__MAIN_TEXT__

Page 1

ISSN 2466-4472

ÄŒasopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #7 :: Oktobar 2019.

Tradicija. Kvalitet. Izvrsnost. Budućnost. 80 godina studija farmacije. 1939-2019


SupHa Broj 7, oktobar 2019. Časopis izlazi dvaput godišnje

Uvodna reč urednika Dragi čitaoci, Izuzetno nam zadovoljstvo predstavlja prilika da vam predstavimo sedmi broj studentstkog časopisa Farmaceutskog fakulteta ,,SupHa’’.

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jovana Ilkić Milan Ćirić Urednici: Teodora-Tea Antić Milica Ognjanović Dizajn i uređenje časopisa: Miloš Petrović Autori tekstova: Aleksandra Ilić Aleksandra Marković Dušan Marinković Emilija Popov Irina Kovačević Ivana Femić Jelena Branković Jelena Marić Jovana Ilkić Katarina Vuković Mihailo Savković Milan Ćirić Milica Ognjanović Nađa Petrović Nikola Bošković Nikola Kitanović Sandra Cvitak Stefan Tomić Teodora Marinković Teodora-Tea Antić Valentina Radulović Lektori: Katarina Sićović Teodora Marinković

U izradi ovog broja učestvovala je vredna redakcija časopisa ,,SupHa“, koje je biti deo velika čast i užitak, stoga bismo i ovim putem želeli da istaknemo koliko nam je drago što su tu i koliko se radujemo daljem upoznavanju inspirativnih studenata koji bi se priključili našim aktivnostima. Posebno bismo istakli zalaganje studentkinja Teodore-Tee Antić i Milice Ognjanović, koje su pri ovom broju bile uključene u urednički tim. Radujemo se njihovim daljim idejama i radu na kontinuiranom unapređenju časopisa. Dodatno, zahvalili bismo se profesorima, studentima i svima koji su primetili i podržali naš rad, posebno i upravi fakulteta koja je omogućila da ovo bude prva ,,SupHa’’ štampana u boji. Prelepo je raditi sa vama. Pripremili smo vam sveže priče iz oblasti nauke, zdravstva i rada studentskih organizacija, s akcentom na interesovanja studenata. Naravno, nismo zaboravili ni na razonodu i kulturološki aspekt koji bi upotpunili ovaj broj i nadamo se da će ponovo nadmašiti utiske nakon prošlog. Napominjemo, svaka reč pisana je s ljubavlju i ciljem da pre svega zabavi naše čitaoce i ohrabri ih da rade stvari koje njih inspirišu. Časopis izlazi dva puta godišnje, jednom po semestru. Sve pohvale, kritike i predlozi su dobrodošli i možete ih slati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs. Želimo vam puno sreće i uspeha u zimskom semestru.

Punim srcem, posvetili bismo i ovaj broj studentima Farmaceutskog fakulteta i ujedno, čestitali 80. rođendan našem fakultetu. Biti deo bogate tradicije farmaceutske struke je neprocenjiv osećaj i svako od nas na svoj način doprinosi da to tako i ostane.

supHa tim

Glavni urednici, Milan Ćirić i Jovana Ilkić

Miloš Petrović Teodora-Tea Antić Milica Ognjanovic Katarina Sićović Teodora Marinković

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa: Donat Graf d.o.o. Vučka Milićevića 29, Beograd

Ivana Femić

Naslovna strana: Fotografisala Kristina Rajić Kontakt: casopis.supha@pharmacy.bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Nađa Petrović

Mihailo Savković

Jelena Marić

Emilija Popov

Irina Kovačević

Aleksandra Marković Aleksandra Ilić Katarina Vuković Marijana Živković

Nikola Kitanović Jelena Branković Dušan Marinković

Sandra Cvitak


U ovom broju Nauka

Bolesti mitohondrija ___________________________________4 Šta su zapravo retke bolesti?______________________________6 Parkinsonova bolest ____________________________________8 Problem zagađenosti voda u Republici Srbiji_______________10

Informacije iz sveta farmacije

Put Farmaceutskog fakulteta____________________________12 Alergija - Epidemija 21. veka_____________________________14 140. godina Saveza farmaceutskih uduženja Srbije____________17 Susret sa farmaceutskom praksom________________________18 Stem ćelije __________________________________________20

Intervjui

Prof. dr Ljiljana Tasić_________________________________22 Prof. dr Valentina Marinković__________________________25 Dr sci. med. Dragana Jocić_____________________________28 HNMI - Jovana Ilkić ___________________________________30

Zdravlje

Sindrom pregorevanja milenijalaca______________________32 Lake noge stabilan tempo ______________________________36 The MIND diet vs. Alchajmerova bolest ___________________38 Transfuzija krvi ______________________________________41

Kultura

Muzej Nikole Tesle___________________________________44 Influenseri - između stvarnog i virtuelnog sveta___________46 Aleksandar Borodin - Naučnik u svetu muzike_____________48 Grafologija__________________________________________50 O astrologiji II_______________________________________52

Zabava

Smej se, smej se, uvek se smej!__________________________54 Bukvar za studente farmacije __________________________56 Studentski pHarmaskop_______________________________57

Studentski Život

Preanalitika i kurs flebotomije__________________________58 SEP vikend__________________________________________59 CNIRS_____________________________________________60 Foreov Rekvijem, iliti, kako je David pobedio Golijata_______61 PharmArt__________________________________________62 Hor Raskovnik_______________________________________63 Sportsko društvo_____________________________________64


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Bolesti mitohondrija mogu li se naslediti od oba roditelja?

U

nutar citoplazme naših ćelija nalaze se mitohondrije, organele koje igraju važnu ulogu u stvaranju energije u vidu ATP-a, održavaju homeostazu ćelije, a njihova uloga je važna i u procesu apoptoze. Složena mašinerija mitohondija za svoje funkcionisanje zahteva oko hiljadu i petsto proteina. Mitohondrijalna DNK (mtDNK) sa svojih 37 gena može da sintetiše 13 proteina koji sačinjavaju subjedinice pojedinih komponenti respiratornog lanca; za sintezu ostalih proteina zadužena je nuklearna DNK. Mitohondrijalna DNK kodira sintezu sedam subjedinica kompleksa I respiratornog lanca, jednu subjedinicu kompleksa III, tri subjedinice kompleksa IV i dve subjedinice kompleksa V, a osim ovih proteina iz mtDNK se sintetišu i 2 ribozomalne RNK molekule i 22 transportne RNK molekule.

O bolestima mitrohondrija Smatra se da svaki pojedinac nosi samo jedan mtDNK genotip i da su svi mitohondrijalni genomi pojedinca približno identični (homoplazmija). Poput nuklearnog genoma, i u mitohondrijalnom genomu se takođe mogu javiti mutacije koje mogu dovesti do nastanka bolesti. Za razliku od nuklearnog genoma kod kojeg u jednoj ćeliji jedan gen ima samo dve kopije, u mitohondrijama hiljade mtDNK su prisutne u svakoj ćeliji sa jedrom. Mutacije u mitohondrijalnom genomu mogu se javiti samo u pojedinim mitohondrijama u ćeliji, odnosno u jednoj istoj ćeliji mogu koegzistirati mitohondrije bez mutacije u svom genomu zajedno sa onim u čijem genomu postoji neka mutacija. Takva pojava označena je kao heteroplazmija. Stepen heteroplazmije može varirati od tkiva do tkiva, što znači da se bolest mitohondrija može odraziti na neka

4

tkiva, a na neka ne. Takođe, bolesti koje mogu nastati usled mutacija mtDNK mogu se odraziti na bilo koje tkivo i mogu se javiti u bilo kom životnom dobu. Međutim, neće svaka mutacija nužno dovesti do ispoljavanja bolesti. Ispoljavanje i intenzitet kliničkih simptoma mitohondrijalnih bolesti povezano je sa nivoom mtDNK heteroplazmije – kada je taj nivo manji od 30%, očekuje se da će mutacija biti bez simptoma. Verovatnoća za ispoljavanje teških simptoma je mala sve dok nivo heteroplazmije ne dostige 60-70%. Uobičajeno je pravilo da se mitohondrije i mtDNK kod ljudi prenose sa majke, pa se stoga smatra da se i bolesti mitohondrija takođe nasleđuju od majke. Znajući to, mogućnosti za lečenje ovih bolesti su bivale ograničene. Poznato je par izuzetnih slučajeva u kojima je mtDNK nasleđena i od oca, kao posledica nekompletne degradacije mtDNK iz spermatozoida u ranoj

embriogenezi. Međutim, krajem oktobra prošle godine grupa naučnika je objavila rad u kojem iznose jasne dokaze da postoje izuzetni slučajevi gde bi očeva mtDNK takođe mogla biti preneta na potomstvo, tj. da je moguće i biparentalno nasleđivanje mtDNK (1).

Šta su pokazali rezltati istraživanja? Moguće nasleđivanje mtDNK od oca pokazano je prvi put tokom 2002. godine kada je grupa danskih naučnika objavila slučaj muškarca sa mitohondrijalnom bolešću koju je nasledio od oca (2), što je bio prvi trag koji je ukazivao na mogućnost biparentalnog prenosa mtDNK. Nezavisno od danskih istraživača, ove rezultate su proverili i istraživači sa Harvarda koji su otkrili mogući dokaz da se i mtDNK, kao i nuklearna, može rekombinovati, ali uprkos velikim naporima, u narednim godinama nije više otkriven nijedan ovakav slučaj, tako da je uopšteno pravilo o nasleđivanju mtDNK od majke i dalje važilo. Prvi korak koji se čini kada se sumnja na postojanje bolesti mitohondrija je analiza sekvencioniranja celokupne mtDNK pacijenta. Kliničke laboratorije koje obavljaju takve analize uglavnom izveštavaju o prisutnosti mutacija koje su ranije prepozate kao patogene ili kao verovatno patogene mutacije. Neobični rezultati uglavnom bivaju ignorisani, naročito ukoliko ne uključuju verovatno patogene varijante


mutacija. Upravo takvi neobični rezultati su u toku prethodne godine primećeni kod nekoliko pacijenata koji su bili upućeni na kliničku procenu bolesti mitohondrija. Prva osoba kod koje su se javili takvi razultati bio je četvorogodišnji dečak koji je primljen u bolnicu zbog zamora, hipotonije, bolova u mišićima i spuštenih očnih kapaka. Sumnjalo se da dečak ima bolest mitohondrija, dok za ostale članove porodice dečaka nije postojala takva sumnja. Nakon izvršenog sekvencioniranja mtDNK i upoređivanja sa referentnom humanom mitohondrijalnom sekvencom, nisu otkrivene ni patogene, ni verovatno patogene mutacije. Međutim, sekvencioniranjem je otkriven neobičan obrazac heteroplazmije koji je bio visokog stepena, što je navelo istraživače da sekvencioniraju i mtDNK dečakovih sestara i majke. Isti obrazac heteroplazmije bio je dokazan i kod njih, sa malim razlikama u nivoima heteroplazmije, što je dokaz da su i dečak i njegove sestre mtDNK nasledili od majke. Kako nijedna od njih nije imala bolest mitohondrija, izgledalo je da mutacije u mtDNK ne mogu objasniti dečakovo stanje. Ipak, odlučeno je da se analiziraju i mtDNK bake i deke dečaka, gde su dobijeni neobični rezultati – obrazac heteroplazmije koji postoji kod majke dečaka u 60% se poklapa sa njenom majkom (dečakovom babom), dok ostalih 40% varijanti se poklapaju sa njenim ocem (dečakovim dedom). Naučnici se nisu tu zaustavili. Analizirali su nasleđivanje mtDNK i dečakovog dede i razultati su i u tom slučaju ukazivali na biparentalno nasleđivanje mtDNK. Kako bi potvrdili rezultate koje su dobili analizirajući porodicu četvorogodišnjeg dečaka, istraživači su analizirali još dve porodice koje nisu bile u rodbinskim vezama. Za po jednog člana iz obe porodice se sumnjalo na postojanje bolesti mitohondrija, pa su njihove mtDNK takođe sekvencionirane.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

U poređenju sa porodicom četvorogodišnjeg dečaka, i u dve porodice nisu pronađene ni patogene, ni verovatno patogene mutacije, a analiziranjem članova njihovih porodica takođe je utvrđeno da postoji sličan princip nasleđivanja mtDNK kao i u dečakovoj porodici – neki članovi porodice su mtDNK dois-

liko su ovi uzorci nedostupni, koristi se analiza mtDNK i dosadašnje pravilo o njenom nasleđivanju od majke. Ipak, pre nego što se to bude značajno odrazilo na ove dve nauke, potrebno je utvrditi kolika je učestalost biparentalnog načina nasleđivanja mtDNK i, što je možda još važnije, mehanizam po kojem se

ta nasledili od svojih majki, ali su i neki članovi nasledili mtDNK od oba svoja roditelja. Sve tri porodice su nezavisno analizirane u tri različite laboratorije koje koriste dve različite metode sekvencioniranja.

on dešava. Iako su autori predložili mehanizme po kojima je moguće da se mtDNK nasledi od oba roditelja, dalja istraživanja i diskusije će nam verovatno pružiti jasniju sliku ovih rezultata i pokazati, pre svega, mogu li nam oni pomoći da bolje razumemo i na bolji način lečimo ili čak sprečimo nasleđivanje bolesti mitohondrija.

Zašto su nam važni ovi rezultati? Kako su istraživači objasnili, centralna dogma nasleđivanja mtDNK od majke i dalje važi, ali ipak postoje izuzetni slučajevi u kojima ona može biti nasleđena i od oca. Ukoliko bismo uzeli u obzir da je nasleđivanje mtDNK od majke od velike pomoći arheolozima, ali i forenzičarima, ovakvi rezultati dodatno dobijaju na značaju. Zahvaljujući visokopolimorfnim sekvencama u mtDNK, kao i velikom broju kopija u jednoj ćeliji, moguće je identifikovati tela nakon ekshumacije, naročito onda kada to nije moguće pomoću nuklearne DNK. Za analizu identiteta pomoću nuklearne DNK potrebni su uzorci oba roditelja, supružnika i deteta ili uzorci četiri braće i sestara, a uko-

Veliko hvala dr sc. Ani Ninić, vanrednom profesoru na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na neiscrpnoj podršci, savetima i pomoći pri pisanju ovog teksta. Milica Oganjanović Reference za dalje čitanje: (1) S. Luo et al, Biparental inheritance of mitochondrial DNA in humans. Proc. Natl.Acad. Sci. U.S.A. 115, 13039– 13044 (2018) (2) Schwartz M, Vissing J (2002) Paternal inheritance of mitochondrial DNA. N Engl JMed 347:576–580 (3) Kraytsberg Y, et al. (2004) Recombination of human mitochondrial DNAScience 304:981

5


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Šta su zapravo retke bolesti

Stanja koja se javljaju kod manje od jednog u 2.000 građana, ali se jedan broj retkih bolesti javlja i kod jedne osobe u nekoliko stotina hiljada ili miliona ljudi. Retke bolesti su ozbiljne, često hronične i progresivne. Mnoge se mogu primetiti pri rođenju ili u detinjstvu. Međutim, preko 50% se javlja u odrasloj dobi. Dok su skoro sve genetske bolesti retke, nisu sve retke bolesti posledice genske mutacije.

Kako nastaju ?

što imaju normalnu kopiju gena tog para koji može obaviti posao. 80% retkih bolesti su genetskog Cistična fibroza (bolest pluća), porekla. Identifikovano je više od anemija srpastih ćelija (poremećaj krvi) i Tai-Sachsova bolest (koja 4000 bolesti koje su uzrokovane uzrokuje probleme sa nervnim mutacijama. Ipak, imati genetsku sistemom) uzrokovane su recemutaciju ne znači uvek da će osoba sivnim mutacijama oba roditelja. zaista razviti tu bolest. Prema načinu nasleđivanja, razlikuju se dominantne i recesivne bolesti. U slučaju dominantne, dovoljno je da postoji promena u jednoj kopiji gena da bi došlo do razvoja bolesti, iako je druga kopija gena normalna i funkcionalna. Kod recesivne je potrebno da obe kopije gena imaju mutaciju. Ljudi koji imaju promenu u samo jednoj kopiji recesivnog gena nazivaju se „nosioci“. Obično nemaju bolest zato

6

oboleti, a da su oba roditelja zdrava i ne nose nefunkcionalne gene. U takvim slučajevima verovatno je promena, tj. mutacija u genu prvi put nastala u trenutku kada je dete začeto. Takva nova promena se naziva „de novo“ mutacija. Po pravilu, verovatnoća da zdravi roditelji ponovo dobiju bolesno dete je jako Zanimljivo je da, na primer, sa mala. Međutim, „de novo“ mutacirecesivnim genskim mutacijama ja se dalje na potomstvo prenosi u na X hromozomu, obično samo skladu sa pravilima o nasleđivanju. muškarci mogu razviti bolest zato što imaju samo jedan X hromozom. Ostаlе retke bolesto su posledica Devojčice imaju dva X hromozo- infеkciја, аlеrgiја, uticаја fаktоra ma – pošto imaju rezervnu kopiju živоtnе srеdinе ili su dеgеnеrаdrugog X hromozoma, ne pokazu- tivnе i prоlifеrаtivnе. Za veliki broj ju uvek karakteristike X-vezanih retkih bolesti do danas nije otkrivstanja. To uključuje hemofilijsku en uzrok. bolest krvarenja i slepilo za boje. Ono što je takođe zanimljivo jeste U nekim slučajevima dete može to da su neke bolesti retke u jed-


nom regionu, a uobičajene u drugom, pa tako imamo primer talasemije, koja je retka u severnoj Evropi, ali je česta u mediteranskoj regiji. „Periodična bolest“ je retka u Francuskoj, ali je uobičajena u Jermeniji. Postoje i brojne uobičajene bolesti čije su varijante retke. Genska terapija je obećavajuća nova oblast medicinskih istraživanja. U genskoj terapiji, istraživači pokušavaju da dostave kopije zdravih gena ćelijama sa varijantnim ili nestalim genom. Virusi se često koriste za prenos zdravih gena u ciljane ćelije, jer mnogi virusi mogu ubaciti svoju DNK u ciljane ćelije. Trenutno ima vise od 560 lekova u razvoju za retke bolesti. Razvoj lekova za retke bolesti je veoma komplikovan i skup proces, jedna od glavnih prepreka je to što se

malo zna o bolestima i ima malo obolelih pa je teško sprovesti dobro, kvalitetno i relevantno istraživanje. Prema procenama, postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti. U Srbiji, procenjuje se da oko pola miliona građana živi sa nekom retkom bolešću.

ⓃⒶⓊⓀⒶ Najteže je zapravo postaviti dijagnozu.

Traganje za dijagnozom može potrajati i godinama, jer ne postoje klasični testovi i parametri koji bi mogli da potvrde tačnu dijagnozu, a pored toga ima još dosta problema sa Nacionalna organizacija za retke kojima se susreću ljudi oboleli od retbolesti Srbije (NORBS) je savez kih bolesti, kao što su: udruženja koja se bave pitanjima osoba sa retkim bolestima i čla- • nedostatak informacija o samoj nova njihovih porodica, osnovan bolesti, nekada postoji samo par ljudi sa istim oboljenjem, 23. jula 2010. godine. • nepostojanje naučnih istraživanja, nepostojanje lekova i odgovarajućih Međunarodni dan retkih medicinskih pomagala – za više od bolesti obeležava se 29. feb- 95% retkih bolesti ne postoji nikakva ruara. registrovana terapija, • visoka cena postojećih lekova i Ivana Femić lečenja dovodi do siromaštva porodice i smanjenja dostupnosti lečenja, • socijalne posledice: stigmatizacija, izolacija, diskriminacija, smanjenje profesionalnih mogućnosti.

5 najređih bolesti na svetu: 1. Deficijencija RPI (riboza-5-fosfat izomeraza) – najređa bolest na svetu; za 27 godina koliko je poznata postoji samo 3 slučaja; molekularni uzrok patologije nije u potpunosti razjašnjen. 2. Fields-ova bolest – ime je dobila po bliznakinjama Catherine i Kirstie Fields; to je neuromuskularno oboljenje koje dovodi do degeneracije mišića; o ovoj bolesti se veoma malo zna; bliznakinjama je bolest dijagnostifikovana kada su imale četiri godine – sada su u dvadesetim i još uvek se njihova bolest istražuje. 3. Kuru – degenerativno neurološko oboljenje; bilo je endemsko oboljenje plemena Fore na Papua Novoj Gvineji, koje je posledica kanibalizma, koji je bio deo rituala u ovom plemenu; reč kuru znači zapravo tresti se; smatra se da su izazivači prioni –posebna vrsta proteina koja kod ljudi izaziva neurodegenerativne bolesti. 4. Methemoglobinemija – javlja se plava prebojenost kože i sluznice, jer je gvožđe u Fe3+ umesto u Fe2+ obliku, pa samim tim se vezuje manje kiseonika i dolazi do cijanoze; većina nas ima manje od 1% methemoglobina u krvotoku, dok oni koji pate od poremećaja plave kože imaju između 10% i 20% methemoglobina. 5. Hutchinson-Gilford Progeria – prevremno starenje i kratak životni vek, javlja se kod jednog u 8 miliona dece; simptomi su ćelavost, velika glava u odnosu na telo, gde su uočljive istaknute vene i ograničen rast; progerija je posledica mutacije gena koji slabe strukturu jedra ćelije, što otežava normalno deljenje ćelija.

7


ⓃⒶⓊⓀⒶ

PARKINSONOVA BOLEST I

ako se zapisi o ovoj bolesti mogu pronaći čak i u vremenu pre Hrista, na teritorijama stare Indije i Kine, prvi zvanični podaci o Parkinsonovoj bolesti ugledali su svetlost dana 1817. godine. Naime, doktor po imenu Džejms Parkinson je opisao Parkinsonovu bolest kao skup neuroloških sindroma koji obuhvataju „nevoljne tremorne pokrete, sa smanjenom mišićnom snagom, u delovima koji nisu u funkciji, pa čak i kada su podržani“. Nepotrebno je naglasiti da je ovo jedna od najčešćih neurodegenerativnih bolesti u svetu. Zastupljena je uglavnom kod starijih ljudi, gde čak 1% populacije preko 60 godina poseduje sve simptome karakteristične za parkinsonizam. Ovaj termin obuhvata sve simptome istoimene bolesti, ali i simptome koje su karakteristični za srodne bolesti – poput Vilsonove bolesti, kao i različitih tipova demencije. Važno je naglasiti i da muškarci češće oboljevaju od Par-

8

Na osnovu otkrića naučnika, Parkinsonova bolest je i zvanično definisana kao dugoročni degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema koji pretežno utiče na motorni sistem; neuroni-proizvođači dopamina u Substantii nigri mozga podležu degeneraciji. kinsonove bolesti od žena, iako je razlog iza ove činjenice nepoznat. Uzrok Parkinsonove bolesti je i dan-danas nepoznat čovečanstvu. Postoje pretpostavke da su uzročnici genetske mutacije na PINK1, PARKIN i ALPHA SYNUCLEIN genima, pa čak i one koje kažu da su za pojavu bolesti odgovorni lekovi ili izloženost pesticidima. Bilo kako bilo, Parkinsonova bolest započinje svoje ispoljavanje zbog smrti neurona-proizvođača dopamina u Substantii nigri. Sama Substantia nigra je deo mozga koji bi na preseku mozga prilikom autopsije bio tamniji od ostalih; spada u bazalne ganglije koje su odgovorne za mišićne pokrete. Ovi „tamniji regioni“ mozga tokom Parkinsonove bolesti postepeno nestaju.

Ono što je zanimljivo je to da se, neposredno pre umiranja ovih regiona, pojavljuju Lewyeva tela koja su karakteristična za bolesti poput demencije i atrofije sistema. Sama Supstancia nigra se može podeliti na dve celine. Prva je pars reticulata koja prima signale iz dela bazalne gangije koji se naziva striatum. Ona šalje signale talamusu preko GABA neurotransmitera. Druga celina je pars compacta; deo koji je zahvaćen Parkinsonovom bolešću. Njena uloga je slanje poruka striatumu preko dopaminskih neurotransmitera, koji stimulišu cerebralni korteks i iniciraju pokrete. Izumiranjem ovih delova, osoba sa Parkinsonovom bolešću se može naći u takozvanom low-state movement stanju. Važnost ovih delova mozga


nije samo u inicijaciji pokreta, već i u njihovom prilagođavanju i celokupnoj koordinaciji. Potrebno je razumeti da parkinsonizam ne izaziva slabljenje, za razliku od drugih bolesti

nuspojave poput aritmije, što je razlog korišćenja karbidope, koja ne može proći barijeru. U upotrebi je i amantadin koji takođe podstiče produkciju dopamina, međutim, mehanizam funkcije ovog leka se

Tremor je prvi značajniji simptom koji se primećuje kod obolelih. To je najčešće nevoljno podrhtavanje ruku i podseća na pokrete koje bi osoba pravila kada bi između prstiju provlačila pilulu. Prisutno je samo pri mirovanju; svakim voljnim pokretom, ova radnja ne bi bila primetna. Rigor predstavlja ukočenost mičića ruku i nogu, pri čemu bi svaki pokret ekstremiteta izgledao kao da neka druga osoba pomera ruke i noge obolelog. Krutost je direktno odgovorna za pogrbljen položaj tela, kao i bezizražajno lice. Posturalna nestabilnost je još jedan od simptoma koji predstavlja nemogućnost održavanja ravnoteže i dovodi do pada. Bradikinezija (usporeni pokreti), hipokinezija (nedostatak kretanja) i apokinezija (potpuno odsustvo pokreta) samo su neki od primera posledica ove bolesti. koje zahvataju motorni korteks ili kortikospinalni put. Međutim, motorni neuroni nisu jedini koji podležu ovoj bolesti. To se može objasniti dodatnim simptomima kao što su depresija, demencija, nemogućnost spavanja i otežano registrovanje mirisa; naime, signali se ne mogu efikasno prenositi dopaminskim receptorima u ostale delove mozga. Takođe, javlja se i disfunkcija acetilholinskih receptora. Iako ne postoji lek koji će potpuno zaustaviti neurodegeneraciju i izlečiti obolelog u potpunosti, postoje oni koji će umanjiti simptome. Glavna strategija prisutna u tretmanima je povećanje nivoa dopamina koji šalje signale mozgu. Dopamin sam po sebi ne može proći krvno-moždanu barijeru, ali njegov prekursor levodopa može. Jednom kada je levodopa u mozgu, ona se prevodi u dopamin uz pomoć dopa-dekarboksilaze i drugih pomoćnih enzima. Ponekad, prevođenje levodope u dopamin može izazvati neželjene

još uvek razrađuje. Drugačiji pristup lečenju ove bolesti je svakako korišćenje dopaminskih agonista koji će stimulisati dopaminske receptore i „prevariti“ ih tako da misle da ima više dopamina nego što je prisutno. Još jedna terapija koja je u upotrebi jeste inhibicija COMT (katehol-O-metiltransferaza), pri kojoj se i inhibiraju enzimi za degradaciju dopamina, čime se direktno utiče na nivo dopamina. Poseban tretman Parkinsonove bolesti predstavlja i deep brain stimulation. Naime, pri ovom tretmanu, mali implantibilni uređaj

ⓃⒶⓊⓀⒶ

direktno šalje električne signale u bazalne ganglije mozga i suzbija neprirodne signale koje izaziva Parkinsonova bolest. Naravno, potrebno je uočiti i direktnu povezanost dopamina i acetilholina kod primene pomenutih terapija; umanjena količina dopamina će automatski izazvati veće prisustvo acetilholina. Da bi se ova pojava sprečila, koriste se specijalno osmišljeni lekovi. Parkinsonova bolest je jedna od najzastupljenijih bolesti današnjice. Statistički podaci nam govore da će do 2020. godine samo na području Sjedinjenih Američkih Država, biti više od milion obolelih od ove bolesti. Tačan broj je teško utvrditi s obzirom na to da većina ljudi simptome ove bolesti povezuje sa znacima starenja i zato ne traže medicinsku pomoć. Adekvatna identifikacija ove bolesti trenutno ne postoji, s obzirom na to da dosta drugih bolesti može izazvati iste simptome kao i Parkinsonova. Kako bi se pronašlo i utvrdilo adekvatno lečenje ove bolesti i unapredio kvalitet života ljudi, potrebno je nastaviti sa daljim istraživanjima i testiranjima. Do novih otkrića, ostaje nam samo da se složimo sa rečima čuvenog glumca Majkla Džeja Foksa, najpoznatijeg po ulozi Martija u filmovima trilogije Back to the future: „Možda svako od nas ima svoj individualni oblik Parkinsona, ali svi mi delimo jednu zajedničku stvar. Nadu.“ Jelena Branković

9


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Problem zagađenosti voda u Republici Srbiji

Eksploatacija vode u Srbiji zadnjih decenija konstantno raste, međutim stepen čistoće i sveobuhvatni kvalitet rečnih tokova i pijaćih izvora, koji su do pre par godina zadovoljavali standarde, je veoma ugrožen. Ogromne količine otpadnih voda naselja i industrije narušavaju i ugrožavaju kvalitet voda i vodoprijemnika organskim i neorganskim zagađenjima, toksičnim i drugim materijama, ograničavajući ili sasvim onemogućavajući njihovu dalju upotrebu.

