Augijeve štale

AUTORKA: DR VALENTINA RADULOVIĆ

Postoje mnogi izrazi, sintagme ili frazemi koji se mogu čuti u govornom jeziku ili pročitati u nekoj pisanoj formi, i koji imaju tačno određeno značenje, ali se, kao i naše narodne umotvorine – poslovice, upotrebljavaju kako bi se izbeglo direktno kazivanje, a opet njima sve reklo i postigao još jači utisak kod slušalaca odnosno čitalaca.

Neki ustaljeni izrazi opstajali su vekovima, prenosili se iz jednih naroda i kultura u druge. To znači da se odlikuju opštom društvenom univerzalnošću, bez obzira na epohu, teritoriju, društvene i kulturološke razlike, a takve vrednosti su neprocenjive i trajne. Ipak, među njima postoje oni izrazi koji su ustaljeni i mogu se češće čuti ili pročitati, samim tim i njihovo značenje je poznatije široj javnosti, ali postoje i oni manje poznati i ne tako često upotrebljavani sa kojima se valja upoznati i samim tim primeniti ih u odgovarajućoj prilici, odnosno razumeti u potpunosti izrečeni frazem sagovornika (drugim rečima, razumeti – zašto se (nešto) kaže).

„Augijeve štale” je izraz manje poznat široj javnosti, a poreklom je još iz drevne antičke mitologije. Ova sintagma počiva na jednom od najvećih Herakleovih uspešno savladanih zadatka i time postignutog podviga.

Euristej, koji je gospodario Tirintom, Mikenom i Midejom, a u čijoj službi se nalazio Herakle, zlobno je smislio i naredio Herakleu da očisti Augijeve prljave štale i to za samo jedan dan. Augije (ili Augija) bio je kralj Elide, a njegov otac bio je bog Sunca - Helios (negde se spominje i Elej odnosno Posejdon kao Augijev otac). Zahvaljujući blagonaklonosti bogova, Augije je bio izuzetno bogat i posedovao ogromna krda goveda, zaštićena od svih bolesti i izuzetno plodna. Međutim, Augijeva dvorišta i štale godinama nisu bile čišćene, te je nezdravi zadah, koji se širio nadaleko, pretio da ugrozi celu zemlju, jer su i plodne doline Peloponeza bile uveliko ugrožene. Otuda je od Euristeja veliki junak Herakle dobio prezahtevan zadatak da za samo jedan dan oslobodi svet ovakve štete.

Ipak, Herakle je hrabro prihvatio zadatak i otišao Augiju sa ponudom: da mu očisti sve štale, a da od Augija za uzvrat dobije desetinu njegovog bogatstva. Kralj Elide nije verovao da je ovo moguće postići, i prihvatio je nagodbu sa Herakleom i to pred svojim sinom kao svedokom. Herakle se čak zakleo Zevsovim - očevim - imenom da će zadatak obaviti u toku jednog dana i odmah prionuo na posao.

Herakle je razgradio zidove štala sa dve suprotne strane i tim prolazom usmerio tok dveju reka Alfej i Tenej, tako da je rečna bujica neverovatnom brzinom odnela sve đubre iz Augijevih štala i to za vrlo kratko vreme, a zatim je tako nastavio i sa dvorištem, torovima i pašnjacima u dolini. Tako je Herakle, bez preteranog angažovanja svoje snage, već ponajviše svojom domišljatošću, obavio svoj zadatak i oporavio plodnu zemlju, a zatim otišao do Augija po obećanu nagradu. Međutim, ovaj je oholo odbio da mu uruči dogovorenu nagradu (iako je i njegov sin potvrdio pređašnji dogovor) tvrdeći da posao nije obavio on - Herakle, već rečni bogovi.

Herakle se vratio u Tirint, a kasnije se sa svojom vojskom osvetio Augiju. U bici je Herakle izvojevao pobedu, a samog Augija ubio smrtonosnom strelom (dok je njegovog sina koji je svojevremeno svedočio pravedno u Herakleovu korist i suprotstavljajući se svom ocu Augiju, postavio na presto), nakon čega je uzeo bogati plen i olimpijskim bogovima prineo žrtve. Tada je ustanovio Olimpijske igre 776. godine pre naše ere, u kojima su svi Grci učestvovali svake četvrte godine, a za vreme njihovog održavanja prestajali su svi ratni sukobi, dok su se sva sportska takmičenja odvijala u duhu prijateljstva i ljubavi. Od održavanja te prve Olimpijade, stari Grci brojali su godine i računali vreme.

Herakleove Olimpijske igre i danas žive i održavaju se, a ostalo je da se bogati i oholi Augije spominje samo kroz izraz „Augijeve štale” što ima značenje „strašno prljavo i zapušteno mesto“ i „nešto što treba temeljito očistiti”. Na ovakve posledice svojih učinjenih dela nadovezuje se i opšte poznata izreka „Kakvo seme poseješ, tako ćeš i žnjeti.”

Literatura:

1. Milan Šipka, ZAŠTO SE KAŽE?, Prometej, Novi Sad 2007.

2. Robert Grevs, GRČKI MITOVI, (preveo Boban Vein), Familet, Beograd 1999. (original Robert Grevs, The Greek Myths, Penguin Books Ltd., England 1960).

3. Dragoslav Srejović, Aleksandrina Cermanović- Kuzmanović, REČNIK GRČKE I RIMSKE MITOLOGIJE, šesto izdanje, Srpska književna zadruga i JP Službeni list SCG, Beograd 2004.