Nekada malo znamo a mnogo pretpostavljamo

Predrasuda je unapred formirano mišljenje o nečemu što se dovoljno ne poznaje niti se temeljno i kritički proučilo, odnosno, sud donesen pre iskustva. Svakodnevno se susrećemo sa predrasudama u svom okruženju. Bijemo bitke protiv njih, često bezuspešno jer su duboko ukorenjene u nama zahvaljujući vaspitanju, neznanju, pogrešnom modelu po kome se uči. Pri tome zaboravljamo da ovakve forme ponašanja najčešće vode ka diskriminaciji.

Poslednjih godinu dana od kada aktivno vežbam jogu, prijatelji i poznanici su mi postavljali neobična pitanja i iznosili stavove vezane za svoj doživljaj joge. Neka od mišljenja su bila duhovita i iskreno me nasmejala, neka su ukazala na latentne strahove, a mnoga na ozbiljne predrasude. Posle velikog broja simpatičnih, katkad i veoma teških razgovora, dugih razmišljanja i preispitivanja, shvatio sam da osnovne predrasude vezane za ovu plemenitu veštinu mogu da se svrstaju u pet kategorija, o kojima sam pokušao da dam kratak komentar.

„Joga mi nije potrebna jer se već bavim nekim oblikom fizičke aktivnosti”

Osobe koje praktikuju neku vrstu rekreativnog vežbanja (teretana, trčanje, biciklizam…) često doživljavaju jogu kao opozit tim aktivnostima, smatrajući da je osnovna dobrobit vežbanja u razvijanju snage mišića i izdržljivosti tela. Efekti joge na celokupan organizam se, usled neinformisanosti, neretko zanemaruju. U tome leži jedno od najvećih blaga same joge, a to je holistički pristup, kao i kod većine istočnjačkih učenja. Ona pomaže kod povreda, nekih hroničnih bolesti - kao vid korektivnog vežbanja. Poslednjih decenija je sve veći broj naučnika sa Zapada koji se okreću i istražuju antička znanja Istoka među kojima je i joga. Samim tim, sve je više naučnih studija koje se bave benefitima posturalne prakse joge na ljudsko zdravlje. Mnogi profesionalni sportisti, poput Novaka Đokovića, NBA igrača praktikuju jogu da bi osnažili telo i duh, pronašli ravnotežu u sebi i poboljšali profesionalne rezultate u oblasti sporta kojim se bave.

„Joga je spora i dosadna ili je samo istezanje i opuštanje”

Jedna od sigurno najzastupljenijih predrasuda u vezi sa jogom je baš ova da je spora i dosadna i da nije dovoljno intenzivna. Oni koji nikada nisu praktikovali jogu, često su mišljenja da je joga namenjena samo ljudima mirnijeg temperamenta i da energičnim ljudima, koji vole da žive brzo, ne prija takav oblik aktivnosti. Ljudi se često opredeljuju za dinamičnije aktivnosti, jer im je potrebno da se isprazne, da skaču, izbace negativnu energiju, a smatraju da joga ne može da im pruži takav vid pražnjenja. Doduše, da, postoje pasivnije vrste joge poput Jin joge, koja stavlja akcenat na nežne, mekane pokre bez prevelikog naprezanja. Sa druge strane, ima mnogo intenzivnijih vrsta koje zahtevaju mnogo veću spremnost tela, kondiciju i izdržljivost kao što su savremena Aštanga i Vinjasa joga, koje su sve popularnije. Praktikovanjem joge se smiruju telo i um, razvija se koncentracija, samodisciplina, izdržljivost i snaga potrebna da zadržimo telo u nekoj asani. Zbog čega je joga posebno pogodna za ljude koji smatraju da su energični i hiperaktivni, jer rasterećuje telo i um i dovodi ih u ravnotežu.

