. Međunarodni tim koji uključuje istraživače Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) identifikovao je potencijalnu novu metu: acetil-CoA sintetazu, enzim neophodan za opstanak parazita, otkrivši da dva jedinjenja koja su identifikovali 2018. godine u jednom svom istraživanju blokiraju ovaj enzim. Nalazi ukazuju da bi ova jedinjenja ili slični molekuli koji pogađaju isto ciljno mesto dejstva, ali sa poželjnijim farmakološkim svojstvima u odnosu na postojeće antimalarike, na kraju mogli da se razviju u efikasne lekove protiv malarije, kažu istraživači. Jakuin Nils, profesor biološkog inženjeringa na MIT -u i viši autor studije naglašava da je veliki izazov pronaći sledeći efikasan lek, a da se odmah ne suočimo sa problemima unakrsne rezistencije. Ipak, podaci iz kliničkih studija, kao i sama činjenica da se trenutno paralelno razvijaju tri različite strategije za profilaksu i terapiju malarije (vakcina, monoklonsko antitelo i novi antimalarijski lekovi) izuzetno ohrabruju i argumentovano nagoveštavaju uspehe u prevenciji i lečenju ovog kompleksnog i smrtonosnog oboljenja, kako za ljude koji putuju u malarijom zahvaćena područja, tako i za njihove stanovnike.

Nađa Petrović Literatura: 1.Derek Lowe, INFECTIOUS DISEASES, Great Malaria Vaccine, SCIENCE TRANSLATIONAL MEDICINE, 23 April, 2021 2.https://blogs.sciencemag.org/pipeline/archives/2021/04/23/great-malaria-vaccine-news 3.https://www.technology.org/2021/08/13/monoclonal-antibody-prevents-malaria-in-small-nih-trial/ 4.https://www.nih.gov/news-events/news-releases/monoclonal-antibody-prevents-malaria-small-nih-trial MR Gaudinski et al. A monoclonal antibody for malaria prevention. New England Journal of Medicine DOI: 10.1056/NEJMoa2034031 (2021).

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Put sinteze cefalosporina “There must be a planned chemical synthesis: proceeding from a chemical substance with recognizable activity, making derivatives from it, and then trying each to discover the degree of its activity and effectiveness. This we call chemotherapy.” Paul Erlih

Sl. Paul Erlih

storija medicinskih nauka duga je i iscrpna, a svaki pokušaj da joj uđemo u trag, bio bi neuspešan. Uprkos tome, ova istorija nam uspešno pokazuje u kojoj meri je društvo promenilo svoj odnos prema medicinskoj dijagnozi, bolesti i lekovitim sredstvima. Dok su drevni narodi u medicinske svrhe mahom koristili biljke, krajem 19. veka počinjemo sa razvojem malih molekula koji imaju terapeutsko dejstvo, što se pokazalo kao revolucionarna ideja u lečenju različitih bolesti. Grupa lekova koja neprestano uživa pažnju javnosti jesu antibiotici, čije se otkriće i upotreba smatraju velikom prekretnicom u svetu medicine. Od koncepta „magičnog metka” koji je postavio Paul Erlih, preko otkrića i izolovanja penicilina, do danas — suvišno je isticati važnost ovih lekova. Ipak, da ne ide sve uzlaznom putanjom, govori nam i činjenica o rastućem broju patogena koji su rezi-

stentni na postojeće antibiotike. Postaje očigledno da brzina kojom se razvijaju antibiotici ne odgovara onoj kojom se stvaraju mutirani sojevi, zbog čega je povećana potreba za inovacijama u istraživanju ove grupe lekova. Koncept „idealnog antibiotika” predstavlja lek koji ima širok spektar dejstva, što znači da deluje kako na Gram pozitivne, tako i na Gram negativne bakterije. Taj idealni molekul treba da stvara ireverzibilne kovalentne veze preko kojih će ostvariti svoje dejstvo. Lek treba da bude dostupan za oralnu upotrebu i da poseduje selektivnu toksičnost, što podrazumeva da će svoje delovanje ostvariti na patogen, a ne i na domaćina. U skladu sa tim, lek ne sme da pokazuje neželjene ili teratogene efekte, kao ni interakcije sa drugim lekovima. Na kraju, lek treba da napušta organizam u nepromenjenom obliku.

Sl. Đuzepe Brocu

ostvaruju svoje baktericidno delovanje. Prvi izolovani cefalosporin bio je Cefalosporin C, a njegovo otkriće pripisuje se italijanskom farmakologu Đuzepeu Brocu. On je primetio da se voda u kanalizacionom odvodu povremeno pročišćava, a zatim otkrio da je za taj proces odgovorna vrsta gljive Acremonium chrysogenum (nekada zvana Cephalosporium acremonium), koju Cefalosporini su grupa antibi- je i izolovao. Zatim je, 1948. otika koji u svojoj osnovi ima- godine na Oksfordu, izolovan i ju cefem, odnosno β-laktamski cefalosporin C, a njegova strukprsten kondenzovan sa dihidro- tura postavljena tek 1961. goditiazinom. U pitanju su antibio- ne. Iako danas nije u upotrebi, tici koji inhibiraju sintezu će- jer poseduje tek hiljaditi deo lijskog zida bakterija, pri čemu aktivnosti koju ima penicilin G,

Otkriće cefalosporina

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

ovaj cefalosporin predstavlja polaznu tačku za dalju sintezu antibiotika iz ove grupe lekova.

Mehanizam dejstva cefalosporina Kako bi bolje razumeli mehanizam dejstva cefalosporina, neophodno je na početku predstaviti strukturu ćelijskog zida koji omogućava bakteriji da preživi u različitim uslovima. Ćelijski zid ima peptidoglikansku strukturu, što znači da je izgrađen od jedinica peptida i jedinica šećera. Šećernu komponentu čine N-acetilmuraminska kiselina i N-acetilglukozamin. Za N-acetilmuraminsku kiselinu vezan je peptid od četiri aminokiseline, pri čemu su susedni lanci glikana povezani peptidnim vezama koje se formiraju između treće aminokiseline jednog tetrapeptida i terminalnog D-alanina drugog tetrapeptida. U sintezu ovakve strukture uključeno je oko 30 enzima, a za nas je važna transpeptidaza, jer upravo ona učestvuje u unakrsnom povezivanju susednih lanaca. Cefalosporini, koji imaju sličnu konformaciju kao dipeptid D-Ala-D-Ala (prirodni supstrat za transpeptidazu), vezuju se za enzim i blokiraju njegovo dej-

stvo. Ćelijski zid postaje fragi- kva postoji kod penicilina. Molan i ne može da zaštiti bakteriju rao je biti pronađen drugi put od bubrenja, lize i na kraju smrti. i on je u prvom koraku podrazumevao sintezu iminohlorida, koji je u reakciji sa alkoholom dao iminoetar. Ta funkcionalna grupa sada lako hidrolizuje, pri čemu se dobija 7-ACA, koja će dati različite analoge sa poboljšanom antibakterijskom Za antibiotsku aktivnost cefa- aktivnošču. Uvođenjem razlilosporina neophodan je β-lak- čitih funkcionalnih grupa, na tamski prsten u okviru bici- položajima koji su dostupni za kličnog sistema, jonizovana modifikaciju, farmaceut uspeva karboksilna grupa u položaju 2 i da poboljša fizičko-hemijske amino-acil ostatak u položaju 7. karakteristike leka, kao i njeBroj mesta na kojima se može govu antimikrobnu aktivnost. vršiti modifikacija je ograničen i to su položaji 3 i 7. Kako bi sintetisali derivate cefalosporina C sa povećanom aktivnošću, naučnici su pred sobom imali težak zadatak. Nije bilo mogu- U zavisnosti od toga kada su će izolovati 7-aminocefalospo- otkriveni i kakva je njihova ransku kiselinu (7-ACA) bilo antimikrobna aktivnost, cefafermentacijom ili enzimskom losporini su svrstani u pet gehidrolizom iz cefalosporina C, neracija. Uglavnom, kako se što je sprečilo polusintezu ka- krećemo od prve ka poslednjoj, antibiotska aktivnost se povećava, a spektar dejstva proširuje. Početni cilj koji su farmaceuti postavili bilo je proširenje spektra dejstva ka Gram negativnim bakterijama, i taj cilj je ostvaren kod cefalosporina prve generacije. Uvođenjem amino grupe na benzilnom C-atomu položaja 7 (primer: cefaleksin), učinili smo lek polarnijim i omogućili mu prolaz kroz porine spoljašnjeg omotača Gram negativnih bakterija. Ipak, ovi lekovi su pokazali slabiju ak-

Aktivnost cefalosporina i sinteza derivata

Pet generacija cefalosporina

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

tivnost u odnosu na peniciline, a uz to i lošu gastrointestinalnu apsorpciju, zbog čega se daju parenteralno. Predstavnik koga ćemo izdvojiti jeste cefalotin. U položaju 3 on poseduje acetiloksi grupu koja je važna za dejstvo leka. Sa druge strane, ona lako hidrolizuje pod dejstvom esteraza dajući alkoholnu grupu. Kako ovaj metabolit poseduje manju aktivnost, sledeći korak u sintezi bio je zamena ove grupe heterociklusom piridinom. Tako je dobijen cefaloridin, koji ne podleže hidrolizi, te je ovaj korak u metabolizmu uspešno sprečen! Problem enzimske rezistencije nije zaobišao ni ovu grupu lekova, zbog čega su farmaceuti nastavili sa daljom sintezom,

la proširenju spektra dejstva. Takođe, zbog zamene estarske grupe karbamatnom u položaju 3, cefoksitin je manje podložan dejstvu esteraza. Uvođenjem iminometoksi grupe u 𝛼 položaj acil ostatka, postignuta je dovoljna sterna zaštita, pa tako i stabilnost prema β-laktamazi. Takvom modfikacijom dobijen je cefuroksim. Sa trećom generacijom, nastavljen je trend proširenja spektra dejstva. Uvođenjem heterociklusa aminotiazola, poboljšana je penetracija kroz spoljašnju membranu Gram negativnih bakterija, a možda i afinitet prema transpeptidazi. Koriste se u terapiji meningitisa i osteomijelitisa izazvanih Gram negativnim bakterijama, kao i

losporin koji postoji u cviterjonskom obliku, što znatno doprinosi penetraciji kroz pore Gram negativnih bakterija. Na samom kraju, kao predstavnika pete generacije, imamo ceftarolin-fosfamil. U pitanju je prolek iz koga se oslobađa ceftarolin, koji deluje na meticilin-rezistentne Staphylococcus aureus (MRSA) - vodeći uzrok infekcija kože i mekog tkiva. MRSA sojevi imaju mutirani pencilin-vezujući protein, PBP2a, koji ne dozvoljava β-laktamskim antibioticima da se vežu za njegovo aktivno mesto. Kada ne posreduje u transpeptidaciji, aktivno mesto je zatvoreno i nedostupno za β-laktamske antibiotike. Ono što ceftarolin uspešno radi, jeste da svojom etoksiimino grupom oponaša deo ćelijskog zida i alosteno otvara aktivno mesto PBP2a.

Kada koristimo cefalosporine?

te tako dolazimo do druge generacije cefalosporina. Ono što izdvaja neke od predstavnika, poput cefoksitina, jeste to da u položaju 7 poseduju metoksi grupu, koja je znatno doprine-

terapiji Lajmske bolesti. Predstavnici koje ćemo izdvojiti jesu cefotaksim i ceftriakson, koji se koriste parenteralno. Cefepim, predstavnik četvrte generacije, je oksiimino cefa-

Zbog širokog spektra dejstva, cefalosporini se mogu koristiti u terapiji infekcija kože i mekog tkiva, pneumonija, septikemija, infekcija urinarnog trakta itd. Generalno, cefalosporini prve generacije se koriste protiv Gram pozitivnih koka, među kojima je Stap-

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

hylococcus aureus, kao i onda kada se penicilin mora izbeći. Aktivnost cefalosporina druge generacije usmerena je više ka Gram negativnim bakterijama, poput H. infulenzae koja izaziva respiratorne infekcije. Ceftriakson se koristi u hirurškoj profilaksi, ali i u profilaksi meningokoknog meningitisa. Predstavnici četvrte i pete generacije mogu se koristiti u terapiji infekcija izazvanih bakterijom Pseudomonas aeruginosa.

Rezistencija, problem modernog doba Ovaj tekst bih završila osvrtom na antibiotsku rezistenciju, koja predstavlja jednu od najvećih pretnji po svetsko zdravlje. Čak je i Fleming davne 1945. godine upozoravao da će sa upotrebom antibiotika, započeti i njihova zlouptoreba. Iako prirodan proces, rezistenciju značajno ubrzava iracionalna upotreba antibiotika kod ljudi i životinja. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenci-

ju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention), svake godine pojavi se oko 2.8 miliona1 infekcija izazvanih rezistentnim sojevima bakterija, što za posledicu ima preko 35 hiljada smrtnih slučajeva. Uprkos poboljšanju nadzora, kao i svesti o obimu i komleksnosti problema rezistencije, neophodno je udruženo delovanje na globalnom nivou. To podrazumeva: • sintezu novih antibiotika, vakcina i terapeutika za sprečavanje ili lečenje infekcija otpornih na postojeće antibiotike • pouzdanu dijagnostiku • prevenciju i kontrolu infekcije na mestima gde se pruža zdravstvena zaštita • bolje razumevanje antibiotske rezistencije i njenog uticaja na zdravlje čoveka i životinja • pojačanje programa za sprovođenje mera za sprečavanje i kontrolu zaraze • postojanje dostupnih informacija o uticaju rezistencije na antibiotike itd. Milica Zlatanović

Literatura: 1.

A short history of Drug Discovery - UCI School of Pharmacy and Pharmaceutical Sciences. (2021). Retrieved 19 July 2021, from https://pharmsci.uci.edu/programs/a-short-history-of-drug-discovery/ 2. Bui,T.,&Preuss,C.(2021).Cephalosporins. Retrieved 19 July 2021, from https://www. ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK551517/ 3. CDC. Antibiotic Resistance Threats in the United States, 2019. Atlanta, GA: U.S. Department of Health and Human Services, CDC; 2019. 4. Chambers, H. F., & Deleo, F. R. (2009). Waves of resistance: Staphylococcus aureus in the antibiotic era. Nature reviews. Microbiology, 7(9), 629–641. https://doi.org/10.1038/nrmicro2200 5. Duplessis, C., & Crum-Cianflone, N. F. (2011). Ceftaroline: A New Cephalosporin with Activity against Methicillin-Resistant Staphylococcus aureus (MRSA). Clinical medicine reviews in therapeutics, 3, a2466. https://doi.org/10.4137/CMRT.S1637 6. Gajdács M. (2019). The Concept of an Ideal Antibiotic: Implications for Drug Design. Molecules (Basel, Switzerland), 24(5), 892. https:// doi.org/10.3390/molecules24050892 7. Gaynes R. (2017). The Discovery of Penicillin—New Insights After More Than 75 Years of Clinical Use. Emerging Infectious Diseases, 23(5), 849–853. https://doi.org/10.3201/eid2305.161556 8. Patrick, G. (2013). An introduction to medicinal chemistry (pp. 421-442). Oxford: Oxford University Press. 9. Reygaert W. C. (2018). An overview of the antimicrobial resistance mechanisms of bacteria. AIMS microbiology, 4(3), 482–501. https://doi. org/10.3934/microbiol.2018.3.482 10. Ventola C. L. (2015). The antibiotic resistance crisis: part 1: causes and threats. P & T : a peer-reviewed journal for formulary management, 40(4), 277–283.

CDC. Antibiotic Resistance Threats in the United States, 2019. Atlanta, GA: U.S. Department of Health and Human Services, CDC; 2019.

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Od mr do dr

ko potražite značenje doktorske diplome, naći ćete nešto od ovoga: Doktorske diplome su napredne, profesionalne diplome koje pokazuju majstorstvo u određenoj oblasti, ili Doktorske diplome su završni stepeni studija, što znači da su to najviši mogući stepeni školovanja u određenoj oblasti. Kada zanemarimo ove, uslovno rečeno definicije, i posmatramo doktorske diplome iz našeg ugla, svi ćemo se složiti sa činjenicom da biste završili doktorske studije, oblast u kojoj doktorirate zaista treba da volite, onako istinski, i da se radujete svakom izazovu na koji ćete naići na ovom putu. Jer, zašto biste ponavljali eksperimente „xy’’ puta dok ne dobijete željeni rezultat ili izdvajali još minimum tri godine života na nešto od čega vam srce ne igra?

Kako doktorske studije izgledaju iz ugla doktoranada pitali smo i asistenta sa Katedre za organsku hemiju, Miloša Jovanovića, koji je nedavno odbranio doktorat, a čije će vam iskustvo približiti rad u laboratoriji i izazove sa kojima se susreće jedan hemičar, pa možda i nekog od vas, naših studenata, navesti makar na razmišljanje o produžetku školovanja u ovom smeru.

Razgovor sa asistentom Milošem smo započeli smo pitanjima „Kada?’’ i „Zbog čega?’’ je upisao doktorske studije, do-

takli smo se i toga ko su mu bili mentori, kako ih je on doživeo i koliko su mu značili njihovi velikodušni saveti: Doktorske studije sam upisao oktobra 2010. godine. Tada još uvek nisam bio siguran šta želim u životu, ali sam znao da ću zažaliti ako bar ne probam kako je baviti se hemijom. Na našem fakultetu na žalost ne postoji modul – Organska hemija, tako da sam upisao Farmaceutsku hemiju, ali sam sve eksperimente radio na Katedri za organsku baveći se sintezom. Oduvek sam voleo hemiju i eksperimente, a naš fakultet sam upisao pre svega kao primenjenu hemiju,

a tek onda kao farmaciju. Kako su godine studiranja odmicale tako je bilo sve manje hemije i meni lično je postajalo manje zanimljivo. Mada sam dugo planirao da radim neki rad na organskoj hemiji tek po završetku četvrte godine sam zaista i našao vremena za to. Radio sam sa tada asistentom Milošem, na primeni paladijuma u ciklizacijama alena. On je za mene bio pokretna enciklopedija i zaista nikada nije štedeo na savetima. Ovime sam stekao uvid kako se zaista radi sinteza i što je najvažnije malo ugašeno zrno radoznalosti ponovo je krenulo da tinja pa

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

mi se vratio onaj polet sa kojim sam i upisao fakultet. Ako razmišljate da upišete doktorat, definitivno u toku studija nađite vremena da prošetate do katedre koja vam je od interesa. Raspitajte se kod asistenata ili profesora, šta rade i da li ima posla za studente. Možda neće biti odmah mesta, jer to zavisi pre svega od obima posla u laboratoriji, ali kada ima posla, svaka pomoć je dobrodošla. I ne, studenti nisu teret, posle nedelju dana obuke itekako mogu da doprinesu radu u laboratoriji i ubrzaju istraživanje. Tako da bez ustručavanja, nama ćete pomoći, a što je najvažnije videćete da li je istraživački život za vas ili ne.