P

osebnu zabrinutost i opasnost za izmene karakteristika vodene sredine izaziva pojava izuzetno naglog porasta termičkog zagađenja iz termoelektrana, a znatne količine opasnih zagađenja dolaze i sa poljoprivrednih površina. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja u same rečne tokove. Sve ovo ukazuje na činjenicu da borba protiv zagađivanja voda i sprovođenje optimalnih metoda racionalne zaštite vodoprijemnika predstavlja jedan od glavnih problema privrednog i društvenog razvoja i da problem kvaliteta vodnih

10

resursa pri izradi planova njihovog kompleksnog korišćenja postaje odlučujući faktor. Tesna međusobna povezanost problema kvaliteta i kvantiteta vodnih resursa zahteva detaljno poznavanje kako potreba za vodom tako isto i raspoloživih količina voda da bi se prilikom planiranja korišćenja voda postigla usklađenost potreba sa mogućnostima. Preko 90% ukupne površine Srbije se nalazi na teritoriji crnomorskog sliva dok je učešće jadranskog, a pogotovo egejskog sliva u poređenju sa ovim neznatno. Takođe, dve trećine ovog područja je brdsko-planinski, a

jedna trećina je ravničarski deo. Prostorna neravnomernost padavina u smislu izvršene podele teritorije Srbije, ogleda se u činjenici da je brdsko-planinski deo za 10 procenata bogatiji a ravničarski za 15 procenata siromašniji od proseka za celu teritoriju. Dok brdsko-planinski deo ima sopstvenu hidrografsku mrežu bez ikakvog tranzita vode sa drugih područja dotle veliki tokovi ravničarskog dela Srbije (Dunav, Sava, Tisa i uopšteno vodni tokovi AP Vojvodine) sa Drinom, pronose značajne količine tranzitnih voda koje se formiraju na teritorijama drugih država i koje su za preko osam puta


veće od voda koje se formiraju na teritoriji naše zemlje.

jniju eksploataciju voda. Izgradnjom akumulacija u slivu Morave je moglo po proračunima da se početkom 21. veka obezbedi još oko 800 metara kubnih vode po stanovniku u toku godine ali s obzirom na katastrofalan nivo zagađenja moravskog sliva, pitanje je da li je to danas moguće i ako jeste, u kojoj meri je moguće izvesti takav hidroinženjerski projekat.

Postoji i veoma izražena vremenska neravnomernost padavina i oticaja u pojedinim regionima što takođe predstavlja element od posebnog značaja pri donošenju planova kompleksnog korišćenja i zaštite voda. Karakteristika neravnomernosti režima su izrazito male vode u letnjem i jesenjem periodu kada su potrebe za vodom i njeno Brižljivo praćenje i prikupljanje zagađivanje najveći. podataka o količinama vode koja se koristi za razne potrebe postaje Izučavani akumulacioni prostori od izuzetnog značaja u vremenu na teritoriji Srbije su 1973. godine sve intenzivnije eksploatacije stoga iznosili oko 4 milijarde metara je nepoznavanje istih ista opasnost kubnih korisne zapremine, od koje kao i nepoznavanje bilo kog drugog je oko jedna trećina bila namenjena prirodnog resursa. Opšta karakterzaštiti od poplava a ostatak za ko- istika izvorišta podzemnih voda rišćenje samih voda. Najznačanije je najčešće visok sadržaj gvožđa akumulisanje vode može se ost- a u ređim slučajevima i mangana. varitiu slivovima Morave, Drine, Vodozahvatni objekti se sve više Belog Drima, Timoka, Mlave, približavaju obalama reka tako da Kolubare i Peka dok na tokovima se podzemne vode tj. infiltracione koji teku kroz teritoriju naše zem- po svom kvalitetu sve više približalje(izuzimajući Drinu) ne postoje vaju karakteristikama površinskih tako velike mogućnosti za znača- voda. Plitke podzemne vode moravskog sliva su u velikoj meri zagađene posredstvom površinskih voda a kao indikator ovog zagađivanja mogu da posluže fenoli i drugi organski zagađivači.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

kvalitet. Reke treće kategorije su Dunav, Sava, (što ugrožava život stanovnika prevashodno Beograda), Tisa i Drina. Reke četvrte kategorije su Begej, Ibar, Zapadna Morava, Južna Morava, Velika Morava, Pek, Borska reka, Sitnica, Nišava, Topčiderska reka, Timok posle ušća Borske reke, kanal Vrbas-Bečej, Lim i mnoge druge.

Da li će se situacija ikada promeniti i kolika su sredstva potrebna da bi se izvršila pre svega sanacija a nakon toga i prevencija zagađenja voda Srbije? Da li će takav poduhvat biti izvodljiv i koja će sredstva biti potrebna ako znamo da za evropske potrebe svaka država članica EU izdvaja 15 milijardi evra godišnje za potrebe ekologije i zaštite životne sredine dok mi izdvajamo samo 50 miliona? Ko će preuzeti monopol nad vodenim resursima i ko će nas voditi žedne preko vode u narednim dekadama?

Deterdženti, pesticidi, fenoli, fluor, teški metali, rude uranijuma, pepeo, čađ, kanalizacioni sistemi, nafta, hlor, čvrst otpad, elektronski Korišćenje vode u industriji, pol- otpad i mnogi drugi zagađivači su joprivredi, za komunalne potrebe, opasnost koja postoji već decenijaza korišćenje u termoenergetskim ma i to ne samo u tokovima reka sistemima je prouzrokovalo da se već i u reni-bunarima na obali Save voda u slivove vraća smanjenog odakle dobijamo pijaću vodu. kapaciteta što znači da će gubici vode u periodu od 1970. godine do sledeće, 2020. godine iznositi u Kad na to dodamo splazbiru polovinu srednjeg godišnjeg vove, vikendice, kruproticaja sopstvenih voda Srbije. zere, neobazrivu vlast Svi vodeni tokovi i reke u Srbiji, danas spadaju u vode treće klase zbog inostranih i domaćih faktora i zagađivača dok su neke reke čak i u četvrtoj kategoriji koja implicira da takva voda ne zadovoljava nikakve parametre i

i sve neobrazovanije građane, nećemo dobiti ekološku katastrofu. Mi u istoj živimo.

Mihailo Savković

11


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Put Farmaceutskog fakulteta

R

etko koja visokoškolska ustanova na ovim prostorima se može pohvaliti istorijom i tradicijom kakvu ima Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ove godine obeležava se 80 godina studija farmacije u Srbiji, u tom dugom periodu mnogo se toga menjalo, ali je ista želja povezivala profesore i studente – stvaranje mladih stručnjaka u oblasti farmaceutske delatnosti. Ni dan-danas se ne može reći da je razvojni put Farmaceutskog fakulteta završen, prostora za napredak i poboljšanje uvek ima. Međutim, iz vida se nikada ne sme izgubiti zajednički cilj, koji se nije promenio za sve ove godine, a to je pacijent, kome je potrebna prava informacija u datom trenutku.

A evo kako je sve počelo…

sandar takođe završava farmaci- likoj školi osnuje Farmaceutski ju u Pešti, pa se od 1840. godine odsek daje Apotekarsko društvo SrSultanovim Hatišerifom 1830. apoteka zove ,,Braća Ivanović”. bije, 1896. godine. U godinama koje su dolazile ulagani su napori da se godine je dozovljeno otvaranje Do osnivanja ustanove koja će stto i ostvari, međutim sve je ostalo u zdravstvenih ustanova u Srbiji, koja je tad bila u vazalnom odno- varati buduće farmaceute u Srbiji, granicama teorije do 1937. godine. u apotekama su radili stručnjaci su. Prvu apoteku otvara Mateja iz inostranstva: Srbi iz Vojvodine, Tada je novom Uredbom Ivanović, koji je farmaciju završio Hrvati, Česi, Slovaci. Knez Miloš medicinskih fakulteta Univerziteu Pešti. Apoteka se nalazila u kući je stipendirao studente medicine ta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani preko puta Saborne crkve, a ot- i farmacije za školovanje u inos- predviđeno da Medicinski fakultet vorena je 30. aprila iste godine. transtvu, a oni su se obavezali da će u Beogradu ima dva odseka: U tom periodu bila je raširena se nakon završenih studija vratiti medicinski i farmaceutski. Tako je prodaja lekova i otrova od strane u Srbiju. Jedini student farmacije 28. aprila 1939. godine, odlukom nestručnih osoba. U borbi pro- koji je dobio stipendiju bio je Pavle Ministarstva prosvete, osnovan tiv toga Ivanović se žali knezu Ilić. On 1836. godine osniva prvu farmaceutski odsek, koji je sa raMilošu, koji 1837. godine donosi državnu apoteku u Srbiji, u Kragu- dom počeo od jeseni naredne goUkaz kojim zabranjuje nestručnu jevcu, koja je ubrzo premeštena u dine, kada je upisano 129 studenaprodaju. Matejin mlađi brat Alek- Beograd. Inicijativu da se pri Ve- ta. Zanimljivo je da je te 1939/40.

12


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

godine Farmaceutski odsek brojao 4 katedre: Katedra hemije, Katedra farmakologije i toksikologije, Katedra biologije i Katedra botanike i zoologije, a predmeta je bilo 17. Prvi starešina tog odseka je bio Kosta Todorović, lekar infektolog, profesor Medicniskog fakulteta i akademik SANU. On ubrzo daje ostavku, pa na njegovo mesto dolazi dr Stevan Jakovljević. On je završio studije biologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao. Takođe, od 1945. do 1950. godine bio je rektor Univerziteta u Beogradu, kao i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored toga bio je i književnik, a popularnost je stekao trilogijom romana pod nazivom ,,Srpska trilogija“ (1937). Njegova sestra je bila srpska književnica Mirjana Jakovljević Mirjam.

Zbog Drugog svetskog rata nastava se prekida, pa se nastavlja 1. juna 1945. godine. Te godine, 7. septembra Savet Farmaceutskog odseka doneo je odluku da se Farmaceutski odsek izdvoji i preraste u Farmaceutski fakultet. Predsedništvo Narodne skupštine Narodne Republike Srbije je predlog prihvatilo i Farmaceutski fakultet je zvanično odvojen 19. oktobra 1945. godine. Tada je fakultet brojao 8 katedri i to katedre za: Botaniku, Fiziku i fizičku hemiju, Hemije (opštu i neorgansku, organsku i analitičku), Farmaceutsku hemiju, Farmakognoziju i bromatologiju, Galensku farmaciju sa tehnologijom, Biohemiju sa kliničkim analizama i Mikrobiologiju sa epidemiologijom i higijenom. Studije su trajale četiri godine.

Tek 2006. godine sa integrisanim jske i praktične), ali i za naučni rad. studijama vraća se i nekadašnje zvanje – magistar farmacije. Farmaceut je tokom godina sticao nove uloge i neosporno je da će u Vremenom javila se potreba da godinama koje dolaze biti sve jače Farmaceutski fakultet bude i pros- integrisan u zdravstveni sistem. torno odvojen od Medicinskog. Savremena farmaceutska profesija

Zakon o izgradnji zgrade Fakulteta donet je 1970. godine, projekat je završen 1972. godine, a izgradnja počinje 1977. godine. Konačno 1991. godine, nakon mnogih poSvi diplomirani studenti farmacije teškoća koje su pratile izgradnju, su sticali zvanje magistar farmacije prvenstveno finansijske prirode, od osnivanja Fakulteta do 11. aprila Farmaceutski fakultet dobija svoju 1963. godine, kada je izmenama u zgradu u ulici Vojvode Stepe broj zakonu taj naziv ukinut i zamenjen 450, koja je namenski projektovana nazivom diplomirani farmaceut. za potrebe odvijanja nastave (teori-

najčešće podrazumeva snalaženje u različitim situacijama i multidisciplinaran rad. Uzevši to u obzir, kvalitetno obrazovanje studenata koje prati savremene tokove jeste jedan od imperativa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a definitivno je da tradicija duga 80 godina na to i obavezuje. Irina Kovačević

13


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

ALERGIJA EPIDEMIJA S 21.VEKA

Da li bolest modernog doba zaslužuje moderne vidove lečenja?

am naziv alergija je sinonim za reakcije rane preostljivosti – reakcije na određene antigene posredovane IgE antitelima i mastocitima koje izazivaju brz izlazak tečnosti iz krvnih sudova, sekreciju mukusa i često su praćene zapaljenjem. Reakcija krvnih sudova i glatkih mišićnih ćelija može da se javi u roku od nekoliko minuta kada prethodno senzibilisana osoba ponovo unese antigen – otud i naziv rana preosetljivost. Ovakve reakcije mogu zahvatiti različita tkiva i mogu da variraju u intenzitetu kod različitih osoba. Ipak, uobičajeni tipovi ovih reakcija su: polenska groznica, alergije na hranu, bronhijalna astma i anafilaksija.

Od kada postoji ljudski rod, postoje i iritantna alergijska stanja. Upravo alergije predstavljaju najčešći poremećaj imunskog sistema. Procenjeno je da oboleva 20% ljudi, a incidenca alergijskih bolesti je sve veća u razvijenim zemljama; zapravo ona je toliko u porastu da se alergijska oboljenja nazivaju „epidemijama modernog doba”.

14

amini, lipidni medijatori, citokini) i tkivima u kojima dolazi do reakcije. Neke blage manifestacije, kao što su rinitis i sinuzitis, česte su u polenskoj kijavici. U alergiji na hranu, progutani alergeni pokreću degranulaciju mastocita i oslobađanje histamina, što izaziva pojačanu peristaltiku. Bronhijalna astma najčešči je oblik respiratorne alergije u kojoj udahnuti alergeni stimulišu bronhijalne mastocite da oslobađaju medijatore, uključujući leukotriene koji izazivaju ponavljanje epizoda bronhokonstrikcije i opstrukcije disajnih puteva. Najteži oblik rane preostljivosti je anafilaksija, sistemska reakcija koju karakterišu edemi u raznim tkivima, uključujući i larinks, praćena padom krvnog pritiska. Nju najčešće izazivaju ubod pčele, injekcije ili oralni unos antibiotika iz grupe penicilina, kao i konzumiranje orašastog voća i ljuskara.

Terapija bolesti usled rane preostljivosti usmerena je na inhibiciju degranulacije mastocita, antagonizovanje efekata mastocitnih medijatora i smanjenje zapaljenja. Najčešći lekovi uključuju antihistaminike za polensku kijavicu, agense koji relaksiraju glatke mišiće bronhija u astmi i Kliničke manifestacije reakcija adrenalin u anafilaksiji. U bolesrane preosetljivosti međusobno tima u kojima je zapaljenje važna se razlikuju, a to se može pripisati patološka komponenta, kao što razlici u količini medijatora oslo- je astma, koriste se kortikosteroibođenih iz mastocita (vazoaktivni di za inhibiciju zapaljenja. Osim


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

konvencionalnih vidova terapije, napredak u medicini napravio je mesto i za nekoliko novih vidova lečenja ovog stanja, koji čine život sa alergijama znatno lakšim.

se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i „klasična” supkutana imuNaime, novi vidovi terapije alergi- noterapija, ali bez opasnosti od ja usmereni su na sam uzrok nas- neželjenih reakcija. tanka bolesti, a ne na ublažavanje simptoma kao što je to do sada bio slučaj. Revolucionarno otKako je kikiriki postao heroj? kriće iskorišćeno kao novi oblik lečenja, a zapravo proces koji je U istraživanju vrednom 145 miliona dolara, naučnici su naučnicima sve vreme bio „pred napravili kapsulu punjenu proteinima iz kikirikija i poštunosem”, jeste desenzibilizacija ili jući poseban režim primenjivali ih kod različitih ispitanika alergen-specifična imunoterapija. Šta se sve postiže alergijskom imunoterapijom? Istraživanja su pokazala da imunoterapija ne samo da ublažava simptome postojeće alergije, već sprečava razvoj novih senzibilizacija. Takođe, ova terapija snižava rizik za dalje napredovanje alergijskih bolesti disajnih puteva ka astmi. Time se dugoročni efekat ove terapije ogleda, osim u manjoj potrošnji lekova za kontrolu ili prevenciju astme, i u njenom dugoročnom preventivnom dejstvu.

?

alergičnih na kikiriki. Ispitivanje je započeto uzimanjem kapsula sa pola miligrama ovih proteina, uz postepeno povećavanje doze do količine proteina koji se inače nalaze u jednom kikirikiju. Nakon samo 6 meseci uzimanja te količne, alergijske rekacije ovih pacijenta na kikiriki drastično su smanjene. Tako je, zahvaljujući kikiriki kapsulama, danas širom sveta dostupna alergen-specifična imunoterapija kao jedan od vodećih oblika imunoterapije alergijskih stanja.

Koji sve oblici alergijske imunoterapije postoje? U Srbiji se primenjuju dva oblika ove terapije – supkutana imunoterapija SCIT (injekcije) i sublingvalna imunoterapija SLIT ( kapi/tablete koje se stavljaju pod jezik). Kako je „klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija bila praćena burnim kožnim reakcijama, a opisane su i sistemske neželjene reakcije s mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj imunoterapiji. Ovaj način je mnogo bezbedniji, jer ima manje neželjenih efekata i za pacijenta je komforniji. U sublingvalnoj imunoterapiji

Kako alergijska imunoterapija funkcioniše? Alergijska imunoterapija funkcioniše po principu razvijanja imuniteta na određenje alergene. Ukoliko se organizmu daju određene količine alergena, koje se povećavaju tokom vremena,

15


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

razvija se imunitet tj. tolerancija na alergen.

Na zapadu ništa novo, a na istoku... Dok se ceo svet uzda u delotvorsnost čuvene izreke „kaplja kamen dubi” i, shodno tome, sve svoje nade u lečenju alergija polaže u sublingvalnu terapiju, japanski tim Astellas Pharma radi na razvoju DNK vakcine, koja ima za cilj da trajno zaštiti ljude od alergena. Ova vakcina sastoji se od DNK fragmenata polena određenih biljaka implementiranih u nosače koji se ugrađuju u ćelije. Kada uđu u ćeliju, pobuđuje agresivni imunski odgovor i formira tzv. imunološku memoriju, što znači da će imunološki sistem još brže reagovati na sledeće izlaganje alergenu. Ideja je da se stvori otpornost na alergen, a da se pacijent nikad ne mora izlagati toj supstanci radi stvaranja imuniteta. Ako to uspe, bilo bi prilično lako zameniti DNK polena za drugi alergen i staviti ga u ovaj obrazac vakcine.

Kod pacijenata sa alergijama na polen, tretman se započinje van sezone cvetanja, tokom novembra i decembra, a prvi rezultati se uočavaju već sa prvom sezonom cvetanja. Kada su u pitanju alergije na grinje, tretman se može započeti bilo kada u toku godine, a nešto češće se otpočinje u kasnu jesen. Ukoliko se pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri, a poželjno je pet godina. Povoljan efekat terapije očekuje se da traje još pet do deset godina po prekidu tretmana. Još jedna od prednosti sublingvalne imunoterapije je ta da nema starosne granice za njenu primenu. Smatra se da je potpuno bezbedna i za primenu kod dece sa ekcemima ili drugim atopijskim stanjima, a u cilju prevencije dalje progresije alergijskih oboljenja. Naravno, mogućnost samostalne primene ovog vida terapije i to u kućnim uslovima, svakako predstavlja još jedan od brojnih benefita.

!!!

Alergijske reakcije nisu bezazlene. Osim što narušavaju kvalitet života, mogu naneti i ozbiljne posledice našem zdravlju. U oko 50% slučajeva, nelečena alergija se može pretvoriti u astmu i značajno ograničiti svakodnevne performanse ljudi. Upravo zato, kao i zbog sve većeg broja obolelih, istraživanja na temu novih vidova terapije alergijskih bolesti predstavljaju sve veći prioritet za svetske alergologe, imunologe i farmakologe, a tržište antialergijskih lekova konstantno napreduje. 16

Aleksandra Marković


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

N

140 godina

avršilo se tačno 140 godina (1879–2019) od osnivanja najstarijeg udruženja farmaceuta, tada nazvanog Apotekarsko društvo u Srbiji, na inicijativu tadašnjih vrlo značajnih i uticajnih imena farmacije – mr farm. Jovana Dilbera, mr farm. Tome Panića i dr mr Jovana Đurića. Tokom godina naziv ovog društva se menjao. Neki od tih naziva su i Srpsko apotekarsko društvo (1980. godine), Narodnooslobodilački front apotekara (1944. godine), Udruženje farmaceuta NR Srbije (1948. godine), zatim Farmaceutsko društvo NR Srbije (1951. godine), da bi poslednja promena naziva, zbog zakonskih izmena, bila izvršena 2011. godine – Savez farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS). 26. oktobra 2019. godine održana je svečana akademija ovim povodom, sa početkom u 14 časova, u Zadužbini Ilije M. Kolarca, kako i dolikuje ovako starom udruženju. Za otvaranje i početak bio je zadužen gudački orkestar „Muzikon“, koji je izveo dela V. A. Mozarta – Divertimento D-dur, prvi stav i E. Griga – Holberg suite, prvi stav. Na prvom predavanju o istorijatu Saveza, ali i Srbije, govorila je prof. dr Vesna Matović, predsednik Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. Od nje smo saznali da je prvu apoteku u Srbiji osnovao Matej Ivanović 30. aprila 1830. godine. Na osnovu podataka iz Ministarstva vojnog i Ministarstva unutrašnjih poslova, koja su 1876. napravili popis, saznajemo da je u tadašnjoj Srbiji bilo 20 apoteka, 23 magistra farmacije, 6 asistenata

Saveza farmaceutskih udruženja Srbije farmacije (apotekarskih pomoćnika, kako su ih u to vreme zvali), 14 praktikanata, kao i 2 laboranta. Prva javna ambulanta otvorena je 1878. godine u sklopu bolnice u Beogradu. Prvi zakoni koji su doneti bili su Zakon o čuvanju zdravlja u narodu (30. decembar 1879. godine) i Zakon o narodnom sanitetskom fondu. Tada je u celoj Srbiji bilo ukupno 74 apotekara. Kao posebnu zanimljivost u aktivnostima Srpskog apotekarskog društva, profesorka je izdvojila molbu koje je Društvo uputilo 1908. godine – molbu da se zabrani ženskom polu da budu apotekarske pripravnice. Otpor pojavi žena u farmaciji postojao je i u Evropi toga doba. Kao argument takvom stavu navodilo se da su studije farmacije jako teške i duge i da žene zbog toga neće biti sposobne da ih završe jer su fizički slabije. Ipak, prva žena farmaceut u Srbiji bila je Desanka Ruvidić iz Niša koja je studije završila u Beču 1913. godine, a kasnije postala i

prva žena vlasnik apoteke. Za sam kraj svog predavanja profesorka Matović ostavila je veliko iznenađenje za sve nas. Naime, predstavljena je monografija povodom 140 godina Saveza. Autori monografije su prof. dr Darko Ivanović, prof. dr Mirjana Medenica, prof. dr Vesna Matović i spec. dipl. farm. Dubravka Urošev. Nakon njenog predavanja, reč je preuzeo je Michal Byliniak, predsednik Pharmaceutical Group of the European Union (PGEU). On je govorio o farmaceutskim usugama u Evropi – stremljenja i vizije. Ema Paulino, profesionalni sekretar Međunarodne farmaceutske federacije (FIP) imala je predavanje na temu: „Do boljeg zdravlja unapređenjem farmaceutske prakse, nauke i edukacije – svi imamo bolju ulogu”. Milan Ćirić

17


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Susret sa farmaceutskom praksom (u praksi) Jedna od prvih lekcija koje naučiš na pripravničkom stažu u apoteci jeste da nikad ne možeš da pretpostaviš ko će da uđe u apoteku i šta će da zatraži.