„ Joga je za žene”

Još jedna od predrasuda je da je joga namenjena nežnijem polu, a da muškarci treba da se bave drugim aktivnostima: teretanom, grupnim sportovima, onim koje su više „testosteronske“ i pre svega razvijaju mišićnu masu. To je, nažalost, još jedna u nizu mnogobrojnih posledica duboke ukorenjenosti patrijarhalnog vaspitanja i tradicije našeg podneblja, a na prvom mestu determinacije uloga i aktivnosti na muške i ženske. De facto, gledano sa istorijske strane svi veliki jogiji kroz vekove, kao i mnogi savremeni instruktori joge, su muškarci. Treba napomenuti da tokom dugog patrijarhalnog društvenog sistema kasti, koji je predstavljao prokletstvo Indije i kočnicu njenog progresa, joga je bila nedostupna ženama toga vremena. Ona je namenjena čoveku, bez obzira na pol, starost ili bilo koju drugu osobenost.

„Joga je meditacija”

Često se joga povezuje isključivo sa meditacijom ili se pak meditacija poistovećuje sa jogom. Kada napravimo istorijski osvrt na najznačajnije i najstarije delo tradicijonalne hinduističke joge, Yoga-sūtre Patandjalija, (jednom od fundamentalnih jogičkih tekstova), koga mnogi smatraju kodifikatorom ako ne i ocem joge, dobijamo odgovor na ovu zabunu. Patandjalji u svom delu opisuje osam krakova ili puteva Aštanga joge u kojem je na sedmom mestu Dhyana ili Dijana koja se sa sanskrita prevodi kao kontemplacija ili meditacija. U najuprošćenijem smislu meditacija podrazumeva stanje u kome je celokupna pažnja usmerena na jedan objekat, ali bez napora. Jedan od veoma značajnih i uticajnih učitelja joge XX veka, Ajengar, meditaciju slikovito objašnjava na primeru dovođenja uzburkanog mora u stanje zatišja. U tim trenucima um je u isto vreme jako tih, i čini se usporen, a sa druge strane vrlo budan i oštar. Stoga je joga svakako u tradicionalnom, a i u svremenom smislu usko povezana sa meditacijom, ali njihovo poistovećivanje je velika greška, budući da svaka postoji nezavisno bez one druge.

„Joga je vrsta religije (sekte)”

Još jedna od zaostavština duboke ukorenjenosti patrijarhalnog društva, jeste ta, da vežbanje joge predstavlja poštovanje neke religije ili hinduističke vere, kao i da pravoslavni verujući ljudi nikako ne bi smeli da praktikuju jogu jer je to bogohuljenje. Joga nije religija niti je to ikada bila! Njena istorijska povezanost sa razvojem indijskih nacionalnih misli, filozofija i religija poput hinduizma, budizma i džainizma može se objasniti činjenicom da je u izvornom smislu joga dugo predstavljala metod ili put koji vodi spasenju od večnih reinkarnacija, u koje Indusi veruju. Zbog te svoje prirode se mogla povezivati sa mnogim filozofskim i religioznim učenjima iako u osnovi ona sama nije ništa od navedenog. Samo u tradicionalnom, izvornom smislu joga je bila tehnika koja je služila hinduističkoj filozofiji. Joga je tipično indijska pojava, a njene klice sežu do Upanišada, spisa filozofskog karaktera koji čine ujedno kraj Veda ili Vedante filozofije, najstarijih knjiga Indije i čovečanstva za koje znamo.

Joga je više tehnika, odnosno disciplina o samospoznaji i samopomoći koja proučava čovekovo fizičko i mentalno zdravlje. Ona vas uči da se bavite sobom i da usavršavate sopstvene potencijale. Jer kako kaže izreka: „Upoznajmo sebe da bismo razumeli druge“. Joga podrazumeva promenu onoga koji je praktikuje, samim tim vi sami gradite svoj put samospoznaje. Na tom putu niste usmereni na Božanstvo, već na sebe. Kao otvoren kompijuterski kod, savremena joga se menja, prilagođava i usklađuje, kako od strane stručnjaka, učitelja joge, tako i od strane amatera.

Zavirite malo u taj svet i u sebe, možda vam se dopadne.

Mihailo Savković

Literatura:

1. Singlton, Mark (2015). Telo joge: poreklo moderne posturalne prakse, Subotica: Neopress design & print.

2. Vajt, Ganga (2017). Joga iznad verovanja, Beograd: Pinosava.