Kada govorimo o mentorima to su bili prof. Vladimir Savić i prof. Slavica Erić. Mentor je zapravo vaš vodič kroz svet nauke. Dešavaće se u toku istraživanja da u moru eksperimenata odlutate od inicijalnog cilja istraživanja, da utrošite previše vremena na ne tako bitne stvari, a mentor je tu da posmatra istraživanje iz ptičije perspektive i opomene vas kada zalutate. Podrška je naročito važna u trenucima kada vam padne moral nakon niza neuspelih pokušaja i kada mislite da ste došli do ćorsokaka. Osim toga dugogodišnje iskustvo i izbrušena percepcija mentora može da uhvati vrlo važne detalje koje mladom doktorandu mogu da promaknu. Bilo kako bilo, mentor je izuzetno važan i potrebno je imati apsolutno otvoren odnos.

Sinteze na doktorskim studijama, njihov obim i sve ono što nose sa sobom značajno se razlikuju od sinteze paracetamola koju smo svi radili na vežbama iz farmaceutske hemije 2, pa smo i o njima popričali sa asistentom, od prve sinteze kojom je započeo doktorat, do poslednje kojom je isti i završio. Doktorat sam započeo medicinskom hemijom, tj. sintezom serije sličnih jedinjenja i ispitivanjem njihove površinske i antimikrobne aktivnosti. Osim rada u našoj laboratoriji neko vreme sam proveo i na Institutu za molekularnu genetiku gde sam naučio kako se gaje bakterije, kako se iz njih izoluju aktivna jedinjenja i kako se ispituje uticaj jedinjenja na formiranje bakterijskih biofilmova, a povrh svega toga upoznao sam puno interesantnih ljudi sa kojima i dan danas naša Katedra blisko sarađuje. U početku sam se bavio sintezama glikolipida i peptida, a pred kraj teze sintezom alkaloida. Sama sinteza osim teoretskog razrađivanja i planiranja zahteva dosta fizičkog rada. Kada tek počnete da se bavite sintezama dosta je demorališuće videti da vam svaka deseta reakcija uspeva, nekada radite i mesecima bez rezultata. Vremenom shvatite da je to sve deo procesa pa se pogled na istraživanje vrlo brzo promeni i onda umesto da žalite za neuspelim eksperimentima, iz njih učite i sa entuzijazmom gledate napred na ono što ćete dalje probati. Jednom kada uspešno završite sintezu to je užitak za sebe.

Svakako da svima nama najteži deo studiranja, tokom koga se u principu i najviše nerviramo, predstavlja onih famoznih 6 rokova u toku godine i 60 ispita tokom osnovnih studija, a onda dođete na doktorat pa vas sačka još po neki. Ono što je prednost je svakako da tih ispita ima manje, ali da li ste znali da vaša dva rada treba da budu objavljena u bar jednom naučnom časopisu da biste odbarnili doktorat? O ispitima, asistent Miloš je rekao: Imate 2 obavezna ispita koja predstavljaju uvod u istraživački rad, pretraživanje literature i slično. Ovde možete pokupiti dosta caka što je itekako korisno za početnika. Ostali ispiti su seminari i izborni predmeti koje birate u dogovoru sa mentorom. Od profesora kod kog polažete dobijete materijal ili temu koju istražujete, kada ste spremni javite se profesoru i usmeno odgovarate. S obzirom da je većina ispita nešto iz vaše oblasti interesovanja ne bi trebalo da vam padnu preterano teško. Za odbranu doktorata morate imati minimum 2 objavljena naučna rada, a kada ćete zaista braniti doktorat zavisi od toga da li je istraživanje ispunilo inicijalni cilj i da li je zaokružena celina. Samoj odbrani prethodi niz procedura: prijava teme doktorske disertacije, obrazlaganje teme pred komisijom itd. Svi ti silni uslovi i rokovi ispisani su u „Bibliji za doktorante” koja se još naziva i „Pravilnik o doktorskim studijama”. Bez konsultacija sa pravilnikom ne povlačiti nikakve poteze! Sama odbrana, kada za nju dođe vreme, sastoji se u konciznom predstavljanju re-

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ zultata višegodišnjih eksperimenata i zaključaka do kojih ste došli. U izvedbi je slična odbrani diplomskog rada s tim da je naravno mnogo obimnije i ozbiljnije. Za razliku od diplomskog odbranu disertacije možete da padnete, mada je i to zaista teško jer ko zna bolje vaše eksperimente i rezultate od vas samih.

Asistenta Miloša smo pitali i kako izgleda život jednog doktoranta i koje su mogućnosti posle samog doktorata: Ne može se baš povući paralela sa studentskim životom. Dosta se radi i mada je vreme rada manje više fleksibilno, rezultati ne dolaze sami od sebe. Osam sati dnevno je neka norma, ali kada se eksperimenti zahuktaju ili kada se sređuju rezultati za publikaciju, ume da bude i dosta više. Najbolja stvar je to što ipak na kraju sve zavisi od vaše lične organizacije i efikasnosti. Treba znati da je sam doktorat u osnovi vid volonterskog rada. Ako ne uspete da se izborite za neku finansijsku nadoknadu postaje vrlo teško. Ovde na scenu stupaju stipendije i projekti ministarstva prosvete. Kada se odlučujete za

upisivanje doktorata bitno je da otvoreno porazgovarate sa mentorom o aktuelnim projektima i da li će na nekom projektu biti mesta i za vas. Ovo opet ne zavisi samo od vašeg mentora već i od trenutne politike. Poznajem i ljude koji uz sve napore mentora nisu mogli da dobiju mesto na projektima, a samim tim ni finansijsku podršku tokom doktorskih studija. Sada se situacija možda promenila na bolje, ali svakako se obavezno informišite pre definitivne odluke. Posle doktorata izbor je naravno širi nego nakon završenih osnovnih studija, ali ne baš srazmerno uloženom vremenu od dodatnih 4-6 godina. Postoji opcija ostanka na fakultetu, ali to ne zavisi samo od vas, čak ni samo od mentora, tu je potrebno da se složi mnogo kockica. Istraživački rad sa druge strane otvara vrata i inostranih univerziteta tako da možete aplicirati na postdoktorske studije u nekoj istraživačkoj grupi ili pak tražiti konkretan posao u struci. Takvih oglasa je puno, ali je i konkurencija ogromna tako da su vam potrebni dobri radovi i eksperimentalne veštine. Što se tiče naše zemlje, iskreno nisam baš upu-

ćen, ali prilično sam siguran da niko kao uslov za zapošljavanje ne traži doktorat iz određene oblasti, tako da vam je doktorat dodatna preporuka, ali ništa više od toga.

Sada, na kraju razgovora sa asistentom, a vašeg čitanja ovog članka, jedan deo vas će se sigurno zapitati da li je vredno trošiti sate i dane, za jednu diplomu više koja će stajati zajedno sa diplomom osnovnih studija, to će biti pitanje u stilu: „Da li poklanjati još par godina života fakultetu?’’ (iako zapravo poklanjate još par godina sami sebi koliko god to nelogično zvučalo), a drugi će baš kao i Miloš reći nešto, sa čime se moram složiti, a to je: Onaj ko se bavi naukom, bavi se njome zato što je voli... i celog života se igra... i još prima platu za to, pa gde ćete bolje?

A ja ću da Vas pitam: „Ako pogledate sebe kao dete, šta je bilo ono od čega vam srce igra?’’

Milica Vukajlović

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Dr sc. Milica Ćulafić

Dr sc. Milica Ćulafić je asistent sa doktoratom, na Katedri za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Pored toga, od 2012. godine, Milica aktivno učestvuje u brizi o pacijentima na odeljenju za hepatologiju, Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije. Od 2013. godine, član je tima za transplantaciju jetre, gde obavlja ulogu konsultanta za farmakoterapiju. 1. Da li ste oduvek znali da želite da upišete farmaciju? Šta je to što je najviše uticalo na Vašu odluku da upišete Farmaceutski fakultet? Ne. Nisam od onih srećnika koji su već tada znali šta je njihov poziv. Nakon završene Gimnazije, interesovanja su mi bila usmerena ka prirodnim naukama. Razmišljala sam o medicini, stomatologiji, farmaciji, čak i veterini. Odluka je ipak pala na farmaciju, imajući na umu širok spektar poslova kojima su se farmaceuti u svetu bavili. 2. Da li postoje neki trenuci sa studija kojih se uvek rado prisetite?

Trenutak kada sam diplomirala. Studiranje je bilo prilično turbulentno u smislu okolnosti – bombardovanje, česti protesti, vrlo strog odnos profesor-student, malo putovanja i još manje vannastavnih aktivnosti. Srećom, sada mi deluje da radim na potpuno drugom fakultetu u odnosu na moje studiranje. 3. Nakon završenih studija, pohađate poslediplomsku akademsku specijalizaciju iz predmeta Farmaceutska zdravstvena zaštita, a potom nastavljate školovanje u Londonu. Upisujete i zdravstvenu specijalizaciju Klinička farmacija. Kako ste se za to odlučili?

Na završnoj godini sam počela da istražujem kako sutra u praksi konkretno primeniti stečeno znanje, pomoći pacijentu, ispuniti našu misiju zdravstvenog profesionalca. Klinička farmacija (koja se tada nije izučavala u sklopu curiculuma našeg Fakulteta) je sadržala upravo srž mojih stremljenja. Uvidela sam da ako se dodatno naoružam znanjem i veštinama kliničkog farmaceuta, koračam ka ispunjenju naše suštinske uloge – stručnjaka za lekove koji pruža potpuno drugi pogled na terapiju pacijenta. U tom periodu je započela sa izvođenjem i akademska specijalizacija (Pharmaceutical care – FZZ), koja mi je potvrdila

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ 7. Šta je to što najviše volite u svom poslu? Volim osećaj da sam nekome pomogla, odnosno da sam naučeno primenila upravo tamo gde se vidi direktan efekat na zdravlje pacijenta; da sam studente inspirisala da razmisle o tome kako mogu, za početak, pomoći svojim bližnjima pregledom terapije, a zatim možda i proširiti krug ljudi koji vape za njihovom ekspertizom – a ima ih, verujte. osećaj za neophodnošću izučavanja sveta Kliničke farmacije na Farmaceutskom fakultetu u Londonu (UCL, School of Pharmacy). 4. U kolikoj meri se razlikuju studije u inostranstvu od studija u Srbiji? Mi stičemo dobru teorijsku osnovu farmaceutskog znanja, međutim evidentno je da postoji jaz između akademije i prakse. Dakle, osnovna je razlika u tome što studenti farmacije u Velikoj Britaniji započinju sa praktičnim delom nastave još u ranim fazama studiranja, te uče i kroz primere iz prakse od profesora koji rade i u praksi. Slična je organizacija rada kao studentima medicine, i od samog početka je vrlo jasno mesto farmaceuta u zdravstvenom sistemu. Ipak, većina naših studenata se vrlo brzo može uklopiti u inostrani sistem obrazovanja, oslanjajući se na znanja stečena na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 5. Pored toga što aktivno učestvujete u izvođenju praktične nastave na fakultetu, radite i u Kliničkom centru Srbije. Možete li nam opisati

Vaš posao? Kako izgleda Vaš prosečan dan? Obično dan počinje vizitom u kojoj učestvujem sa timom lekara i medicinskih sestara, zatim sledi priprema za transplantirane pacijente (pregled prethodnih izveštaja i novih rezultata), potom ambulanta – praćenje i individualizacija terapije u odnosu na karakteristike pacijenta, koterapiju i komorbiditete. Suština je da nijedan radni dan nije isti. Svaki pacijent je priča za sebe. Učestvujem i u izradi naših lokalnih vodiča i smernica za specifične lekove, radim edukacije mladih lekara o novim terapijama. 6. Da li u svakodnevnom radu nailazite na velike izazove? Ukoliko da, kako ih rešavate? Naravno. Kao i u svakom poslu, izazove prepoznajem kao podsticaj da budemo bolji. Deluje mi da nas upravo oni usmeravaju ka novim saznanjima i otkrićima. Javljaju se u raznim oblicima, pa nas sigurno uče i o komunikaciji sa ljudima, ali i o nama samima. Neke izazove rešavam sama, druge uz savet porodice, prijatelja ili kolega.

8. Kada ne radite, kako provodite svoje vreme? Igram tenis, putujem, družim se sa dragim ljudima. 9. Na samom kraju, imate li neku poruku ili savet za kolege i studente koji bi poželeli da slede sličan put? Smatram da su naši studenti stekli odličnu osnovu na dodiplomskoj nastavi koja se može i mora kontinuirano i konstantno nadograđivati. Često u razgovoru sa studentima navodim primer mladih lekara, koji kada završe studije medicine žele da postanu neurohirurzi, onkolozi, psihijatri, pedijatri, hepatolozi, koliki još put moraju preći. Zato i mi moramo prigrliti doživotno učenje i usavršavanje da bismo zadobili ravnopravnu ulogu na dobrobit svih – pacijenata i lekara sa jedne strane, i naše satisfakcije poslom sa druge strane. Znanje i zdravlje – i svet je Vaš.

Jelena Branković

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Prof. dr Jelena Kotur Stevuljević „ČOVEKA POKREĆE RAD U GRUPI“ Početkom ove 2021. godine za prof. dr Jelenu Kotur Stevuljević, ali i njen tim sa Katedre za medicinsku biohemiju i Farmaceutski fakultet u Beogradu, stigla je vest da se njeno ime nalazi među 2% najuticajnijih naučnika u svetu na osnovu proračuna o citiranosti koji su razvili naučnici sa prestižnog Univerziteta Stanford u SAD-u. Ovo je ujedno bio i sjajan povod da sa profesorkom razgovaramo o ovom uspehu, putu koji je trebalo preći da bi se on postigao, o njenim počecima, upornosti, istrajnosti i prilikama u nadi da će njene priče biti podstrek svima koji ih budu čitali. • Nakon što je čitava pretjače i podigla hodna godina bila posebno energiju više izazovna, neizvesna i teška, nego što bi u Vaše ime se našlo na listi najuobičajenim, uticajnijih naučnika u svetu. da ne kažem U kojoj meri je jedno ovakvo „normalnim“ priznanje za Vaš celokupni okolnostima rad u tom trenutku delovalo bilo. U svapodsticajno i na koji način? kom slučaju je ova vest odjeknula, kako kod Istina je da je ceo protekli komene lično, tako i kod mojih rona period bio neizvestan i pre kolega i to, čini mi se, u celoj svega psihički težak, ipak do farmaceutskoj zajednici. Dočetrenutka kada smo dobili ovu kana je pozitivno i videlo se da informaciju od prof. Nade Majje kolegama iskreno drago da kić-Singh na osnovu njenog se ime nekog farmaceuta našlo članstva u Naučnom društvu na jednoj reprezentativnoj liSrbije koje je informaciju prosti svetskih razmera. Treba reći sledilo svojim članovima (inače da to nije zvanična lista, već najverovatnije ne bismo ni znali pokušaj jedne grupe autora (jeza ovu listu koja je objavljena u dan od njih prof. Joanidis je sa naučnom radu još u novembru Univerziteta Stanford) da na2020. godine), korona je već prave objektivan kalkulator za bila naša dobro uhodana stvarprocenu značaja rada pojedinih nost (prošlo je tada tačno godinaučnih grupa, odnosno njihonu dana od početka epidemije), vih predstavnika. Moj je utisak tako da ne mogu da povučem da su farmaceuti, zdravstveneku paralelu ili da prosudim da ni radnici koji su na branicima li je ova informacija odjeknula zdravstvenog sistema uvek, a

posebno u vremenima ovakvih turbulentnih događanja kakvo je i korona doba, ovo videli i kao priznanje čitavoj struci koja je manje cenjena od nekih drugih zanimanja u zdravstvenom sistemu, pa to potcenjivanje ide čak dotle da nas smatraju prodavcima u apotekama ili laborantima u laboratorijama. Mi smo kao Fakultet i Katedra za medicinsku biohemiju kratko prekidali rad tokom dva i po meseca od proglašenja epidemije i kasnije smo se vratili redovnim aktivnostima oko organizovanja ispita, laboratorijskog rada i pripreme za podnošenje dokumentacije za naučno-istraživački program „Ideje“. U tom

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ pogledu, informacija o citiranosti gde se moje ime pojavilo, ali samo kao deo tima sa kojim radim godinama kao, sada, jedan od najstarijih, ali praktično ravnopravan član sa još dvadesetak kolega sa Katedre za medicinsku biohemiju, jeste podigla radni elan i uzburkala radnu rutinu i svakodnevicu, ali nas je „zatekla“ u trenutku prepunom obaveza i aktivnosti. • Pomenuli ste da priznanje koje ste dobili nalazeći se na listi Univerziteta Stanford najuticajnih naučnika jeste ujedno i priznanje za ceo Vaš tim na Katedri za medicinsku biohemiju sa kojim radite. Zašto je u nauci timski rad od posebne važnosti i koje su to prednosti i lepote koje on sa sobom nosi? Da, drago mi je da mogu da istaknem uvek i na prvom mestu tim koji je oformila naša prof. Slavica Spasić, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu i dugogodišnji upravnik Katedre za medicinsku biohemiju i dekan Farmaceutskog fakulteta u dva mandata. Sa profesorkama Zoranom Jelić Ivanović i Vesnom Spasojević Kalimanovskom smo prof. Nataša Bogavac i ja kao mladi asistenti učestvovale u nastajanju tima koji će tokom narednih dvadesetak godina biti upotpunjavan mlađim kolegama i do danas se održati kao jedinstven. Tema kojom smo se bavili i pre 25 godina, a nastavljamo i danas je, pre svega, ateroskleroza i to njen biohemijski aspekt, odnosno mogućnost pronalaženja i procene kliničkog značaja novih biomarkera ove bolesti. Našim studentima je poznato da je ateroskleroza patofiziološki fenomen koji se nalazi u osnovi nekoliko masovnih hro-

ničnih nezaraznih bolesti, pre svega kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, a zatim i u dijabetesu, bubrežnim bolestima. Svim ovim bolestima je zajedničko postojanje većeg broja faktora rizika, a za našu grupu su naročito značajni dislipidemija, inflamacija i oksidativni stres, pošto su to faktori rizika koji se mogu kvantifikovati merenjem određenih biohemijskih parametara u krvi bolesnika. Ono što je posebno prepoznato tokom epidemije korona virusa i rada od kuće, koji se pojavio kao nova realnost i neophodnost noseći sa sobom (u našem slučaju) i online nastavu, pa zatim i online sastanke, je neophodnost rada u grupi, dakle, timskog rada. Kao što sam već pomenula, mi rad praktično nismo prekidali ni tokom dva i po meseca kada nismo fizički bili prisutni na Fakultetu, jer smo održavali nastavu, kolokvijume, konsultacije i pisali naučne radove, pregledali seminarske radove, doktorske teze, održavali online sastanke različitih komisija, veća, organizacija, udruženja i sastanke Katedre, sednice Nastavno-naučnog veća itd. Međutim, ono što je izniklo kao jedna opšta istina je da čoveka pokreće rad u grupi, pripadnost nekoj grupi. Poznato je da je i učenje u širem smislu (ne samo učenje određene aktivnosti, određene vrste posla, već i učenje ophođenja, načina funkcionisanja među ljudima, radne etike, komunikacije) najuspešnije u grupi gde se uči posmatranjem drugih osoba, usvajanjem određenih modela, kao i na greškama koje se neminovno javljaju, a sve to je moguće samo ako pripadate određenoj grupi koja je posvećena nekom cilju i koja do tog cilja dolazi redovnim i dobro osmišljenim radom.