P

a tako to može biti bakica koja bi da kupi list, odnosno tablu (blister), nekog analgetika jer kod kuće nije mogla da skupi pare za više. A njena komšinica će tražiti da joj daš neku kutiju leka „do penzije”. S druge strane, doći će i neki npr. sportista koji će da izdeklamuje gomilu (verovatno nepotrebnih) dijetetskih suplemenata, u čije ćeš „dejstvo” ponekad posumnjati, i napraviti račun od desetak hiljada. Možda će ti se neka žena srednjih godina požaliti na svoju prostatu. Neko će tražiti „od ptice mleko” jer je pročitao na internetu da ono „leči ama baš sve” ili tinkturu neke zelene pegave ljubičice koja igrom slučaja raste isključivo po mesečini na severnim padinama Himalaja svakih 77 godina, ali samo kada je prestupna godina. Ipak, najteže će ti biti kada budeš imao pacijenta „koji zna šta mu treba”, posebno ako je to nešto antibiotik. Znaju neki pacijenti da naprave račun od nekoliko hilja-

18

da dinara, pa da se onda sete „da im treba nešto za grlo” ili da hoće antibiotik da pošalju rođacima u inostranstvo (jer „oni tamo“ kao nemaju lekare). I ako ne želiš da na račun dodaš baš taj antibiotik koji je stotinak dinara, pacijent će početi da te ucenjuje da će otići u drugu apoteku i tamo kupiti sve. Jer ti po njemu ne radiš dobro svoj posao. Nećeš se odmah predati. Saznaćeš simptome i zatim ćeš tog pacijenta ili uputiti lekaru ili mu ponuditi neku simptomatsku terapiju. Ako taj pacijent ode kod lekara, postoji mogućnost da će se vratiti u apoteku sa receptom za drugi antibiotik i sa nalogom za ampuliranu terapiju jer mu npr. preti upala pluća. A možda će se samo okrenuti i otići u drugu apoteku. A možda ti pacijent zatraži nastavak terapije za eradikaciju H. pylori, a da to nije po preporuci lekara već komšinice koja je isto imala „iste” probleme sa želucem. I možda bi bilo dobro da tada

pacijentu ipak daš antibiotike iako nema izveštaj/recepte lekara jer 5 dana terapije mu verovatno neće pomoći, a 10 možda hoće, ukoliko zaista ima infekciju H. pylori. A možda i saznaš da taj pacijent koristi istovremeno dva leka sa različitim imenima, a istom aktivnom supstancom, npr. diklofenakom. Jedan od njih (75 mg) pije za glavobolju ujutru i uveče, a drugi (100 mg) za bolove u leđima isto ujutru i uveče, s time da ovaj za glavobolju „pojača” kada oseti i bol u želucu, što je jako često. Prvi radni dan u apoteci posle položenog državnog ispita može biti nekako ovako: ispred koleginice će biti red od nekih pet pacijenata. Pozivaš da neko od njih dođe kod tebe, ali niko ne želi. Svi ti pacijenti bi se i za najbanalnije pitanje ili redovnu mesečnu terapiju radije obratili koleginici koja ima trideset godina radnog staža više. Nema veze što će čekati. Znaju da će dobiti ono što traže. Svi će oni baš kod tog farmaceuta


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

kod koga dolaze godinama i kome bezuslovno veruju. Ali nekoliko meseci kasnije pojedini pacijenti počinju na ulici da te pitaju koju smenu radiš narednog dana da bi po svoju terapiju došli baš kod tebe! A to verovatno i jeste najlepši deo našeg posla, onda kada ti se pacijent zahvali jer mu je baš tvoj savet ili preporučen lek pomogao, jer zbog tebe on nije morao da ide kod lekara (ili je pak pravovremeno otišao). Ili ako pacijentu ponudiš jeftiniju, a podjednako efikasnu alternativu. Ili ako za pacijenta obezbediš neku kutiju leka koji je deficitaran (što nije tako retko u Srbiji) ili neki proizvod koji nije čest/uobičajen u asortimanu većine apoteka. Upoznaćeš zaista mnogo ljudi. Najveći broj njih koristi antihipertenzive i/ili antidijabetike. Neki od njih će možda biti zavisnici od benzodiazepina, kapi za nos ili analgetika. A biće verovatno i onih koji ti se čine sasvim normalnim sve dok ti ne zatraže komplet (špric i iglu). Neki od njih neće znati da se potpišu na recept (dok je još postojala papirna varijanta recepta) i možda ćeš se triput pitati da li su zaista shvatili doziranje koje si im saopštio i zapisao na kutijama, jer će te samo nemo gledati. Biće i onih koji će doći samo da se ispričaju, ali i onih koje ćeš viđati gotovo svakog dana. Neki će tražiti razlog za svađu, zašto moraju toliko da plate ili da čekaju... Biće i onih koji će plakati u apoteci i koji će želeti da podele svoju sudbinu sa tobom. Saslušaj ih jer ponekad drugoga nemaju. Biće ti teško u početku. Posle ćeš se (verovatno) navići. Kao što ćeš se navići da nekih pacijenata više neće biti. Umrli su. Ali biće i onih koji će ti svakog dana mamiti osmeh na lice zbog pogrešnog naziva za lek ili šale na svoj račun/bolest/terapiju. A primetićeš i kako je petak dan

kada se obično kupuju prezervativi a dani nakon praznika vreme kada se traže testovi za trudnoću i pilule „za dan posle”. Tvoji najveći izazovi će verovatno biti rukopis nekog starijeg lekara (dok ne naučiš „asortiman koji piše”) i kako da pronađeš način rada koji će ujedno da maksimalno ubrza rad sa pacijentom, da maksimalno smanji mogućnost za potencijalne greške i da ujedno posvetiš pacijentu dovoljno pažnje, odnosno da ne zaboraviš na farmaceutsku zdravstvenu zaštitu. I u srži svih problema možda jeste nedostatak vremena, posebno kada si sam u smeni i kada si istovremeno farmaceutski tehničar koji rasprema robu i defektira, farmaceut za recepturom, farmaceut koji se na telefon javlja kolegama, lekarima, pacijentima, saradnicima veleprodaja ili proizvođača, upravnik apoteke koji se brine o pozamašnjoj papirologiji i, ono bitnije, da apoteka ne oskudeva ni u jednom trenutku u neophodnim proizvodima. Ako pacijent jednom ne nađe svoj lek kod tebe u apoteci, možda neće doći ponovo! Stvar se mnogo komplikuje kada apoteka nije u Beogradu ili nekom većem mestu u blizini velikih saobraćajnica i zato nemaš svakog dana isporuku robe od svih dobavljača. Da ne spominjem centralnu javnu nabavku kod državnih apoteka… I kada ne budeš imao pacijente, imaćeš posla! Sate i sate ćeš provoditi gledajući u svaku kutiju u apoteci, loveći “kratke rokove”. I verovatno u praksi nećeš raditi magistralu, jer većina apoteka danas nažalost ne nudi tu uslugu koju mogu samo farmaceuti. Ali... Ako to ipak budeš radio... Sate i sate ćeš provoditi u razblaživanju gotovih kremova i masti, u merenju sumpora za „šugarac” ili izradi nekog magistralnog leka za bebu/dete jer primena gotovih lekova nije moguća/adekvatna.

Najveće razočarаnje će ti možda biti kada se budeš setio šta si sve naučio za pet godina studija da bi na kraju samo rekao: „ujutru jedna tableta pola sata pre jela”, „na osam sati po dve” ili „dva puta po jedna uz obrok”. U praksi i farmaceuti i tehničari često rade gotovo isti posao. A mnogi pacijenti će odbiti razgovor sa farmaceutom sa željom da samo pokupe lekove i odu kući jer su ceo dan izgubili čekajući kod lekara. Isto tako bolno biće ponekad kada budeš primetio neku interakciju ili pogrešno doziranje. Kontaktiraćeš lekara, a on će ti možda samo reći da zaboraviš šta si mu saopštio. Na nama je da istrajemo i pokažemo da svojim znanjem možemo optimizovati terapiju pacijenta, maksimizirati rezultat i smanjiti troškove lečenja. Mag. farm. Nikola Bošković Nikola je od druge godine studija bio stipendista Zdravstvene ustanove Apoteke Požarevac. Pripravnički staž je završio u apoteci „Vasa Pelagić“ u Požarevcu. Trenutno radi u apoteci „Žagubica 2“ u okviru iste ustanove.

19


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

STEM ĆELIJE

One su specifična vrsta ćelija koja poseduje sposobnost da se razvije u bilo koju drugu vrstu ćelija, od mišićne pa sve do nervne ćelije, u zavisnosti od potrebe organizma.

G

otovo sve ćelije u organizmu imaju specifičnu ulogu; onu koja je karakteristična samo za tu vrstu. Stem ćelije se, međutim, razlikuju od ostalih ćelija u ljudskom telu. U posebnim slučajevima, ovaj tip ćelija može učestvovati u regenerisanju oštećenog tkiva. Ove, ali i mnoge druge karakteristike stem ćelija daju nadu naučnicima širom sveta da će jednog dana pronaći adekvatne terapije bazirane na upravo ovim ćelijama i time doprineti lečenju teških bolesti poput paralize ili čak Alchajmera. U početnoj fazi trudnoće, nakon što

će se kasnije ugraditi u matericu. Naučnici najčešće uzimaju stem ćelije iz ekstra embriona koji su rezultat in vitro oplođenja (IVF). Na klinikama za veštačku oplodnju, lekari fertilizuju nekoliko jajnih ćelija kako bi bili sigurni da će najmanje jedna od tih ćelija preživeti. Kasnije, oplođene jajne ćelije se implantiraju kako bi započela trudnoća. Dakle, kada spermatozoid oplodi jednu jajnu ćeliju – nastaje zigot. Zigot počinje da se deli, obrazujući 2, 4, 8, 16 ćelija. To je embrion. Kada se embrion implantira u uterus, nastaje masa od 150 do 200 ćelija koja se naziva blastocist. On se sastoji od 2 dela: spoljašnje mase koja obrazuje placentu i unutrašnje

Stem ćelije se mogu podeliti u dve kategorije: embrionalne i adultne spermatozoid oplodi jajnu ćeliju, embrion se formira. U periodu od 3 do 5 dana nakon oplođenja, embrion dostiže stadijum blastocista. Sam blastocist sadrži stem ćelije koje

20

mase koja formira ljudsko telo. Unutrašnja masa je mesto gde se zapravo pronalaze stem ćelije. Naučnici ih nazivaju totipotentnim ćelijama. Razlog iza ovog naziva je upravo taj

što one imaju totalni potencijal da daju bilo koju ćeliju u organizmu. Uz odgovarajući stimulus, ćelija može postati krvna ili pak ćelija kože, sve u zavisnosti od potrebe organizma. Čovekovo telo sadrži stem ćelije tokom celog života. Somatske stem, tkivno-specifične ili adultne stem ćelije postoje u telu od momenta nastanka i razvoja embriona. Ove ćelije se nalaze u nedefinisanoj fazi razvoja, ali su ipak specijalizovanije od embrionalnih. Kako se u telu određene ćelije konstantno obnavljaju, to znači da su adultne ćelije konstantno dele i potpomažu regeneraciju. Dakle, one učestvuju u obnovi organa, ali i zarastanju rana. Neke od pronađenih stem ćelija su ćelije mozga, koštane srži, krvi, kože i jetre. Stem ćelije se mogu podeliti prema sposobnosti diferencijacije u druge ćelije, tako da pored embrionalnih ćelija koje imaju najveći potencijal za davanje drugih vrsta, postoje i totipotentne (mogu dati sve ćelijske tipove), pluripotentne (mogu dati skoro sve ćelijske tipove), multipo-


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

tentne (mogu dati bliske porodice ćelija), oligopotentne (mogu dati nekoliko različitih ćelijskih tipova) i unipotentne (mogu dati jedan ćelijski tip). Pored klasičnih stem ćelija postoje i mezenhimalne i indukovane pluripotentne ćelije. Prvi tip se može pronaći u vezivnom tkivu i stromi koja obavija telo organa. One se u terapiji koriste za kreiranje ćelija različitih vrsta tkiva – masnog, arterijskog i koštanog. Indukovane pluripotentne ćelije nastaju u laboratorijskim uslovima iz kožnih ili drugih tkivno-specifičnih ćelija. One se ponašaju kao embrionalne ćelije, tako da imaju veliku primenu u terapiji. Naučnici najpre uzgajaju stem ćelije, izolojući uzorke iz adultnog ili embrionalnog tkiva. Potom se ćelije dalje razvijaju u kontrolisanim kulturama gde će se deliti i reprodukovati bez dalje specijalizacije. Takve ćelije se uz stimulaciju diferenciraju i koriste u određenim terapijama. Stem ćelije nemaju samo jednu primenu, ali njihov značaj je neosporiv. Upravo ovaj potencijal bi mogao biti presudan u spasavanju života i tretiranju rana kod ljudi. Do sada, ukoliko bi čoveku bio potreban nov bubreg, na primer, morao bi da čeka potencijalnog donora i podlegne transplantaciji. Veoma često, javlja se nestašica donorskih organa, ali uz adekvatnu primenu stem ćelija, naučnici bi mogli da konstruišu potrebno tkivo ili čak organ. Tokom 2013. godine, naučnici Massachusetts General Hospital-a uspeli su da iskoriste stem ćelije u kardiovaskularnoj terapiji tako što su uz pomoć ljudskih stem ćelija uspeli da kreiraju krvne ćelije za laboratorijskog miša. Nekoliko nedelja nakon implantacije formirana je mreža krvnih sudova identičnog kvaliteta kao originalna. Pored tretiranja kardiovaskularnih oboljenja, primena ovih ćelija moguća je i u tretiranju različitih neuroloških stanja, krvnih oboljenja ili ćelijske deficijencije. Lekari veruju da će jednog dana moći da

leče bolesti mozga, Parkinsonovu ili pak Alchajmerovu bolest, dijabetes, leukemiju, anemiju i mnoge druge. Danas je moguće donirati i uzgajati stem ćelije kako bi pomogli našim bližnjima ili pak za njihovu moguću

odobrena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Neki od ponuđenih razloga su to da terapija može biti ilegalna i potencijalno opasna. Ovi, ali i mnogi drugi razlozi nisu sprečili otvaranje mnogobro-

Uz odgovarajuće stimuluse, stem ćelije mogu preuzeti ulogu bilo kog tipa ćelija, pa čak i regenerisati oštećeno tkivo. upotrebu u budućnosti. Najčešći izvori ovih ćelija su koštana srž (uzete iz kuka ili pelvisa), perfirene stem ćelije (osoba prima nekoliko injekcija koje teraju koštanu srž na proizvodnju ćelija koje se izoluju vađenjem krvi) i pupčana vrpca (uzete su odmah nakon porođaja bez nanete štete bebi). Stem ćelije mogu biti veoma korisne ne samo u terapji, već i u istraživanju. Naučnici su otkrili da zamenom specifičnog gena mogu pokrenuti diferencijaciju. Znajući ovo, moguće je otkriti koji geni i mutacije prouzrokuju tačno određene posledice. Naoružani znanjem, naučnici bi mogli da otkriju uzroke visokog dijapazona bolesti i potencijalno razviti efikasne lekove za preventivu i lečenje. U visoko razvijenim zemljama terapija stem ćelijama ponuđena je kao opcija, premda nije u potpunosti

jnih klinika širom sveta koje se bave upravo terapijama stem ćelijama, čak i pored nedovoljno uspešnih i sigurnih kliničkih testiranja. Stem ćelije su svojom sposobnošću diferenciranja u bilo koju vrstu ćelija privukle pažnju mnogih naučnih, kliničkih i javnih krugova i stvorile nadu za postojanje adekvatnog lečenja različitih bolesti koje su do sada svrstavane u kategoriju neizlečivih. Iako ogromnog potencijala, stem ćelije u terapiji su i dalje nedovoljno istražene i sa sobom nose dosta nepredviđenih rizika. Kako bi prevazišli ove probleme i osigurali globalno zdravlje ljudi, potrebno je pristupiti razviću sigurnih terapija sa mnogo više pažnje i kritičkog razmišljanja i nastaviti dalje istraživanje u oblasti stem ćelija. Jelena Branković

21


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

,,Nijedan dan bez linije” Intervju

,,

Prof. dr Ljiljana Tasić

Prof. dr Ljiljana Tasić je diplomirala na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1976. godine. Veoma zanimljivu i bogatu karijeru je započela u IR centru farmaceutske industrije Galenika. Magistrirala je 1984, iz oblasti farmaceutske tehnologije, a doktorirala 1997. na Medicinskom univerzitetu Albert Szent-Đorđ (ASGMU) u Segedinu, Mađarska. Master školu Klinička istraživanja završila je 2004. u Beču. Akademsku karijeru započela je 1989. godine od asistenta do redovnog profesora (2008). Danas je redovni profesor na Katedri za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo, koju je osnovala.. Prof. Tasić je osnovala i razvila Centar za razvoj farmaceutske i biohemijske prakse pri fakultetu, kojim je rukovodila 2012-2019. Zvanje gostujućeg profesora na Univerzitetu Kvinslend – Farmaceutski fakultet u Australiji dobila je 2014. godine. Recenzent je u nekoliko prestižnih časopisa i konsultant farmaceutskih i zdravstvenih organizacija. Koordinirala je u nekoliko EU projekata. Na obostrano zadovoljstvo vodili smo jedan divan razgovor sa našom dragom profesorkom, a vama, poštovani čitaoci, prenosimo deo, za koji smatramo da je vredan čitanja. 1. Nakon završetka studija, karijeru započinjete u IR centru u Galenici, gde stičete zvanje istaživač-saradnik. Kakva ste iskustva tamo stekli? Nakon završetka studija imala sam sreću, a moram da kažem i podršku pokojnog profesora Tufegdžića sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju koji me je preporučio kao pripravnika u Institutu Galenika. Tamo sam dvanaest i po godina radila na razvoju novih tehnologija, razvoju doziranih oblika, transferu tehnologija i to je jedno vrlo lepo iskustvo. Imala sam dosta kontakata sa inostranim kompanijama sa kojima je Galenika sarađivala. Tamo sam upoznala i poslove razvoja, što je meni veoma zanimljivo, kako se uopšte nešto razvija. Za mene su to dragocena iskustva, koja su, čini mi se, dala osnov za moj dalji profesionali razvoj.

ja, na investicionim elaboratima. Dosta sam radila na istraživanju lekovitog bilja, tačnije na razvoju viših stepena prerade lekovitog bilja, pri tadašnjoj Privrednoj komori Jugoslavije (sada je to PK Srbije). Tada sam sarađivala sa Institutom za lekovito bilje, sa kojim i dan-danas sarađujem. Tada polako shvatate koliko ste vi deo sistema, jer čini mi se da farmaceut kada se obrazuje vidi lek i pacijenta, ali ne vidi sistem, i to je neka manjkavost našeg obrazovnog sistema. Ja sam toga bila svesna kroz svoju praksu, zato sam po dolasku na fakultet pokušavla da razvijem neke nove stvari sa svojim kolegama. Tako da je moja karijera išla vrlo neobično, jer mnogi profesori su po završetku svojih studija odmah ostali da rade na fakultetu, međutim, moja priča je malo drugačija.

2. Da li ste se bavili još nekim poslom? 3.KadasteikakoodlučilidasevratitenafakultetidakarRadila sam na razvoju novih industrijskih postrojen- ijeru preusmerite u pravcu obrazovanja – akademije?

22


Magistrirala sam ‘84. na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, i tada sam želela da se razvijam dalje, ne samo u istaživačkom smislu, da istražujem nove tehnologiju, već i da se bavim poslovima razvoja, na primer na transferu tehnologija, što sam uspela u Galenici, a onda sam nakon dugo godina rada tamo osetila da sam tu savladala i naučila sve što mogu i da treba da idem dalje. U to vreme se ukazalo mesto na Katedri za tehnologiju, što je vrlo zanimljivo, otišle su dve osobe, i to je bila prilika da prime neke iskusnije i neke mlađe ljude. Tako da sam ja došla na katedru i počela raditi kao asistent. Tada se razvijao predmet industrijska farmacija, gde sam ja pružila veoma mnogo svog znanja i iskustva. Eto, tako sam došla na fakultet i počela da radim u prosveti, rekla bih da sam imala malo i sreće.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

primeni leka. Tada sam rekla da će se lekovi razvijati, industrija će stalno raditi na tome, ali u budućnosti ćemo imatu problem sa bezbednom primenom leka, kao što se sada i pokazalo. Tako da smo lagano razvijali nove predmete u okviru novih naučnih disciplina – socijalna farmacija i istraživanja farmaceutske prakse. Moram da priznam da su me kolege iz prakse puno podržavale. Znate kako, ljudi teško prihvataju promene, ali okolnosti su bile takve da su svi shvatili da moramo da idemo dalje i da napredujemo. Katedra za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo je formirana 2007. godine, naziv je dao tadašnji dekan prof. dr Darko Ivanović. Ja sam, moram priznati bila za drugačiju formulaciju, jer sam kao i danas za to da socijalna i klinička farmaciju budu jedna katedra. No, bitno je da je to krenulo, da smo dobili mogućnost za razvoj, uveli smo dosta novih predmeta. Još jed4. Doktorirali ste na Univerzitetu u Segedinu, u no postignuće bih spomenula, a to je Centar za razvoj farmaceutske prakse, koji je formiran 2009. godine, uz Mađarskoj. Kako biste opisali to iskustvo? Izvanredno! Katedra za tehnologiju je imala odličnu veliku podršku prof. dr Nade Kovačević, koja je tada saradnju sa mnogim centrima, i u Mađarskoj i u obavljala funkciju dekana. Centar se od tada dosta Ljubljani, kao što i danas ima. Ja lično održavam i razvijao i sada se bavi projektima unapređenje prakse proširujem saradnju i u ovim novim područjima koje i karijerom studenata. sam razvila tokom polednje dve dekade. Oni su imali 6. Osnovali ste i rukovodili Centrom za razvoj fartada kvalitetniju opremu za istraživanje tehnologija. maceutske i biohemijkse prakse. Kako funkcioniše Ja sam deo istraživanja radila ovde, a deo tamo, sticaCentar danas? jem okolnosti doktorat sam završila baš tamo. Ono što Centar ima tri korpusa. Jedan je razvoj karijere, on je jako dobro za proces obrazovanja, oni su te godine priprema studenta za farmaciju kao profesiju. Studenradili promene u procesu pridruživanja EU i sistem ti imaju prilike da spoznaju koji su njihovi afiniteti i doktorata su modernizovali, a ja sam bila drugi strani šta bi sve mogli da rade nakon završetka studija. Tu doktorand koji je doktorirao po savremenijem načinu sarađujemo sa kompanijama i sa Centrom za razvoj i protokolu dostizanja PhD diplome; kod nas se sličan karijere Univerziteta u Beogradu, organizujemo raPhD model uspostavlja tek od 2016. Iskustva su odlič- zličite radionice i edukacije. Drugi korpus je vezan za na, jer pratite novosti, družite se sa kolegama i rađaju Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović vam se neke nove ideje. Rad sa drugima i boljima od Batut“, to je da tako kažem, naša kopča sa zdravstvas je ključan da se razvijate. venim sistemom, gde radimo analize kvaliteta farmaceutskih usluga, perfromansi zaposlenih i organizuje5. Na šta ste najponosniji kada je u pitanju Vaš rad i mo stručni nadzor farmaceustke delatnosti Strbije. I angažovanje na fakultetu? treći deo su razvojni projekti usluga što radimo sa kolegama iz apotekarsko-kliničke prakse; jedNajponosnija sam na formiranje Katedre za socijal- nom godišnje napravimo plan rada. Dogovnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo. Ja sam aramo se koje bismo nove usluge razvijali ili rano shvatila da se na našem fakultetu nedovoljno koje bismo istraživanje sproveli. Taj Centar smo uključili u mrežu Pharmaceutical Care pažnje posvećuje pacijentu, da smo više okrenuti leku. Network Europe (PCNE) 2009.godine, gde smo družeći se sa kolegama iz sveta naučili Razgovarala sam puno sa kolegama sa takozvanih kako oni razvijaju praksu i to smo kasnije primenjivanosećih katedri, imala sam podršku prof. Mirjane li kod nas. Sećam se kada smo otišli da se učlanimo, Stupar i onda smo razvili prvo predmet Organizaci- trebalo je da se predstavimo ko smo, mi smo to uraja farmaceutskih delatnosti, koji zaokružuje znanje dili predstavljajući projekat „Promocija zdravlja i prejednog farmaceuta. Nakon toga sam ukazivala nared- vencija bolesti žena Srbije kroz farmaceutsku praksu“, nim dekanima i raznim komisijama da studije treba koji smo radili 2006. i 2008. godine, i to je bila naša da se reformišu, da je potrebno okrenuti se malo više ulaznica u PCNE.

