Uticaj kulture na društvo

Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo – nego kultura je i pogled, i osmeh, i ponašanje, i gestikulacija, i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje od načina na koji kažemo „zdravo“ pa do jedne pesme, slike, građevine.

Ivo Andrić

Kultura je jedna od najvažnijih karakteristika čoveka i društva uopšte, s obzirom na to da je čovek jedina vrsta koja poseduje kulturu. Svako društvo ima svoju kulturu, i nema apsolutno nekulturnog društva.

Kultura uključuje jezik kojim govorimo, umetnost, način oblačenja, običaje, način rada i stvaranja, religijske obrede, festivale, kulturnu baštinu, ali i način provođenja slobodnog vremena.

Kultura je sastavni deo našeg bića i ona određuje način na koji se odnosimo prema drugima, ali i prema sebi samima. Ona nam daje identitet i osećaj pripadnosti određenoj grupi. Naša kultura oblikuje naše misli i ponašanje. Ona dakle u određenom stepenu utiče na to kako naš mozak obrađuje informacije i shodno tome reaguje na situacije. Mladunče čoveka se smatra najbespomoćnijim od svih. Ono je u prvih nekoliko godina života apsolutno zavisno od brige roditelja. Proces kojim dete postaje svesno sebe i stiče znanja i veštine kako bi funkcionisalo u svojoj kulturi je proces socijalizacije. Primarna socijalizacija se dešava do ranog detinjstva i ovaj period je period najintezivnijeg učenja kulture. Dete uči jezik i usvaja osnovne modele ponašanja. Porodica ovde igra ključnu ulogu. Kasnije detinjstvo i doba sazrevanja predstavljaju sekundarnu socijalizaciju. Ovde dominantnu ulogu imaju škola, vršnjaci, mediji, a kasnije i radne organizacije. Učenje osnovnih normi i vrednosti odvija se putem socijalnih interakcija. Čovek usvaja određene društvene uloge, ali i utiče na njihovo formiranje. Kulturizacija je pojam usko povezan sa usvajanjem određene kulture, dok je akulturizacija gubljenje svog kulturnog identiteta i prihvatanje tuđih običaja, jezika i vere. Asimilacija je proces kojim većina prisilno guši kulturu manjine.

Značaj kulture se ogleda u njenom uticaju na način razmišljanja i ponašanja, odnosno načina života čoveka. Naši stavovi proizilaze iz naših kulturnih vrednosti, usvojenih od ljudi iz našeg okruženja. Vaspitanje direktno utiče na to kako ćemo doživeti i reagovati na situacije. Da bi nas prihvatili, mi pratimo ono što grupa radi i ponašamo se na identičan način u identičnim situacijama, a sve u skladu sa normama. Ljudi rođeni i odrasli u istoj kulturi dele neke zajedničke karakteristike ličnosti.

Kultura grupe određuje vrednosti i norme ponašanja te iste grupe. Vrednosti su ono što je važno, vredno i poželjno u toj kulturi (npr. monogamije u zapadnom svetu). Norme su pravila ponašanja koja su u skladu sa vrednostima te kulture (npr. kultura koja neguje gostoprimstvo, povučen i jednostavan život). Vrednosti i norme se naravno menjaju sa godinama, te ono što je nekada bilo neprihvatljivo, danas to nije (npr. zajednički život pre braka).

Kako društvo utiče na naše misli i ponašanje?

Žene koje pripadaju patrijarhalnom društvu mogu smatrati da su muškarci superiorniji.

Žene u čijim kulturama se pokriva celo telo i lice, mogu smatrati da su kraće haljine provokativne.

Ljudi iz nekih kultura su komunikativniji, čak i sa novim poznanicima, dok su u određenim kulturama ljudi zatvoreniji, čak i prema poznanicima.

Kod Inuita je neuobičajeno „javno osmehivanje“.

Ljudi individualističkih kultura, poput zapadnih, nisu toliko sposobni da razumeju perspektive drugih ljudi.

Kontakt očima se u zapadnoj kulturi smatra dobrim i poželjnim gestom (znak poverenja i sigurnosti), dok u istočnim zemljama žene pogotovo izbegavaju kontakt očima sa muškarcima jer time pokazuju moć i seksualnu zainteresovanost.

Pucketanje prstima se negde smatra gestom skretanja pažnje na sebe, dok je u nekim zemljama to znak nepoštovanja ili uvrede.

Pokazivanje jezika je u većini zemalja znak za ruganje, a u Polineziji je to znak pozdrava.

U Sledinjenim Američkim Državama je osmeh znak da je osoba ljubazna i prijateljski raspoložena, dok se u mnogim azijskim zemljama ljudi smeju kada se izvinjavaju, kada su sretni, tužni ili zbunjeni.

U evropskim zemljama je uobičajeno rukovanje pri pozdravljanju,dok se u istočnim zemljama dodir pri pozdravljanju potpuno izbegava.

S obzirom na veliku raznolikost kultura, kada se čovek nađe u novoj kulturi može doživeti „kulturni šok“ – nesnalaženje u novoj kulturi. Za ljude koji poslovno sarađuju sa ljudima iz različitih kultura je od posebne važnosti za uspeh posla razumevanje njihove kulture. To uključuje savladavanje jezičke barijere, razumevanje načina komunikacije i donošenja odluka.

Sve kulture koliko god različite bile, trebalo bi da imaju jednu zajedničku vrednost – poštovanje svih ostalih kultura, što automatski implicira poštovanje identiteta svake ljudske jedinke.

Aleksandra Ilić