• Počevši od magisterijuma pa sve do danas, u svom istraživačkom radu bavite se temama vezanim za oksidativni stres. U čemu je, prema Vašem mišljenju, najveći značaj oksidativnog stresa i u kojoj meri/u kom pravcu će napredovati istraživanja u ovoj oblasti? Interesantno je da sam se već tokom staža u biohemijskoj laboratoriji KBC „Dr Dragiša Mišović“ gde mi je mentor bila dr sc. Dragana Begović srela sa temom oksidativnog stresa i ne znajući da će to biti neki moj pravac ili da kažem esencija posla kojim se bavim. Naime, u to vreme kada sam počela da stažiram (1995. godine) počele su na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje da se izvode prve transplantacije organa u našoj zemlji i to jetre i srca. S obzirom na to da su IKVB Dedinje i KBC Mišović u neposrednoj blizini, i lekari i laboratorije su sarađivali na tom projektu. Mene je tada pozvao lekar, patofiziolog dr Aleksandar Ružić, koji je bio deo tima za transplantaciju, da pita da li ja kao mladi farmaceut i poznavalac hemije znam šta su slobodni radikali i šta je oksidativni stres, jer su se lekari sreli sa fenomenom ishemije i reperfuzije, odnosno generisanja velike količine slobodnih radikala nakon uspostavljanja protoka krvi kroz transplantirani organ, koji u trenutku mogu da ga oštete. Lekari su pokušavali da nađu način da se „oslobode“ ili da neutrališu slobodne radikale da bi operacija bila uspešnija. Jedino što sam tada mogla je da izgovorim definiciju koju ću kasnije i tokom poslednjih 15 godina da izgovaram studentima - šta je hemijski gledano slobodni radikal. Tada

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ nisam ni pomišljala da je to deo oblasti kojom ću se baviti kao svojom naučnom temom. Kasnije sam od strane mog prvog mentora prof. Marine Stojanov poslata na Institut za medicinska istraživanja VMA, gde sam bila „dodeljena“ prof. Ibolji Černak, takođe patofiziologu, koja je kasnije otišla u Kanadu, pa zatim Ameriku i trenutno je predavač na nekom od medicinskih univerziteta Australije. U to vreme prof. Černak se bavila problemom blast povrede i ulogom azotovih oksida (preciznije azot-monoksida) u širenju blast povrede do udaljenih tkiva i organa i na njenom odseku sam radila eksperimentalni deo magisterijuma. Tu prvi put postavljam metode za određivanje nekoliko parametara oksidativnog stresa. Blast povreda je povreda koja se razvija kao posledica delovanja eksplozije na organizam (odnosno udarnog talasa velike zapremine vazduha) što pretežno utiče na organe koji su ispunjeni vazduhom, kao što su slušni aparat i pluća. Međutim, prof. Černak je dokazala da se efekti ovog povišenog pritiska vazduha prenose putem krvi i da oštećuju i udaljene organe kao što je mozak. Jedan od mehanizama razvoja ovih povreda je i oksidativni stres i to smo mi proučavali na animalnom modelu. U početku mi se ta tema i nije mnogo sviđala i mislila sam da je ovo nešto vojno, ratno, a azotove okside sam povezivala sa toksikološkim temama. Ipak, vremenom sam shvatila da je ovo odličan model za proučavanje fenomena oksidativnog stresa i da će mi naučna, istraživačka osnova koju sam stekla radeći u timu prof. Černak biti polazna tačka za samostalni naučni rad.

Ono što sam tada videla, blisko sarađujući sa prof. Černak, koju smatram jednim od svojih velikih učitelja i prijatelja, jeste velika posvećenost naučnom radu, ideji zbog čije se realizacije „pomeraju planine“ i skoro danonoćnom radu, što u patofiziološkoj laboratoriji, što za kompjuterom. I taj svet mi se učinio privlačnim i važnim. Shvatila sam da sve što sam naučila u laboratoriji, bilo tokom staža, bilo tokom izrade magisterijuma, mogu vrlo dobro da iskoristim u radu sa studentima i da im suvoparne primere učinim životnijim, kao i da im objasnim suštinu nekog problema. Moram da pomenem da se nenadano, nekoliko godina nakon što sam počela da radim svoj magisterijum na VMA, Srbija našla na udaru svetskih sila i da smo doživeli bombardovanje gde je fenomen blast povrede dobio na aktuelnosti. Godinu dana nakon toga, u maju 2000. godine odbranila sam magisterijum na temu uloge oksidativnog stresa u povredi mozga izazvanoj blast povredom pluća. Tokom izrade magisterijuma imala sam i nekoliko teških trenutaka kada sam htela da odustanem i od magisterijuma i od rada na Fakultetu, a prof. Černak mi je tada rekla da nikako ne odustajem jer ću uskoro imati svoj tim...tada mi je to delovalo neostvarivo i nerealno, a onda se nekoliko godina posle desilo upravo to – mnoge kolege su želele da rade na temi oksidatovnog stresa i ja sam postala deo mnogih timova, što je rezultiralo velikim brojem radova i pomenutom citiranošću koja je postala vidljiva („merljiva“) i svetskih razmera.

Što se tiče daljeg razvoja analitike ovih parametara, trebalo bi da ide u pravcu razvoja specifičnijih i preciznijih metoda i tehnologije koja bi mogla in vivo da prati koncentracije ovih parametara, jer su činioci oksidativnog stresa kratko-živeći, visoko reaktivni i heterogeni i ovo za šta sada imamo mogućnosti da merimo je uglavnom samo bledi odraz onoga što se zaista dešava u organizmu. • Tokom 2011. i 2012. godine bili ste na postdoktorskom usavršavanju na Katedri za kliničku biohemiju na Farmaceutskom fakultetu u Ljubljani, a potom i 2013. godine u Nacionalnom centru za naučna istraživanja „Demokritos“ u Atini. Kakva iskustva nosite sa ovih usavršavanja i saradnji? Iskustva su divna, neponovljiva i to je ono što bi moglo da se nazove „life-changing experience“. Svoj profesionalni život delim na vreme pre i vreme posle Slovenije, pa se zatim na taj segment mog naučnog puta nadovezao i boravak u Atini. U Sloveniji smo koleginica Nataša Bogavac i ja bile na Katedri za kliničku biohemiju, Farmaceutskog fakulteta u Ljubljani u timu prof. Janje Marc i prof. Darka Černeta. Tamo smo učile analitiku ekspresije gena, a onda su nastavnici i saradnici iz Slovenije dolazili kod nas, bilo kao predavači ili učesnici u našim eksperimentima, preko različitih programa saradnje čiji smo deo postali ili bilateralnih projekata koje smo dobili u međuvremenu. Preko kolega iz Slovenije smo se povezali sa prof. Jerkom Dumić iz Zagreba sa Farmaceutsko-biokemijskog fakulteta koja je takođe medicinski biohemi-

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ čar i na taj način smo postali i deo CEEPUS programa koji se bavi novim, pre svega biohemijskim, pristupima kompleksnim genetski uslovljenim oboljenjima (naziv naše akcije je „Novel diagnostic and therapeutic approaches to complex genetic disorders”). Tu se upoznajemo i sa prof. Adlijom Čaušević koja je dugo godina bila šef Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Sarajevu i njenim mlađim saradnicima. Ovaj program je omogućio razmenu naših nastavnika, asistenata, doktoranada i studenata, odnosno njihove boravke u laboratorijama fakulteta iz desetak zemalja koje su članice programa. Ono što je važno iz ovih naših boravaka u Sloveniji je da smo posle više od 20 godina koje su protekle bez ikakve komunikacije između naših fakulteta odnosno stručnih društava (zbog poznatih dešavanja oko raspada Jugoslavije) ponovo uspostavili komunikaciju i saradnju i shvatili da su naše škole biohemije srodne, kreirane kao takve pre mnogo godina, i do danas ostale slične, ali i da je način rada u našim biohemijskim laboratorijama sličan, kao i način usavršavanja biohemičara. Osim toga, ali ne i manje važno, shvatili smo da sa kolegama iz bivše Jugoslavije koji se bave istim poslom kao i mi, dakle medicinskom biohemijom i obrazovanjem kadrova u ovoj oblasti, delimo ne samo stručne, već i ljudske vrednosti i stavove. Stipendiju za boravak u Atini (kratki istraživački boravak) dobila sam nakon jednog izlaganja na kongresu u Francuskoj (grad Lil) koji je bio organizovan od strane COST projekta posvećenog proučavanju HDL

lipoproteinske čestice, čiji smo bili članovi. Moje predavanje je zatvaralo kongres i činilo mi se da svi jedva čekaju da krenu na svečanu večeru i obilazak grada. Međutim, nakon predavanja razvila se diskusija i posle toga mi je prof. Zannis, jedan od rukovodilaca COST HDL akcije, rekao da će me predložiti za kratki istraživački boravak u laboratoriji prof. Angelike Chroni koja se bavila analitikom HDL-a, jer je procenio da se naša istraživačka interesovanja uklapaju i mogla bi dobro da se dopune, tako da sam vreme na Institutu “Demokritos” provela učeći 2D elektroforezu HDL izoformi. Svaki izlazak iz svog osnovnog okruženja (a budimo iskreni i iz svoje zone komfora, jer nije ni najmanje lako organizovati se negde u tuđoj laboratoriji, u tuđoj zemlji), dragocen je sa različitih aspekata i izvor je raznih ideja, mogućnosti i iskustava. To je ujedno i vežba snage za vašu ličnost, karakter, razvijanje socijalnih veština, ali i velika odgovornost jer ne predstavljate samo sebe, već i ustanovu iz koje ste došli, pa i svoju zemlju. Žao mi što nisam imala prilike za više ovakvih saradnji i boravaka i preporučujem mlađim kolegama da ako se ukaže prilika, svakako je iskoriste jer će biti bogatiji u svakom pogledu, pre svega stručnom, a onda i ličnom za čitav jedan novi svet. • Sa kojim izazovima se susrećete u naučno-istraživačkom radu i u radu sa studentima?

Što se naučno-istraživačkog rada tiče najveći izazov je nedostatak finansija, odnosno hemikalija za rad, modernija i sofisticiranija oprema. Kada sam počinjala 90-tih godina bukvalno nije bilo hemikalija tj. nije bilo novca da se one nabave u meri u kojoj je potrebno da biste uradili nešto smisleno i vredno, jer za mesto u časopisima gde morate da publikujete svoje rezultate da bi vaš rad bio vidljiv, a i da biste ostvarili napredovanje, odnosno da biste mogli da magistrirate i doktorirate, vi se takmičite sa „celim svetom“, odnosno kolegama iz različitih zemalja koji rade slične stvari kao i vi. Tih godina smo hemikalije (pojedine, specifične) dobijali iz inostranstva na osnovu ličnih kontakata naših profesora i tako održavali „glavu iznad vode“. Kasnije, 2000. godine, kada su počeli ozbiljniji i bolje finansirani projekti, a sa njima se pojavili i pojedini komadi opreme, krenuo je naučno-istraživački uzlet. Paralelno sa time su se povećavali i kriterijumi, zahtevi za odbranu teza i dobijanje nastavnih i naučnih zvanja. To povećanje kriterijuma je dobro, jer doprinosi povećanju kvaliteta i srećna sam što naš Fakultet u okviru grupacije zdravstvenih fakulteta ima najstrože kriterijume. Taj uzlet je trajao do možda 2010. godine, kada su počele da se osećaju posledice svetske ekonomske krize, a paralelno sa time nerealizacija novih projektnih ciklusa „naterala“ nas je da praktično tapkamo u mestu čekajući nove projekte. Nastavljeno je finansiranje u obimu u kome je postojalo u prethodnih desetak godina, bez nabavljanja nove opreme, što je onemogućilo bilo kakve pokušaje da istraživanjima damo dubinu. S obzirom na to da sam deo veli-

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ kog tima koji ima 19 članova i da je prioritet da se omogući rad na doktorskim tezama naših saradnika i kolega koji su na našem modulu doktorskih studija, jasno je da niko od nas ne može da sprovodi neke svoje posebne ideje u zamisao, jer je sve ovo bukvalno borba za opstanak sa sredstvima kojima raspolažemo. Tačno je da postoje mnogobrojni konkursi za projekte koje finansira Evropska zajednica i neki od kolega sa našeg Fakulteta su uspeli da dobiju ovakve projekte, međutim mi nismo do sada pokušavali da uđemo u tu „trku“. Što se tiče izazova u radu sa studentima, ako mislimo na sadašnje korona uslove, izazovi online nastave su što nemate direktu komunikaciju sa studentima i dok predajete vidite samo njihova imena. Kada su predavanja bila uživo, mali broj studenata je generalno dolazio na predavanja i mi smo razumeli da je jedan od razloga u prenatrpanosti njihovih rasporeda, pre svega vežbi, te da studenti na taj način prave kompromis tako što oslobađaju vreme za pripremu vežbi. Takođe smo, kada je počela korona, brinuli za odvijanje vežbi koje se na našim predmetima održavaju u biohemijskoj laboratoriji i koje su osnova za budući rad studenata u laboratoriji. Nemogućnost da vežbe držimo u našim laboratorijama tokom perioda kada nismo dolazili na Fakultet prevazišli smo zahvaljujući odličnoj saradnji sa kolegama iz prakse (pomenula bih dr sc. Ivu Perović Blagojević iz KBC Dragiša Mišović, mr ph med. bioh. Predraga Aleksića iz Doma zdravlja u Sokobanji i mr ph med. bioh. Branka Subošića iz Univerzitetske dečije bolnice Tiršova) koji su nam nesebično pomogli snimanjem video zapisa

iz svojih laboratorija. Mislim da smo time ostvarili odličnu komunikaciju sa našim studentima sa smera medicinska biohemija, a oni su pohvalili ovaj naš potez jer su imali uvid u rad prave laboratorije i to na moderan način, koji je njima blizak i prihvatljiv za praćenje. U tim trenucima, kada smo bili zatvoreni zbog proglašenja epidemije, to je bio jedini način da ostvarimo neki vid praktične nastave i studentima je predstavljao olakšanje jer su svi bili zabrinuti što propuštaju bitne stvari iz buduće struke. Ove godine, kada se praktična nastava odvijala većinom na Fakultetu, uz nešto skraćen i sažet program, proširili smo krug biohemičara koji su pripremili video zapise iz svojih laboratorija na određene teme. Sada te snimke puštamo u okviru uvodnih predavanja kao ilustraciju toga kako se određena tema tretira u realnoj laboratoriji koja funkcioniše u zdravstvenom sistemu. Smatramo da smo vež-

bama iz medicinske biohemije dodali novi kvalitet i želeli bismo da i dalje radimo na tome, ako uspemo da obezbedimo projekat koji bi omogućio finansiranje profesionalnog snimanja ovih video zapisa iz laboratorije, kao i materijalnu nadoknadu za kolege iz prakse. • Koje osobine posebno cenite kod studenata, svojih saradnika, kolega i ljudi uopšte? Iskrenost, marljivost, otvorenost, otvorenost za nove ideje, sklonost ka timskom radu, entuzijazam za rad u grupi, pozitivna energija, volja da se problemi prevazilaze, a ne da se jadikuje nad njima, jednostavnost, smirenost... Ovde bih morala da objasnim malo šire da sam tokom godina pokušavala da razvijem u sebi tu stabilnost, smirenost, sposobnost da ne odreagujem „na prvu

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ loptu“, mirnu ekspresiju u svakom pogledu...dodala bih još i skromnost, neko to (posebno u današnje vreme) ne smatra vrlinom, a ja mislim uvek: „Facta, facta, non verba!“ (Dela, dela, a ne reči!).

Volim da radim sa ljudima koji su entuzijasti, zanesenjaci, koji su sačuvali dečiju sposobnost da budu opsednuti nekom idejom, da se raduju zajedničkom radu i da veruju da će ovoga puta otkriti nešto stvarno veliko i vredno, i pored skromnih uslova u kojima živimo i radimo.

kada počne da radi ne kreće od nule već ima solidnu osnovu za nadgradnju u stručnom smislu. Ono što je bilo odlično kod tih studija je što se deo predmeta na višim godinama odvijao u zdravstvenoj ustanovi, odnosno pravoj kliničkoj laboratoriji i to svakako treba zadržati. U vreme kada sam ja studirala postojala je takođe stručna praksa koju smo obavljali tokom leta nakon završene treće godine studija, ali je ta praksa tada bila prilično nestrukturirana, ostavljena slobodnoj volji biohemičara iz laboratorije i samog studenta da se organizuju tokom te dve radne nedelje. Sada praksa traje duže i u potpunosti je osmišljena, ima zadate elemente koje student treba da vidi i nauči u laboratoriji, na kraju polaže test koji proverava to znanje i to je odličan spoj teorije koju uči na fakultetu i prakse koju stiče u pravoj laboratoriji.