23


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

7. Bili ste koordinator projekta „Unapređenje nastavničkih i mentorskih kompetencija za obrazovanje zdravstvnih profesionalaca“ koji je finansirala Evropska komisija kroz program Erazmus+, a čiji je nosilac Univerzitet u Beogradu. Koji su ciljevi projekta? Projekat je namenjen svim budućim zdravstvenim radnicima: farmaceutima, lekarima, stomatolozima i strukovnim medicinskim sestrama. Ciljevi su vrlo jasno dati u tri pravca. Prvi je da se unapredi već postojeća studenstska/klinička stručna praksa, što daje osnov za kvalitetniji rad. Drugi cilj je da se razviju obrazovni sadržaji za interprofesionalno obrazovanje, to znači da se povežu različiti profili zdravstvenih radnika, te da još tokom studija zajedno uče, što je osnov za buduću kolaborativnu praksu. Treći cilj, izuzetno značajan, jeste da kolege koje vode praksu (mentori prakse koji rade u zdravstvenim ustanovama i na fakultetu) unaprede svoje veštine prenošenja znanja studentima. U projekat je uključeno četiri univerziteta iz Srbije, i to Univerzitet u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, kao i evropski partneri Trinity College u Dablinu (Irska), Fakultet zdravstvenih nauka sa Univerziteta u Pečuju (Mađarska), Medicinski univerzitet u Sofiji (Bugarska) i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Lisabonu (Portugal). Moram da priznam da sam veoma ponosna, jer sva sredstva koja su odobrena, namenski su korišćena, svi ciljevi su realizovani, svi su bili posvećeni da unaprede kvalitet nastave praksi. Napravili smo kurs interprofesionalnog obrazovanja, koji je trajao čitavu godinu i gde su sedeli i učili zajedno stručnjaci iz svih oblasti zdravstva. Diskutovali su na primeru kliničkog slučaja, farmaceut bi na primer predložio neki lek koji je bezbedniji, lekar bi to slušao, i tako će se naučiti da rade timski. Ako kao studenti nauče da rade zajedno, radiće zajedno i u praksi na dobrobit kvaliteta zdravstvenih usluga i zdravlja građana. Preporučujem čitaocima da pogledaju veb-sajt www.refeehs.com. 8. Da se malo vratimo na period Vašeg studiranja. Koliko se ono razlikovalo od današnjeg? Način obrazovanja u vreme kada sam ja studirala je bio takav da je bilo dosta vežbi i fokus je bio na leku (hemija lekova, oblikovanje i kontrola lekova). Nije samo bitna metodika nastave, već i kurikulum. Praktično, nastavni sadržaj mora da odslikava znanje nauke tog vremena i primenu tog znanja. Nastava je išla uglavnom ex cathedra, interaktivne nastave je bilo manje, sada je sigurno više. Mislim da se ranije učilo temeljnije i da se duboko zalazilo u materiju. Takođe, mi smo imali više usmenih ispita. Smatram da je greška danas što ima toliko pismenih ispita. Današnje

24

generacije imaju veliki problem, jer im je vokabular skučen, oni su se odvikli od usmenog izražavanja tokom školovanja, što nikako nije dobro. Profesor najbolje može da proceni da li je student razumeo materiju upravo kroz razgovor, a i naši studenti bi trebalo da se na taj način pripremaju za stručan razgovor sa kolegama i pacijentima. 9. Uskoro odlazite u penziju. Iza sebe ostavljate izuzetno bogatu karijeru. Čime planirate da se bavite u daljem periodu? Dosta sam radila sa FIP-om (The International Pharmaceutical Federation) i nastaviću sada da sarađujem sa njima. Izuzetno se bavim obrazovanjem farmaceuta za 21. vek, to su sada veliki izazovi, i nastaviću to da radim sa FIP-om. Već sam kreirala neki ideje, uključiću i dosta ljudi koje poznajem. Veoma me interesuje zdravlje starih u Srbiji, zapravo fenomen starenja uopšte. Radeći četiri godine na jednom evropskom projektu vezanom za Agisam, ušla sam potpuno u fenomen starenja. U taj istraživački deo sam uključila naše doktorande, pa ću jedno vreme biti istraživački aktivna upravo kroz doktorande. Biću i društveno aktivna, član sam Upravnog odbora Crvenog krsta Beograda već 6-7 godina. Takođe, raduje me što ću imati više vremena da se posvetim svojoj porodici i mojim dragim unukama, sa kojima volim dosta da se igram i da učim od njih, kao i one od mene. Sigurno ću dosta boraviti u prirodi, priroda je osnov svega, mesto za relaksaciju, ja sam se evo upravo vratila sa Divčibara. I da, muzika je nešto što jako volim, ranije sam pevala u horu, i sada planiram da se vratim horskom pevanju, to mi veoma prija.

Kakav biste savet dali našim studentima?

„Nijedan dan bez linije“ – to je rekao veliki slikar Pikaso, i moj moto je upravo to – nijedan dan bez aktivnog rada i kreativnog promišljanja. To je savet i onda ćete imati ne samo ispunjen dan, već i ispunjenog sebe. I još jedna poruka, koja je iz Malog princa: „Ako hoćeš da izgradiš brod, nemoj da okupljaš ljude da ti nabave drvo, pripreme alat ili da obavljaju raznorazne poslove i zadatke, već probudi u njima čežnju za nepreglednim dalekim morima.“

Aleksandra Ilić


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Valentina Marinković

Prof. dr

intervju

Valentina Marinković je Farmaceutski fakultet u Beogradu završila 1987. godine, sa prosečnom ocenom 9,1. Završila je specijalizaciju iz ispitivanja i kontrole lekova, a magistarske i doktorske studije u oblasti farmaceutske hemije. Svoju karijeru je gradila u dva pravca: akademskom pravcu i radom u praksi. Bila je direktor kvaliteta više multinacionalnih farmaceutskih kompanija. Akademsku karijeru je započela na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Nišu kao docent, a kasnije i vanredni profesor, da bi 2011. godine prešla na Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Danas se nalazi na poziciji šefa Katedre za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo. Takođe, prof. Marinković je rukovodioc specijalističkih akademskih studija na programu Farmaceutski menadžment i marketing. Gostujući istraživač je na RWTH Univerziteta u Ahenu, u Nemačkoj, i predsednik je Jedinstvenog udruženja Srbije za kvalitet (JUSK).

25


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

1. Koje su Vaše glavne asocijacije na studentske dane? S obzirom na to da sam došla u Beograd iz manjeg grada, odmah sam se osetila nezavisno, slobodno, ali i odgovorno. Učila sam predmete koje sam volela, upoznala novo društvo iz svih krajeva zemlje. To je bio veliki „skok“ u kvalitetu života u odnosu na gimnaziju.

no ja sam bila odgovorna za konačnu odluku o proizvodu i aktivnostima na tržištu u takvim situacijama. 5. Koliko je tada bio naporan Vaš posao, da li je iziskivao suviše vremena?

To je posao kada nemate nijedan trenutak kada možete 2. S obzirom na to da danas radite i kao profesor biti isključeni. Nikada se ne zna da li će se na tržištu pona Farmaceutskom fakultetu, kako biste opisali da- javiti falsifikat, povreda u laboratoriji, pacijent koji je našnje studiranje, u odnosu na period kada ste i Vi imao neželjeni događaj od leka koji ste vi pustili u prozavršili isti? met. Najteže su mi bile situacije kada sam na godišnjem Način studiraja na našem fakultetu se nije mnogo odmoru, na nekoj lepoj destinaciji, a dobijem poruku promenio. I tada i sada se provodi jako puno vremena o nekom incidentu, kada treba brzo da se reaguje. Tana fakultetu, jer studije podrazumevaju puno prak- kođe, stalno ste u raznim „optimizacijama“ i planovitičnog rada u laboratorijama. Smatram da danas stu- ma kako najbolje odgovoriti na zahteve tržišta, zahteve denti imaju mnogo više izbora i što se tiče izbornih regulatornih organa, ali i korporativnih zahteva. predmeta, mobilnosti i prakse na drugim univerziteti- 6. Svaki posao podrazumeva određene prednosti ma, prakse u kompanijama... Takođe, danas na fakultetu postoji puno sekcija, studentskih Direktor kvaliteta u multinacionalnim kompanijama organizacija, sa mnoštvom različitih, multi- je veoma odgovoran posao. I najmanja greška zaposdisciplinarnih aktivnosti. Moram da priznam lenih u proizvodnji, skladištu, laboratoriji može da da mi je žao što toga nije bilo u vreme mog dovede do ozbiljnih posledica na život i zdravlje ljudi, studiranja. ali i do toga da zbog te greške izgubite reputaciju i

klijente na tržištu.

3. Možete li nam kratko ispričati anegdotu iz tog perioda koja Vam se naročito duboko urezala u sećanje? Baš zato što nije bilo organizovanih vannastavnih aktivnosti, mi smo se sami organizovali, stvarajući neformalna udruženja. Ja sam bila organizator „igranja preferansa“ u pauzama vežbi i predavanja. To je igra sa kartama gde je logičko razmišljanje mnogo više potrebno nego sreća. Preferans se smatrao „muškom“ igrom, a na fakultetu je bilo jako malo kolega. Međutim, koleginice i ja smo bile toliko dobre da se za naše umeće u preferansu pročulo i na drugim fakultetima, pa su protivnici stizali sa raznih strana. Nije to dugo trajalo, ali ću uvek pamtiti taj osećaj uzbuđenja kako uklopiti raspored, a i zabrinutost da neće neko da nas sankcioniše.

i nedostatke. Kako biste Vi okarakterisali Vaše na brojnim funkcijama na kojima ste bili, odnosno na kojima ste sada? Iako je posao direktora kvaliteta i kvalifikovanog farmaceuta jako zahtevan i odgovoran, to je posao gde možete mnogo da učite i da sagledavate situaciju iz različitih uglova. Tada sam puno radila sa ekonomistima, pravnicima, inženjerima, lekarima i taj aspekt mi je najviše značio u karijeri. Posle izvesnog vremena provedenog u farmaceutskom kompanijama, posao postaje rutina. Portfolio se ne menja značajno, sistem kvaliteta postaje rigidan, morate da režete troškove na sve moguće načine. Posao profesora na fakultetu je sjajan, naročito kada iza sebe imate veliko iskustvo u kompanijama i praksi generalno. Kao profesor imam 4. Znajući da ste bili i direktor brojnih farmaceuts- mnogo više mogućnosti da istražujem nove modele kohemijskih industrija/kompanija, zamoliću Vas da poslovanja i da budem deo multidisciplinarnih, evropskih projekata. Nedostatak je što je sadašnji sistem nam opišite posao kojim ste se tada bavili? Kvalitet košta, a kompanije uvek imaju ograničene obrazovanja veoma inertan i rigidan i da je jako teško budžete, pa je veliki izazov bio predvideti optimalan implementirati neku promenu koja bi zaista bila adekbudžet i uvek se uklapati u cifru koja je budžetirana. vatna današnjem tržištu rada. Moj posao je bio da organizujem implementaciju svih relevantnih standarda kvaliteta u jedinstveni sistem 7. Da li ste zadovoljni ulogom u kojoj se danas nalkvaliteta, koji će biti sertifikovan od strane regula- azite i da li je to ono o čemu ste maštali još u stutornih organa i sertifikacionih tela. Takođe, sve istrage dentskim danima? odstupanja od kvaliteta proizvoda na svim tržištima gde je lek pušten u promet su išle „preko mene“, odnos- Ja sam maštala da postanem poznata naučnica i da

26


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

pronađem novi molekul koji će da se zove „valenti- disciplinarnost, pa nam ne pada teško da svoja znanja nin“. Svoju karijeru sam počela u istraživačkoj labora- obogaćujemo, ne samo medicinskim i inženjerskim toriji kompanije koja je imala dosta patenata, ali sam pojmovima, već i društveno-humanističkim. Zaista na vreme shvatila da je verovatnoća da se to što smo sam prezadovoljna što sam u svojoj akademskoj karpatentirali nađe na tržištu, gotovo jednaka nuli. ijeri promenila užu naučnu oblast i iz farmacetske Na svoju veliku sreću, odmah sam počela da se bavim hemije, preko farmaceutske tehnologije prešla u sopraktičnijim stvarima, kao što je razvoj novih anal- cijalnu farmaciju. A socijalna farmacija nije postojala itičkih metoda u ispitivanju stabilnosti lekova. To me u vreme kada sam ja studirala! Smatram da socijalje kasnije dovelo do kontrole kvaliteta, pa proizvod- na farmacija mnogo može da doprinese u pripremi nje… Onda i pozicija u menadžment bordu… Inte- kadrova za nova zanimanja u oblasti farmacije. resantno je napomenuti da sam ja prvih osam godina radila paralelno Sadašnja istraživačka sfera mi je interakcija i u apoteci, u dopunskom radom čoveka i kompjutera (novih tehnologija), pa se odnosu. U to vreme, apoteka mi je donosila prilični deo zarade, a i trudim da svoje istraživačke boravke provedem bilo je drugačije od onog što sam na institutima za informatiku i tehnologiju i radila u laboratoriji. Sve u svemu – svoju karijeru ne bih menjala! svoje znanje i iskustvo prenesem studentima koji Naučila sam da interesantne i lepe žele nešto novo i drugačije. Dakle, moja deviza stvari nisu samo u istraživačkim laboratorijama! je – celoživotno obrazovanje (long life learning)

i izaći iz okvira (outside of the box)!

8. Verujem da ste upoznati i sa zdravstvenim sistemom širom sveta. Shodno tome, da li zaključujete da naša država zaostaje za drugim zemljama ili pak predstavljamo konkurenciju u toj sferi delatnosti? U našoj zemlji postoji mnogo nelogičnosti što se tiče izdvajanja za zdravstvo… Npr. u odnosu na BDP (bruto domaći proizvod) Srbija ima veća izvajanja za zdravstvo u regionu, međutim incidence pojedinih bolesti su veće… Takođe, državni i privatni zdravstveni sektor je potpuno neuređen, tako da mi i nemamo tačne rezultate zdravstvenih ishoda, prema pokazateljima kvaliteta. Međutim, zdravstveni sistemi su u krizi u celom svetu. Zbog otkrivanja novih zdravstvenih tehnologija, starenja stanovništva, ekoloških izazova, ni najsavremeniji sistemi zdravstvenog osiguranja nisu održivi. Istražuju se novi modeli zdravstvenog sistema, u kojima će se nove tehnologije sve više primenjivati. Trenutno sam član menadžmeta jednog takvog evropskog projekta European Network for Cost Containment and Improved Quality of Health Care, međutim već nekoliko godina koliko traje projekat, mi se vrtimo u krug. I najrazvijenije zemlje nemaju gotova rešenja!

10. Ko vam je od asistenata i profesora ostao u sećanju kada ste Vi studirali i zašto baš oni? Moram da priznam da nosim lepa sećanja na asistente i profesore iz vremena mog studiranja. Izdvojila bih prof. Binu i prof. Sota Vladimirova sa farmaceutske hemije, a posebno prof. Danicu Agbabu. Zapravo su me oni opredelili da moj izbor nakon završetka studija bude Katedra za farmacutsku hemiju, gde sam i specijalizirala, magistrirala i doktorirala. Prof. Agbaba mi je bila asistent i sećam se prvog kolokvijuma. Ja sam osoba koja ne može da uči napamet, već u svemu moram da nađem logiku. Plašila sam se kako ću da položim kolokvijum kada nisam naučila sve formule fotografski. Međutim, prof. Dana je bila jako zadovoljna mojim pristupom, tako da me je javno pohvalila i ohrabrila u svom pristupu savladavanja hemije lekova. Prof. Dana mi je kasnije bila mentor na magistarskoj i doktorskoj disertaciji i imale smo mnogo zajedničkih i uspešnih publikacija. Dušan Marinković

9. Da li smatrate da ste na fakultetu stekli dovoljno znanja koje Vam je bilo od pomoći za rad u praksi? Farmacija je nauka koja se jako razvija i napreduje. Iako sam deo gradiva zaboravila brzo posle polaganja ispita, smatram da sam ponela dobru osnovu za nadograđivanje. Mislim da je naša velika prednost multi-

27


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Dr sci. med.

Dragana Jocić

1. Kako i kada ste se odlučili za studije farmacije, a kasnije i psihologije? Nakon završene srednje škole trebalo je napraviti izbor između farmacije, medicine i psihologije. S obzirom na to da sam završila srednju farmaceutsku školu i privatno bila okružena farmaceutima i svetom farmacije, izbor je pao na Farmaceutski fakultet u Beogradu. Naravno, uvek je postojala dilema da li sam napravila pravi izbor, tačnije da li je ipak psihologija pravi izbor za mene. I onda sam tokom studija farmacije donela odluku da upišem i psihologiju. Veoma sam srećna zbog toga, i spoj ove dve discipline doprineo je da danas budem zadovoljna i uspešna u poslu kojim se bavim. 2. Koje su Vaše najlepše uspomene iz studentskih dana? Svakako ljudi, druženja i prijateljstva, od kojih su se mnoga održala i danas. Učenje, ispiti, profesori, sjajni ljudi vas prate celog života. 3. Kada ste upisivali fakultet i dok ste bili student, da li ste znali da ćete se baviti upravo ovim poslom? Koji su bili Vaši planovi tada? U to vreme, moji planovi bili su totalno drugačiji. Plan je bio da nakon završenog Farmaceutskog fakulteta pokrenem privatni biznis. U to vreme moji roditelji su imali privatnu firmu koja se bavila proizvodnjom kozmetičkih proizvoda na bazi lekovitog bilja i pčelinjih proizvoda. U međuvremenu sam upisala specijalističke studije iz kozmetologije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i kockice su se sklapale. Međutim, završavajući psihologiju, imala sam potrebu da napravim spoj ove dve profesije. Tako da je moj akademski profil postao vrlo raznolik. 4. Da li smatrate da je edukacija i konstantno napredovanje neophodno u našoj struci? Nakon završetka osnovnih studija, kako je izgledalo Vaše dalje usavršavanje, ali i tok Vaše karijere? Nakon završetka Farmaceutskog fakulteta i psihologije, i izvesnog vremena bavljenja farmacijom radom na poziciji odgovornog farmaceuta u jednoj apoteci, spoj svih mojih interesovanja, ali i uz podršku da svo-

28

je iskustvo i znanje iskoristim za dobrobit studenata i razvoja struke i farmaceutske prakse, pronašla sam na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo. Osnivanje simulirajuće apoteke na fakultetu, kao i uvođenje predmeta koji se fokusiraju na fenomene komunikacije u cilju izvrsne farmaceutske usluge, postalo je osnova mog daljeg profesionalnog razvoja. Uključivanjem u nastavni proces, bavljenje naučnoistraživačkim radom, rad na udžbeniku koji se bavi komunikacijom u farmaceutskoj praksi, pisanje naučnoistraživačkih radova i, naravno, najvažnije od svega – rad sa studentima, u to vreme bili su pravi izbor. Osnivanjem Centra za razvoj farmaceutske prakse, uključujem se u projekte koji su bili izuzetno zanimljivi, izazovni i usmereni ka razvoju farmaceutske prakse i usavršavanja kompetencija farmaceuta. I tema moje doktorske disertacije je bila spoj svih ovih interesovanja. Svoje iskustvo, znanje i želju da se dalje usavršavam i razvijam, i lično, i profesionalno, nastavljam u svetu biznisa u kompaniji PHOENIX na poziciji direktora za ljudske resurse, najpre za deo biznisa koji se odnosi na apoteke, a zatim kao neko ko je odgovoran za ljude na nivou svih naših kompanija. 5. Kako izgleda jedan Vaš radni dan? Svaki dan je drugačiji. Ono što je isto je fokus na ljude. I da svakog dana naučim nešto novo. Dinamično, izazovno, razvojno.


6. Opišite nam atmosferu u Vašoj kompaniji? Imali ste priliku da je osetite i pričali smo o tome. Sjajna energija u izvanrednim timovima stručnih, kompetentnih i iznad svega divnih ljudi. To je osnova izbora zaposlenih na pozicijama. Jako sam ponosna na tim koji smo izgradili i utisci stručne i opšte javnosti konstantno to potvrđuju.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

og tipa (ne sporim da je to od izuzetnog značaja), već i naša emocionalna i duhovna spremnost da se određenim poslom bavimo. I što je neko više na hijerarhijskoj lestvici u kompaniji, ovo postaje značajnije. Dobra fizička kondicija u osnovi piramide uspeha, dopunjena sa emocionalom inteligencijom, ali i duhvovnom dimenzijom koja se fokusira na svrhu našeg posla, zašto nešto radimo, zašto je to bitno. A sve ovo 7. Kao director za ljudske resurse prisustvovali ste uz poštovanje balansa između posla i našeg privatnog velikom broju intervjua za posao. Kakva pitanja vo- života, kontunirana obnova naše energije kako bismo lite da postavljate? Koji su najzanimljiviji odgovori dugoročno bili uspešni, i profesionalno i lično ispunkoje ste dobili? jeni. U procesu odabira ljudi imamo jasno utemeljen i objektivan sistem procene kompetencija, ali u širem 10. Gde vidite sebe za 10 godina? smislu. Dakle, znanja, veština, sposobnosti, ali i osobi- Ne prestajem sa učenjem i unapređenjem sebe u svana ličnosti, vrednosti i stavova kandidata. I to je osno- kom pogledu. Protokom vremena naše kompetencije, va. A kada razgovaram sa ljudima, prijatna i opuštena iskustvo i znanja moraju biti usklađeni sa potrebama atmosfera se podrazumevaju. Da autentično budemo tržišta. U okruženju, kako kažu istraživanja, koje je ono što jesmo, da se i mi i kandidati osećamo prijatno. nesigurno, koje se brzo razvija, koje je nestabilno i Ne volim tipska pitanja jer smo svi drugačiji. I najbol- zahteva da se kontinuirano razvijamo, ne samo sa asje od sebe možemo da damo upravo u jednoj atmos- pekta struke već i na ličnom nivou. To je nešto čemu feri poštovanja, poverenja i autentičnim izražavanjem treba da težimo, da uvek budemo spremni da odgovsebe kroz razgovor. orimo zahtevima okruženja, da naše kompetencije budu usklađene sa tim zahtevima i da se osećamo sig8. Koje osobine treba da poseduje dobar kandidat za urno, samopouzdano i zadovoljno u tom procesu. posao? Svaka pozicija podrazumeva određeni set kvalifikaci- 11. Da li imate neki hobi? ja i kompetencija. U tom smislu, dobar kandidat za Nekada moja želja da to postane moje profesija, a sada posao treba da poseduje kompetencije koje će biti u moj hobi, jeste psihoterapija i savetovanje. Nakon zaskladu sa zahtevima koje data pozicija podrazumeva. vršenih studija psihologije nastavila sam sebe da razSklop tehničkih i bihejvioralnih kompetencija koje vijam u oblasti koučinga, savetovanja i psihoterapije. vode uspehu i zadovoljstvu na određenoj poziciji. To Ovo je sada moj hobi. Kao i kontinuirano bavljenje znači da osim znanja koje kandidat dobije formalnim naučnoistraživačkim radom. obrazovanjem sa setom zahteva opisa posla i šta treba da radi na poslu, od izuzetnog je značaja kako će raKoju poruku imate za naše čitaoce? diti posao, kao i da se dobro oseća radeći taj posao. I ne samo on, već svi članovi jednog tima. Dakle, kako Stalno osluškujte sebe i svoje potrebe. Nemojte će neko raditi određeni posao, kakve su njegove bihe- raditi ono što ne volite, ono što vas ne ispunjvioralne kompetencije i koliko su njegove lične vred- java. Birajte poslodavca, nemojte ostati tamo nosti u korelaciji sa korporativnim vrednostima, jeste gde vas ne poštuju. Poštovanje, uvažavanje, nešto što kasnije rezultira uspehom i ličnom ispun- podrška i mogućnost da se razvijate i konjenošću poslom. A to jeste naš zajednički cilj. 9. Koja su nova istraživanja u menadžmentu? Dosta je istraživanja na temu liderstva, motivacije, angažovanosti, zadovoljstva zaposlenih u kompanijama. Bitno je da budemo u toku i optimalno primenimo ono što je u tom trenutku realno moguće. I uključimo se u istraživanja, damo podršku istim, uvek kada je to održivo. Ono što smatram izuzetno bitnim u ovom trenutku, a što je potkrepljeno opsežnim istraživanjima rađenim u svetu, jeste da fokus u kompanijama ne treba da bude samo na kompetencijama tehničk-

stantno učite i napredujete izuzetno su bitni u vašoj karijeri. Stalno radite na sebi, učite nove stvari, pratite savremene trendove u profesiji i uvek budite spremni da iskoračite iz zone komfora. Budite spremni na promenu, jedino tako možemo ići napred i svakog dana biti bolji. Jer to jeste naša autentična potreba.

Milan Ćirić

29


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

HNMI #7

Jovana Ilkić

mlade osobe da ona može na dva vrlo različita načina to prenositi drugima? „Ovo će zvučati kao kliše, ali verujem da je život kratak, prekratak za sve što može da se vidi, nauči i iskusi. Takođe, verujem i da život ume da bude nemilosrdan, ne uvek, ali ume, da je funkcionisanje u društvu mnogo kompleksnije nego što na prvi pogled deluje i da svako lice ima svoje naličje. Ipak, kako život nije uvek nemilosrdan besmisleno je zbog loših dana dizati ruke od svih potencijalnih dobrih koji slede, a kako je život u društvu umetnost za sebe - često ga vrlo malo razumem i ume da bude baš naporno, ali ume da bude i neprocenjivo lepo, inspirativno i volim ga. Oduvek me je privlačilo da spoznam naličje stvari više nego lice, iako mislim da je bitno biti svestan oba kako se ne bi izgubila šira slika. Zanima me svakodnevica ko bi oko ljudi postojale vidljive aure koje bi ‘običnih ljudi’. Svi ljudi jesu neobični na svoj način, a i bojom ukazivale na njihov mentalni sklop, in- na kraju dana svi smo mi samo ljudi, ali znate, ne životeresovanja i emocije – Jovana Ilkić bi zračila ti tog bizarno malog procenta elite, niti samo onih iza jednim živopisnim šarenilom. Ona je studije već priv- margine, već ljudi za koje znamo da postoje, ali kako ela kraju, ali na tom putovanju, nije dopustila da je iste nisu okarakterisani kao spektakularni, ne trudimo se progutaju. Njena ideja je bila održavanje Književnih da upoznamo bolje. Možda se to može nazvati mojom večeri na našem fakultetu, ona radi na časopisu Su- polaznom tačkom ili suštinskom inspiracijom.“ Neretko javno nastupa na čitanju poezije, a pHa od njegovog osnivanja, i pokrenula je upravo ovu rubriku – u nastojanju da istakne važnost slobodnog svoje pesme objavljulje i na wordpressu pod nazivom „Hrana za golubove“. Novi projekat uključuje pisanje vremena i njegovog usmerenja. romana na osnovu kojeg bi se mogao Rubrika Hobi nije misaona imenica (HNMI) snimiti animirani film – budući da je je nastala postavljanjem jednostavnog pitan- veliki obožavalac crtaća. Inače je kao ja - Koliko je slobodno vreme bitno i na koji mlađa crtala stripove i svirala klavir način se ispunjava iz perspektive, za početak, – mada se više ne posvećuje toliko dirkama, muzika je ostala upletena u studenta, a posle i bilo koga. sve što radi. Zanima se i za fotografiŽelela sam da pišem o nečemu što je meni blisko i do- ju, pravljenje nakita i dizajniranje odeće, a planira da nekle intimno, a opet da može imati smisla za svakoga nauči da šije. ko čita i pozvati pojedinca da preispita da li je u brzi- „Nakon ovog spiska, jasno je da je umetnost ni trenutnog vremena zanemario sebe i svoje duboke ipak moj prvi poziv, ali kada sam upisivala fakultet, unutrašnje potrebe.“ profilisala sam se za prirodne nauke i odlučila za far Jovana daje novu dubinu reči „svestran“, jer maciju jer sam želela da steknem znanje kojim bih ostavlja trag ne samo u jednoj, već u čak dve umet- mogla da pomažem ljudima, i kroz to usmerim svoju nosti – slikarstvu i poeziji. Nameće se pitanje, odakle kreativnost i ljubav prema čoveku na način na koji bih tolika inspiracija i šta to toliko opčinjava svest jedne najviše doprinela društvu. S druge strane, prihvatila