• Od vremena kada ste Vi bili student pa do danas, studije medicinske biohemije su se menjale. Koje su razlike u današnjim i nekadašnjim studijama, šta se promenilo na bolje, a šta bi bilo dobro očuvati bez obzira na promene?

• Kako na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu radite već 25 godina, verovatno ste tokom tog perioda stvorili puno uspomena i anegdota iz istraživačkog i nastavnog rada. Možete li da podelite neku koja Vam je posebno draga?

Studije medicinske biohemije su i u vreme kada sam ja studirala, kao i danas išle u korak sa razvojem prakse u biohemijskim laboratorijama. One su osmišljene i sprovode se tako da prate sve aktuelne postavke u laboratorijama, praktične su i konkretne. Naš student medicinski biohemičar kad završi studije zna šta će raditi na svom „real-life“ poslu, već je duboko zašao u pore tog posla i

Trenutno ne mogu da se setim neke posebne anegdote ili smešne situacije, a da bi mogla da se ispriča za ovaj format. Uvek sam se trudila da napravim opuštenu, ali radnu atmosferu i da ako je moguće ispričam i neku anegdotu iz biohemijskih laboratorija ili neki upečatljiv primer, da bismo razbili monotoniju vežbi ili predavanja. To sada nedostaje jer tokom online preda-

U nekom mom vrednosnom sistemu uvek su više na ceni mirne osobe, koje ne pričaju mnogo, a rade i postižu mnogo, osobe za koje se iznenadite koliko mogu i šta mogu, a nisu bili na prvi pogled upadljivi, pričljivi, hvalisavi.

vanja ako i izgovorim neku „šalu“ nema odgovora od strane publike, niti reakcije...tako da ova nova situacija baš otežava komunikaciju. Ono čega se sećam su reči mlađe koleginice u vreme čijeg studiranja sam bila mladi asistent, a kasnije smo intenzivno zajedno radile kada je i ona počela da radi kao saradnik na Fakultetu. Ona kaže da sam kao asistent bila mnogo stroga i da su se studenti plašili da ne uđem u njihovu vežbaonicu, da sam bila „zakopčana do grla“ u belom mantilu (pa kako bih drugačije i mogla, mislim ja?), išla odlučnim korakom kroz hodnik i ulivala strah, a posle kada me je upoznala nije mogla da veruje da sa mnom može da se sarađuje. Istina je da sam bila stroža kada sam bila mlađa i dok nisam imala svoje dete, imala sam ambiciju ne samo da naučim već i da (pre) vaspitavam pojedine studente. Kasnije se prioriteti menjaju, a i shvatiš da nije tvoja uloga da vaspitavaš strogoćom i nametanjem strogih pravila, mada pravila tokom rada u laboratoriji moraju da se poštuju i to naši studenti većinom znaju i drže se toga, već jednostavno svojim primerom pokazati kako treba, pa kod koga se ta klica primi - primila se, a ostali će već naučiti na teži način - na svojim greškama. • Šta je to čemu stremite u daljem životu i radu? Prvenstveno bih volela da se naš tim održi, mada možda deluje napeto opstajanje grupe od dvadesetak osoba koje su sve odreda jaki individualci. Želela bih i da dobijemo naučni projekat „Ideje“ ili neki drugi za

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ koji smo konkurisali ili ćemo konkurisati, što bi nam dalo vetar u leđa da uradimo nešto značajno i da produbimo istraživanja koja smo započeli. Lepo bi bilo i da oformimo neki zajednički projekat na nivou celog Fakulteta gde bi veći broj naučnih grupa našao svoje mesto. Ako je nauka o leku specifičnost našeg Fakulteta trebalo bi da se okrenemo tome, ako imamo kapacitete za dizajn i sintezu leka, za njegovo farmakološko, toksikološko i mikrobiološko ispitivanje, za nalaženje najboljeg tehnološkog oblika, ispitivanje njegovih tehnoloških karakteristika, njegovih kinetičkih karakteristika, za ispitivanje u animalnim modelima, biohemijsku karakterizaciju efekata njegovog delovanja, zašto ne bismo našli zajedničko interesovanje na osnovu dosadašnjih iskustava i uradili nešto stvarno značajno? • Koju poruku biste poslali studentima i čitaocima ovog intervjua? Nekoliko mojih omiljenih poslovica: „Übung master machen“, „Per aspera ad astra“, „Nulla dies sine linea“. Osim toga budite uporni u pohodu ka svom cilju, budite originalni, čitajte, pišite, učite, družite se, činite dobra dela...

Milica Ognjanović

Azijsko-pacifička konferencija firme Dirui, Tajland

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Prof. dr sc. Zoran Maksimović bibliotečkih kartica. Naši profesori nisu koristili Power Point prezentacije; retko ko je koristio grafoskop i folije. Sve je bilo „kreda i tabla“. Pa ipak, mnogi među njima su imali „ono nešto“ što vas je opčinjavalo i privlačilo, zbog čega se i dolazilo na predavanja. Pored toga, mi smo kao budući farmaceuti bili usmeravani uglavnom ka leku, ne toliko ka pacijentu, kao vi danas. Da rezimiram: mi smo imali mnogo manje resursa, mnogo manje mogućnosti, ali više neke životne razdraganosti i sigurnosti. 3. Koje ste vannastavne aktivnosti imali na raspolaganju i jeste li učestvovali u njima?

1. Poštovani profesore, hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili da odgovorite na naša pitanja. Za početak, opišite sebe u par rečenica. Voleo bih da za sebe mogu da kažem da podsećam na Džona Kitinga. Otkada radim, pokušavao sam da budem kao on. Ko je gledao film „Društvo mrtvih pesnika“, znaće ko je bio prof. Kiting. Znaće, takođe, i da li sam u toj težnji uspeo. 2. Kako je izgledalo studiranje u Vaše vreme? Sve je bilo drugačije. Živeli smo u drugačijoj zemlji, Beograd

je bio drugačiji, što se odnosi i na ceo Beogradski univerzitet, pa i Farmaceutski fakultet kao njegov sastavni deo. Danas su vremena mnogo složenija. Od mene se očekivalo samo da budem dobar student. Sve se znalo godinama unapred, moglo se planirati prilično dugoročno, što se danas uglavnom ne može. Ono što sam ja nekada nazivao „planovima“, danas su samo „liste želja“; poneka se ispuni, druge ne. Kada sam ja studirao, do znanja je bilo teže doći. Nije bilo Interneta, pretraživača, elektronskih časopisa, baza podataka kojima se može pristupiti sa fakulteta... ničega sem papira i

Pored mogućnosti da kao studenti učestvujemo u naučnom radu, čije rezultate bismo saopštavali na popularnim „Farmacijadama“, odnosno susretima studenata farmaceutskih fakulteta u SFRJ (tada ih je bilo 5: Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Beograd i Skoplje) ili u radu Farmaceutskog istraživačkog društva „Dr Jovan Tucakov“ (više ne postoji), na Fakultetu smo još mogli da budemo aktivni i u drugim studentskim udruženjima, kao što je bilo Zdravstveno-potporno udruženje studenata (nekadašnji ZPU), ili neke organizacije za razmenu studenata. Nismo imali Studentski parlament ni njegove sekcije, ali su postojale neke druge mogućnosti studentskog udruživanja, koje su bile prilagođene vremenu o kojem razgovaramo, kao i zakonskim okvirima tadašnjeg društva.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ Ali, ako pod tim „vannastavnim aktivnostima“ podrazumevamo sve ono čime se student može baviti u slobodno vreme, onda tim aktivnostima treba dodati i sve one mogućnosti koje je Beograd oduvek pružao svojim studentima, a to su kvalitetna kulturno-umetnička društva; recimo Akademsko umetničko društvo „Branko Krsmanović“, čiji sam član bio dugi niz godina, što u orkestru, što u horu, gde sam svirao harmoniku, pevao i obišao dobar deo sveta. 4. Da li kod današnjih studenata primećujete manje ili više inicijative nego nekada? Kako su se promenile komunikacija i okolnosti? Današnji studenti su, rekao bih, preduzimljiviji, brži, daleko bolje obavešteni o svemu. To je, verovatno, posledica informatičke revolucije u kojoj smo učestvovali i koju smo izneli, a oni rođeni u informatičko doba. Rekao bih da, u tom svetlu, današnji studenti ispoljavaju više inicijative nego mi nekada. Današnji studenti mnogo ranije i preciznije spoznaju šta hoće, što može da bude uzrok nekim teškoćama: postoji veća razlika između onog „što se hoće“ i onog „što se mora“, a na šta se često teško i sa roptanjem pristaje. U poređenju sa današnjim studentima, bili smo kao „Uspavane lepotice“, ili se ta opservacija ipak pretežno odnosi na mene. Komunikacija... voleo bih da bude bolja. Sebe ponekad podsetim na neki analogni uređaj. Recimo, gramofon. Kako povezati analogni uređaj sa digitalnim pojačalima, što ste vi danas, da bi se iz zvučnika začula muzika? Mora postojati neki „interfejs“, neki pretvarač signala. Taj „interfejs“ se često pronađe tek kada se propuste sve druge šanse da se

ostvari bolja interakcija studenata sa profesorima i obrnuto, što se desi tek kada se bolje upoznamo, kada dođete da birate temu za naučni rad, ili temu završnog eksperimentalnog rada. Onda se ispostavi da smo mogli drugačije, i da je trebalo tako odavno raditi. Ispostavi se da ste oduvek umeli da se usmeno i pismeno izražavate, dugim, složenim i vrlo artikulisanim rečenicama, pa se postavlja pitanje zašto to niste pokazivali ranije? Ili kako smo mi, kao profesori, te vaše talente i sklonosti mogli ranije da upoznamo? 5. Sa kojim ste se izazovima susretali kao student, a sa kojima se susrećete danas, kao profesor? Svoje studentske izazove sam već skicirao odgovarajući na prethodna pitanja. Bio sam vrlo zaštićen i vrlo posvećen onome zašto sam i došao u Beograd – svojim studijama. Roditelji su mi omogućili bezbrižno studiranje, tako da nekih posebnih izazova sem kako što bolje spremiti ispit i kako što bolje pokazati svoje znanje – zaista i nije bilo. Životnim izazovima, od (ne)uzvraćenih ljubavi do komplikacija u društvenim odnosima, uglavnom sam bio izložen u „Krsmancu“ kao jednoj prilično ušuškanoj i nadgledanoj sredini, pa ni tu nije bilo posebnih opasnosti. Diplomirao sam 1994. godine, nešto posle najveće ekonomske krize na ovim prostorima, u doba krvavog raspada SFRJ, države u kojoj sam odrastao, tako da su prvi pravi izazovi došli tek tada. Trebalo je suočiti se sa moralnim i ekonomskim sunovratom našeg društva, živeti u zajednici u kojoj su koordinatni počeci bili izmešteni u neke sasvim druge tačke, a održati

lični i profesionalni integritet. Trebalo je nastaviti sa napredovanjem i usavršavanjem, a imati porodicu i kakav-takav društveni život. Sve ono za šta sam samo čuo da negde postoji i dešava se nekim drugim ljudima, sada je grunulo svom snagom u moj život, čitav spektar raznih iskušenja i opasnosti. Bilo je kriza, padova i lomova, ali sam uvek, kao u pesmi mog Vrščanina Vaska Pope „Pre igre“, uspevao da ustanem i otresem pantalone, pa krenem dalje. Evo te pesme, poučna je: Zažmuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičijih jaja Zažmuri se na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do na vrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u parmparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj igra Postavši nastavnik, najpre docent, pa vanredni i na kraju redovni profesor, uplovio sam u mirnije vode, ali su sada moji izazovi drugačiji. Sada pokušavam da, u okviru svojih nadležnosti, unapredim nastavu na predmetima kojima sam zadužen, ali i da obezbedim sebi i svojim saradnicima naučne projekte na kojima ćemo raditi u narednom periodu. U današnje vreme, imamo imperativ izvrsnosti, što su okolnosti u kojima je teško raditi. Teško je dugo biti izvrstan; izgori čovek kao šibica ako ne proceni dobro svoje domete.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ 6. Kako su izgledali Vaši karijerni počeci? Ko su Vam bili mentori i uzori u profesionalnom životu? Sećam se kao juče da je bilo: počeo sam da radim 1. oktobra 1994. godine, odmah posle odbrane diplomskog rada. Dobio sam svoj sto u prostoriji koju sam delio sa starijim kolegom, asistentom, i profesorom Momčilom Gorunovićem, koji mi je bio mentor. Sada u svojstvu saradnika u praktičnoj nastavi, pripremao sam se za vežbe u kojima je trebalo da učestvujem. Potpuno neočekivano, „gurnut sam u vatru“. Stariji kolega, koji je trebalo da vodi vežbe, bio je sprečen da dođe. Trebalo je održati uvodni čas. Srce mi je tuklo pod grlom, jedva sam artikulisao reči, u ušima mi je šuštalo, ali sam ipak uspeo da svojih pola sata uvoda održim vrlo korektno, a potom i ceo termin vežbi. To su bile teške godine za naučni i nastavni rad. U našim laboratorijama nije bilo hemikalija ni uređaja, ekonomske sankcije kojima smo devedesetih godina bili izloženi, otežavale su i čak onemogućavale objavljivanje naučnih radova, bez kojih nije moglo biti napredovanja u karijeri. Bilo je teško čak i otići u inostranstvo na kongrese i simpozijume, koji su vrlo važni za uspostavljanje profesionalnih kontakata i sa profesorima, i sa vršnjacima – asistentima i istraživačima. Ko su mi bili profesionalni uzori i mentori? Pored mojih starijih kolega na fakultetu, profesionalni uzor, pa i mentor na neki posredan i poseban način, bila mi je profesorka Elizabeta Štal-Biskup koja je predavala farmaceutsku biologiju (nemački ekvivalent farmakognoziji) na Univerzitetu u Hamburgu. Njen asistent mi je bio lični prijatelj dugi niz godina, pa sam imao uvid u to kako se

izvodi nastava i naučni rad na Univerzitetu u Hamburgu, i pokušavao sam da to primenim i ovde. Kasnije je njen asistent otišao sa fakulteta, najpre u svoju apoteku, pa u industriju, a profesorka Štal-Biskup u penziju, te su se veze među nama, nažalost, postepeno razvezale. 7. Proveli ste određen period na usavršavanju u inostranstvu. Koliko Vam je to iskustvo bilo značajno i da li ste nekada razmišljali o odlasku iz Srbije? Šta mislite o napuštanju zemlje, da li su mladi dužni državi koja ih je školovala? Da, proveo sam mesec dana u Laboratoriji za tečnu hromatografiju i masenu spektrometriju Odeljenja za farmakognoziju i medicinsku hemiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta Ilinoisa u Čikagu (SAD), a zatim i šest meseci radeći u Institutu za farmakognoziju Fakulteta farmaceutskih nauka Zdravstvenog centra Univerziteta u Pekingu (NR Kina). Iskustva koja sam stekao tamo, bila su mi veoma značajna. Pomogla su mi da sagledam perspektive i trendove (SAD), i da ovladam konkretnim, „zanatskim“ znanjima (Kina), što me je u priličnoj meri oblikovalo kao samostalnog istraživača koji se trudi da ide neutabanim stazama. Prateći te „neutabane“ staze, naravno da sam razmišljao o usavršavanju u inostranstvu; post-doktorske studije su bile jedna od mojih (neispunjenih) želja. Nisam previše razmišljao o trajnom odlasku iz Srbije: posle 2000. godine, situacija u nauci u Srbiji se promenila, činilo mi se da hvatamo korak sa zemljama okruženja. Imao sam utisak kao da je neko otvorio prozor i da je u moju memljivu i neprovetrenu prostoriju počeo da ulazi svež vazduh. Počeli smo da pišemo projekte, da

se opremamo, da koristimo elektronske baze podataka, da imamo sve ono što sam video u Čikagu ili Pekingu, pa nisam baš goreo od želje da odem. Međutim, onaj svež vazduh je najednom prestao da pritiče, ali više nije bilo mogućnosti da odem, jer sam spletom životnih okolnosti bio sprečen da to uradim, tako da sam postepeno prestao i da razmišljam o odlasku. Nisam baš najpogodnija osoba za priče o tome ko je kome i šta dužan. Zahvalan sam roditeljima što su me školovali i omogućili da imam srećno detinjstvo, ali im ne dugujem život. Tako i ovo. 8. Da li biste mogli da ispričate studentima priču o nastanku Vršačkog čaja? Kako ste se kao srednjoškolac odlučili da proučavate baš panonski timijan i šta Vas je tada toliko fasciniralo u vezi sa njim, da ste godinama kasnije to proučavanje nastavili?

Fotografija iz srednjoškolskih dana, tokom rada na ispitivanju panonskog timijana

Priča o „Vršačkom čaju“ je moja životna priča. Da bih vam je ispričao, morali bismo da se vratimo malo u prošlost, tačnije u neku 1985-86. godinu. Potičem iz Vršca, gde sam proveo detinjstvo i prvu mladost. Oduvek sam voleo svoj grad i poznavao sam ga kao svoj džep. Nije bilo kutka u gradu i okolini gde nisam bio. Vršačke planine su vrlo blizu i lako su dostupne: popevši se uz stepenice do crkvice sv. Krsta, vi ste se već obreli na vrhu

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ koji se zove Kapela, odakle se kao na dlanu vide grad i okolina. Naravno da sam dosta vremena provodio gore. U to vreme, upoznao sam jednu biljku koja mi je privukla pažnju svojim mirisom – odisala je prijatnim mirisom matičnjaka, odnosno limuna, ali je to „poznanstvo“ ostalo površno, na nivou informacije da gore raste nešto što lepo miriše. U to vreme, u Vršcu a i čitavoj zemlji, imali ste mogućnost da svoja interesovanja ispoljite kroz rad čitavog mnoštva institucija i pokreta, čiji je rad finansirala država, uz neke simbolične članarine, a jedan od tih pokreta zvao se „Nauku mladima“. Hemiju mi je u srednjoj školi predavala mlada i ambiciozna profesorka, Ljiljana Panić-Tomašević, koja je nekako procenila koga treba pozvati na razgovor, te je iz razreda izdvojila moju drugaricu i mene, pa nam je kao temu kojom ćemo se baviti – predstavila upravo onu biljku koja mi je privukla pažnju svojim mirisom. Nije to bilo samo zbog petice iz hemije; bilo je i drugih đaka sa odličnim znanjem hemije, ali je prof. Ljilja odabrala baš mene. Taj „njuh“ je, valjda, odlika dobrih nastavnika. Kroz sistem takmičenja pokreta „Nauku mladima“, a razvivši jednu jednostavnu metodu za dobijanje etarskog ulja ove biljke – kasnije će se ustanoviti da je to bio panonski timijan, odnosno Thymus pannonicus – uz pomoć velikih konzervi od turšije i cevi rashodovanih frižidera, moja drugarica iz razreda i ja, dogurali smo i do Savezne smotre. Tada sam poželeo da se životno vežem za proučavanje lekovitih biljaka. Upisao sam Farmaceutski fakultet u Beogradu, gde sam i diplomirao na Katedri na farmakognoziju, odbranivši diplomski rad kroz koji me je vodio profesor Momčilo Gorunović. Spletom srećnih okol-

nosti, na toj katedri i danas radim. Priliku da dovršim svoje istraživanje iz školskih dana, dobio sam 2010. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je konkurs za novi ciklus naučnih istraživanja. Ja sam prijavio učešće tima kojim sam nekoliko godina (2011 - 2019) rukovodio u okviru projekta tehnološkog razvoja pod nazivom „Morfološka, hemijska, farmakološka i agronomska karakterizacija panonskog timijana (Thymus pannonicus All., Lamiaceae), sa ciljem njegove održive proizvodnje u intezivnom sistemu ratarenja”, evidencioni broj 31089. Vrsta T. pannonicus nije ni endemična, ni zaštićena, ali je zbog prelaska na intenzivni način poljoprivredne proizvodnje i pretvaranja livadskih staništa i pašnjaka u obradivo zemljište - potisnuta samo na neobrađene i/ili neobradive površine. Zbog toga je postojala bojazan da bi i ova pribežišta mogla da budu ugrožena, zbog stalnog pritiska ljudskog faktora. To se posebno odnosi na citralni hemotip panonskog timijana (Vršački čaj), kao ređi. Budući da je upravo citralni hemotip panonskog timijana identifikovan kao potencijalni biološki izvor sirovine za industrijsku proizvodnju biljnih lekovitih proizvoda, ocenjeno je da kapacitet prirodnih staništa nije dovoljan za održivu eksploataciju, što je nametnulo pokušaj kultivacije ove biljne vrste. Oplemenjivanjem je većina problema u vezi sa sudbinom panonskog timijana uspešno rešena. Sa svojim timom delim sreću što panonski timijan neće biti iskorenjen eksploatacijom ili antropogenim pritiscima, pa ćemo još dugo uživati u mirisu i ukusu „Vršačkog čaja“.

9. Čime se bavite u slobodno vreme? Koji su Vaši hobiji? Ranije sam imao više slobodnog vremena, pa sam upražnjavao i više hobija. Svirao sam harmoniku dovoljno dobro da budem solista orkestra ili član hora „Krsmanca“, što me je ispunjavalo velikom radošću, zbog putovanja i lepote zajedničkog muziciranja sa mladim osobama sličnih interesovanja i uzrasta. Takođe, celog života se, manje ili više intenzivno, bavim umetničkom fotografijom. Sada, pokušavam da se bavim društvenim aktivizmom. Osnivač sam i predsednik udruženja građana „Prijatelji vršačkih orgulja“, čiji je cilj obnova i očuvanje grandioznog instrumenta crkve sv. Gerharda u Vršcu, kao kulturnog dobra mog zavičaja od neprocenjivog značaja. Podržavam i različite ekološke inicijative, od lokalne samouprave grada Vršca, do Republike, u skladu sa svojim znanjima i mogućnostima. 10. Šta Vas motiviše, a šta inspiriše? Muzika. Imao sam sreću da kao izvođač učestvujem u stvaranju muzike, od Tajčevićevih „Duhovnih stihova“, Mokranjčevih „Rukoveti“ do Verdijevog „Rekvijema“ ili Orfove „Karmine burane“. To je ostalo i danas tako. Ništa me ne može pokrenuti kao muzika. 11. Za kraj, šta biste poručili studentima? Nemojte se kriti od života. Postupite po savetu Vaska Pope.

Anja Petković

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

LEKOVITA SVOJSTVA DIVLJEG KESTENA

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L., Sapindaceae) je visoko, lepo drvo koje botaničari i ljubitelji prirode nazivaju „balkanski lepotan’’. Prirodno je rasprosranjen samo na Balkanskom poluostrvu, i to u Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji i Grčkoj. Ime roda potiče od latinske reči aescare ili escare, što znači jesti, jer je plod podoban za ishranu životinja.

nice jedne vrste noćnog leptira, kestenov lisni miner, se hrane njegovim lišćem, a zatim predstavljaju hranu za plave senice. Zanimljivo je da pitomi kesten (Castanea sativa Mill., Fagaceae) ima plod koji je veoma sličan semenu divljeg kestena, međutim, ove dve vrste nisu botanički srodne. U plodovima pitomog kestena uživamo na jesen,

Drvo je visine do 25m, sa okruglastom krunom. Kora je tamnosmeđa, ispucala. Pupoljci su krupni, sjajni, lepljivi. Listovi su naspramni, karatkteristični, prstasto-složeni. Cvetovi su zigomorfni, u krupnim, uspravnim metličastim cvastima. Plod je okrugla, bodljikava zelena čaura, a seme je krupno i sjajnosmeđe. Divlji kesten je od velikog značaja za druga živa bića. Njegovi cvetovi predstavljaju izvor nektara i polena za pčele. Guse-

kao i u raznim njegovim poslasticama, dok je plod divljeg kestena gorak i praktično nejestiv. U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina koristi seme, odn. kotiledoni semena divljeg kestena. Kotiledoni sadrže 10-20% saponinskog kompleksa poznatog kao escin. Pored saponozida, ima i flavonoida i kumarinskih heterozida, proantocijanidina i tanina u semenjači, 6-8% masnog ulja, 40-50% skroba i šećera. Objavljen je veliki broj radova

koji se odnose na farmakološku aktivnost vodeno-etanolnih ekstrakata semena divljeg kestena i escina. Potvrđeno je da oni deluju antiinflamatorno, antiedematozno i antieksudativno, što je od velikog značaja za primenu kod poremećaja venske cirkulacije. Preparati izrađeni od ekstrakata semena divljeg kestena najčešće se koriste za ublažavanje tegoba izazvanih hroničnom venskom insuficijencijom, bolesti koja pogađa oko 25% evropske populacije. HVI može biti urođena ili stečena, npr. hormonskim promenama, trudnoćom, gojaznošću, smanjenom fizičkom aktivnošću, poslom koji zahteva mnogo stajanja ili sedenja, kao i primenom oralnih kontraceptiva. Na bazi semena divljeg kestena, prema monografiji koju je pripremio Komitet za biljne lekovite sirovine Evropske agencije za lekove (EMA/HMPC), izrađuju se biljni lekovi i tradicionalni biljni lekovi. Status biljnih lekova imaju oni proizvodi koji se izrađuju od suvog standardizovanog ekstrakta semena (ekstragens etanol 4080% V/V), koji je standardizovan na 6,5-10% triterpenskih glikozida, izraženih kao protoescigenin. Ova monografija se razlikuje od prethodne EMA monografije, gde je suvi ekstrakt bio standardizovan na 16-20% escina i usklađena je sa izmenjenom monografijom evropske farmakopeje. Biljni lekovi su namenjeni za oralnu primenu, dok se tradicionalni biljni lekovi primenjuju spolja, ali i oralno.

Biljni lekovi se koriste kod HVI, koja se karakteriše oticanjem nogu, varikoznim venama, osećajem težine, bola, umora, svraba, pritiska i grčeva u listovima. Tretman traje najmanje četiri nedelje pre primetnog pozitivnog efekta, a dugotrajnija primena je moguća uz konsultaciju sa lekarom. Od neželjenih efekata, najčešće se očekuju mučnina, gastrointestinalne tegobe (iritacija želudačne sluzokože i refluks), glavobolja, vrtoglavica i alergijske reakcije. Pripadaju farmakoterapijskoj grupi vazoprotektiva, a kontraindikovani su kod osoba preosetljivih na neki od sastojaka. Primena kod trudnica, dojilja i dece mlađe od 18 godina se ne preporučuje. Tačan mehanizam dejstva ovog ekstrakta nije poznat, ali različite farmakološke studije pokazuju da on ima pozitivan efekat na venski tonus i kapilarnu filtraciju.

Povoljan efekat ekstrakta ne može se pripisati samo escinu, već i drugim njegovim sastojcima. Efikasnost preparata koji sadrže ekstrakt semena divljeg kestena potvrđena je brojnim kliničkim ispitivanjima. Na osnovu meta-analize 17 kliničkih studija, pokazano je da oni značajno smanjuju simptome HVI (otok, bol, svrab) u poređenju sa placebom. Dostupni pretklinički podaci ukazuju na nisku toksičnost ovih preparata posle oralne primene, dok testovi reproduktivne toksičnosti, genotoksičnosti i karcinogenosti još uvek nisu sprovedeni. Tradicionalni biljni lekovi na bazi ove biljke izrađuju se od različitih ekstrakata. Uglavnom su namenjeni za spoljašnju upotrebu, međutim, ima i onih koji se primenjuju oralno. To su polučvrsti farmaceutski oblici, a namenjeni su za ublažavanje simptoma diskomfora i osećaja težine u nogama

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

vezanih za manje poremećaje venske cirkulacije. Aplikuju se u tankom sloju na obolele regije. Ukoliko simptomi perzistiraju duže od dve nedelje, trebalo bi potražiti pomoć lekara. Ne sme se koristiti na oštećenoj koži, oko očiju i na mukoznim membranama. Kao i za biljne lekove, ni tradicionalni se ne preporučuju trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 18 godina.

Emilija Popov

Literatura: 1. Dr Jovan Tucakov, ’’Lečenje biljem’’; 2. Dr Nada Kovačević, ’’Osnovi farmakognozije’’; 3. European Medicines Agency, EMA/ HPMC, Assessment report on Aesculus hippocastanum L., semen; 4. European Medicines Agency, EMA/ HPMC Final: Community herbal monograph on Aesculus hippocastanum L., semen, January 2020 5. Silvana Petrović, Zoran Maksimović, Jelena Kukić-Marković, ’’Primena biljnih lekovitih proizvoda kod hronične venske bolesti’’, Arh. farm. 2013; 63: 233-247

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

SVEMIRSKA BOLEST

Postoji li mesto na ovoj planeti gde čovek nije mogao da se prilagodi? Uspeo je da zaroni u velike dubine okeana i mora, da se popne na vrhove sveta, živi sa kamilama u peščanoj vrelini, ali i da se zagreje u hladnom Sibiru. Sva snalažljivost, umeće življenja, prilagodljivost postaje upitna kada napusti svoj loptasti dom i nađe se među drugim loptama koje lebde u mraku. Sve što je važilo na Zemlji, sada ostaje tamo negde dole daleko, ispod oblaka. Sigurno je da je svakom čoveku koji je leteo u raketi, to promenilo život, ali postavlja se pitanje da li to putovanje menja i organizam? Ono što je predmet interesovanja mnogim naučnicima jeste kakve i u kojoj meri nastaju posledice od života u uslovima koji su strani ljudskom telu, a možda i najbitnije da li su trajne i koliko opasne. Jednom prilikom je 12 muškaraca i 12 žena pokušalo da leži 60 dana bez pomeranja i ustajanja kako bi naučnici utvrdili na koji način nedostatak gravitacije utiče na organizam astronauta. Iako se čini da ne postoji ništa bolje od ležanja koje se plaća, mnogi su odustali, a onaj koji je ostao da leži i dobije novčanu nagradu od desetak hiljada dolara je zažalio jer je od dugog ležanja imao nesnosne bolove. Tu je naravno i nezaobilazni Skot Keli. Zajedno sa Mišom Kornienkom, dobio je zadatak da provede čitavu godinu u

svemirskoj stanici, što je dvaput duže od uobičajenog. Keli je takođe poznat po tome što ima jednojajčanog brata blizanca Marka, koji je takođe bio astronaut. Ovaj put od godinu dana bio je jedinstvena prilika da započne još jedno ispitivanje u kojem bi učestvovala njih dvojica - jedan u svemiru, drugi na Zemlji. NASA istraživači su posmatranjem dve osobe sa gotovo istim genima koje se nalaze u različitim sredinama, poredili njihova stanja u organizmu i na osnovu toga izvodili zaključke o promenama na koje je uticao boravak u svemiru. Sindrom svemirske adaptacije Već odmah nakon prelaska u drugačiju sredinu, većina astronauta se suočava sa prvim izazovom – Sindrom svemirske adaptacije. Najčešće u trajanju od 72 sata, odnosno, dok se telo ne navikne na nove okolnosti, javljaju se mučnina, vrtoglavica i glavobolja. U prvim danima

ovog nezaboravnog iskustva normalna je i pojava dezorijentacije s obzirom na promenu jačine gravitacije koja utiče na ravnotežu i koordinaciju. Pokazalo se da je po povratku na Zemlju, astronautima teško da se povrate u normalu, pa se javljaju problemi sa stajanjem uspravno. Čak je i visina relativan pojam. Ukoliko niste zadovoljni visinom i hteli biste da budete makar malo viši, zaputite se do najbliže rakete jer ćete u svemiru postati viši! Na Zemlji su pod uticajem gravitacije diskovi između kičmenih pršljenova blago kompresovani. Međutim, kad se sila gravitacije smanji, kičma se produžava. Tužna vest je što je ovo kratkotrajna promena i sve se ubrzo vraća u prethodno stanje čim dotaknete tlo. Za razliku od ove, neke promene života u mikrogravitaciji su dugotrajne. Tokom boravka u svemiru, najuočljivija razlika je način kretanja i nemogućnost stajanja. Iz ovog razloga, kosti u donjim delovima

tela koje na Zemlji nose veliki deo težine zapravo trpe znatno manje opterećenje. Vremenom postaju slabije, lomljivije i gube minerale. Kada se vrate, astronauti prolaze kroz različite programe rehabilitacije kako bi se koštani sistem oporavio. S druge strane, zubi mogu više nastradati, pa zbog drugačije ishrane (hrana u tečnom stanju) i smanjenog korišćenja organizam ih može odbaciti jer ih više ne „doživljava“ kao potrebne. Ni mišići ne prolaze neoštećeno. Počinju da slabe i da se smanjuju, pre svega grupa onih mišića koji na Zemlji omogućavaju uspravan položaj tela. Kao dokaz da su mišići nezaobilazne žrtve pokazuje činjenica da astronauti pri povratku na Zemlju budu gotovo nepokretni mesecima. U novije vreme su osmišljeni novi i napredni programi vežbanja i teretane u Međunarodnoj svemirskoj stanici kako bi posledice bile što manje. Veliki procenat čovekovog tela čini tečnost, koja pod uticajem gravitacije ide ka donjem delu tela. Međutim, u svemiru dolazi do preraspodele tečnosti. Povišen krvni pritisak u glavi aktivira alarm da telo ima previše krvi u glavi i u toku dva do tri dana u bestežinskom stanju, telo astronauta može da izgubi čak 22 odsto sopstvenog volumena krvi, kao rezultat tog mehanizma. Najsličnije iskustvo onom koje osete astronauti jeste stoj na glavi. Javlja se edem, posebno oko očiju, zbog proširenja krvlju prepunjenih vena u lobanji u toku prve faze (dugotrajnijeg) izlaganja mikrogravitaciji u svemiru. Subjektivne tegobe izazvane preraspodelom tečnosti su: zapušen nos, glavobolja, deformacija lica, mučnina, povraćanje, ubrzan puls, labilan krvni pritisak i smanjenje pulsnog talasa.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Zbog povećanja intrakranijalnog pritiska postoji mogućnost oštećenja vida koje je već uočeno kod većeg broja svemirskih putnika. Neke funkcije imunih ćelija slabe, dok druge jačaju, što čini čitav sistem konfuznim. Imuni sistem slabi što dovodi do aktiviranja virusa koji već postoje u telu. Ovo može predstavljati veliku opasnost uzimajući u obzir mali i zatvoren prostor gde se virus lako može prenositi. Ono što astronauti nikako ne zanemaruju je i uticaj svemirskog zračenja koji može biti problem za čitav organizam. Srećom, dobra oprema i zaštita im pomažu da ne dolaze u kontakt, imajući u vidu da ljudsko telo koje je

izloženo zračenju ovako visoke energije ne bi moglo da opstane. Misija Mars je pred NASA-u postavila brojne zadatke. Pre nego što čovek krene na svoj do sada najdalji put, nije dovoljno samo obezbediti mu potrebnu opremu već treba i proširiti saznanja o njemu samom. Upoznavanje svemira ovog puta počinje od upoznavanja sebe.

Miljana Pašalić

Literatura: 1.Skot Keli, Endurance: A year in space, a lifetime of discovery 2.Chris Hadfield, An astronaut’s guide to life on Earth 3.Edgar Mitchell. Earthrise: My adventures as an Apollo 14 Astronaut

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Dobre vile porodilja - Dule

Jedan od fascinantnijih fenomena kod svih sisara je trudnoća. Svedoci smo da se sve veći broj bogatih i uticajnih ljudi odlučuje za kućne porođaje. Da li je to samo trend i hir ili je ipak zasnovano na nekom većem nedostatku? Iako duboko cenim sve dobrobiti koje nam je pružila moderna medicina, mora se obratiti pažnja na neke bitne činjenice poput preopterećenog zdravstvenog sistema u dubokoj krizi, nedostatak kako osoblja, tako i empatije i razumevanja, prevelike gužve u ordinacijama, itd. U jednom takvom svetu idejni tvorci dula su prepoznali da je porodiljama neophodan neko ko će biti tu samo za njih kao fizička, psihička i emocionalna podrška. Ko su zapravo dule? Dula je emotivna, fizička i informativna podrška ženi tokom trudnoće, za vreme porođaja i u postpartumu.