A

30


sam umetnost kao neizostavnu komponentu svoje stvarnosti, jer umetnost je i stvar percepcije i čuči i u načinu na koji se oblačimo, načinu na koji komuniciramo, ljubimo se, jedemo, sitnicama koje pogađaju naš senzibilitet.“ Nije novina da studiranje zahteva popriličnu količinu energije i svi se trudimo da ta energija opstane u nazovimo terapijskom opsegu, da ne opadne previše i ne pravi velike fluktuacije kako bi što bolje bila iskorišćena. Neretka je i misao da treba oprezno birati na šta se energija troši i vlada strah da ukoliko je usmerimo na nešto van glavne i trenutne okupacije – neće je ostati dovoljno. Istina je da radeći ono što nas ispunjava mi popunjavamo depoe, tako da nije odmah vidljiv efekat – ali na duže staze je primetan. „Moje studiranje iako ispunjeno divnim iskustvima, periodično je bilo veoma mučno, koliko meni, toliko i svima koji su mi bili podrška prethnodnih pet godina, zbog pregorevanja koje sam osećala. Ipak, zahvalna sam na svim inspirativnim ljudima koje sam upoznala i koji su me svojim pukim prisustvom već motivisali da budem bolja osoba i da ne odustajem od stvari koje smatram bitnim. Zahvalna sam jer sam shvatila da mogu mnogo više nego što sam mislila i napokon razumela kakav čovek želim da budem. Zahvalna sam jer sam imala prilike da organizujem Književne večeri Farmacautskog fakulteta, uživam i učestvujem na njima, kao i da radim na mnogim projektima, uključujući i moj omiljeni - časopis ,,SupHa’’, za koji sam pisala četiri godine, a bila urednik tri. Zahvalna sam jer sam imala svoje mesto pod suncem pet godina, i zahvalna sam jer mi je ono omogućilo da se povezujem sa ljudima na nivou na kojem nisam mogla pre. Ipak, verujem da ovo nije mesto za svakoga, jer je fakultet neosporivo izazovan i iscrpan u fizičkom, intelektualnom i emotivnom smislu i ako niste spremni da investirate mnogo vremena, truda i energije - niste na pravom mestu.“ Nadovezujući se na probleme u studiranju, nije na odmet dotaći se i ’zaraznih’ društvenih pojava koje puštaju korenje u izvesnom delu omladine. Svi imamo određeni moralni kompas, i u teoriji briljiramo kada se govori o problematičnim temama, ali da li smo spremni da te reči sprovedemo u delo? „Ne mogu da procenim koliko mi je statistički uzorak validan, ali iz trenutne perspektive društvo deluje pasivno, mada niko ga ne može kriviti. Naišao je period tokom kojeg dosta ljudi, objektivno, nema naročitu potrebu da izlazi iz zone komfora jer život i bez toga može da bude okej. Plus nažalost, naše generacije su zahvatile enormne promene na globalnom nivou, karakteristični uslovi za rad i stil vaspitanja, koji su vodili tome da se osećamo demoralisano i pre

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

nego što počnemo, ostavljeni sa tom tužnom mišlju da je jedini pravi uspeh samo izaći iz ove zemlje. Ne verujem u bežanje od problema jer mi je apstraktno da ih igde nema, ali verujem da svako treba da ima pravo na izbor i da donosi odluke prema ličnim afinitetima. U tom smislu, iako društvo deluje pasivno, uvek postoje pojedinci koji su spremni da izazivaju na promene, a koliko su one uspešne ili dobre, uvideće tek naredne generacije koje će u skladu sa tim biti spremne na neke svoje promene.“ Kako ističe Jovana, život je kratak, i nema dovoljno sati u danu da se promisli o svime što muči ljude danas, niti da se stigne sve što se nameri – ali je poenta u nastojanju. „Kao što rekoh na početku, život je kratak, ali ispuniti ga nije nemoguće - i to ne samo radom, ne samo društveno očekivanim odgovornostima, već stvarima koje radimo iz ljubavi i ljubavi prema sebi. Hobi možda po gramatici srpskog jezika jeste misaona imenica, ali ne znači da nije bitan. Slobodno vreme i ono što radimo sa njim je nešto što definiše kvalitet našeg života i njegovu održivost. Možda nisu sve prilike prave, ali moje iskustvo govori da ne treba nikada propustiti one ka kojima vas vodi i srce, ne samo glava, jer život je lep, ako ga činimo lepim, i neprocenjiv zbog svog potencijala koji se iz njega može razviti.“ Za slučaj da nam zatreba pomoć viših sila da ne propustimo život kroz prste, nije na odmet imati i neku mantru, nešto što će nam, ponavljanjem u sebi, pomoći da zašarenimo aure. U Jovaninom slučaju, to je:

„Nisi groblje, ne otvaraj svoje ruke onima koji su tu samo da bi odmorili svoje umorne kosti. Nisi groblje, ti si samo čovek koji diše i uči, u tebi ima puno mesta, puno ljubavi i puno mesa i ti si jedina koja će izabrati šta će sa njima biti, ti si jedina koja bira šta je vreme zakopati.“ Teodora Marinković

31


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Sindrom pregorevanja milenijalaca Zašto se dekada generacija oseća kao da je na izdahu, a upravo je na vrhuncu svoje mladosti? Sindrom pregorevanja (eng. burn-out syndrome), ili jednostavnije – izgaranje, je stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvano prekomernim i dugotrajnim stresom. Podrazumeva psihološki sindrom koji se pojavljuje kao produženi odgovor na hronične interpersonalne stresore i rezultira neprestanom iscrpljenošću, cinizmom i osećajem distanciranosti od posla, neefikasnosti i neostvarenosti, što često vodi ka hroničnoj depresiji. Pojedinac se oseća preneraženo i nije u stanju da ispuni zahteve, bilo da potiču od okoline ili njegove unutrašnje prirode.

D

ok odlučno ulažemo u naše užurbane živote, postoji mračna strana težnje da u dane uguramo još jednu stavku. I još jednu. I samo još par. Što se više radi, to za posledicu ima više mentalnog opterećenja, stresa i odgovornosti na ramenima pojedinca sve dok to jednostavno ne postane nepodnošljivo. Nažalost, nekada se čini da su upravo to pojmovi koje naše društvo veliča, i ako nismo pod stresom u podsvesti počinje da tinja crveno svetlo kao da nešto nije u redu, kao da smo krivi jer bismo mogli da još, a ne radimo. Mnogi odbijaju upozorenja da teže izgaranju, jer to je nešto što se očekuje kod npr. menadžera, a i ako se desi zvuči kao da bi plaža i sunce mogli sve da reše. Pogotovo, što se u sindromu dosta dugo održava, barem prividna, funkcio-

32

nalnost – pojedinac i dalje odlazi na posao, viđa se sa ljudima, živi. Ipak, izgaranje, kao i ponašanje i težina koja ga prate nisu nešto što se može izlečiti odlaskom na odmor i nisu ograničeni na radnike u okruženjima visokog stresa. To nije privremena nevolja: to je stanje, to je sobna temperatura, pozadinska muzika. To su naši životi. U poslednjoj deceniji termin “milenijalci” se koristio za opisivanje ili pripisivanje onoga šta je ispravno i šta nije u redu s mladima, ali 2019. godine milenijalci su uveliko u odraslom dobu, kako obuhvataju generacije rođene između 1981. i 1996. U društvu su okarakterisani kao razmaženi, privilegovani, lenji i detinjasti jer odrastanje doživljavaju kao vrlo naporno i neuzbudljivo, ali oni više nisu pegavi tinejdžeri; to

su odrasli ljudi, a izazovi sa kojima se suočavaju ne mogu se rešavati na brzaka, već sistematski. Naši roditelji odrastali su i planirali su nas tokom doba relativne ekonomske i političke stabilnosti. Kao i kod prethodnih generacija, postojalo je očekivanje da će sledeća biti bolja od one pre - i u pogledu zdravlja i finansija. Ipak, ta prognoza se pokazala lažnom. Finansijski gledano, većina daleko zaostaje za svojim roditeljima kada su bili u istim godinama. Imaju daleko manje ušteđevina, daleko manje kapitala i daleko manje stabilnosti. Politička i ekonomska situacija su sklone naglim i drastičnim promenama i sve odiše rizikom. Tokom odrastanja milenijalaca svet su zahvatile dve velike ekonomske krize, a milenijalce sa ovih prostora zahvatila je i tragedija nemilih dođaja usled


raspada Jugoslavije, kojih se mnogi od nas ni ne sećaju, ali sve to jeste neosporivo uticalo na razvoj i mentalitet istih. Kako je biznis postajao profitabilniji, naredna generacija morala je biti u pripravnosti da se takmiči za svoje mesto pod suncem. Više nije dovoljno pojaviti se sa diplomom i očekivati posao koji će omogućiti penziju sa 55 godina. Milenijalci moraju da teže optimizaciji sebe da bi bili najbolji radnici.

koje je tamo predstavljeno, ono što budi komentar ,,želim tvoj život’’. Ta kombinacija odmora i putovanja, gomile kućnih ljubimaca i dece, fizičkog izgleda, pejzaža i hrane izgleda ne samo poželjno, već i uravnoteženo, ispunjavajuće i ne-u-asocijaciji sa izgaranjem. Kroz to, uočava se da mnogi doživljavaju društvene mreže kao dnevnike plodova teškog, ali nagradnog rada. Na kraju krajeva, Sledstveno, nova parola koja se objavljivanje na društvenim mediUpravljanje rizikom nekada je bila razvila je „Sve što je dobro je jima sredstvo je narativizacije sopsamo poslovna praksa, ali sada je loše, sve što je loše je dobro“. St- stvenih života, a kada očekivano to dominantna strategija podizanja vari koje bi trebalo da izazovu zadovoljstvo poreklom od dobrog dece, na šta ukazuju prakse optimizacije dečije igre, stav koji se često opisuje kao intenzivno roditeljstvo, kako bi se dete usmerilo da bude najbolje moguće. Dodatno, razvilo se i vigilantno roditeljsko ponašanje, gde roditelj preuzima što više na sebe kako bi zaštitio svoje dete. Ta deca izrastaju u ljude koji su religiozno posvećeni radnom vremenu i prestravljeni svojom budućnošću – Kakva ih čeka, ako ih uopšte čeka? – Jer su odrasli vođeni uskom stazom društveno prihvatljivih tačnih odgovora. Stav današnjih studenata je drugačiji nego što je bio pre deset, dvadeset godina, jer postoji uverenje da će njihov prvi posao van fakulteta ne samo odrediti putanju karijere, već i njihovu unutrašnju vrednost do kraja života. Ta očekivanja obuhvataju projekat milenijalskog vaspitanja, u kojem studenti internalizuju potrebu za pronalaženjem posla koji se dobro odražava na njihove roditelje (stalan, pristojno plaćen, prepoznatljiv kao „dobar posao“), a da takođe bude impresivan za njihove vršnjake (u kul kompaniji) i ispunjavanje onoga što im je rečeno da je ključ životne optimizacije obavljanje posla za koji ste strastveni, nakon čega počinje potraga za tom sveto-gralnom karijerom, snom koji je obećan.

Mnogi se okreću nastavku obrazovanja ne zato što su gladni znanja, već sigurnih poslova srednje klase - i rečeno je, tačno ili ne, da su ti poslovi dostupni samo putem škole. Kriza je uvek definisala iskustvo milenijalaca na tržištu rada i učeni su da će, ako samo rade više, raditi. Niko ne misli da je sistem pravičan, ali oni ne pokušavaju da razbiju sistem, već da ga pobede.

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

dobar osećaj (odmor) ne rade to, jer ih prati krivica nerada. Suprotno, stvari koje bi trebalo da izazovu loš osećaj (iscrpljivanje poslom) izazivaju dobar osećaj jer pojedinac radi ono što sam smatra da treba i treba da radi kako bi uspeo – svaka žrtva je vredna. Ono što tome doprinosi jeste gledanje drugih kako žive, bar na prvi pogled, egzotične, strastvene, ispunjene živote online. Svi znaju da to što vide nije stvarno, ali to ih ne sprečava da zapadaju u petlju osećaja lične nepotpunosti, i to ne zbog ljubomore na materijalno već na samo holističko iskustvo

posla izbalansiranog sa ličnim životom, nije prisutno, najbolji način ličnog ubeđivanja da osećate to je da ilustrujete za druge. Društvene mreže postale su i sastavni deo dobijanja i održavanja posla. Instagram i Facebook su sredstvo pomoću kojeg mnogi obrađuju ili plasiraju informacije - prodaju i brendiraju. Novinari koriste Twitter da bi saznali više i istovremeno sticali popularnost i status. Ljudi koriste LinkedIn ne samo za rezime i umrežavanje, već za objavljivanje članaka koji svedoče o njihovoj ličnosti (njihovom brendu). Milenijalci nisu jedini koji to rade, ali oni su se

33


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

usavršili i na taj način postavili standarde onima koji to rade. „Brendiranje“ je pogodna reč za ovo jer kao i u detinjstvu, rad na optimizaciji tog brenda zamagljuje sve granice između posla i igre. Ne postoji „van radnog vremena“ kada biste u svako doba mogli dokumentovati svoja iskustva, ili kao zaposleni bili uvek dostupni, uvek sposobni za rad, čak i nakon što fizički napustite radno mesto - kao sredstvo da se iskaže diferencijalna prednost. Što se više radi i efikasnost nadmašuje očekivanja, poslovi postaju lošiji - niže plate, gore beneficije, manja sigurnost. Kao da je posvećenost radu, ohrabrila eksploataciju i zaposleni trpe kompanije koje ih loše tretiraju jer ne vide drugu opciju. Gore navedena optimizacija - dečija, obrazovna, virtuelna – kulminira kao izgaranje, kao osećaj da se ne može dalje, ali da se mora nastaviti, kada simptom nezadovoljstva nemilosrdnim promenama postaje opšte prihvaćeno stanje. Milenijalsko izgaranje često deluje različito kod žena, a posebno zaposlenih žena sa porodicama. Deo toga ima veze sa onim što je poznato kao “druga smena” - idejom da žene rade jedan posao na poslu, a drugi kad dođu kući, kao domaćice. Rad koji izaziva izgaranje nije samo odlaganje suđa ili slaganje veša - zadaci koji se lako mogu raspodeliti među ostatkom porodice. To je više povezano sa “mentalnim opterećenjem” ili scenarijem u kojem jedna osoba u porodici - često žena - preuzima ulogu sličnu “vođi projekata upravljanja domaćinstvom”, uz konstantan pritisak holističkog iskustva - Izleti treba da budu “doživljaj”, hrana treba da bude

34

zdrava i kuvana i zabavna, tela treba da budu skulptura, a odeća slatka, moderna i prikladna, san treba regulisati, odnosi treba da budu zdravi, vesti treba čitati i obrađivati, deci treba pružiti ličnu pažnju i napredovati. Krajnji rezultat nije samo umor, već obilno izgaranje koji nas prati kod kuće i natrag , a samoobnavljanje je rešenje koje se predlaže. Priuštite sebi masku za lice, idite na jogu,

znači ispuniti svoju listu obaveza koja se nikada ne završava. Potrebne su i stvari koje bi trebalo da budu prijatne, da bi se spljoštile u listu zadataka i izmešale sa ostalim obavezama. Krajnji rezultat je da sve, od proslave venčanja do nabavke namirnica, postaje zaokupljeno anksioznošću i izbegavanjem. U skladu sa tim za milenijalce se dodaje da previše kasne ili da su mentalno odsutni.

Misao koja proganja je: Efikasnost je naša egzistencijalna svrha, a mi smo generacija fino obrađenih alata koji teže proizvodnoj mašini, ali ta efikasnost je trebalo da nam pruži veću sigurnost posla, veće plate i više slobodnog vremena.

koristite svoju aplikaciju za meditaciju - Ali većina briga o sebi nije briga: to je industrija od više milijardi dolara, čiji krajnji cilj nije ublažavanje ciklusa sagorevanja, već pružanje dodatnih sredstava samo-optimizacije. Barem u svojoj savremenoj formi, briga o sebi nije rešenje; to je iscrpljivanje.

Neki ljudi se samo tako ponašaju zapravo, ali daleko je verovatnije da su neproduktivni na poslu zbog količine posla koji rade - posebno kada polaze sa pozicije finansijske nesigurnosti. Poslednjih godina nova naučna istraživanja pokazala su „ogromno kognitivno opterećenje“ na finansijsko ugroženoj populaciji. Moderni milenijalac većinski gle- Život u siromaštvu sličan je guda na odraslost kao niz radnji. Za bljenju 13 IQ poena (Poverty Inrazliku od stanja postojanja, to pedes Cognitive Function, Mani


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

et al, Princeton University). Biti Glupe i nelogične odluke su takođe simptom izgaranja - ausiromašan znači imati vrlo malo todestruktivno ponašanje s ciljem skidanja sebe sa trake za mentalnog opsega za donošenje trčanje liste obaveza. odluka, „dobrih“ ili na neki drugi način - kao roditelj, kao rad- boko smo u dugovima, radimo da bi mu podlegli. Priznanje da nik, kao partner, kao građanin. više sati i više poslova za manje je teško, ne znači odustajanje ili plate i manje sigurnosti, bori- slabost. To je način razmišljanja Studenti često govore “To nije mo se da postignemo isti životni o životu, i kakvu radost i smisao normalno”, ali jedini način da standard kao i naši roditelji, ra- možemo izvući ne samo se preživi, iz dana u dan, je nor- deći u psihološkoj i fizičkoj ne- iz optimizacije, već i življenja.   malizacija događaja, troškova, sigurnosti, a svi nam kažu da ako očekivanja. Ponavljam, izgaranje samo radimo više, mi ćemo počenije mesto za posetu i povratak, ti napredovati. Pojedinačna akcija to je stalno prebivalište. Zato se nije dovoljna, potrebna je promei ne popravlja odlaskom na od- na paradigme, ali glupo je zamismor ili malim trikovima poput liti da će od samih kompanija primene aplikacije za meditaciju doći promena. Naša sposobnost pet minuta ujutru, bojankom za da izgaramo i nastavimo sa raodrasle ili hranom. Problem sa dom naša je najveća vrednost. suštinskim sagorevanjem je taj što nema suštinskog rešenja. Ne U svom pisanju o beskućništmožete da ga optimizujete da bi se vu, socijalni psiholog Devon brže završilo, niti možete da vid- Price rekao je da “lenjost”, bar ite da dolazi, kao prehlada. Prvi na način na koji većina to gen- Osnovu i inspiraciju za ovaj tekst korak u izlečenju je priznanje - u eralno shvata, jednostavno ne dobila sam od Anne Helen Peterspitanju nije prolazno oboljenje, postoji. „Ako ponašanje neke en, koju ne poznajem i verovatno već hronična bolest – pa razume- osobe nema smisla za Vas, to je neću upoznati, ali njene reči su vanje porekla i manifestacija. zato što vam nedostaje deo nji- podstakle mnoge na razmišljanTačno opisati milenijalsko izga- hovog konteksta, čak i ako ste Vi je, uključujući i mene, na čemu ranje znači priznati mnogo stvar- ta osoba.’’ To je tako jednostavno. sam joj beskrajno zahvalna. nosti - Nismo samo diplomirani Nije sramota priznati da doživlsrednjoškolci, ili roditelji, ili rad- javate izgaranje, iako zamišljate Jovana Ilkić nici, već i sve gore navedeno. Du- sebe kao previše snažnu osobu

35


ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ j

j

Lake noge, stabilan tempo

Studenti psihologije na Bangor univerzitetu u Velsu u toku završne godine mogu izabrati modul „Born to Run“, koji ih uz teorijsku podlogu i četiri treninga nedeljno, priprema za maraton u Liverpulu.

36


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Legenda o maratonu govori o grčkom vojniku Filipidesu, koji je trčao od grada Maratona do Atine kako bi stanovnicima polisa javio o pobedi Grka nad persijskom vojskom, i odmah potom umro. Dužina trke iznosi 42.195km i širom sveta sve je popularnija. Ove godine, Beogradski maraton je postavio rekord sa 8000 polumaratonaca i maratonaca, a 15000 učesnika je istrčalo trku zadovoljstva od 5km. Ovakve trke zahtevaju veliku fizičku i psihičku spremnost, izdržljivost, brojne nedelje redovnih treninga, a nose i rizik od povreda u bilo kojoj fazi, od priprema do same trke. Pitanje se nameće - zašto rekreativci ovo sebi rade?

Z

a početak, trčanje je prirodan izbor za ljude koji žele da uvrste redovnu fizičku aktivnost u svoj raspored, pre svega zbog fleksibilnosti i jednostavnosti - svi znaju da trče, mogu trčati sami ili u društvu, kada i gde god požele, a osim kvalitetnih patika, nije neophodna specijalna oprema. Mnogima će svaki kilometar biti kao robija i brzo će shvatiti da trčanje nije za njih i to je u redu, ali nekolicina će se iznenaditi kada oseti koliko im prija. Generalni stav je da se za polumaraton uz dobar plan treninga i disciplinu može spremiti svaka zdrava odrasla osoba koja to želi, dok je maraton, kao olimpijska disciplina, ipak nešto ozbiljniji poduhvat. Sa zdravstvenog aspekta, rezultati studija ukazuju na pozitivan uticaj na parametre kao što su telesna masa, udeo telesnih masti, srčana frekvenca, VO2max, trigliceridi i HDL holesterol. Ovi rezultati su u vezi sa kontinuitetom u treningu. Povećava se mišićna masa i gustina kostiju, poboljšava mentalno zdravlje, rad pluća, snabdevanje tkiva kiseonikom i imunitet. Kao i sa drugim sportovima, postoji određeni rizik od povreda, a na udaru

je lokomotorni sistem. Česte su povrede kolena, bol koji pogađa leđa i potkolenice, upale mišića i tetiva, pa treba imati u vidu da je odmor važan koliko i trening.

deo grupe je zaista istrčao maraton, neki su se zadržali na polumaratonu, a neki nisu trčali uopšte. Čak i tada, profesori ih nisu ocenili kao neuspešne jer edukativni smisao kursa nikada nije bila jedna Teorijski deo kursa budućih medalja, već celo iskustvo, vešpsihologa iz Velsa obuhvata tine koje se stiču, izazov i propredavanje svake nedelje, gde ces kroz koji kao grupa prolaze studenti uče kako da postave tokom nekoliko meseci. ciljeve i uhvate se u koštac sa izazovima korak po korak, Kada sinergija psiholoških i o motivaciji, samodisciplini, fizioloških faktora prodrma samopouzdanju, strahu i dru- put nagrade tako da dođete gim emocijama, mentalnoj do stanja umerene adikcije, snazi, upornosti, ali i da se trčanje postaje sve u jednom prilagode trzavicama koje se - trening, besplatna psihomogu javiti u toku priprema i terapija, druženje ako trčite kako da se nose sa eventual- u grupi, tema zabrinjavajuće nim neuspehom i razočaran- velikog broja razgovora sa jem. Praktični deo obuhvata pomenutim prijateljima, čak radionice na kojima se up- i razlog za tugu ako iz nekog oznaju sa najrazličitijim de- razloga pravite pauzu u trelovima trkačke svakodnevice niranju. Ako biste pitali nek(disanje, žuljevi, bol, tempo, oga od ovih studenata da vam vrste treninga, oprema, ishra- opiše svoje iskustvo, a teško na i odmor), i same treninge, je opisati rečima, govorili bi od kojih su neki grupni. vam o euforiji, naboju pozitivne energije, divnoj trkačkoj Ovakav kurs je osmišljen za zajednici, osećaju da ništa nije studente završne godine kako nedostižno, o najboljem danu bi ih opremio teorijskim znan- ikad i hobiju koji je, kilomejem i razvio veštine potrebne tar po kilometar, postao važan za uspeh i upornost u ost- deo njihovog života. varenju ambicioznih ciljeva kada se nađu u realnom svetu sa svežom diplomom u rukaJelena Marić ma. Na kraju semestra, najveći

37


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

THE MIND DIET VS ALCHAJMEROVA BOLEST Usled promena koje su neminovne, organizam osoba starije dobi podložniji je oštećenjima i bolestima. Jedna od najkritičnijih tačaka svakako je centralni nervni sistem a ono od čega se najviše strahuje jeste izuzetno prevalentno oboljenje - Alchajmerova bolest.