Etimološki gledano, reč dula potiče iz starogrčkog jezika i znači žena koja služi. U savremenom svetu prvi put ju je upotrebila Dejna Rafael, medicinski antropolog, u svojoj knjizi „The tender gift - Breastfeeding“ iz 1973. godine kao naziv za ženu koja pruža postporođajnu brigu. Kao rezultat pionirskog rada doktora Maršala Klausa i Džona Kenela naziv dula se proširio i na brigu tokom prenatalnog perioda, za vreme i posle porođaja. Iako savremeno zanimanje, njihov poziv je duboko ukorenjen u našoj tradiciji. Civilizacijski gledano, u nešto izmenjenom obliku njihov poziv je postojao od kada je sveta i veka, samo se nije tako zvao. Poziv je samo evoluirao, a dule su proširile svoj dijapazon delovanja i dobile drugu dimenziju.

Žene su oduvek bile blizu žena tokom porođaja. Pre samo sto godina preko 90% porođaja se dešavalo kod kuće, žene bi se porađale u toplini svog doma. U većini tih kućnih porođaja podršku porodilji bi pružao skup žena sastavljen od baba, tetki, sestara, komšinica, svih onih bližnjih koje su već rađale, bile majke ili su prosto već prisustvovale porođajima. U nekim kulturama je bio običaj da žena prisustvuje mnogim porođajima pre svog prvog. Ovo joj je davalo veći stepen opuštenosti, znanja, bolju perspektivu i iskustvo koje joj je koristilo u njenom sopstvenom porođaju. Kada su žene počele da se porađaju u bolnicama i porodilištima to prestaje da bude slučaj, pogotovo u nekim zemljama Zapada, uključujući i našu državu gde je atmosfera na porođaju dosta sterilnija, i uključuje samo majku i oca, a ovo predstavlja savršen momenat za vraćanje te tradicije. Nažalost, mora se naglasiti da u većini gradova u Srbiji porodilji nije dozvoljena pratnja, ako je i moguća, to može biti samo partner ili, u tek ponekim bolnicama, može se birati između partnera i dule. Ovo zanimanje i praksa pružanja usluga dule jeste tek u povoju na našim prostorima. Ulažemo veliku nadu da će se pitanje pratnje na porođaju promeniti u bliskoj budućnosti zarad emotivne podrške budućim mamama. I mame i bebe zaslužuju

pažnju u ovom trenutku od svih bližnjih. U trenutku porođaja, vreme treba da stane za porodicu, koja očekuje prinovu i sva pažnja i ljubav treba da budu usmerene na mamu i bebu. Neke od predrasuda koje se danas najčešće mogu čuti jeste da su dule: babice, hipi alternativa, deo trendova da se dodatno izmami novac, ezoterija, sekta, veštice iz šume koje porađaju u kućama ili se zalažu za iste. Kao i sve druge one nisu istinite i nemaju nikakvog istinitog osnova ili svega prstohvat istog. Pokušaću da dam kratak komentar na ove predrasude. Najvažnije je uočiti da dula nije babica niti medicinski radnik. Dule i babice su pre svega saradnice. Dula je deo nemedicinskog tima profesionalne podrške na porođaju i ne ide na medicinski neasistirane porođaje. Za dulu nije neophodno da ima sopstveno iskustvo rađanja jer je ona profesionalna edukovana podrška, stoga lično iskustvo nije nužno. Dula poznaje potrebe trudnice za vreme porođaja i zna da je važna prijatna i opuštena atmosfera sa puno ljubavi. Ona je idealna pratnja trudnici, jer ne samo da pomaže njoj već i partneru kao i medicinskom osoblju. Uloga dule je esencijalna jer je lična kontinuirana pomoć. Dula je tu da uradi sve najbolje u interesu mame i bebe zastupajući interese i želje mame kako bi se njen glas jasnije čuo. Istraživanja pokazuju da je dobrobit dule na porođaju višestruka, neki od benefita su sman-

jenje upotrebe intervencija i analgetika, kao i rizik od carskog reza, povećava se verovatnoća za spontanim počinjanjem porođaja i ono najvažnije veće zadovoljstvo porođajnim iskustvom. Ako bi najkraće trebalo da se kaže šta je zadatak dule to je trudničin mir. Iz iskustva mnogih dula, trudnice najčešće biraju opciju da ostanu što duže kod svoje kuće sa dulom gde se osećaju sigurno i imaju slobodu kretanja, a da za to vreme iskuse ranije faze porođaja što lakše. Mnoge porodilje žele da izbegnu ubrzavanje odnosno indukciju koja je nažalost veoma često rutinska u velikim porodilištima, a ona remeti fiziološki tok porođaja. Postavlja se pitanje kako da buduća mama izabere svoju dulu? Ono što većina dula naglašava jeste da je jako važan taj ljudski, psihološki momenat prepoznavanja dule i mame tj. da one „kliknu“ kao recimo sa prijateljicom. Da mama prepozna ono što njoj najviše treba, da se pored nje oseća sigurno, voljeno i podržano. Zato se i savetuje da upoznate više dula dok ne odaberete svoju, jer dule su obične i neobične žene kao i sve druge, različitog dijapazona obrazovanja, zanimanja, interesovanja i godina starosti. Na taj način svako može pronaći dulu za sebe. Idealno bi bilo da i partner, budući otac, prođe kroz deo edukacije koju dule rade kako bi i on sa svoje strane dao maksimalno razumevanje i podršku na putu donošenja novog života na svet, što nije nimalo lak zadatak.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Iako, još uvek nekima sporna, prenatalna psihologija koja se izdvojila kao nezavisna iz razvojne psihologije daje nam vrlo jasne upute koliko su prenatalni period, trudnoća i sam porođaj važni za kasniji razvoj i formiranje ličnosti deteta. Budući da znamo da beba čuje, a nešto kasnije vidi i razlikuje obrise lica kroz stomak majke, nije neobično što se smatra da beba još tada počinje da upija sve informacije i da vaspitanje počinje upravo u prenatalnom periodu. Pored prenatalne psihologije, regresoterapija i telesna psihoterapija posvećuju ogromnu pažnju upravo tom periodu i smatraju ga izuzetno važnim. Neformalnim ispitivanjem mnogi su došli do istog zaključka - da žene ne zaboravljaju svoja porođajna iskustva, ma kakva god ona bila. Mi ne možemo uticati direktno na dužinu i težinu samog porođaja, ali se možemo pobrinuti za to da se o ženama brine na pravi način, a to je jedan od vodećih motiva ove plemenite profesije. „Ukoliko želimo da promenimo svet, prvo što moramo da promenimo je način na koji deca dolaze na njega“. Rekao je čuveni francuski ginekolog Mišel Oden.

Mihailo Savković Literatura:

1.Klaus, Marshall H., Kenell, John H. and Klaus, Phyllis H., (2012) The Doula Book, New Jork: Da Capo Press 2.https://www.dona.org/ 3.https://pubmed.ncbi.nlm.nih. gov/23076901/

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Meke veštine i emocionalna inteligencija – neophodnost XXI veka?

Studija o najpotrebnijim veštinama 2019. godine koju je objavila kompanija LinkedIn deli ih u dve kategorije: tvrde i meke veštine. Šta ovi pojmovi zapravo znače i zbog čega su nam toliko bitni u savremenom dobu? Hard skills, ili tvrde veštine, jesu znanja i profesionalne kompetencije dobijene formalnim obrazovanjem. To su tehničke osobine poput stečene diplome, znanja stranog jezika, kompjuterske pismenosti. Nasuprot njima, soft skills, ili meke veštine, jesu lične karakteristike koje mogu da utiču na našu sposobnost snalaženja u svom okruženju. One se ne mogu lako definisati ili meriti. U meke veštine spadaju: • kritičko razmišljanje; • prilagodljivost; • kreativnost; • fleksibilnost; • aktivno slušanje; • komunikacione veštine; • upravljanje vremenom; • rešavanje kompleksnih problema; • liderstvo; • pregovaranje; • emocionalna inteligencija. Emocionalna inteligencija podrazumeva biti svestan svojih emocija i načina na koji one utiču na naše ponašanje, naročito u interakciji sa drugim ljudima. Ona spaja afektivni i kognitivni aspekt mentalnog funkcionisanja.

Model emocionalne inteligencije čine sledeće komponente: • samosvest ̶ sposobnost “čitanja” vlastitih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu; • samostalno donošenje odluka – proučavanje vlastitih postupaka i prepoznavanje posledica; • prevladavanje stresa ̶ razumevanje važnosti relaksacije; • empatija ̶ razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja; • komunikacija ̶ razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac; • pronicljivost ̶ prepoznavanje obrazaca u svom životu i životu drugih ljudi; • samoprihvatanje ̶ umeti prihvatiti svoje mane, ali i ceniti svoje vrline;

• lična odgovornost – preuzimanje odgovornosti, znati prepoznati posledice svojih odluka i reakcija; • samopouzdanje; • rešavanje sukoba. Emocionalna inteligencija se delom stiče genetskim nasleđem, ali se svakako aktivno razvija tokom celog života. Emocionalna inteligencija i meke veštine su prisutne u svim periodima ličnog razvoja. Ljudi provode većinu svog dana na radnom mestu, gde se često suočavaju sa različitim situacijama. Stoga su meke veštine postale izuzetno cenjene u poslovnom svetu, jer služe za adekvatno suočavanje sa radnim danom. One su neophodne za stvaranje dobre zajednice.

Istraživanje pod naslovom „Communication breakdown“ objavljeno u časopisu California Job Journal, pored ostalog, ističe kako 75% dugoročnog poslovnog uspeha zavisi od veština rada s ljudima (people skills), dok samo 25% zavisi od tehničkih znanja. Ovaj podatak poprilično navodi na razmišljanje ̶ ako su meke veštine tri puta značajnije za uspeh u poslu, zbog čega se tako malo govori o njima? Meke veštine se retko pominju u formalnom obrazovanju. Provodimo godine stičući tehnička, teorijska znanja vezana za svoju profesiju, dok bi mali broj ljudi mogao reći da je imao neko struktuirano obrazovanje iz oblasti asertivne komunikacije, upravljanja konfliktima, rada u timu, prilagodljivosti promenama... Naravno prepoznavanje značaja mekih veština ne umanjuje činjenicu da su tvrde veštine apsolutno neophodne. Stručno znanje i kompetencije u oblasti kojom se bavimo su na prvom mestu i preduslov su za uspeh u svemu što radimo. Da li biste pre otišli kod lekara koji je poznat kao prijatna osoba, ali nema adekvatno znanje, ili kod

stručnjaka koji je ekspert, ali je težak za saradnju? Odgovor je sasvim jasan, međutim, zamislite da pred sobom imate dve osobe potpuno istog stepena kvalifikacija i iskustva, a jedna vam se iz nekog razloga više sviđa, čini vam se prijatnijom za saradnju. Najčešće je to zbog ličnih veština, emocionalne inteligencije, veština slušanja, empatije. Pritom, ako znamo da se prvi utisak formira za 5-7 sekundi i da se potom veoma teško menja ̶ da li je zaista moguće potpuno pokazati svoju stručnost za to vreme? Ono što je prvo uočljivo jeste definitivno naša ličnost. Preporuka literature za razvijanje veštine asertivne komunikacije: knjiga „Nenasilna komunikacija“ Maršala B. Rozenberga. U tehnološki sve naprednijem svetu, porast sofisticirane veštačke inteligencije samo čini meke veštine utoliko važnijim, jer su upravo to one veštine koje roboti ne mogu automatizovati. Bilo da je u pitanju kreativnost, pregovaračka sposobnost, izražavanje saosećajnosti, sve to su oblasti dominacije realne ljudske svesti. Budućnost

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

rada polako postaje rezervisana za radnike koji su u stanju da razvijaju svoje emocionalne i društvene veštine i da ih primenjuju i prenose u svom poslovnom okruženju.

Meke veštine jesu specifične jer imaju više veze sa tim ko smo, nego šta znamo. Neophodno ih je vežbati i razvijati i teško ih je objektivno izmeriti, jer koliko je lako proveriti da li znate da napravite tabelu u Excelu, toliko je složeno tačno proceniti nečiju empatiju i veštinu komunikacije. Univerzalnog odgovora na dilemu koje meke veštine kod određenog čoveka zahtevaju više rada i na koji tačno način ih on može poboljšati ̶ nema, ali kao vredan putokaz može poslužiti pitanje: kakva osoba ja želim da budem? Marija Paunović Literatura: 1.https://inovacije.gov.rs/svet-inovacija-buducnost-rada-zahteva-meke-vestine-i-emocionalnu-inteligenciju 2.Pavlović, A., & Buselic, V. (2019). Emocionalna inteligencija i meke vještine kroz obrazovanje i poslovnu karijeru. 3.https://blog.pdainternational.net/sr-RS/ 4.https://blog.itkonekt.com/

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

„Lažni prijatelji“

Tokom prevođenja sa engleskog na srpski jezik i obrnuto, postoje mnoge zamke i prepreke na koje se može naići ili nesmotreno upasti. Među lingvistima je usvojen termin „lažni prijatelji“ za ovakve međujezičke prepreke, a koji označava parove reči ili sintagme slične po obliku, ali različitog značenja. Najzastupljeniji „lažni prijatelji“ jesu reči iz engleskog jezika koje po obliku liče na pojedine reči u srpskom jeziku, a značenje im je sasvim različito. Takvi primeri jesu: AMBULANCE što znači kola za hitnu pomoć (a ne znači ambulanta); ABSTRACT znači apstraktan, ali i kratak sadržaj (Please, send an abstract of your scientific article.); ACADEMIC znači akademski, kao i univerzitetski profesor (ne znači akademik; a ACADEMIA ne znači akademija, već univerzitet (akademik je academician, a ono što kod nas predstavlja akademiju u engleskom je academy); AFFINITY znači afinitet, ali i srodnost; ACTION označava akciju, ali ne znači i deonica (u engleskom se kaže share); COMPLETE znači potpun, celokupno završiti odnosno dovršiti, dok se komplet na srpskom jeziku u engleskom prevodi kao set ili kit; CONCERT znači koncert, ali i sporazum, sklad, dogovor (Working in concert, the scientists completed the experiment and announced their discovery); CAUTION ne znači kaucija (tome na engleskom odgovara izraz deposit ili bail), već označava oprez/ opreznost; ADMINISTER osim što znači upravljati znači i dati

lek/pomoć (She advised a patient about administration of that medicine/remedy/drug); MEDICINE ne znači samo medicina, već i lek; MEDICINAL ne znači medicinski (što se zapravo kaže medical), već znači lekovit, tako sintagma MEDICINAL HERBS predstavlja lekovite trave; SUBSTANCE ne označava samo supstancu, već i srž, suštinu, zbilju; SUBJECT (kao imenica ili pridev, i u tom slučaju je naglasak na slogu sub) u srpskom jeziku ne znači samo subjekat, već i tema, školski predmet, podanik, kao i obavezan, podložan, sklon i zavisan (od nekoga, nečega); TABLET ne označava samo tabletu, već i blok za pisanje, kao i (spomen) ploču; TEXT nije samo tekst, već i udžbenik (kao skraćenica od textbook), citat odnosno odlomak; TENOR osim što označava tenora, označava i smisao, značenje, odnosno tačnu kopiju dokumenta; MASTER u sintagmi master of science (M.S.) označava magistra nauka, a samo master znači majstor, gos-

podar, kapetan broda, glava kuće, zatim obuzdati, ovladati, temeljno naučiti (He could never master physics.); MATCH ne znači samo meč, već i par, šibica, poklapanje, podudarnost, ravan odnosno dorastao (nekome), u skladu i suprotstaviti; SPEAKER ne znači spiker - to bi se reklo announcer (dodatno samo u britanskom engleskom kaže se i newsreader, dok se dodatno samo u američkom kaže i newscaster), već znači govornik, predsednik Donjeg doma (u Britanskom paralamentu) i predsednik Predstavničkog doma (u Kongresu SAD), zvučnik (takođe se kaže i loudspeaker); MORAL ne predstavlja moral (u tom slučaju koristi se izraz morale), već znači moralan, odnosno pouka, naravoučenije. Pored navedenih reči, postoje i primeri reči u engleskom jeziku koje po obliku nimalo ne liče na pojedine reči u srpskom jeziku, ali u zavisnosti od konteksta rečenice, mogu označavati sas-

vim različite pojmove, te treba biti vrlo obazriv prilikom prevođenja kako taj prevod ne bi dobio sasvim drugačiji smisao od nameravanog. Tako, ACKNOWLEDGE podrazumeva priznati, ali i izraziti zahvalnost, potvrditi prijem (pošiljke, pisma), prepoznati/primetiti nekoga; SOIL označava tlo, zemlju, ali i teritoriju, zemljoradnju, mrlju, zaprljati, dok je NATIVE SOIL – domovina (Serbia is my native soil.); MEAN ima više sasvim različitih značenja: značiti, misliti, nameravati, ali i sredina, zatim prosečan, prosek, potom podao, bedan i škrt, kao i sredstva (u množini); MANNERS ne označava samo načine, već i ponašanje, zatim uglađenost, učtivost, dobre manire; STIR ne znači samo mešati, već i pomaći (se), podstaći, uzbuditi/uzbuđenje i komešanje; VESSEL označava krvni sud, ali i posudu i brod; CAP ne označava samo kapu, već i poklopac/zatvarač (na boci); TRAINING ne podrazumeva samo trening (u sportu), već označava i obuku, obrazovanje/školovanje; TERM označava termin, ali i semestar, rok/trajanje, mandat, odredbu, ugovorni uslov, odnos (u množini) i nazvati/označiti; COMMON ne znači samo zajednički, već i čest, prost, običan, uobičajen, dok je COMMON GOOD – opšte dobro; TREASURE jeste blago, ali znači i dragocenost, savršena osoba i ceniti; VOLATILE ne znači samo isparljiv, već i eksplozivan (The situation in Avganistan is volatile.) kao i nepostojan (He is too volatile to deal with that big problem.); VOLUME označava zapreminu, ali i količinu (During the holiday season the post office handles a tremendous volume of mail), tom/knjigu,

jačinu zvuka; TRUE jeste istinit, ali i pravi, autentičan, dosledan, veran i zakonit. Tokom prevođenja izraza treba imati u vidu da njihovo sveukupno značenje može biti sasvim različito od značenja pojedinačnih reči u njemu. Tako, izraz WORK ON (someone/ something) ne znači samo raditi na (nečemu), već znači i delovati na (nešto) (Some pills work on nervs and make people feel more relaxed.), popravljati, praviti ili sređivati (nešto), obrađivati bolesnika, pružati medicinski tretman (nekome) (The surgeon worked on the patient, trying to stop the bleeding.), istraživati (nešto) i nastojati ubediti (nekoga) („obrađivati nekoga“); IN PRINT znači odštampan, štampan, raspoloživ u knjižarama, a ne znači u štampi (što se kaže in/at the press, being printed); IN PROGRESS znači u toku, a ne znači u vreme napretka; IN PRACTICE znači u praksi, ali i dobro uvežban, spreman, utreniran; IN EFFECT znači praktično, zapravo, u stvari, na snazi, dakle nema nikakve veze sa efektom; BY THE BOOK, ACCORDING TO THE BOOK označava po pravilima, strogo po propisu, a ne znači po knjizi; GUT REACTION/ FEELING označava prvu/instiktivnu reakciju/osećaj; WIDE OF THE MARK znači neodgovarajući, pogrešan, netačan, daleko od cilja (She failed the course because everything she did was wide of the mark.); WOOD znači drvo, a WOODS je šuma; STICK IN TROATH znači zapeti u grlu, ali i biti teško prihvatljivo („teško progutati”); TELL ME ABOUT IT znači ma nemoj mi reći, kome kažeš, kao da ja to ne znam;

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

YELLOW jeste žut, ali znači i požuteti, plašljiv, kukavički; YOU ARE WELCOME znači nema na čemu (što može da se iskaže i izrazom Don’t mention it.); SUCCEED TO SOMETHING ne označava uspeti u nečemu (što se kaže succeed in something), već znači naslediti nešto (titulu, presto).