U

Alchajmerovoj bolesti dolazi do postepenog propadanja ćelija moždanog tkiva i smanjenja moždane mase. Nakupljanje proteina, amiloida i tau, i stvaranje plakova, jesu još neki od markera Alchajmerove bolesti. Tačan uzrok bolesti nije poznat. Pretpostavlja se da je u pitanju više udruženih faktora, poput genetskih činioca, ranijih oboljenja i uticaja životne sredine. Godine predstavljaju najizraženiji faktor rizika. Uobičajenim početkom manifestacije bolesti smatra se životna dob nakon 65. godine, ali, skenirajući mozak i mladih i starih osoba, naučnici su došli do poražavajućeg otkrića da Alchajmerova bolest zapravo nije bolest starijih ljudi, već da ona počinje decenijama pre nego što osoba primeti prve simptome. Kako se ovo oboljenje ne može izlečiti, već samo usporiti njeno napredovanje i ublažiti simptomi odgovarajućim lekovima, mnogobrojnim istraživanjima izveden je zaključak da je ishrana od velikog značaja, te da se, ukoliko je ona

38

neadekvatna, može ubrzati razvoj go pridržavali i za skoro 35 % kod oboljenja, dok zdrave namirnice onih koji su je pratili umereno. mogu delovati preventivno ili kao pomoćna terapija. Osnovu „MIND“ dijete čini deset namirnica koje dokazano pobolShvatajući važnost ishrane, naučni- jšavaju moždane funkcije: ci su dugo tragali za dijetom koja će imati najpovoljniji efekat u pre- Zeleno lisnato povrće i druge vrste venciji ali i tokom terapije ovog povrća - Istraživanje sprovedeoboljenja. Konačno, 2015. godine no na grupi ispitanika prosečne su objavljeni rezultati obimne više- starosti od 81. godine, pokazalo godisnje studije Centra za Al- da je moždana funkcija osoba iz chajmerovu bolest pri Univerzitetu grupe koja je konzumirala zeleRaš u Čikagu. Tim stručnjaka je no lisnato povrće bila jednaka razvio, sada već popularnu, „The moždanoj funkciji osoba mlađih MIND Diet“, odnosno, kako sam 11 godina. Takođe je i konzuminaziv kaže, dijetu za um. U pi- ranje drugih vrsta povrća povtanju je naučno utemeljena dijeta, ezano sa usporavanjem procesa dokazana u praksi, koja predstavlja propadanja kognitivnih funkcija. mešavinu mediteranske ishrane i Vitamin K, vitamin C, lutein, zeakDASH dijete. santin, beta karoteni, mangan, neke su od aktivnih supstanci U pomenutoj studiji, istraživači su ovih namirnica za koje je potvrđeotkrili da ljudi koji se hrane prema no da održavaju mozak vitalnim. „MIND“ dijeti imaju bolje kognitivne sposobnosti, ekvivalentno Jagodasto voće - Jagodasto voće tome da su i do 7,5 godina mlađi je jedina vrsta voća koja se preod ljudi koji ne prate tu dijetu. Ta- poručuje u ovoj dijeti zbog vikođe su otkrili da je rizik za pojavu sokog sadržaja antioksidanasa i Alchajmerove bolesti smanjen za povoljnog glikemijskog indekčak 53% kod onih koji su je se stro- sa. Flavonoidi, zatim najsnažniji


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

prirodni antioksidansi, polifenoli, sadržani su u ovoj vrsti voća. Takođe, neke vrste jagodičastog voća mogu sadržati znatne količine vitamina C, folata i gvožđa koje se smatra neophodnim za funkionisanje oligodendrocita, ćelija koje stvaraju mijelinski omotač.

ja za odvijanje metaboličkih proce- pečenu ribu, imaju 14% veći prosa u kojima se stvara energija. cenat sive moždane mase u regiji odgovornoj za kognitivnost i 4% Maslinovo ulje - Maslinovo ulje veći u regiji koja kontroliše memosadrži brojne antioksidanse, među riju, u odnosu na ljude koji ne konkojima su polifenoli, hlorofil i vi- zumiraju ribu. Takođe sadržani tamin E, a takođe je dobar izvor u ribljem mesu jesu vitamini B vitamina A i vitamina D. Ishra- grupe, vitamin A i vitamin D. na bogata oleinskom kiselinom, Leguminoze - Leguminoze, odnos- koja je u najvećoj meri prisutna Živinsko meso - Piletina i ćuretina, no, mahunarke, obiluju magneziu maslinovom ulju, pospešuje kao namirnice životinjskog porekjumom te dokazano održavaju moždanu funkciju. U maslinovom la, bogate su vitaminima B grupe. bistrinu uma. Dobar su izvor kalcijuma, koji predstavlja jedan od važnih prenosilaca signala u nervnom sistemu. Vezujući toksine iz hrane, leguminoze čine digestivni trakt zdravim i na taj način štite celokupan organizam. Značajna su namirnica zbog visokog sadržaja folata i drugih vitamina B kompleksa koji su neophodni za normalno funkcionisanje moždanog tkiva. Jezgrasto voće - Jezgrasto voće izuzetno pozitivno deluje na mozak. Vitamin E neutrališe negativno delovanje slobodnih radikala koji oštećuju nervne ćelije. Sadrži cink, mineral zadužen za regulisanje inflamatornih procesa kao i komunikaciju između neurona čime ostvaruje ulogu u formiranju pamćenja i učenju. Bakar, sadržan u jezgrastom voću je neophodan za normalno funkcionisanje enzima u ljudskom organizmu. Orah je dobar izvor omega 3 alfa linolenske kiseline (ALA) koja je značajna za funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Integralne žitarice - Proizvode od integralnih žitarica stručnjaci smatraju ključnom komponentom ove dijete. U svom sastavu imaju značajnu količinu vitamina B grupe, neophodnih za očuvanje pravilne funkcije moždanog tkiva, i brojne druge značajne nutrijente. Vitamini B grupe sadržani u celom zrnu žitarica su od ključnog znača-

Alchajmerova bolest

Kada govorimo o namirnicama koje štetno deluju na centralni nervni sistem, autori dijete ne zabranjuju ali savetuju da se, koliko god da je to moguće, izbegavaju crveno meso, maslac i margarin, masni sirevi, slatkiši, pržena i brza hrana. ulju se nalazi i oleokantal, fenolni U ovim namirnicama sadržan, a antioksidans poznat i po svom an- svakako neophodan vitamin nervtiinflamatornom delovanju. nom sistemu jeste vitamin B12, odnosno, kobalamin. Njegov nedoRiba - Merenjem aktivnosti moz- statak tesno je povezan sa pogoršanga, stručnjaci su posmatrali nivo jem mentalnih funkcija. Prirodan sive moždane mase. Što je bio način uzgajanja životinja je od klveći unos omega 3 masnih kiseli- jučnog značaja za postizanje adekna, čiji je dobar izvor riblje meso, vatnog kvaliteta živinskog mesa. to je bio viši nivo sive moždane mase a samim tim i moždane ak- Vino - Snažan antioksidans koji tivnosti. Riba je značajan izvor se nalazi u vinu je rezveratrol, jeddokozaheksaenske kiseline (DHA) injenje iz grupe polifenola. Mada koja se ugrađuje u fosfolipidni sloj nije sasvim razjašnjeno zbog membrana nervnih ćelija. Rezulta- čega je časa vina dnevno koristi istraživanja su pokazali da ispi- na za mozak, studije nedvosmistanici koji konzumiraju isključivo leno pokazuju pozitivan učinak.

39


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Stručnjaci opominju da treba imati na umu da više od jedne čase može izazvati suprotan efekat. Mogući razlog zašto se druge vrste voća, sem jagodastog, ne sugerišu u ovoj dijeti, a slatkiši su na lošem glasu, možda se može objasniti drugim naučnim istraživanjem iz kog je izveden zaključak da Alchajmerova bolest predstavlja Dijabetes melitus tip 3. Baš kao i Dijabetes melitus tip 2, Dijabetes melitus tip 3 uzrokuje insulinska rezistencija, danas nažalost uobičajena i veoma rasprostranjena. Poznato je da se centar zadužen za pamćenje i sećanja nalazi u hipokampusu. Ćelije hipokampusa troše mnogo energije, što znači da je njima potrebno više glukoze nego ostalim ćelijama mozga. U stanju insulinske rezistencije, ćelije hipokampusa postaju otporne na delovanje insulina, time je onemogućeno ćelijsko preuzimanje i korišćenje glukoze što za sobom povlači njihovo neadekvatno funkcionisanje, posledično smanjenje i odumiranje. Zbog toga je zaboravnost jedan od simptoma Alchajmerove bolesti. Do pojave prvih smetnji u vidu zaboravnosti, metabolizam glukoze u mozgu može biti smanjen i do 25%. Naučnici danas nalaze dokaze hipometabolizma glukoze čak i u mozgu osoba koje su tek navršile 20. godinu života.

Korice knjige ,,Diet for the MIND”

„MIND“ dijeta svakako ima brojne benefite. Nikako ne možete pogrešiti ako u svoj jelovnik uvrstite što više predloženih namirnica, ali takođe obratite pažnju na svoj celokupni životni stil. Pregledom medicinskih istraživanja iz 2015. godine, neprofitna organizacija „Alzheimer’s Association“ izdvojila je nekoliko smernica koje mogu pomoći u održavanju pravilne funkcije mozga. Preporuke uključuju i redovno vežbanje, prestanak pušenja, održavanje zdrave telesne težine i svakodnevni mentalni angažman. Sami već izvodite zaključak. Hrana je samo jedan deo slagalice i najsnažniji uticaj na zdravlje mozga obezbeđuje se sinergističkim delovanjem zdrave ishrane i pravilnog načina života. Veliko hvala dr sc. Ivani Đuričić, docentu na katedri za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na izdvojenom vremenu, savetima i pomoći pri pisanju ovog teksta. Teodora -Tea Antić

40


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Transfuzija krvi Krv nije moguće proizvesti na veštački način. Svi mi, kada nam zatreba krv, zavisimo samo od dobrovoljnih davalaca krvi. Kako bi se osiguralo brzo, kvalitetno i sigurno lečenje bolesnika potrebno je uvek imati dovoljan broj davalaca, a time i dovoljne količine rezerve krvi. Koliko ljudi daje krv? U teoriji, krv može dati 60% svih muškaraca i 50% žena. Stvarni postotak ljudi koji daju krv je manji. Davalac krvi u našoj zemlji u proseku ima 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Većinu dobrovoljnih davalaca čine muškarci (73,5%), dok su žene zastupljene u manjem procentu (26,5%), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, ali kako bismo se osećali što bolje pri davanju, pogotovo ako je to prvo davanje, određeni saveti bi mogli da budu od koristi. Preporučuje se da osoba bude odmorna, da je uzela lagani obrok i 4 čaše vode 1-2 h pre davanja krvi. Mora li se pre davanja krvi biti na tašte? Davanje krvi je sastavni deo svakodnevnog ljudskog života i čovek tog dana treba uobičajeno da jede i pije.

Ko može da bude davalac? Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, ni osobu kojoj bi se ta krv primenila. Potrebno je da je osoba teža od 50 kg i da su vrednosti telesne temperature, pulsa, krvnog pritiska i hemoglobina u okviru normalnih vrednosti.

Davanje krvi je jednostavan postupak. Traje oko 30 minuta i sastoji se od popunjavanja Upitnika za davaoce, određivanja nivoa hemoglobina, lekarskog pregleda i davanja krvi iz vene u pregibu lakta. Davanje krvi nije bolno. Sam ubod iglom se oseti, ali se ne može proglasiti bolom. Davanje krvi traje 5-10 minuta. Upitnik treba da se popuni davanjem iskrenih odgovora kako osoba ne bi ugrozila onoga kome želi da pomogne. Davanje krvi ne treba da bude odraz samo želje da se pomogne drugima, već i svesti o potencijalnim rizicima primene. Biti davalac krvi je privilegija koja sadrži odgovornost prema bolesniku. Uzeta krv se testira. Testira se krvna grupa u ABO i Rh(D) sistemu

41


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

i ispituje se prisustvo iregularnih antitela. Takođe, krv će biti detaljno ispitana i na bolesti koje se mogu preneti transfuzijom: SIDA, hepatitis B i C i sifilis. Tokom lekarskog pregleda osoba može biti odbijena da da krv. Oko 10% davalaca se tokom pregleda odbije. Postoje kriterijumi za privremeno odlaganje davanja krvi i kriterijumi za trajno odbijanje. Neki od kriterijuma za privremeno odbijanje su hipotenzija, zapaljenske bolesti, uzimanje određenih lekova kao što su npr. antibiotici, aspirin, diuretici, steroidi, zatim nakon vakcinacije, u toku menstrucije, akutne alergije, nakon vađenja zuba itd. Krv ne mogu dati ni neispavane osobe, osobe na dugotrajnoj dijeti, kao ni osobe sa rizičnim ponašanjem. Takođe, tačno je definisan broj dana koji treba da protekne od uzimanja nekog leka ili od neke procedure da bi osoba mogla da da krvi. Tako je, na primer, od uzimanja antibiotika potrebno da prođe 7 dana, od uzimanja aspirina 5 dana, 7 dana nakon vađenja zuba, a potrebno je i da protekne određeni period

Zbog čega se onda neki ljudi odlučuju da ne daju krv? Najčešći razlog zbog kog ljudi ne daju krv je strah i malo znanja o potrebama i samom davanju krvi. Nekada se ljudi pitaju zbog čega se davanje krvi ne plaća, verovatno smatrajući da tada ne bi bilo nestašica. Činjenica je da bi plaćeni davaoci verovatno prećutali važne podatke o ličnom zdravstvenom stanju i time potencijano narušili svoje zdravlje i zdravlje bolesnika. Takođe, učestalost prisutnosti uzročnika zaraznih bolesti bila bi 10 puta veća. Modrica se može pojaviti na pregibu lakta i može izgledati dramatično, ali je bezopasna i prolazi sama od sebe. Osećaj slabosti se može javi zbog više faktora. Osobe koje puše imaju veći rizik da osete slabost. Užurbanost ili naporne vežbe mogu da prouzrokuju manji dotok krvi u mozak. Dugotrajno stajanje može da dovede do nakupljanja krvi u nogama što takođe umanjuje količinu krvi koju dobija mozak. Ako osoba oseti osećaj slabosti neka se nekome obrati, sedne i stavi glavu među kolena dok taj loš

Davanje krvi je bezbedno za davaoca jer svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje organizma. između dve transfuzije krvi. Osoba će biti trajno odbijena ako boluje ili je bolovala od astme, dijabetesa, epilepsije, hepatitisa, psorijaze kao i od mnogih drugih bolesti svih organa i sistema organa.

osećaj ne prođe. Da biste sprečili pojavu neželjene reakcije, posle davanja krvi zavoj ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba unositi više tečnosti nego obično (za 3-4 čaše vode više). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosKoličina darovane krvi predstavl- ti, ali treba izbegavati teži fizički ja samo deo rezerve. Veoma retko rad. Treba izbegavati pušenje bar mogu se javiti neželjene reakcije 2 sata nakon davanja krvi, alkood kojih je vredno pomenuti po- hol 8 sati, kao i dugotrajno stajanje javu modrica ili osećaj slabosti. i pregrejane prostorije. Jedna od

42

reakcija organizma na pušenje je kratkotrajni spazam cerebralnih krvnih sudova. Zbog toga može doći do mučnine i vrtoglavice. Postoji još čitav niz zdravstvenih i društvenih razloga koji pokazuju da ne treba pušiti, zar ne? Nakon utvrđivanja da je krv bezbedna, iz jedne doze od 450 ml krvi priređuje se 1 doza koncentrata eritrocita, 1 doza koncentrata trombocita i 1 doza plazme. Ako jedinica krvi ostane kao cela krv se može čuvati 21-35 dana na 4°C, izdvojeni eritrociti do 42 dana na istoj temperaturi, a trombociti do 5 dana na sobnoj temperaturi. Plazma se čuva do 24 meseca na temperaturi nižoj od -25°C. Pri transfuziji krvi uvek je neophodno dati kompatibilnu krv pacijentu, ipak osobe 0 RhD- se smatraju opštim davaocima, a osobe AB Rh+ su opšti primaoci. Osobe 0 RhD- mogu primiti samo istu krvnu grupu i zbog toga nestašica ove krvne grupe je česta. Transfuzija krvi je potrebna osobama sa teškim povredama i krvarenjem nakon nesreće, osobama koje prolaze kroz složene medicinske i hirurške procedure, osobama sa teškom anemijom i drugim


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

bolestima krvi, kao i ženama sa komplikacijama tokom trudnoće. Najčešći razlog zbog kog ljudi daju krv je izrazito human - želja da se učini dobro delo i pomogne bolesniku. Davaoci krvi imaju divan osećaj ličnog zadovoljstva da su spasili nečiji život. Osećaj zadovoljstva zbog koristi društvu čini da se formira populacija redovnih dobrovoljnih davalaca krvi. Zbog toga u našoj zemlji količine krvi su često zadovoljavajuće. Ipak, nekada dolazi do nestašice. Nestašica krvi se najčešće javlja leti i zimi za vreme godišnjih odmora kao i za vreme praznika. Ne računajmo da će neko drugi dati krv, i da naša i nije potrebna. Dajmo nešto od sebe, nešto svoje, a bez čega neko drugi ne može. Organizam nakon tranfuzije vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati nadoknadi se plazma, leukociti za par sati, za 3-5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za 8 nedelja nadoknadi se sadržaj gvožđa u eritrocitima. Tako da svaka zdrava osoba može bez opasnosti po svoje zdravlje dati krv 3 do 4 puta tokom godine. Davanje krvi je korisno i za bolesnike koji primaju krv i za davaoce. Lekarskim pregledom tokom procedure proverava se opšte zdravlje, kao i krvna slika. Kostna srž se stimuliše da proizvodi nove mlade krvne ćelije. Poboljšava se cirkulacija i smanjuje se rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2-3 puta godišnje, kao i kod žena u menopauzi. I možda najvažnije, osećaj da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar 3 ili više.

!

Zapitajmo se kako bismo se osećali da je krv potrebna nama ili nama bliskoj i dragoj osobi. Dobrovoljni davaoci krvi treba da znaju da su im osobe koje primaju krv i njihove porodice sigurno neizmerno zahvalni. Svakih nekoliko sekundi nekome negde zatreba krv. Krv je dragoceni lek. Transfuzija pomaže da se sačuvaju milioni života godišnje. Doniranje krvi i organa je najviši čin ljudske humanosti. Donirajući krv, možete spasiti život!

Svakome od nas može zatrebati krv!

Katarina Vuković

43


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

MUZEJ NIKOLE TESLE Najbolju predstavu o tome ko je bio Nikola Tesla steći ćete posetom Teslinog muzeja, jedinstvene institucije nauke i kulture koja brižljivo čuva uspomenu na naučnikov život i stvaralaštvo, u Krunskoj 51 u Beogradu.

C

ela Teslina zaostavština preneta je u Beograd iz Sjedinjenih Američkih Država 1949. godine zalaganjem Teslinog sestrića, Save Kosanovića, srpskog političara, publiciste i diplomate, a prema Teslinoj želji. Prvobitno je bila smeštena na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a od 1952. u impresivnoj vili Đorđa Genčića, u kojoj se i danas muzej nalazi. Iste godine vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije donela je rešenje o osnivanju Muzeja Nikole Tesle. 1955. muzej je otvoren za javnost kao prvi tehnički muzej u Jugoslaviji. Urna sa pepelom Nikole Tesle doneta je 1957. godine, čime on postaje i memorijalni muzej. Danas je ova arhiva pod zaštitom Uneska, što je jedan od retkih slučajeva u svetu, obično su to pojedinačni predmeti, dok na nacionalnom nivou predstavlja kulturno dobro od izuzetnog značaja.

44

Desetominutnim filmom, započećete obilazak muzeja. Najpre ćete se upoznati sa detaljima iz života i rada naučnika, a zatim pažljivo obići kutak po kutak muzeja koji je postao jedan od simbola glavnog grada. Obimna muzejska građa obuhvata originalne dokumente, istorijsko-tehničke eksponate, mnogobrojne knjige i časopise, planove, crteže i fotografije Nikole Tesle, na osnovu kojih su potpuno rekonstruisana Teslina laboratorija i mesta najvećih pronalazaka ovog naučnika, kao i sam njegov lik. Na taj način vam je omogućeno, korišćenjem specijalnih naočara u posebnom delu muzeja, da zakoračite u virtuelnu stvarnost u kojoj će vam se sam Tesla obratiti. Tako u Teslinom društvu možete obići njegovu hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima ili sobu u hotelu „Njujorker“ u kojoj je živeo i proveo poslednje dane, asistirati mu

u laboratoriji u Kolorado Springsu ili na platfotmi tornja na Long Ajlendu. Može se desiti da vam se prilikom obilaska muzeja pridruži osoba koja likom izrazito podseća na Teslu u odelu identičnom eksponatu. To je jedan od zaposlenih u muzeju koji povremeno obraduje posetioce. Tesla je izuzetno vodio računa o svom zdravlju. Interesantna je činjenica da je često nosio rukavice kako bi se zaštitio od bakterija i virusa te ćete i eksponate te vrste imati priliku da vidite tokom posete. Verovatno ćete zastati pored transformatora od 500 hiljada volti i „beba trasformatora“ od 120 hiljada volti, koji se koriste za bežični prenos električne energije. U momentu električnog pražnjenja velikog transformatora, u muzeju zasija munja nalik onoj koja je 1856. godine u Smiljanu najavila Teslino rođenje. Radoznale i smele


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

vačko društvo nosi njegovo ime. U muzeju je izložena i replika jedinog porteta Nikole Tesle iz 1916. godine. Delo je njegove prijateljice, mađarske aristokratkinje Vilme Ljvov-Parlagi. Kako nije voleo da u ateljeima pozira umetnicima, naučnik je tog puta načinio izuzetak samo pod jednim uslovom, a to je da napravi sopstveni svetlosni aranžman, postavljanjem plavih stakala na prozore, čime je simulirana polarna svetlost. Otuda i naziv „Plavi portret“. Obzirom da kroz muzej godišnje prođe oko 150.000 ljudi, što domaćih, što stranih posetilaca, Teslin portret među kojima su i oni koji se česposetioce sigurno će obradovati informacija da onu to vraćaju, muzej teži da stalno uvodi novine. Iz tog koju proizvodi „beba trasformator“ mogu i da dodirrazloga, deo postavke je promenljiv. Tako je, dosad, nu. Posebnu pažnju posetilaca privlači i Kolumbovo u ovom zdanju predstavljena izložba akvarela umirujućih tonova i harmoničnih kompozicija koji su se nalazili na zidu Tesline sobe, kao i materijal koji svedoči o plodnoj saradnji Tesle i Hjuga Gernsbeka. Zahvaljujući ovoj saradnji, između ostalog, danas znamo kako bi izgledao Teslin toranj na Long Ajlendu da je uopšte bio završen. U ovom zdanju je promovisana i knjiga „Teslin cudesni svet“ u kojoj osim o naučnikovom životu i delu, možete pročitati i o Teslinom sagledavanju buduće civilizacije, što je čini relevantnom i neizostavnim štivom budućim istraživačima. Muzej organizuje putujuće izložbe širom sveta: od Barselone i Atine, preko Moskve i Sankt Peterburga i sve do Šangaja.

Teslin razarač na naslovnoj strani Gernsbekovog časopisa

jaje, kao i neobična priča vezana za ovaj izum. Imaćete priliku da vidite jedini predmet sa verskim obeležjem koji je ostao sačuvan među Teslinim ličnim stvarima. Saznaćete, takođe, zašto se u arhivi nalazi diploma poljoprivrednog društva i iz kog razloga jedno pe-

Odlaskom u Muzej Nikole Tesle imaćete mogućnost da vidite bogatu baštinu genija, dostupnu isključivo u ovom prostoru. Upišite se u knjigu utisaka baš kao što su to uradili Novak Đoković, Orhan Pamuk i mnogi drugi. Tura u trajanju od oko 45 minuta, pružiće vam nezaboravno iskustvo koje inspiriše, provocira maštu i budi želju za saznanjem, stoga je poseta Teslinom muzeju nešto sto vam SupHa svim srcem preporučuje. Teodora-Tea Antić

45


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

#Influenseri između stvarnog i virtuelnog života

Ž

ivimo u digitalnom veku. Od željene informacije uglavnom nas deli samo par klikova. Međutim, internet je već oko deceniju ne samo medijum nalaženja i prenošenja informacija, već i nezamenljivi način komunikacije i spektar najrazličitijih društvenih mreža. Upravo društvene mreže omogućile su nam da budemo u toku sa životima naših prijatelja i rođaka koje i ne viđamo tako često, stvorile mostove između ljudi koji su udaljeni i nekoliko hiljada kilometara jedni od drugih, takođe su definitivno i izvor opasnosti ako ih ne koristimo valjano. Potrudiću se da ne pogrešim u definisanju ovog zanimanja s obzirom na to da je opis posla influensera i dalje prilično maglovit, a ako biste pitali slučajnog prolaznika u nekoj anketi šta su to zapravo influenseri, verovatno bi vam rekao da su to oni kojima je plaćeno da imaju lepe i „ušminkane“ slike na Instagramu. Zapravo, njihov posao se zasniva na marketingu – uglavnom njihovi profili služe za reklamiranje

46

Društvene mreže (pre svega Instagram) stvorile su i zanimanje 21. veka poznatije kao

#influenser

proizvoda nekog brenda koji ih za to angažuje (a proizvodi su od šminke, odeće, pa do tehnike). To nisu klasične reklame, već su umotane i upakovane u njihove lične priče, iskustva i „tutorijale”, te često zaboravimo da nam, u stvari, predstavljaju neki proizvod. Ako postanu poznatiji i steknu veliki broj pratilaca, imaju i veću slobodu da biraju sa kim će sarađivati i da veći prostor daju sadržaju koji nije marketinške prirode. Interesovanje javnosti za ovo zanimanje poraslo je kada je jedan srpski influenser izdao svoju knjigu koja je postala apsolutni hit beogradskog Sajma knjiga, pre svega zato što su upravo deca i tinejdžeri pohrlili za njom.

internetu uopšte, pa čak i u, eto, knjigama. Osnovna namena toga je da običnim ljudima skrene misli sa svakodnevice pune problema i da ih zabavi. Naravno, influenser će od toga zaraditi, ali publika bi trebalo da bude svesna da je cilj toga, ipak, razonoda i bojenje realnosti.

Problem nastaje zato što su publika velikim procentom deca i tinejdžeri, a neki influenseri predstavljaju stvari koje koštaju i nekoliko stotina i hiljada evra, te će neko dete možda poželeti baš to, nesvesno svog okruženja i napora svojih roditelja da mu priušte normalan život. Takve objave i komadi odeće/obuće/nakita stvaraju nezadovoljstvo i zrelim ljudima sa Čovek sa iskristalisanim stavovima poslovima do kojih su morali da donekle može da razgraniči svoj dođu učenjem i radom, stečenim sistem vrednosti od onoga što mu diplomama. Ne kažem da to nije i se plasira na društvenim mrežama, put influensera, ali se publici plasi-


ra kao da je to uspeh „preko noći”. Ipak, moram da uzmem u obzir da je veliki broj sadašnjih influensera otvorio blogove i profile iz hobija i razonode, ali vremenom je to preraslo u ozbiljan biznis. Oni često podsećaju da treba da imamo društvenu odgovornost, ali i da brinemo o sebi. Podsećaju na humanitarne i ekološke akcije, oni smeliji su ponekada i kritičari društva – što definitvno može da ima dobar efekat na njihove pratioce jer nam je nekada zaista potrebno buđenje i osvešćivanje. Ističu i važnost preventivnih pregleda, brige o zdravlju i lepoti – i unutrašnjoj, i fizičkoj. U neke od njih ljudi zaista imaju poverenja, tako da će i slediti njihove pozitivne primere i savete. Tu je takođe i dosta inspirativnih ljudi – na primer umetnika koji su u jednom trenutku rešili da otvore svoje blogove i profile. Neki influenseri i jesu ljudi od uticaja, kako i ime ovog zanimanja kaže u prevodu na naš jezik, ali ako konstantno ističu materijalne svari i stvari koje prosečan stanovnik Srbije ne može da priušti, pogrešno koriste medijski prostor koji im je dat. Jedni kategorički odbijaju da ljude i događaje iz privatnog života prikazuju na mrežama, dok drugi nemaju zazor od toga, često pomeraju težište na privatan život, što može biti zanimljivo, ali za javnost nekada opterećujuće i neprimereno. Naravno, postoji i treća grupa koja uspeva da pravi ravnotežu između privatnog i poslovnog. Kada sam pomenula da je veliki broj njih zapravo uplovio u svet društvenih mreža iz hobija, ne smem da izostavim i vlasnike kućnih ljubimaca koji su iz ljubavi prema njima otvorili profile sa njihovim imenom, te – slučajno ili sa planom – počeli da zarađuju, što

nekada dostiže i milionske iznose, jer često životinje najviše opuštaju i zabavljaju najveći broj ljudi. Da li ste vi možda razmišljali da nestašluke vaših voljenih kućnih

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

ma organizuju paneli i skupovi (u kojima učestvuju i influenseri), a kojima je cilj da budu, reklo bi se, pre svega interesantni širokoj publici iako publiku na takvim događa-

Ipak, naša lična odgovornost jeste da razgraničimo realni svet od sveta društvenih mreža ljubimaca pokažete svetu i uz to ih jima uglavnom čine studenti tog i unovčite? fakulteta. Teme su nekada nedefinisane, a da li takva predavanja Neki od njih su snimanje videa zaista imaju efekta – nepoznato je. (delom na teme iz privatnog, de- Treba da sledimo sadržaje koji nas lom na teme iz poslovnog života) čine vedrijima i produktivnijima, podigli na visok nivo u produka da one za koje procenimo da za cijskom smislu i stvorili maltene nas nemaju vrednost jednostavno malu televiziju na YouTube-u. Verne upijamo i ne konzumiramo. na publika, pre svega milenijalci, u stanju je da čeka i celu noć da Treba da budemo svesni da inobjave novi video ako su to prefluenser postaje ozbiljno zanithodno najavili, a jedna devojka je čak u komentaru ispod takvog manje sa toliko različitih vrsta videa napisala da je, čim je videla uticaja na društvo i nas same, ali da je jedna poznata srpska influen- da uprkos tome što smo okružeserka postavila video, prekinula ni nekim fantomskim načinom razgovor sa najboljom drugaricom. života, ostanemo autentični i Takve činjenice su zabrinjavajuće i da cenimo male stvari (koje samo ukazuju na to koliko upravo i zapravo uopšte nisu male, nego ovakve svari dovode do otuđenosti su suštinske) i svaki napredak. i usamljenosti milenijalaca od poNađa Petrović rodice, prijatelja i stvarnog sveta. Neretko se na pojedinim fakulteti-

47


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Aleksandar Borodin

Naučnik u svetu muzike

D

a li Vam se ikada dogodilo da ste bili „rastrzani“ između svoje žeđi za naukom i saznanjem i svojom opčinjenošću umetnošću? Da li Vam je ikada bilo teško i bolno da vagate između ta dva jer Vam se čini da su nauka i umetnost dva neodvojiva univerzuma koja se međusobno prožimaju? Tako su se dva naizgled posebna sveta, hemija i muzika, preplitala kroz život Aleksandra Borodina, profesora, naučnika i lekara, kog istorija češće spominje kao kompozitora poznate Velike petorke, a koji je na svojevrstan način dao veliki doprinos i hemiji i muzici.

48

U Sankt Peterburgu se 1833. godine rodio Aleksandar kao vanbračni sin gruzijskog kneza Luke Gendijašvilija i, kako bi se izbegao skandal, dete je tada dobilo prezime Gendijašvilijevog sluge Porfirija Borodina. Iako ga je gotovo pred smrt Gendijašvili priznao za sina, Aleksandar nije menjao svoje prezime, pa će ga i društvo XIX veka, a i istorija upamtiti upravo po tom prezimenu – Borodin. A ono mu ni po čemu nije ni „smetalo“. Bio je radoznao dečak, pa je vrlo rano naučio da svira flautu i violončelo, ali je, osim toga, voleo da pravi vatromet, pa je svoju „laboratoriju“ u kojoj je pravio vatromete smestio u stanu u kojem je živeo sa majkom i očuhom u Sankt Peterburgu (nakon smrti Luke Gendijašvilija, Aleksandrova majka se udala). Tokom odrastanja, Aleksandar je odlučio da želi da se bavi hemijom jer je smatrao da bavljenje muzikom nije „ozbiljno“ zanimanje. Kako u Carevini Rusiji u to vreme nisu postojale studije hemije, Aleksandar se opredelio za studije medicine na Akademiji za medicinu i hirurgiju na kojoj je kasnije, 1958. godine, i doktorirao iz oblasti toksikologije fosforne i arsenikove kiseline. Nakon toga, njegov naučni rad ga je odveo u Hajdelberg gde se bavio istraživanjima benzena pod vođstvom Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva. U Hajdelbergu je, osim što je napredovao u nauci, njegova muzikalnost pronašla svoj put. Tamo je upoznao Jekaterinu Protopopovu, mladu pijanistkinju kojom se potom i oženio, a koja ga je podstakla da se dodatno zainteresuje za muziku i komponovanje. Nakon što se 1862. godine vratio u Sankt Peterburg, Aleksandar Borodin postao je i profesor na Akademiji za medicinu i hirurgi-


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

ju, nastavio je svoj naučni rad, ali je pored toga i muzika postala njegova preokupacija u slobodno vreme – počeo je da uči komponovanje uz pomoć Milija Balakirijeva. Ubrzo nakon toga Borodin je komponovao svoju prvu simfoniju. Izvedena je 1869. godine, a dirigent je bio Balakirijev lično. Ipak, Borodin nikada sebe nije nazivao kompozitorom i često je govorio da želi da

Za mene je to opuštanje, razonoda koja me odvlači od mog glavnog posla, moje profesure. Volim svoju profesiju i nauku. Volim akademiju i svoje đake, muške i ženske, jer da bismo usmerili rad mladih, neko im mora biti blizak.

ostane anoniman kao kompozitor. Čitav svoj život Aleksandar Borodin je posvetio svom „glavnom“ poslu – bio je profesor naročito posvećen svojim učenicima, neretko ih je branio kad bi zapali u kakvu nevolju i nije se libio da pritekne u pomoć kome god ona bila neophodna, a neretko je pomagao i u dobrotvornim organizacijama. Posebne zasluge Borodinu pripadaju i za otvaranje Medicinske škole za žene u Sankt Peterburgu, te su se tada po prvi put u Carskoj Rusiji iz oblasti medicine školovale i žene. Ono malo slobodnog vremena koje mu je os-

Jekaterina Protopopova

tajalo i onda kada je bivao bolestan posvetio je komponovanju. Profesurom i naukom bavio se dokle god mu je zdravlje to dozvoljavalo, do 1885. godine, kada je napustio rad u nauci zbog lošeg zdravlja. Tek tada glavno zanimanje mu je postala muzika, ali ne zadugo. Srčani infarkt je naprasno ugasio njegov život u pedeset drugoj godini.

liko toga. Istorija muzike ga neće pamtiti po velikom broju dela, ali i te malobrojne kompozicije same za sebe dovoljne su bile da ostavi značajan trag. Svet ga je upoznao i pamti ga kao kompozitora simfonijske poeme U stepama Centralne Azije i po melodiji Polovetskih igara iz jedine, nedovršene opere Knez Igor, koju su nakon njegove smrti završili NikoIza te pedeset dve godine života laj Rimski Korsakov i Aleksandar Aleksandra Borodina ostalo je to- Glazunov. S druge strane, hemija će ga pamtiti kao jednog od izumitelja aldolne rekacije i kao jednog od prvih demonstratora nukleofilne supstitucije da bi, najzad, bio ovekovečen tzv. Borodinovom reakcijom. Ali iznad svega Aleksandra Borodina bi možda trebalo pamtiti kao osobu kod kog su dva dela njegove duše, nauka i umetnost, bila sjedinjena, sačinjavala njegovu izuzetnu ličnost i najzad omogućila da ga ne proguta zaborav.

Scena iz opere Knez Igor u Londonskom Kolizeumu

Milica Ognjanović

49


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

G r a f o l o g i j a

50

D

obro došli u tajnoviti svet otisaka duše! I samo ime ove nauke odnosno veštine govori o tome da se bavi proučavanjem, tj. analizom rukopisa i otkrivanjem karakternih osobina ličnosti, emocija i skrivenih dubina ljudske duše. Zašto je rukopis pogodan za istraživanje ličnih osobenosti čoveka? Zato što za razliku od crteža ili neke druge tvorevine ruku, u pisanju postoji zajednički sistem (pismo) koji se usvaja, ali svačiji odgovor–rukopis je različit i jedinstven. Dakle, kao što ne postoji isti otisak prsta, tako ne postoji ni isti otisak duše! A promene tokom razvoja ličnosti od detinjstva do zrele osobe praćene su i doslednom promenom sopstvenog rukopisa.

ju slova, čitljivost rukopisa, pisano/štampano/kombinovano pismo, veličina margina.. Možda ćete se zapitati da li grafološka analiza ima različit pristup u posmatranju rukopisa levaka i dešnjaka. Šta mislite? Možda će vas iznenaditi, ali kod grafologa levaci i dešnjaci su potpuno ravnopravni i na njihove rukopise se primenjuju potpuno ista grafološka (psihološka) pravila. Kakav je uzorak nečijeg rukopisa potreban/dovoljan za dobru analizu? Potrebno je da duži tekst bude ispisan na papiru bez ikakvih linija, spontano i bez znanja vlasnika da će rukopis biti podvrgnut grafološkoj (psihološkoj) analizi. Poželjno je da postoji nekoliko različitih uzoraka rukopisa ispisanih u različitim trenucima.

Da li rukopis razotkriva neku ličnost u celini? Znajući da govori o: temperamentu, vitalnosti i energiji, impulsivnosti i opuštenosti, inteligenciji, motivaciji, stavovima, komunikativnosti... odgovor je kratak i jasan – da. Mada njegovo tumačenje nije tako jednostavno.

Naposletku, slova su naših ruku dela nas- A sada, krenimo zajedno u avanturu istala realizacijom poruke poslate od mozga. tražujući i tumačeći rukopise putem karakteristika grafoloških crta! Koje alate koristi grafolog u donošenju svojih zaključaka? To su grafološke crte Rukopis iskošen udesno odlika je darežlkoje predstavljaju odlike jednog pisma, kao jivih, emotivnih i toplih osoba, optimisšto su: pritisak i (ne)ujednačenost snage tičnih i srdačnih, koje misle i brinu o drugipritiska prilikom pisanja, karakteristike ma, koje bez stida pokazuju svoja osećanja. potpisa, popunjenost papira, oblik i veličina To su emocionalno visoko ekspresivne osslova, iskošenost i originalnost u oblikovan- obe. Rukopis iskošen ulevo poseduju osobe


koje su više okrenute sopstvenom, unutrašnjem svetu, a socijalno povučene, tako da najintimnija osećanja prikrivaju i čuvaju za sebe. Vertikalan rukopis sreće se kod dobro kontrolisanih i emocionalno uzdržanih ličnosti kod kojih srce nikada ne misli umesto glave, dakle radi se o ekonomičnim i racionalnim osobama. Promenljiva iskošenost slova zabeležena je kod osoba emocionalne nepostojanosti i nestabilnosti. Zaobljenim slovima pišu prilagodljive, fleksibilne, blage i miroljubive osobe, dok uglasti rukopis imaju osobe jakog i zatvorenog karaktera, jake volje, koje čak umeju biti i jako grube. Raspoređenost ispisanog teksta na papiru i veličina margina govori dosta o ličnosti. Naime, gornja strana papira predstavlja socijalnu sferu, leva pripada prošlosti, desna budućnosti, a donja strana je lična. Osobe koje tekst prilepljuju uz levi kraj papira okrenute su prošlosti i doživljavaju je sa prijatnom setom, a kod onih osoba koje su okrenute budućnosti tekst je prilepljen uz desnu ivicu (ponekad ovo može da označava i beg od neprijatnog iskustva u prošlosti). Osoba koja ispunjava skoro čitav list papira svojim rukopisom jeste radoholičar, velikih ambicija i planova, dok one osobe koje os-

tavljaju velike sve četiri margine jesu socijalno povučene i često povučene u sopstveni svet mašte. Velika gornja margina svedoči o osobi slabog samopouzdanja, dok ispunjenost tekstom do same gornje ivice papira sreće se kod osoba jakog samopouzdanja bez preteranog uvažavanja autoriteta i sa čvrstom verom u sopstvene vrednosti. Jak pritisak prilikom pisanja karakteristika je energičnih, snažnih, dinamičnih ličnosti koje se teško pokoravaju, ali često od drugih traže pokornost, odlika je ljudi–lidera velikog emocionalnog i psihofizičkog naboja. Ukoliko je taj pritisak izuzetno jak, radi se o autoritarnoj ličnosti. Međutim, ukoliko je uz jak pritisak prisutno i potcrtavanje reči, senčenje i pojačavanje, onda taj rukopis ne pripada pravom lideru. Slabi otisak odraz je nedostatka energije, niske volje, pripada slabim osobama koje isključivo slede druge.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

i manipulišu njima, dok ukrašen i upadljive veličine potpis imaju uobražene i ličnosti lošeg ukusa. Sićušan potpis karakterističan je za osobe sa kompleksom niže vrednosti, ukazuje na potištenost, nedostatak radosti i nezadovoljstvo, kao i na štedljivost. Jednostavan potpis bez ikakvih ukrasa odlika je otmenosti duha i prefinjenosti. Potpis štamanim slovima poseduju socijalno neadekvatne osobe koje žele nešto o sebi da prikriju. Ne treba zanemariti ni poziciju potpisa u odnosu na ostatak teksta na papiru: na desnoj strani potpisuju se optimistične osobe oduševljene svim životnim aspektima, potpis na sredini ispod teksta svojstven je osobama koje su neodlučne i kojima je potrebna sigurnost, dok pesimistične osobe svoj rukopis potpisuju na levoj strani. Ukoliko je potpis podvučen onda je njegov vlasnik nametljiva osoba. Nečitak potpis odlika je lukavih osoba, a potpis krupnih slova odlika ambiAnaliza potpisa ima posebno cioznih, samouverenih i hrabrih. mesto u grafologiji. Potpisom se overava dokument, a sam potpis Ima li grafologija konkretnu predstavlja lični pečat potpisnika. primenu osim što može biti od Poštena osoba na koju se možete koristi u svakodnevnom živou svakom trenutku osloniti ima tu? Primenjuje se u medicini za čitak i jasan potpis. Sitan, uzan, procenu određenih zdravstvenih izdužen potpis imaju proračunate i stanja pacijenata (npr. kod obolelih promišljene osobe koje diplomatski od Parkinsonove bolesti, kod težih postupaju sa ljudima, ponekad čak duševnih oboljenja, kod narkomana i alkoholičara, kod neuroloških oboljenja i demencije, kod hipertireoze...), u sudskim veštačenjima, kriminalistici, kao i proceni profesionalne orijentacije. Dakle, ukoliko želite da neku osobu bolje upoznate i planirate bliski odnos sa njom, razmenite pokoje pismo, i znaćete da li ste na pravom putu! Srećno! Ass. dr Valentina Radulović

51


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ ⓏⒾⓋⓄⓉ

O ASTROLOGIJI II VII – Jesenja ravnodnevica se označava oko 20. septembra. Dan i noć postižu ekvilibrijum u trajanju, pa je i znak u koji Sunce u ovom periodu ulazi poznat po svojoj tendenciji ka balansu. Za Vagu se često kaže da je to znak partnerstava. To je mesto na kom se formiraju jedan-najedan odnosi, koji će kasnije poslužiti kao ,,ogledalo” za neprocenjivu samospoznaju. Ako se osvrnemo na prirodni astrološki krug, videćemo da je Vaga ,,sakrivena” tačno iza Ovna. Karl Gustav Jung je ovaj odnos okarakterisao pojmovima senka (Vaga/ sedma kuća) i persona (Ovan/prva kuća i podznak). VIII – Mnoge će iznenaditi činjenica da je Škorpija, zapravo, društven znak, jer priča o čovekovoj (ne) sposobnosti da se otvori prema njemu. Njeni simboli su mnogobrojni: od zmije koja se transformiše presvlačenjem kože, preko orla oštrog oka, do feniksa koji se izdiže iz pepela kao sas-

52

vim nova ptica. Stoga, Škorpija govori o krizama koje se proživljavaju. U njima je neophodno odreći se delova sebe, prineti žrtvu, da bi se iz krize izvukla lekcija i da bi se došlo do skrivene snage koju svi poseduju. Ne prinese li se prava žrtva, neće jasno moći da se vidi ono o čemu nam idući znak govori. IX – Informacije koje se u Blizancima upijaju, u Strelcu dobijaju celinu, jer sada, posle prebrođene krize, mogu da se integrišu u viziju sopstvenog značenja. Strelac se na prirodnom astrološkom krugu nalazi 150 stepeni udaljen od Raka, u aspektu koji se zove inkonjunkcija. Ona se smatra veoma izazovnim aspektom, jer se dešava između znakova koji, najprostije rečeno, nemaju ništa zajedničko. U slučaju Strelca i Raka, to je arhetipna priča o tome koliko je teško napustiti toplinu doma i detinjstvo (Rak) i otisnuti se u avanturu, u ostvarenje svojih snova (Strelac).

X – Od malih nogu, čovek je učen da teži ka postizanju stuktu re, koja se, prema zodijaku, dešava upravo u Jarcu. On se obično naziva onim u šta se odrasta, pa se baš zato vezuje za karijeru, reputaciju i autoritete. Srećna životinja Jarca, divokoza, može dugo da preživi u ekstremno hladnim uslovima, pa i ovaj znak govori o disciplini, odloženom zadovoljstvu i nagradi koja dolazi tek posle mukotrpnog rada. Međutim, stuktura ne mora da bude restriktivna – Jarac može da se posmatra i kao zadovoljstvo koje čovek oseti kad se jednog dana okrene, a iza sebe vidi ostvarenost i bogatstvo, u kom god obliku. Jarac je, zapravo, strategija i praktičnost koji su potrebni za ostvarenje Strelčeve velike vizije. XI – Simbol Vodolije inspirisan je jednim za čovečanstvo revolucionarnim otkrićem – sistemom za navodnjavanje. U mitologiji, njen princip se često pove-


zuje sa pričom o Prometeju koji je, uprkos volji Zevsa, nesebično podario ljudima vatru. Inače, njegovo ime u prevodu znači ,,onaj koji vidi ispred svog vremena”, te se i vladajuća planeta Vodolije, Uran, vezuje za genijalnost, otkrovenja, otkrića, testiranja i probijanja granica postavljenih u prethodnom znaku. Praktično, Vodolija postavlja pitanje: na koji način čovek svojim znanjem,

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ ⓏⒾⓋⓄⓉ

veštinama, autentičnošću i no ikad izloženi. Vladar Riba, humanošću doprinosi kolek- Neptun, predstavlja upravo tivu? klackalicu između ova dva stanja: realnost, povezanost – XII Sigurno ste čuli za iz- sa onim što je sada i ovde i reku misli dobro pa će dobro spokoj sa time vs. eskapii biti. Dovodim je u asocijaci- zam u svim svojim formama, ju sa poslednjim astrološkim laž, iluzija i (samo)obmana. znakom, jer se može doživeti Odgovara na pitanje: do koje kao postupaj u ovom trenut- mere je čovek istinski otku kao da veruješ u dobro voren prema životu? – kao da veruješ životu, nasuprot teroru sreće i pozitivnosti kojima smo danas više

Možda ste očekivali tekst o provokativnim Škorpijama, plahovitim Ovnovima i plačljivim Rakovima, ali bojim se da sam Vas razočarala! Pored želje za deljenjem zanimljivosti, tekst je napisan sa idejom da postavi pitanje: zašto su ljudi, kolektivno, ambivalentni prema astrologiji? Sa jedne strane, razumljivo je što se često nailazi na otpor prema njoj, jer ko zaista zna da li u tome ima istine? No, uprkos tome, mnogi će na ,,Imaš Veneru u Vodoliji!’’ radoznalo upitati ,,A šta to znači?’’ ili pristati na (besplatno) tumačenje natalne karte, gledanje u šolju ili dlan, prevrtanje karata ili sličnu gatalicu, a često i podeliti svoj znak/ podznak na društvenim mrežama. Katkad ljudima nije strano ni da pitaju nekoga šta je u horoskopu pri upoznavanju, a ako se osećaju posebno smelo, možda će pokušati i da pogode nečiji znak u konverzaciji! Nesumnjivo je da mnoštvo stvari prolazi samo kroz naš lični filter. Ali, predložila bih i jedno optimističnije rešenje – možda astrologija služi otvaranju i doživljavanju. I možda u ljudima, upuštanjem u astrologiji srodne stvari, postoji kolektivna žeđ za iskrenim osećanjem sebe, drugih, društva, prirode, sveta, Univerzuma. Slažem se sa Vama da je zabavno i našaliti se na račun retrogradnog Merkura i tog glupog Meseca u Ovnu i svakojakih ,,kvadriranih Plutona”. Jednako kao što je oslobađajuće kada se kroz astrologiju (može, ali nikako ne mora kroz astrologiju) doživi lekovita katarza. Astrologija, nasuprot sužavanju vidika, pruža i mogućnost razumevanja, istraživanja i prepoznavanja sebe, makar i u delićima. Pa kako ličnost evoluira, delić po delić, dok ne dođe do svoje priče u toj kružnici. I zato, ako zaista jako želite, mnogo možete osetiti, otkriti i proživeti kroz tu toliko stigmatizovanu astrologiju. Samo se setite zvezda padalica i snova kojih, vekovima unazad, ljudi tajno kuju u njih. EMILIJA POPOV Monolog na samom kraju filma American Beauty je jedan od mnogobrojnih primera koji savršeno dočaravaju suštinu Neptuna.

53


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Smej se, smej, uvek se smej! O smejanju

trigantno jeste da se tokom ovih razgovora najčešće ne smejemo šalama, već izjavama i komentarima prijatelja koji drugim ljudima uglavnom nisu smešni. ovek se u proseku dnevno nasmeje 13 puta. Ali Tada je smeh sredstvo socijalne interakcije i komuda li ste nekada razmišljali zašto? Postoji ne- nikacije a ne reakcije, i njime pokazujemo osobama koliko teorija koje objašnjavaju razloge za po- da nam se sviđaju i da ih razumemo. javu smeha u evoluciji. Najklasičnija od njih je teorija olakšanja, po kojoj je smeh način oslobađanja tenzi- Smejanje ima povoljne efekte po ljudski organizam. je, tj. instinktivni signal da je opasnost prošla i da se Najočigledniji uticaj smeha tiče se psihičkog stanja možemo opustiti. Po teoriji superiornosti najglasnije čoveka – poboljšanje raspoloženja i smanjenje anksmejanje bilo je u početku znak trijumfa čoveka nad sioznosti, straha i stresa (smeh dovodi do smanjenja drugima, dok je po teoriji ambivalentnosti smeh sred- nivoa kortizola u organizmu). Ono što ne vidimo jeste stvo bega od kontradiktornih emocija ili percepcija. da smeh izaziva dilataciju krvnih sudova te posledičJednu od teorija izneo je psiholog Džofri Miler rekavši no i povećanje krvnog protoka, što je značajno u preda je humor nastao ne iz potrebe za preživljavanjem venciji kardiovaskularnih bolesti. Takođe, smejanje već kao indikator osobina bitnih za preživljavanje, kao povećava efektivnost T-ćelija što snaži imuni sistem, što je ljudska inteligencija, i da smeh i humor imaju a dolazi i do povećanog lučenja endorfina koji imaju ulogu u seksualnoj selekciji. analgetičko dejstvo. S druge strane, tokom smejanja možemo zaplakati ili osetiti bol u stomaku što nas čini Smeh je fizička reakcija koja se kod ljudi sastoji od ranjivim i bespomoćnim da reagujemo u trenutku. uglavnom ritmičnih i zvučnih kontrakcija dijafragme i delova respiratornog sistema. Anatomska podloga koja se krije iza smeha jeste limbički sistem, tj. njegovi I životinje se smeju! delovi hipokampus i amigdala, kao i ventromedijalni Smeh životinja definiše se kao ponašanje životinja prefrontalni korteks. nalik ljudskom smehu. Na primer, majmunski smeh Možda iznenađujuće, ali humor nije glavni izazivač je teško disanje sa zvučnim udisajima i izdisajima, a smeha. Utvrđeno je da se oko 30 puta više smejemo pored majmuna smeju se i psi, pacovi, delfini. Smeh kada smo sa nekim nego kada smo sami, a najviše se delfina utvrđen je tek 2004. godine u Švedskoj, kada smejemo kada pričamo sa prijateljima. Ono što je in- su istraživači uočili set dotad nepoznatih delfinskih

Č

54


zvukova koji su se javljali jedino tokom igre delfina, a nikada tokom agresivnih sukoba. Stoga se nametnuo zaključak da ih delfini proizvode kako bi poslali signal drugim delfinima da je situacija prijatna i nepreteća, u cilju prevencije potencijalnog međusobnog sukoba, što je mogući razlog pojave smeha u evoluciji. Upravo zato ovi zvukovi shvaćeni su kao ekvivalent ljudskom smehu.

Epidemija smeha U malom selu Kashasha u Tanzaniji, 1962. godine izbila je epidemija smeha. Epidemija je počela napadom smeha 3 devojčice u tamošnjoj školi, da bi se kasnije proširila na gotovo čitavu školu i zahvatila 95 od 159 učenika. Kod neke dece smeh je trajao par sati, ali kod drugih i do 16 dana. Čitava epidemija trajala je preko godinu dana i, šireći se na susedna sela, ukupno je zatvorila 14 škola i zarazila oko 1000 dece. Jedan od mogućih razloga za ovakvu situaciju je velika količina stresa koja se preko smeha oslobađala, a trenutno jedino medicinsko objašnjenje za epidemiju smeha je masovna histerija. Prema izveštajima, deca nisu bila sposobna da bilo šta rade, osećala su bol, nesvesticu i probleme sa disanjem.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Međutim, ljudski smeh je ipak jedinstven u tome što je zarazan – nikada nećete videti kako se šimpanza smeje samo zbog toga što se neka druga šimpanza smeje. Smeh kod šimpanzi (a i kod pacova) javlja se isključivo tokom igre golicanja – smejaće se samo ona jedinka koju neko golica u tom trenutku.