Postoje i reči koje imaju isti oblik, ali različito značenje u britanskom i američkom engleskom jeziku. O ovome treba voditi računa i uskladiti tekst odnosno govor odgovarajućem govornom području, kako prevod ne bi dobio potpuno drugi smisao u odnosu na nameravani. Evo nekoliko takvih primera: ACADEMICIAN na britanskom engleskom znači akademik, dok na američkom znači profesor i student; APARTMENT na britanskom engleskom znači apartman, dok na američkom znači stan; CHEMIST na britanskom engleskom jeste apoteka(r) (ali i hemičar), dok je na američkom samo hemičar; FACULTY na britanskom znači fakultet, a na američkom engleskom nastavnički kolegijum; PUBLIC SCHOOL na britanskom engleskom označava privatnu srednju školu (internatskog tipa), dok na američkom označava javnu/ državnu školu; READER jeste čitalac, ali na britanskom engleskom znači i vanredni profesor (u američkom engleskom koristi se izraz associate professor), dok na američkom engleskom znači i asistent koji čita i ocenjuje ispitne radove; WASH–UP/ WASHING-UP na britanskom engleskom znači pranje sudova, dok na američkom znači umivanje (i pranje ruku), na britanskom engleskom takođe se pranje sudova kaže doing the

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

dishes; STUDENT na britanskom engleskom jeste student, dok na američkom znači i student i učenik; SMART na britanskom engleskom znači doteran, negovan, dok na američkom znači pametan, bistar (na britanskom engleskom pametan se kaže clever). Ovde se mogu pridodati pojmovi iz oblasti farmacije (pharmacy), odnosno domena farmaceuta (pharmacists) i studenata farmacije (pharmacy students): farmakopeja koja se na britanskom engleskom (BE) piše pharmacopoeia, a na američkom engleskom (AE) pharmacopeia; tumor se različito piše tumour (BE) i tumor (AE); anestetik se piše anaesthetic (BE) i anesthetic (AE), te je i anestezija - anaesthesia (BE) i anesthesia (AE); analizirati - analyse (BE) i analyze (AE), a samim tim i analiziranje - analysing (BE) i analyzing (AE); aromatičan – full-flavoured (BE) i full-flavored (AE); acetonemija (povećanje acetona u krvi) – acetonaemia (BE) i acetonemia (AE); boja - colour (BE) i color (AE); bireta - burette (BE) i buret (AE); vežbati - practise (BE) i practice (AE); estrogen – oestrogen (BE) i estrogen (AE); vlakno (u telu, dijetalno) – fibre (BE) i fiber (AE); para – vapour (BE) i vapor (AE). I na kraju, narodne mudrosti pretočene u poslovice deo su bogatstva našeg srpskog jezika, jer u mnogim prilikima bivaju izgovorene ili napisane ističući i ostavljajući snažnu poruku. Međutim, ukoliko postoji potreba da se poslovice izgovore/napišu na engleskom jeziku, nikako se to ne čini doslovnim prevođenjem, jer čitaocu/slušaocu sa engleskog govornog područja ne bi bila jasna poruka, odnosno mogla bi

imati sasvim drugačije značenje. Zato su navedeni neki primeri odgovarajućih prevoda naših poslovica koji imaju isti (ili vrlo sličan) smisao, odnosno koriste se u istim prilikama kao i naše poslovice/narodne umotvorine i sa odgovarajućim značenjem koje nosi potrebnu poruku:

STRPLjENjE JE LEK SVAKOM BOLU. – Patience is a remedy for every grief.

DELO GOVORI. – Deeds before words.

SVAKA BOLEST IMA SVOJ LEK (ALI GA LjUDI NE ZNADU). – There is a remedy for everything, could men find it.

BOLjE JE BITI SAM, NEGO U RĐAVU DRUŠTVU. – Better be alone than in bad company. KO S ĐAVOLOM TIKVE SADI, O GLAVU MU SE LUPAJU. – Do business with the devil and the devil will destroy you.

ČINI DRUGIMA ONO ŠTO ŽELIŠ TEBI DA BUDE. – Do as you would be done by. BOLjE JE POŠTENO UMRETI, NEGO SRAMOTNO ŽIVETI. – Better die with honour than live with shame.

ŠTO JE PRAVO I BOGU JE DRAGO. – Virtue joins man to God.

SIT GLADNOME NE VERUJE. – The full do not believe the hungry.

U RUKAMA MANDUŠIĆA VUKA SVAKA PUŠKA BIĆE UBOJITA. (P. P. Njegoš „Gorski vijenacˮ). – In the hands of a good shot every rifle is deadly.

TO SU BABE I ŽABE. - It’s apples and oranges.

Ass. dr Valentina Radulović

MI O VUKU, A VUK NA VRATA. – Speak of the devil and he always appear. BOLjE JE VEROVATI SVOJIM OČIMA, NEGO TUĐIM REČIMA. – Believe nothing of what you hear and only half of what you see. ISTINA UVEK ISPLIVA NA POVRŠINU. – Truth and oil are ever above.

Literatura: 1. Živorad Kovačević, LAŽNI PRIJATELjI U ENGLESKOM JEZIKU - Zamke doslovnog prevođenja, četvrto izdanje, Albatros Plus, 2011. 2. Boris Hlebec, ENCIKLOPEDIJSKI REČNIK SRPSKO-ENGLESKI/COMPREHENSIVE DICTIONARY SERBIAN-ENGLISH, Zavod za udžbenike Beograd, 2010.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Studentski Pharmakoskop Avan (21. mart - 20. april) Posao: Ne razbijajte previše glavu o sitnice, pogotovo ako su praškaste. Ljubav: Budite nežni, smanjite tucanje. Zdravlje: Krećite se isključivo suprotno od kazaljke na satu. Bikarbonati (21. mart - 20. maj) Posao: Mars nepovoljno utiče na vas. Nedovoljno ste koncentrisani. Ljubav: Simpatija vas kiselo gleda. Zdravlje: Prirodno ste imuni na gorušicu, ali previše stresa tokom januara, februara, juna, jula, septembra i oktobra može da preoptereti vaše kapacitete. Enantiomeri (21. maj - 21. jun) Posao: Dobro ste organizovani u prostoru. Ljubav: Ne dopustite da vam partner skrene u suprotnu stranu. Zdravlje: Trenutno se ne možete pogledati u ogledalu. Smanjite izloženost sunčevim zracima. Onkogen (22. jun - 22. jul) Posao: Produktivni ste isključivo kada radite pod stresom. To je Jupiter! Ljubav: Ljudi će vas voleti isključivo ako budete bili sasvim tihi. Zdravlje: Imate genetsku predispoziciju za eksponencijalni rast!

Autoklav (23. jul - 22. avgust) Posao: Pritisak na poslu vam nikada nije smetao. Ipak, proverite barometar. Ljubav: Čuvajte se ljubavnih isparenja. Znate da preterate sa zagrevanjem. Zdravlje: Bićete zdravi isključivo ako je sve sterilisano.

Drug target (23. novembar - 21. decembar) Posao: Selektivno birate svoja zaduženja. Ljubav: Po prirodi volite da gledate jako usko po izboru partnera. Proširite malo vidike i ivdećete da će vam prijati. Zdravlje: Čuvajte se magičnog metka koji možete pogoditi samo vas.

Aqua purificata (23. avgust - 22. septembar) Posao: Previše čisti odlazite na radno mesto. Trošite dragoceno vremena na sređivanje. Ljubav: Nije lako naći nekoga po farmakopejskom standardu. Zdravlje: Vodu pijte isključivo ako je čista kao suza.

Eikozanoidi (22. decembar - 20. januar) Posao: U svakoj čorbi ste mirođija! Ljubav: Razmislite čime sve možete iznenaditi partnera. Smeši vam se Venera. Zdravlje: Kod običnih ljudi acetilsalicilna kiselina pomaže kod glavobolje. A vama ona samo zadaje glavobolju! U slučaju potrebe uzmite bolje paracetamol.

Analitička vaga (23. septembar - 23. oktobar) Posao: Sve možete uspet ali jedino ako ste izbalansirani. Potrebno vam je čvrsto postolje. Ljubav: Naučite već jednom da ljubav ne može da se meri na kantar. Zdravlje: Posetite lokalnu ustanovu za kalibraciju najkasnije u trećem kvartalu ove godine. Digoksin (24. oktobar - 22. novembar) Posao: Produktivni ste isključivo ako radite svakog dana po malo. Razmislite o tome i nađite meru. Ljubav: Uvek ste puni srca. Nekada je to mana a nekada vrlina. Zdravlje: Pripazite na unos kalijuma.

Akvaporin (21. januar - 18. februar) Posao: Ne dozvolite da svuda p(r)opuštate. Čuvajte se Neptuna. Ljubav: Potražite nekog ko voli vlažne poljupce. Zdravlje: Uvek unosite dovoljno tečnosti, ali imajte na umu da sve što uđe, mora negde i da izađe. RNK (19. februar - 20. mart) Posao: Pandemija koronavirusom vam je otvorila nove radne mogućnosti. Ljubav: Morate naći lanac koji se savršeno uklapa u vaše obline. Zdravlje: Razmiliste da li je potrebno vakcinisati se.

Nikola Bošković

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

SupHa leksikon

IME I PREZIME: Branka Ivković DATUM ROĐENJA: 18.01.1972. 1. Omiljeni citat: ,,Uspeh nije u tome da nikada ne poklekneš već kad poklekneš da se ponovo podigneš’’ 2. Omiljeni književnik: Ivo Andrić 3. Omiljeni film/serija: Sjaj u travi 4. Omiljena pesma: Divlji badem 5. Omiljeni sport: Košarka (bavila sam se poluprovesionalno do dolaska na studije 1990.) 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Meljak, selo u podnožju planine Ljubišnja u Crnoj Gori, netakuta priroda. 7. Kako volite da započnete dan? Šoljom Nes kafe na terasi. 8. Vaš uzor: Moja baka 9. Vaš moto: Ko zna zašto je to dobro, idemo dalje 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Crna Gora, koreni... 11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Poštuj i ceni sebe da bi te i drugi u istoj meri cenili i poštovali. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Moje studente na svim poljima farmacije. 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Možeš ti to! 14. Koji biste savet dali studentima? Učite da biste znali, jer znanje je nešto što vam niko nikad ne može oduzeti. Ocena i poen je samo broj na loto tiketu. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Deco moja, moje mlade kolege, ponosna sam na vas. IME I PREZIME: Ivan Jančić DATUM ROĐENJA: 19.5.1979. 1. Bioskop ili pozorište: Volim i jedno i drugo, ali na žalost ne idem često koliko bih voleo 2. Omiljeni film/serija: Serijali BBC-ja o prirodi, kao što je „Plava planeta” 3. Omiljeno mesto koje ste posetili: Ove godine Ohrid 4. Kako volite da započnete dan? Bez žurbe, mada mi to retko polazi za rukom. 5. Šta radite u slobodno vreme? Volim da vreme provodim u prirodi, da čitam, da igram basket, preferans... 6. Vaš uzor: Moj tata 7. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Štošta, ali volim da ubedim sebe kako bih većinu izbora ponovio. 8. Najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Fizička hemija, bila je baš obimna, a literatura je bila iz 50tih godina... 9. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Grčka, zbog mora, klime, ljudi, hrane... 10. Koji biste savet sada dali 20ogodišnjem sebi? Uživaj, najboljih 20 godina je pred tobom. 11. Da niste odabrali molekularnu biologiju i fiziologiju, koji bi bio Vaš životni poziv? Neka bude biologija mora ili paleobiologija. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Svoju porodicu i prijatelje! 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: To definitivno nije bio samo jedan savet. Mnogo su mi značili razgovori s tatom. 14. Koji biste savet dali studentima? Putujte, družite se, uživajte najviše što možete jer brzo prođe... 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Zaista mi se dopada kako izgleda časopis. Poslednjih par brojeva sam kompletno pročitao.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ IME I PREZIME: Nevena Ivanović DATUM ROĐENJA: 16.12.1983. 1. Omiljeni citat: Često se vratim na citat Ive Andrića koji me iznova podseti na suštinu života sa namerom da se usredsredim na ono što imam, a ne ono što nedostaje: „Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje” 2. Bioskop ili pozorište: Definitivno pozorište! Uživam u toj interakciji između glumaca i scene sa publikom koja se dešava uživo…Posebno kada sam svedok ad hoc menjanja scenarija od strane glumaca zbog iznenadnih situacija. …Ako odgledate istu predstavu više od dva puta shvatite da nijedno izvođenje nije isto...Baš kao i u životu, nikad ništa nije isto… 3. Omiljeni film/serija: Ima ih više ali ono što mi je specifično da ne volim nikad da odgledam ponovo isti film ili seriju… 4. Omiljeni sport: Trčanje, to je ono što me opušta dok ujedno radim nešto za svoje zdravlje... 5. Omiljeno godišnje doba: Definitivno leto zbog tog zatišja koje nosi na svim poljima... 6. Omiljeno mesto koje ste posetili: Svaki odlazak iz grada i zemlje ima svoje posebne čari, ali moje omiljeno mesto koje mi puni svakodnevne baterije je beogradsko more „Ada Ciganlija”. Jutra su tamo divna u svako doba godine, kada tamo skoro i nema posetioca i kada možete čuti veoma intezivno zvuke prirode i cvrkut ptica... 7. Šta radite u slobodno vreme? Trudim se da slobodno vreme posvetim svojoj trojici (četvorici, tačnije petorici – naša kuca Purpi je mužijak takođe) dečaka, bilo da su to izleti van grada ili neke od aktivnosti na izletištima u gradu, druženje sa prijateljima ili poseta porodici koja je u unutrašnjosti... 8. Vaš moto: Ono što pamtim da su mene učili moji roditelji i u čemu su mi uvek bili primer jeste da ne radim drugom ono što ne želim sebi i da ako ne mogu da pomognem, da nikad ni ne odmognem. Tome učim i svoju decu jer verujem da to može da učini ovaj svet i ovu zemlju boljim mestom za život.. 9. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Definitivno bi to bio period studija. Tek sa ove tačke gledišta sam shvatila da sam propustila puno prilika da radim na sebi, da iskoristim taj period da usavršim znanje stranih jezika, da učestvujem u studentskim organizacija, da volontiram na različitim skupovima i radu humanitranih organizacija i na taj način steknem i iskustva i socijalne veštine koje su veoma važna kasnije i i za život i za posao... Kad počnete da radite i dobijete porodicu shvatite koliko ste imali slobode i slobodnog vremena tokom studija koja je ostalo neiskorišćeno... 10. Omiljeni predmet tokom studiranja: Nije teško pogoditi-Bromatologija. Čim sam se upoznala sa sadržajem predmet znala sam da je to to i da je moj životni poziv da radim u oblasti prevencije, a na terapiji oboljenja... 11. Da niste odabrali farmaciju, koji bi bio Vaš životni poziv? Definitivno stomatologija, u poslednjem momentu sam se predomislila jer mi je matematika bila jača strana kao gradivo za polaganje prijemnog ispita i moram priznati da nisam pogrešila. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Pored svoja tri dečaka to je i pružena prilika da mogu da utičem na svest i navike naših studenata, ali i zdravstvenih radnika, o značaju ishrane u prevenciji oboljenja, u nadi da će stečena znanja prenositi dalje i na taj način svi zajedno podići svest o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti kao vodećih uzroka mortaliteta u opštoj populaciji... 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Da svaki zadatak ili obavezu shvatim kao priliku da nešto naučim, da izađem iz zone komfora i pomerim granice svojih mogućnosti i shvatanja...Da tačku gledišta prilagodim sagovorniku jer se svet ne vrti oko mene. 14. Koji biste savet dali studentima? Sve ono što bih i sama promenila da mogu da vratim vreme: da rade na sebi, da koriste svaku priliku da steknu nove veštine i iskustva, da usavršavaju strane jezike i da šire svoje vidike... Da u svakom trenutku budu proaktivni umesto reaktivni i da nađu način da iz svake situaciju dobiji ono najbolje, ili bolju verziju sebe. 15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Divno je znati koliko su naši studenti talentovani i svestrani i koliko imaju entuzijazma. Primer ste svim ostalim kolegama da se tokom studija može raditi puno stvari u kojima mogu istovremeno uživati i razvijati nove veštine i pritom biti u toku sa najnovijim dešavanjima i saznanjima. Samo tako nastavite!