Joga smeha – um ne zna da se pretvaramo? Joga smeha je praktikovanje produženog forsiranog smejanja, koje se bazira na hipotezi da forsirano smejanje ima iste psihološke i fiziološke koristi kao i spontani smeh. Radi se u grupama – sa kontaktom očima i šalama između učesnika, i često se tokom praktikovanja ove joge forsirano smejanje pretvori u stvarno, jako zarazno smejanje. Danas postoji oko 5000 klubova joge smeha na svetu. Zaslužan za razvoj joge smeha je indijski lekar Madan Kataria, koji je organizovao i prvu proslavu svetskog dana smeha, 1998. godine u Mumbaju. Od tada, svake godine svetski dan smeha obeležava se prve nedelje u maju i predstavlja jednu pozitivnu manifestaciju svetskog mira sa ciljem podizanja svesti o bratstvu i prijateljstvu. Najčešće se slavi okupljanjem ljudi na javnim mestima u cilju zajedničkog smejanja. Sledstveno, ne mogu a da se ne zapitam kako bi proslava dana smeha izgledala u Srbiji i da li bi možda dobila neku društvenu etiketu. Kako god, ja bih se pridružio. Nikola Kitanović

55


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Bukvar za studente farmacije

A – Autoperionica – posle par kafi ovde, postajete spremni za rad u ekstremnim uslovima B - Bodovi - moraš skupiti sve (bokemon!) C - Comic sans – uočavanje ovog fonta smatra se ekvivalentim sa primanjem Samarine poruke Č - Čekanje - rezultata ulazeći na mudl od trenutka napuštanja amfiteatra brzinom 13 logovanja/min Ć - Ćaskanje - sa kolegama o svoj literaturi koja se planira preći i nikada se ne pređe u potpunosti D - Duga - koja dolazi nakon epizode napuštanja fakulteta i okretanja estradnoj umetnosti u januarskom roku

(a najverovatnije i u svakom drugom roku) Đ - Đavolski vonj - ženskog toaleta Dž - Džigerica – organ konzumacije odnosno predmet žalbe brižnih roditelja pri svakom telefonskom razgovoru koji počinje sa: ,, Hej mama/tata, sve je super, nemojte da brinete, ALI...’’ E – Ekosistem Kumodraža – jedinstvo studenata, fakultetskog osoblja i drugih oblika života sa prostorom beogradskog Mont Everesta, skromnom civilizacijom i oštrom brdskom klimom F - Farmaceutski fakultet - prirodni habitat G - Godine - provedene u javnom prevozu H - Horoskop – ili još bolje pHarmoskop, kao algoritam za donošenje najbitnijih odluka I - Ispiti - ili ispiti? J - Još - ispita K - Kraj - ispitima L - Lol - nema kraja ispitima Lj - Ljubav - jer svi smo ovde iz (neke) ljubavi M - Menza - studentska prehrana N - NE - tučak i avan, već pistil i tarionik! Nj - Njemušti jezik - metamorfna forma jezika između srpskog i klingonskog koja se koristi samo u uslovima usmenih ispita s ciljem prikaza objektivno nepostojećeg znanja O - Ocene - Ne pitaj me noćas ništa, pusti me da šutim.mp3 P – Pekarica ispred fakulteta – studentska prehrana 2 R - Rok – teško i izazovno ciklično doba u životu svakog nežnog studentskog organizma, iako zakazano početkom školske godine, nekako uvek dođe iznenada S - Skripta – čudesni spisi poreklom od starih egipćana čija je sedimentacija pod krevetom u pozitivnoj korelaciji sa procvatom industrije fluorescentnih markera (stari egipćani = suštinski, studenti iz prethodnih par generacija) Š - Šizofrenija - svi smo bar jednom preispitali da li se ispoljila T - Trideset tri - magični broj za magični autobus U - Umor - kad je previše svega i želimo da odustanemo V - Vežbe - obavezne Z - Zasluženi - odmori, uspesi i sve lepo kada prođe mučni deo, kada smo mirni i zadovoljni i kada ima smisla to što radimo Ž - Život - jedan, rokova je šest (ipak ispiti)!

56


#studentski Avan

(21. mart – 20. april) U Vama se, kao po običaju, zbiva mešanje impulsivnosti i apatije. Takođe, na Vama je da naučite da niko osim Vas samih ne može da zaprlja prste Vašim suludim praškovima! Pred Vama je period učenja suptilnog odmeravanja, pa tek onda mešanja u smeru suprotnom kazaljci na satu.

Bikarbonati

( 21. april – 20. maj) Jaka radna etika, upravo je zaslužna za Vaš status u neorganskoj hemiji i stabilnost fiziologije, ali kako je balans ključ održivosti svakog sistema, neophodno je da nalazite vremena da se radujete i uživate. Usmerite svoja čula ka lepotama jeseni, kako se kaže: ,,Bilo acidoza ili alkaloza, kad je bal, nek je maskenbal!’’

Enantiomeri

(21. maj – 21. jun) Blagosloveni ste znanjem da Vam je lik u ogledalu najbolji prijatelj, no nije na uštrb da rotirate svoju ravan polarizovane svetlosti i ka ljubavnom životu. Obrnite malo na levo, malo na desno – i svaki lonac nađe poklopac!

Onkogen

(22. jun – 22. jul) Ne bi Vam bilo prvi put da Vas zbog preterane senzitivnosti i ekspresivnosti posmatraju kao negativan faktor. Stresori umeju da izvuku najgore iz Vas, ali to nije izgovor da im dopustite da nadvladaju izobilje koje u Vama čuči. Vreme je da se posvetite sebi i uživate u plodovima svog rada i mutacija.

Autoklav

(23. jul – 22. avgust) Ovog meseca, u Vama postoji strah od pregrevanja, iako je ključanje (pogotovo u ispitnom roku) Vaše prirodno stanje. Međutim, postoji alternativa! Ako se izborite sa pomenutim strahom, niko se neće plašiti da Vam priđe, pa ćete s lakoćom sterilisati i svoje i tuđe nedaće.

Aqua purificata

(23. avgust – 22. septembar) Ponosni ste na sve što Vaš znak zastupa – orijentisanost na detalje, standarde i čistoću, i to očekujete od ostalih u svojoj sredini. Šta ne odgovara istima, ne uzima se u razmatranje. Ipak, ima dana kada dopuštate sebi da se opustite i priznajete da ste i Vi samo tečnost bez boje, ukusa i mirisa. Oprez, ako se previše opustite, možete se naći na meti različitih kontaminata.

P H A R M A S K O P

Analiticka vaga

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

(23. septembar – 23. oktobar) Osećate se preopterećeno tuđim lončićima ovog meseca, ali Vam težnja ka tačnoj odmerenosti ne dozvoljava da im kažete da Vam je potreban povratak na fabrička podešavanja. Preuzmite inicijativu, predložite im da barem ostave teške tarionike po strani i videćete da će se (ne)red koji je pred Vama barem malo raščistiti.

Digoksin

(24. oktobar – 22. novembar) Mnogi se plaše Vašeg prisustva, ali to je samo zato što ne znaju da se Vaša suptilna lekovitost otvara list po list, dok ne prođe najmanje godinu dana negovanja. Sa druge strane, vodite računa da pri novim poznanstvima ne nastupate u prevelikim dozama, jer bi upravo to izazvalo pogibiju Vašeg društvenog života.

Drug target

(23. novembar – 21. decembar) Mesec koji predstoji može biti mesec preusmerenja za Vas. Nema odustajanja, uprkos prethodnim neuspesima! Uostalom, osvrnite se oko sebe - Vaš optimizam je zarazan, pa zajedno sa kolegama možete postati lead jedinjenje.

Eikozanoidi

(22. decembar – 20. januar) Iako su masti neophodne za Vaš opstanak, nastanak, funkcionisanje i sve dalje procese, podsetimo se - ne samo taloženje, već i oksidacija! Vreme je da se izbunare patike za vežbanje koje stoje netaknute verovatno od poslednjeg časa fizičkog za koji niste iskoristili poštedu (sedmu tog meseca) ili još bolje, za osveženje Vaše garderobe novom sportskom opremom.

Akvaporin

(21. januar – 18. februar) Vaša radoznalost i intelektualnost najbolje se oslikavaju činjenicom da nema te ćelije kroz čiju membranu Vi ne znate u kom smeru se kreće voda. U prevodu, svašta znate i svašta Vas zanima i još svašta biste želeli da znate. Ipak, vodite računa gde uplićete svoje alfa helikse kako se Vaša radoznalost ne bi protumačila kao guranje nosa u tuđa posla.

RNK

(19. februar – 20. mart) Težite da razumete svaki proces u prenosu informacija i uvek dajete sve od sebe da osigurate željeni uspeh Vašeg tima. Nažalost, nekada Vaš entuzijazam i angažman nisu dovoljni jer je neophodno da svaka karika u lancu obavlja svoju funkciju. To se dešava, često ničijom krivicom. Ne zaboravite da je svaki član važan, koristan i neophodan na svoj način, zato je građenje timskog duha mnogo vrednije od upiranja prstom na potencijalne krivce. Jovana Ilkić Emiija Popov

57


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Preanalitika i kurs flebotomije

„O

d vrata do aparata“ preanalitika i kurs fleboromije, projekat koji smo mi nezvanično zvali dobrovoljno bockanje i krvarenje zarad TMB-a i nauke, je prvi edukativni projekat Tima medicinskih biohemičara-BPSA u 2019. godini. Ideja koju smo imali jeste bila da se studentima smera farmacija-medicinska biohemija proširi teoretsko znanje o preanalitici i što je najvažnije omogući da ovladaju tehnikom flebotomije – vađenja krvi koju nisu imali prilike da nauče i kako prevenirati greške. Nakon u okviru redovnog studiran ja. toga je dipl. farm. med. biohem. Kako biohemičari dobro znaju, Jelena Rašić, biohemičar iz prakse, preanalitika, odnosno svi procesi pričala o individualnom pristupu koji se sprovedu od momenta kada pacijentima, naročito kada su u se pacijent pojavi u laboratoriji, do pitanju specifične populacije pacimomenta kada se njegov vakute- janata poput dece, starih, hospijner sa uzorkom krvi stavi u anali- talizovanih pacijenata i sportista. zator, jeste izvor najvećeg procenta Celokupnu priču zaključila je doc. grešaka i na kraju neadekvatnog re- Dr Zorica Šumarac koja je pričazultata. Iz tog razloga, kroz eduka- la o greškama preanalitičke faze i tivni deo projekta pokušali smo da standardizovanoj kontroli kvaliteta obradimo sve etape preanalitičke koja ih svodi na minimum. faze. Za početak, studenti su imali priliku da kroz predavanje spec. Kruna ovog projekta jeste prakfarm. med. biohem. Violete Stano- tična radionica u kojoj su studenti jević sagledaju širu sliku i saznaju imali priliku da, prvo na balističkoj nešto više o preanalitičkim vari- ruci a kasnije i na svojim kolegama jablama, šta sve spada u varijable dobrovoljcima, nauče kako se na

pravilan način izvodi venepunkcija. Za uspešnost ovog projekta, a naročito radionice, dugujemo veliku zahvalnost firmi VICOR d.o.o. koji je bio naš generalni sponzor. VICOR je obezbedio sav potrošni materijal koji je korišćen prilikom obuke, a samu obuku je održala Violeta Stanojević, VICOR-ov veliki stručnjak u ovoj oblasti. Iz razgovora sa učesnicima u projektu, ponovo smo potvrdil činjenicu da je uspešnost projekta mnogo veća kada se organizuje praktična radionica u okviru istog. Zainteresovanost raste kada je učesnicima omogućeno da vide i sami probaju da izvrše određeni zadatak, bilo da je to rad na analizatoru ili rad sa ljudima, pacijentima. Na žalost, kapacitet radionice je ovog puta bio ograničen na samo 45 studenata. Iz tog razloga, ovakav projekat bi mogao da se ponovi naredne ili godine nakon toga, što ostavljam budućim koordinatorima i novim članovima tima u amanet. Koordinator TMB-BPSA-e Sandra Cvitak

58


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

SEP vikend

K

ao i svake godine do sada BPSA je u okviru SEP projekta (Student Exchange Programme) ugostila kolege iz inostranstva koje su imale priliku da odrade stručnu praksu u Srbiji i da se upoznaju sa lepotom naše zemlje. Ovog leta je uvedena novina u vidu SEP vikenda. Zajedno sa kolegama sa Farmaceutskih fakulteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu organizovano je dvodnevno druženje, a Beograd je izabran kao idealna destinacija da 19. i 20. jula ugosti 19 stranih studenata u okviru prvog SEP vikenda u Srbiji. Sve je započelo upoznavanjem sa znamenitostima glavnog grada i Kalemegdanom. Naredna stanica je bio Narodni muzej a zaključak prvog dana je dao neizostavni duh boemske Skadarlije i noćni život Beograda uz Dunav. Subota je provedena na Adi Ciganliji, a druženje je završeno posetom Muzeju Nikole Tesle gde su studenti upoznati sa likom I delom našeg najvećeg naučnika. Kolege iz Francuske, Poljske, Portugala, Rumunije, Turske, Španije i Singapura su uživale u čarima Beo-

grada, ali nisu ponele samo lepe uspomene već su i ostvarena nova prijateljstva, a kako bolje nego uz tradicionalnu srpsku hranu i portugalsku pesmu u srcu Skadarlije. To je još samo jedan podsetnik na lepotu i potencijal koji leži u našem gradu i zemlji, na koje moramo biti ponosni i čuvati ih. Ističemo značaj razmene iskustva sa kolegama iz drugih gradova i država kao neophodan stepenik na putu ka razvoju svakog pojedinca i to ne samo kao profesionalca i budućeg zdravstvenog radnika već i ličnog razvoja kao jedinke

društva. Kroz upoznavanje drugih kultura upoznajemo i sami sebe, dobijamo mogućnost za izlazak iz uskih okvira nametnutih od strane modernog doba u kojem živimo, jer znanje je put ka slobodi. To je glavni razlog zbog kog SEP vikend mora prerasti u tradiciju i sa nestrpljenjem očekujemo narednu godinu. Zahvaljujemo se SEP timu koji je omogućio realizaciju ovogodišnjeg SEP-a i pozivamo sve kolege željne novih poznanstava i avantura da se sledeće godine pridruže, budite i vi deo ove sjajne priče!

59


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

CNIRS

Centar za naučnoistraživački rad studenata

U

organizaciji CNIRSa Farmaceutskog fakulteta, 14. aprila 2019. godine održan je XII Mini-kongres studenata Farmaceutskog fakulteta na kom je prezentovano preko 60 naučno-istraživačkih radova iz različitih oblasti farmaceutske tehnologije, farmaceutske hemije, farmakologije, fiziologije, analitike lekova, botanike i farmakognozije, itd. Radovi iz srodnih oblasti prezentovani su na sedam sesija u prepodnevnim i popodnevnim časovima. Nakon održanih sesija, usledila je kraća pauza za posluženje nakon čega su održana dva predavanja: predavanje prof. dr Katarine Vučićević koja je govorila o svom istraživačkom radu na institutu u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i predavanje prof.dr Danice Agbabe u zahvalnost svim studentima koji su njene akademske godine učinili lepšim i koji su imali čast da im podeli znanja koje je tokom istih stekla. Na svečanoj ceremoniji zatvaranja

60

uručeni su sertifikati pobednicima sesija uz skromne poklone koje su pripremili Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Lilly drogerije i Conseko pharm.

kliničke farmacije, mikrobiologije, toksikologije sa analitikom i farmaceutske tehnologije. Iskreno se nadamo da će se ovaj broj povećavati na svakom narednom Kongresu studenata biomedicinskih nauXII Mini-kongres studenata Far- ka, a da će raspoloženje ostati na maceutskog fakulteta ostaće up- istom, vrhunskom nivou. amćen po učešću najvećeg broja naučno-istraživačkih radova do sada, po odličnom raspoložen- Ovim putem želimo da ju i energiji koja je vladala kako podstaknemo studente da među članovima organizacije tako se oprobaju u naučno-isi među učesnicima. Svi zainteresovani učesnici XII Mini-kongresa studenata Farmaceutskog fakulteta su imali priliku da ostvare učešće na 60. Kongresu studenata biomedicinskih nauka sa internacionalnim učešćem koji je održan 21-25. aprila na Kopaoniku. Farmaceutski fakultet može da se pohvali sa devet osvojenih sesija iz oblasti farmaceutske hemije, fizičke hemije i instrumentalnih metoda, farmakognozije, analitike lekova, socijalne farmacije,

traživačkim vodama te da se sledeće godine družimo kako na Mini-kongresu studenata našeg fakulteta tako i na 61. Kongresu studenta biomedicinskih nauka sa internacionalnim učešćem i time damo skroman doprinos nauci, a pre svega uživamo u druženju i sjajnom raspoloženju.


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Foreov Rekvijem, iliti, kako je David pobedio Golijata Nije nepoznanica da je hor Farmaceutskog fakulteta „Raskovnik“ uvek prisutan na obeležavanju datuma bitnih fakultetu, te je ove, jubilarne, 2019. godine, godine kada naš fakultet slavi svoj 80. rođendan, takođe bio zadužen da umetnički oplemeni slavlje. Osamdeset godina, ipak, nije mala brojka, pa samim tim je bio i red da počastimo kako studente i profesore, tako i nas pevače, na način koji zaista dolikuje jednom „hrastovom“ jubileju.

Foreov Rekvijem

K

o je iole upoznat sa njegovim sadržajem već zna koliko je posvećenosti potrebno i da bez čelične discipline i višemesečnih priprema ne može ni da se razmatra izvođenje dela. Mnoštvo delikatnih deonica čak i profesionalcima zadaje muke, kamoli jednom horu entuzijasta iz Kumodraža, a nekim pevačima je ovaj hor prvi i jedini vid bavljenja muzikom. Predlog je prosleđen upravi fakulteta i prihvaćen je maltene momentalno. Đorđe Perović, dirigent našeg hora, obezbedio je crkvu Blažene Djevice Marije koja ima jedine u potpunosti funkcionalne orgulje u Srbiji, i majstora orgulja Branku Đorđević da njima upravlja, pa smo krenuli već od februara hrabro da pripremamo program za jun. Tri meseca samostalnog rada na fakultetu tek donekle mogu pokazati rezultate jer, ipak, predviđeno je da delo bude praćeno orguljama.

Skoro nijedan pevač u trenutnoj postavi hora nije video orgulje uživo, a kamoli pevao uz njih. Semestar je maltene gotov, pa možemo i da posvetimo jednu celokupnu nedelju probama, taman da se naviknemo. Prva proba u crkvi sa Brankom dala je takav utisak da su tri meseca bačena u bespovrat. Sve ono što je bilo mukotrpno građeno na fakultetu rasturilo se kao kula od karata čim su orgulje ušle u priču. Bilo je i suza, bilo je i nadvikivanja, teška atmosfera uglavnom. Đorđe je, uprkos svemu, delovao jako usmereno, kao da je ova potpuna dezintegracija zapravo i bila deo njegovog plana. Mogli smo samo da sačekamo sutrašnju probu. I gle čuda, sutradan kao da je došao potpuno drugi hor – počeli smo međusobno da se razaznajemo u kakofoniji i sve kockice su počele da se slažu... Već na narednoj probi je bilo jasno da je Rekvijem naš, a još dve probe su bile pred nama. Dočekasmo i sam dan koncerta, sve je zaista išlo kao po loju. Crkva u Hadži Melentijevoj ulici je već bila solidno popunjena dok smo se mi pripremali da izađemo pred publiku. Za zagrevanje, jedna kraća kompozicija, „Pesma o Žanu Rasenu“, takođe od Forea, već poznata horu, taman da da malo sigurnosti. Posle kraćeg instrumentalnog dela koji je Branka izvela, došao je na red i sam Rekvijem. Prvi akord, d-mol. Sumnjam da je bilo osobe koja se nije naježila kada se prolomio kroz crkvu. Kad voliš muziku koju izvodiš, proba je uvek jedno a sam nastup nešto sasvim deseto, bez obzira što je sve zapravo isto. Dvadeset ljudi pevalo je sa usredsređenošću kao da je pevala jedna osoba. Sav trud, suze i znoj bili su pretvoreni to veče u

predivnu muziku i emociju. Nadmašili smo sve što smo do tada uradili kao hor. Četrdeset minuta proletelo je kao četrdeset sekundi. Gromoglasni aplauz je zaslužio i bis. A na kraju priče - pivo, kako obično dolikuje. Naravno, u mojim rečima je i te kako prisutna pristrasnost, ali kao trenutno najduže aktivan član hora, koji je video mnogo postava i otpevao desetine koncerata u njemu, ne mogu a da ne veličam uspeh koji smo postigli to veče, koji zaista ne bi bio moguć bez Đoleta, Branke, „malog“ Đoleta, solista Stefana i Ive, Oca Leonida koji nam je ustupio crkvu, kao i samog fakulteta koji je nama pružio uslove da mu darujemo jedan ovakav koncert. Hor, kao i uvek, rado prihvata nove pevače i svi zainteresovani mogu doći na probe hora čiji će raspored održavanja biti blagovremeno istaknut, a možete i mene kontaktirati lično, pa ću vas obavestiti o svemu kad bude bilo poznato. Stefan Tomić

61


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

PharmArt

D

a talentu i kreativnosti naših studenata kraja nema, odavno se zna, međutim, ovih dana novitetima se posebno diči i PharmArt. Naime, članovi tima rešili su da jedne večeri, neobavezno pripovedaju o svom omiljenom fotografu. Sigurni smo da ste videli fotografiju iznemoglog i mršavog dečaka koji kleči, dok iza njega vreba veliki lešinar u nadi da će baš ovaj dečak postati njegov plen. Autor ovog rada , koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, je Kevin Karter i mi smo tada svojim pratiocima na instagram stranici, približili njegov rad u Sudanu. Cela priča, propraćena mnoštvom fotografija, oduševila je masu, pa smo zahvaljujući toplim rečima i upućenim pohvalama, u čast svih ljubitelja fotografije, pokrenuli rubriku „100 sjajnih“. Ukoliko vas zanima kada je nastao prvi selfi, ko je fotografisao čuvenu Merlin Monro i da li je bilo teško sa merdevina, na sred ulice, fotografisati Bitlse,

onda ne zaboravite da nas pratite! Ovim putem vas pozivamo da se pridružite našoj zajednici i dozvolite nam da vas, svakoga utorka, upoznamo sa novim pričama i sudbinama onih fotografa koji večno žive kroz svoja dela, kroz fotografije koje su nam u amanet ostavili, a koje govore hiljadu reči! Za ovu školsku godinu pored “100 sjajnih” imamo neke nove planove i ideje. Svako ko želi da nauči nešto o fotografiji, ili proširi svoje znanje, da učestvuje na raznim događajima koje će pratiti iza objektiva, da se druži na izletima u prirodi i stekne neke nove prijatelje koji pored nauke, uživaju i u umetnosti, dobro došli su. Uvek smo otvoreni za nove članove, koji sa sobom donose i nove ideje. I ne brinite, profesionalni aparati nisu neophodni, već isključivo dobra volja i osmeh na licu.

Kao i fotografi o kojima pišemo i o kojima ćemo tek pisati, mi se trudimo da kroz naš rad u sekciji koja postoji već devet godina ostavimo trag na fakultetu, a i šire.

Možete uživati u našim pričama o fotografima i pratiti naš rad na instagram (@pharmartisti) i facebook stranici (Pharm Art). Sve pohvale i kritike nam možete slati u DM ili inbox.

Pridružite nam se!

Vaš Pharm Art

62


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta posle sezone iz snova sa nestrpljenjem iščekuje novu sportsku sezonu u kojoj proslavlja svoju osamnaestu godinu postojanja.

K

ada se radi o sportu postoje mnoge lepe neispričane anegdote, ali kako se često samo uspeh pamti, ovu priču bismo voleli da počnemo nabrajanjem uspeha sa nama, farmaceutima, najdražeg takmičenja - Medicinijade 2019. Popularna “jada” održana je u Budvi i posle mnogo godina možemo s ponosom da kažemo da smo se našli među tri najbolje plasirana fakulteta. Prava perjanica u vitrini Sportskog društva! Ka uspehu pogurali su nas: zlatni plivači, srebrne rukometašice, stoniteniserke i strelci. Bronzani su bili: fudbalerke, fudbaleri, plivačice, teniserke i odbojkašice. Ovome su kumovali i svi ostali članovi Sportskog društva koji su zdušno bodrili svoje kolege i trudili se da naprave sjajnu atmosferu. Da ovu godinu učine još boljom potrudili su se članovi e-sport ek-

ipe osvajanjem srebrnog odličja na Uniadi, ali i bronzane medalje u Univerzitetskoj ligi, što je fenomenalno dostignuće za naš fakultet pored velike konkurencije sa fakulteta iz oblasti IT nauka. Odbojkašice koje su nas već navikle na uspeh su nastavile sa penjanjem na podijume. Osim gore navedene bronze na Medicinijadi, osvojile su najsjajnija odličja na turnirima Euro Catalonia i Uniada uz osvojeno srebro u studentskom Kupu Beograda. Standardno dobre rukometašice predvođene požrtvovanom kapitenkom Jelenom Miletić osvojile su srebra na Medicinijadi i kupu Beograda, i bronzu u ligi Univerziteta. Naš kolega i koordinator košarkaške sekcije Nikola Tomić u jakoj konkurenciji osvojio je turnir u šutiranju trojki. Nakon svih ovih medalja i podijuma možemo samo da konstatujemo da je minula sezona za nas bila za pamćenje. Sportsko društvo želi da se zahvali svim našim sportis-

tima koji izdvajaju svoje slobodno vreme da na najbolji mogući način prezentuju naš fakultet. Brucošima želimo dobrodošlicu i nadamo se da će se učlaniti u velikim broju. Želimo da napomenemo da sve ovo ne bi bilo moguće bez bezrezevne podrške naše dekanice prof. dr Sladjane Šobajić, rukovodstva fakulteta i našeg studenta prodekana Luke Marošanina. Hvala svim sponzorima i ostalim studentskim organizacijama.

Vidimo se na brucošijadi! Srdačan pozdrav, Vaše Sportsko društvo!

63


Pesma dobrodošlice Dobrodošli na Farmaceutski fakultet u Beogradu, ovde ćete se smejati, plakati i mnogo, mnogo raditi, vaše telo će se umoriti i um gubiti nadu jer lako je, veoma je lako zaboraviti zašto smo tu. Vođeni otvorenim srcem ovde smo da volimo, da učimo o čoveku, njegovoj krhkosti i drevnoj veštini negovanja iste kada je bolno i nakon, kada ga smenjuje nešto brižno, toplo. Ovde je koračalo i korača još puno sjajnih ljudi, spremnih da postanu bubrezi društva i njegovih posledica, spremnih da stave dobrobit na prvo mesto, dobrobit svih - ne samo drugih, ne samo nas, svojim srcem otvarajući srce sveta. Ovo mesto ćete mrzeti jer će vas svakodnevno podsećati koliko je život težak i neprocenjiv, koliko ga je teško voleti i kako se nikada nećemo predati svesni da kada se to najmanje očekuje možemo načiniti nezamislive stvari. Ovde se ulazi - odavde se i izlazi, ali ovo je mesto koje čovek nosi sa sobom kada nastavi da korača, bilo u ljubavi, bilo u radu, zauvek će biti povezan sa mnogima koji znaju šta znači dobrodošli na Farmaceutski fakultet u Beogradu. Jovana Ilkić CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378.18(497.11) SUPHA : Student University Pharmacy Association : časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu / glavni urednici Jovana Ilkić, Milan Ćirić. - 2016, br. 1- . - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, 2016- (Beograd : Donat graf). - 30 cm Polugodišnje. ISSN 2466-4472 = SUPHA. Student University Pharmacy Association COBISS.SR-ID 223817996

Profile for SupHa

SupHa 7  

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

SupHa 7  

Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Profile for supha.450
Advertisement