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ IME I PREZIME: Miron Sopić DATUM ROĐENJA: 07.08.1982. 1. Omiljeni citat: „Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.” 2. Omiljena knjiga: Tvrđava 3. Omiljeni književnik: Fjodor Mihajlovič Dostojevski 4. Bioskop ili pozorište: Kućni bioskop 5. Omiljeni film/serija: Stalker 6. Omiljena pesma: Uh! Na mestu najomiljenije pesme se nalazi spisak od barem 100 pesama. Ali hajde da probam da ga svedem barem na dve: Transatlantic – Stranger in Your Soul i Chick Corea Electric Band II– Space (live @ Warsaw 1993) 7. Omiljeni sport: Plivanje 8. Omiljeno godišnje doba: Leto 9. Omiljeno mesto koje ste posetili: Prag 10. Šta radite u slobodno vreme? Šta to beše slobodno vreme? 11. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Paradoks putovanja kroz vreme mi uvek zadaje glavobolju. Zato više volim da razmišljam o tome kako mogu da promenim budućnost. 12. Omiljeni predmet tokom studiranja: Bila su tri koja dele titulu najomiljenijeg predmeta tokom studija: Biohemija, Farmakologija i Imunologija 13. Najneomiljeniji predmet tokom studiranja: Mikrobiologija 14. Koji biste savet sada dali 20godišnjem sebi? Sve će biti u redu! 15. Koji biste savet dali studentima? Razvijajte kritičku misao, naučite se da mislite svojom glavom i ne strahujte od autoriteta. Ne trudite se da menjate svet i budite danas barem malo bolji nego što ste bili juče.

Stvarajući jedanaesto izdanje časopisa, poželeli smo da stranice SupHa leksikona, pored naših predavača, ispišu i oni čiji su tekstovi krasili časopis u njegovim počecima. Ovoga puta vas upoznajemo sa Bojanom i Nikolom, nekadašnjim studentima i prvim urednicima časopisa, čija su želja i inicijativa za njegovim osnivanjem te 2016.godine, poput iskre razbuktale još uvek gorući plamen kreativnosti i marljivosti članova naše redakcije. Ukoliko između narednih redova pronađenje inspiraciju i ohrabrenje za uvođenje nekih novìna, pa i nȍvina, baš kao što su to oni učinili, obavestite nas. Znaćemo da smo postigli željeni cilj.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ IME I PREZIME: Nikola Madžarević DATUM ROĐENJA: 02.10.1993. 1. Omiljena knjiga: Kad je Niče plakao 2. Omiljeni književnik: Jovan Dučić 3. Bioskop ili pozorište: Pozorište 4. Omiljeno mesto koje ste posetili: Lisabon 5. Kako volite da započnete dan? Uz laganu muziku na gramofonu i uz kafu 6. Vaš uzor: Majka 7. Vaš moto: Carpe diem 8. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Voleo bih da sam imao više samopouzdanja. 9. Omiljeni predmet tokom studiranja: Farmakoterapija 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Italija - zemlja kulture, istorije, mode i odlicne hrane. 11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Uvek budi ono što jesi i ne kalkulisi emocijama 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: To što govorim tri strana jezika 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Osloni se na sebe i svoj rad i strpljivo ćeš doci do cilja. Ne zadaj sebi odmah previsoke ciljeve. 14. Koji biste savet dali studentima? Budite vredni i uporni. Iskoristite fakultetske dane i za ućešće u vannastavnim aktivnostima i sticanju poznanstava. Putujte, učite strane jezike.

IME I PREZIME: Bojana Pejović DATUM ROĐENJA: 07.10.1993. 1. Omiljeni citat: „ Život na zemaljskoj kugli manifestuje se mislima. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je i život.“ 2. Omiljeni književnik: Otac Tadej 3. Bioskop ili pozorište: Pozorište 4. Omiljeni sport: Ritmička gimnastika 5. Najdraža avantura: Rafting rekom Tarom i Drinom (sve preporuke!) - sveto mesto! 6. Kako volite da započnete dan? Na terasi, sa kafom i nekim slatkišem. 7. Šta radite u slobodno vreme? Šetam sa prijateljima, sviram klavir, čitam 8. Vaš uzor: Moji roditelji 9. Da možete da vratite vreme, šta biste u svom životu promenili? Manje bih se stresirala oko fakulteta. 10. Da ne živite u Srbiji, koja zemlja bi bila Vaš izbor i zašto? Španija, njihov jezik i kultura rezonuju sa mojim karakterom. 11. Koji biste savet sada dali dvadesetogodišnjem sebi? Ništa ne brini, sve dodje u svoje vreme. 12. Svojim najvećim uspehom smatrate: Nešto na šta sam za sad najviše ponosna je to što sam završila Kurs za rezervne oficire 13. Savet koji je Vama najviše značio u životu i karijeri: Život je put malih koraka. Svaki dan treba raditi na svojim ciljevima, malim koracima. Treba biti strpljiv i istrajan na tom putu, jer u životu sve dodje u pravo vreme za nas. 14. Koji biste savet dali studentima? Fakultet je maraton koji istrče oni koji su uporni i istrajni. Sve se dešava sa razlogom i na kraju, uvek sve bude dobro po nas.

15. Mišljenje o vlasniku leksikona: Redakciji časopisa želim da nastavi sa odličnim radom, da prenosi ideje i znanja na mladje generacije, a čitaocima da uzivaju u sadržaju, ali i da iznose sugestije za njegovo unapredjenje - to je ono na čemu uvek treba raditi i nadmašiti prethodno.

Teodora Tea Antić Milica Ognjanović

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

BPSA i TMB

Tim medicinskih biohemičara - Studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu (TMB-BPSA) je u saradnji sa Centrom za naučno istraživački rad studenata Biološkog fakulteta u Beogradu (CNIRSBF) i Kriminalističko - policijskim Univerzitetom u Beogradu 17.4.2021. i 24.4.2021. organizovao edukativni projekat pod nazivom „CSI Beograd: Forenzika u praksi – molekularno toksikološki pristup”. Teorijski deo projekta je održan online, putem Webex platforme, dok je praktični deo projekta održan u dvorištu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Smatrali smo da je ovo veoma važna tema kojoj je trebalo posvetiti pažnju jer ima veliki značaj u objedinjavanju kolega tri fakulteta i ukazuje im na značaj zajedničke saradnje. Takođe, potrudili smo se da kolegama približimo kako to izgleda kompletan put koji uzorak pređe od mesta kriminalnog

događaja do prijema istog u laboratoriju. Kroz projekat smo uspeli da naše učesnike uvedemo u ovu kompleksnu, ali uglavnom obožavanu temu. Kroz zanimljivo i vrlo realno predavanje profesora Slobodana Savića, preko predavanja profesora Dušana Keckarevića i jednog molekularno-biološkog pristupa, te laboratorijsko toksikološkog pristupa profesorke Danijele Đukić Ćosić, došli smo do sticanja šire slike koja je neohodna da bi se shvatio kompletan forenzički pristup rešavanju zločina. Profesori su kroz svoja predavanja učesnicima uspeli, kako kroz teorijski deo, tako i mnoštvom primera slučajeva iz prakse, dati jedan realan prikaz forenzike. Na kraju teorijskog dela projekta održan je kviz putem MyPharmaSpace aplikacije, na kom je učestvovao značajan broj studenata. Nakon kratke pauze na Webex pratformu su se vratili najveći obožavaoci forenzike koji su, shodno svom intereso-

vanju i svojoj spretnosti, odabrani da budu učesnici praktičnog dela projekta. Predavanje profesorke Ane Branković bilo je potpuno prilagođeno i korisno studentima koji su se na taj način pripremali za susret sa simulacijom mesta kriminalnog događaja na praktičnom delu projekta. Pristup predavanju je bio dostupan i ostalima koji su bili zainteresovani. Za pristup radionici je bilo neophodno prisustvo svim predavanjima. Praktični deo je realizovan uz pomoć studenata Kriminalističko policijskog Univerziteta. Studenti farmacije, molekularne biologije i forenzike su podeljeni u osamnaest timova imali priliku da se bolje upoznaju međusobno, zatim upotrebom svojih znanja i veština zajedno dolaze do zaključaka, te se i oni sami nađu u ulozi forenzičara rešavanjem slučaja koji se našao pred njima.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

CNIRS

Nakon uspešno završenog Festivala nauke, CNIRS tim je u školskoj 2020/21. godini imao zadatak da po prvi put organizuje online Mini-kongres.

XIV Mini-kongres studenata Farmaceutskog fakulteta održan je 25. aprila 2021. godine. Na kongresu je izloženo 58 radova studenata iz različitih oblasti istraživanja, podeljenih u 6 sesija. Studenti su zbog epidemiološke situacije bili primorani da svoje naučno-istraživačke radove izlažu putem Webex-a i time još jednom pokazali svoju snalažljivost i profesionalnost. Neizostavni deo ove manifestacije predstavljali su i brojni nastavnici i saradnici našeg fakulteta koji su imali zadatak da kao članovi komisije pruže studentima konstruktivne komentare koji će im

pomoći u nastavku karijere. Nagrade za najbolje radove na sesijama obezbedio je dugogodišnji saradnik Farmaceutskog fakulteta - brend Eucerin, koji je ovom prilikom predstavio i svoj novi proizvod, prvo medicinsko sredstvo za zaštitu kože od sunca SPF 100 - ACTINIC CONTROL.

Nakon višegodišnjeg razmatranja, Centar za naučno-istraživački rad studenata je ove godine po prvi put na FarFaR repozitorijum Farmaceutskog fakulteta objavio apstrakte studentskih radova sa XIV Mini-kongresa, od čega se 22 apstrakta nalaze u otvorenom pristupu. Postavljeni apstrakti oslikavaju veliki trud koji je uložen u izvedbu eksperimenata i pisanje naučno-istraživačkih radova. Time su studenti dobili mogućnost da

rezultati njihovih istraživanja budu javno dostupni i vidljivi ne samo u akademskom okruženju već i u široj zajednici. Takođe, na ovaj način ostavljen je validan pisani trag o njihovom angažovanju, što je od značaja za dalje bavljenje naučno-istraživačkim radom. Vrednost ovih rezultata i organizacija ovogodišnjeg Mini-kongresa dodatno dobijaju na težini, ako se ima u vidu da su kompletna procedura i sve aktivnosti održani u uslovima koje je diktirala pandemija COVID-19. Nadamo se da će ovo iskustvo podstaći i motivisati studente da nastave da se bave istraživanjima, a da ćemo mi u narednoj godini nastaviti sa tradicijom održavanja ove manifestacije uživo.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

PHARMART Autor: Miroslava Tasić “Fotografija zapravo predstavlja snažan utisak, odnosno doživljaj emocije kako fotografa, tako i modela. Jedna lepa fotografija nastaje kada se spoje ljudska ruka, um, srce – oni idu zajedno ruku pod ruku. Kroz samo jednu fotografiju možemo osetiti radost, ljubav, tugu, snagu, veru… Kroz nju možemo otići tako daleko a da se sa mesta ne pomerimo. Ona budi uspomene, osećaje, mirise i pokreće sva naša čula. Umetnost fotografisanja nastaje iz naše želje za lepotom i istinom, iz želje da pokažemo da iza jednog zvuka “škljoc” zapravo stoji nešto mnogo divnije, svaki put drugačije i posebno. Svakako da je fotografija materijalna stvar, ali je u stanju da u nama dodirne ono neopipljivo, duhovno, što je mnogo veće i snažnije od materijalnog sveta.”

Autor: Kristina Licinger “Neverovatan je osećaj znati da baš mi, fotografi, možemo da zaustavimo vreme bar na trenutak. Da, istina je! Dovoljan je samo mali klik da sačuvamo jedinstveni momenat i učinimo ga večnim. Možemo iznova i iznova da ga se prisetimo i ponovo proživimo osećajući se kao da smo i dalje tamo. Najviše volim da stvaram upravo takve slike. Nastale slučajno, a traju večno.”

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Autor: Anđela Petković “Fotografija se jednom rečju može opisati kao magija. Magične momente u životu ne planiramo, oni se samo dese, u tome je njihova čar. Postoje određeni trenuci u životu koji se u sekundi uvuku u tvoje srce, preplave te emocijama i toplinom, tako da poželiš da te to osećanje nikada ne napusti. Poželiš da takve emocije proživiš bezbroj puta, svaki put na isti način kao da je prvi. Fotografija je najlepša moguća stvar jer ti to pruža. Moja najveća inspiracija jesu stvari koje mi omogućavaju da osetim upravo takve čarobne momente. Neke od tih stvari su fotografisanje neba, prirode, trenuci ljubavi u svim oblicima života i naravno putovanja. Možda me neko ne može upoznati kroz moje fotografije, ali znam da jedno može, a to je da proživljava ista osećanja kao što su moja bila kada sam određeni momenat uslikala. Na taj način se stvara nit između onog koji je momenat uhvatio i onog koji taj momenat sa fotografije posmatra. Čarolija se kroz fotografiju rađa.”

Autor: Jelena Pajić “Kako bolje prikazati male stvari koje život znače i predstaviti sreću, nego kroz objektiv fotoaparata ili nesavršenu kameru mobilnog telefona, koja može fenomenalno eternizirati savršen trenutak? Boje i pejzaži, koje samo priroda oslikati može, spoj savremenog i tradicionalnog, prirode i arhitekture, svetla i tame, ljubav predstavljena kroz, naizgled, svakodnevne sitnice, emocije utkane u svaku boru, sve je to nešto za čije predstavljanje reči nisu dovoljne. I inspiracija i pokretač za konstantnu potragu za novim izvorima sreće.”

Autor: Dimitrije Lakić “Fotografija, jedini jezik koji će manje-više probuditi slične emocije onome koji čita dato delo. Koliko različitih jezika postoji na svetu, ali će ipak svi na sličan način protumačiti i doživeti jezik fotografije. Zanimljivo je isto tako da fotografija nije isključivo delo koje se čita već i jedan izvrstan pripovedač koji govori o jednom vremenu, jednom trenutku i jednom mestu. Verovatno ste doživeli to da uzmete stari album i da sam album priča svoju istoriju jednog vremena i da mi kao učesnici imamo mogućnost da sve to doživimo iznova i iznova. Moć fotografije je velika jer ona budi i različita pitanja kako za čoveka, tako i za celi svet. Koliko je puta samo jedna fotografija iz određenog dela sveta dovela u pitanje to da nam treba promena, kako unutar nas samih, tako i van nas.”

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Autor: Tamara Milosavljević „Fotografija predstavlja samo jedan okvir u filmu života. Bilo to spontana slika, uhvaćena u pravom trenutku ili čak arteficijelno osmišljen kadar u cilju prenosa priče. Može predstavljati i isečak pejzaža u prolazu. Ovim ne želim da kažem da mi je fotografija cveća draža od osmeha. Bilo je trenutaka kada sam kroz jedan ram uspela ceo nečiji duh da prenesem, a u drugim je fotografija bila nema. Nekada je arhitektura oživljavala sa mojih slika, a na drugim ekran nikad nikad nije bio pustiji. To uvek zavisi od trenutka. Od topline okoline ili energije modela, ali najviše od mene same. Sve je stvar dogovora i strpljenja. Dokle god je inspiracije i želje za novim iskustvima, memorija nikad neće izbledeti.“

Autor: Ana Čičić “Fotografija - još mnogo toga pored samih elemenata koji se u okviru nje nalaze i koji je čine. Pored svih objekata i boja u okviru nje, to je i način čuvanja uspomena, beleženje nekih lepih trenutaka, mogućnost da vidimo mesta koja možda inače ne bismo mogli. Kroz fotografiju možemo da zavirimo u deo nečijeg sveta, možda i saznamo nešto o samom njenom autoru i na neki način ga upoznamo otkrivajući na primer šta je ono što voli ili što smatra važnim. Fotografija može da nam da i mogućnost sklapanja priče što je više posao samog posmatrača a u isto vreme i lepota fotografije - u zavisnosti od perspektive, ugla gledanja, razmišljanja ili emocija koje u posmatraču izazove, svako može videti nešto drugačije i možda skolpiti neku drugačiju priču. Ja nemam „samo jednu stvar” koju najviše volim da fotografišem. To su, između ostalog, neki lepi prizori, pejzaži, zalasci sunca, trenuci sa dragim osobama, lepa mesta koja posetim na putovanjima i slično. lako sam upravo pomenula više toga različitog, svemu tome zajedničko bi bilo da je to nešto što je meni zanimljivo, lepo, što želim zapamtiti i imati sačuvano kako bih ukoliko poželim, tome nekad mogla i da se vratim i to bi ukratko možda bio najbolji odgovor na to šta je ono što najviše volim da fotografišem.”

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Sportsko drustvo Pozdrav drugari,

Nakon dužeg vremena naše kolege sportisti su izašli na teren i branili boje fakulteta. Svi smo bili veoma srećni i euforični zbog toga! Naporni treninzi su se isplatili i naši sportisti su pokazali fenomenalnu igru i borbenost. Košarkašice su u teškoj konkurenciji došle do bronze, a stonoteniserke su uzele zlato u pojedinačnoj i srebro u grupnoj kategoriji. Čestitamo svim sportistima na trudu, radu i odličnim rezultatima. Nakon dužeg vremena, uspeli smo da nakon napornih rokova organizujemo žurku fakulteta i kolegama pružimo malo odmora i dobrog provoda. Želimo kolegama uspešne rokove, čuvajte zdravlje, vežbajte i vidimo se naredne školske godine. Uskoro ćemo na društvenim mrežama objaviti više informacija o Medicinijadi koja nam predstoji, a do tada vas očekujemo na treninzima i žurkama u što većem broju od oktobra! Vaše Sportsko društvo

Cvet sa fotografije je šafran (Crocus sativus). On raste po livadama na sve strane u Hrvatskoj (Lici) odakle je moj deda. Tako da sam ja kao ponosna Ličanka nalazila inspiraciju da ga kupujem u nekim radnjama i fotografišem. Interesantno je da ga u Hrvatskoj magarci i ovce obožavaju, dok je u Iranu šafran veoma cenjen i skuplji je čak od zlata. - Sofija Šesto, autor fotografije

SupHa 11

Articles inside

Sportsko društvo

PharmArt

CNIRS

BPSA i TMB

SupHa Leksikon

STUDENTSKI PHARMOSKOP

"Lažni prijatelji"

Meke veštine i emocionalna inteligencija - neophodnost XXI vek?

Dobre vile porodilja - Dule

Svemirska bolest

Lekovita svojstva divljeg kestena

Prof. dr sc. Zoran Maksimović

Prof. dr Jelena Kotur Stevuljević - "Čoveka pokreće rad u grupi"

Dr sc. Milica Ćulafić

Od mr do dr

Put sinteze cefalosporina

Inovativne terapije protiv malarije

Pandemije koje su pokosile čovečanstvo