Spec. farm. Nada Davidovac - spec. farm. i homeopata

Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je završila i specijalizaciju iz farmaceutske zdravstvene zaštite. Studije klasične homeopatije započela je na Londonskom internacionalnom koledžu za klasičnu homeopatiju (LICH) u Novom Sadu, kao đak druge generacije u Srbiji. Školovanje iz homeopatije nastavila je na belgijskom Fakultetu klasične homeopatije (CKH). U okviru kontinuirane edukacije, završila je nemačku Školu klasične homeopatije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Pohađala je seminare svetski poznatih i priznatih homeopata: Anne Vervarcke, dr Šankaran, dr Mahesh Gandhi, dr Jan Scholten, Frans Vermeulen, Misha Noland, dr Prafull Vijayakar, dr Shreepad Khedekar i drugih. U Češkoj republici pohađa Napredni kurs klasične homeopatije. Priprema specijalistički ispit iz oblasti industrijske farmacije.

Učestvuje u izvođenju dodiplomske nastave na Farmaceutskom fakultetu u okviru predmeta Farmaceutska tehnologija kao i poslediplomske nastave na specijalističkom programu Farmakoterapija u farmaceutskoj praksi.

Dobitnik je priznanja Farmaceutske komore Srbije za odanost farmaceutskoj profesiji (2007) i priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“ u kategoriji specijalno priznanje za inovativnost (2017), koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.

Sva svoja znanja i veštine implementirala je u Zelenu apoteku Davidovac.

1. Odakle je poteklo Vaše interesovanje za farmaciju, a čime Vas je potom privukla homeopatija?

Sve je počelo u osnovnoj školi kada sam zavolela hemiju. O farmaciji nisam ništa znala sem da mi je na osnovu predmeta koji se izučavaju, izgledala kao najlepša primena hemije. To je bio dovoljan razlog da jedina iz gimnazijske generacije dođe iz Novog Sada na studije u Beograd. Homeopatiju sam trenutno prepoznala kada se pojavila engleska škola u Novom Sadu. U to vreme sam već otvorila svoju apoteku prekoputa bolnice i vrlo brzo po otvaranju apoteke, susrela sam se sa velikim brojem pacijenata i oboljenjima koje klasična medicina ne može da izleči već ih drži pod kontrolom jakim lekovima, koji nažalost nisu bez ozbiljnih neželjenih efekata. Lekar bi im rekao da je oboljenje nastalo usled stresa. Kortikosteroidi su efikasno uklanjali simptome bolesti, ali se, zbog brojnih neželjenih efektata, nisu mogli duže koristiti u visokim dozama, a anksiolitici i antidepresivi su umanjivali osetljivost na emotivnu bol ili frustraciju. Cela terapija je uklanjala simptome i nelagodu, ali nije vodila ka izlečenju. Pacijenti bi odlazili kući u stabilnom stanju i posle nekog vremena se ponovo vraćali. Svi ovi pacijenti, tragali su za nekim prirodnim preparatom koji neće imati neželjenih dejstava. Pojavom homeopatije imala sam osećaj da je to karika koja nedostaje, jer je konačno jedan medicinski sistem povezivao emotivno stanje i životne situacije pacijenta sa njegovim fizičkim tegobama i nudio rešenje za izlečenje.

2. Nakon usavršavanja iz oblasti homeopatije, završili ste specijalistički studijski program Farmaceutska zdravstvena zaštita na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Šta Vam je u profesionalnom smislu omogućila ova specijalizacija?

Specijalizacija iz farmaceutske zdravstvene zaštite mi je bila veoma interesantna u smislu povezivanja i proširivanja znanja stečenih na fakultetu sa iskustvom stečenim kroz praksu. Na fakultetu smo učili mnogo, predmeti su raspoređeni po godinama i dok dođeš do farmakologije već ti je fiziologija daleko, a rad u apoteci zahteva brzo razmišljanje. Diplomirali smo i očekivali da smo spremni za rad sa pacijentima, ali pacijent ne postavlja pitanja kao na ispitu već traži konkretnu pomoć za svoj zdravstveni problem. Naš posao je da pomoću nekoliko pitanja dobijemo što više podataka o simptomima koje pacijent ima, njegovom prethodnom lečenju i da prepoznamo problem. I onda kada treba da se iskoristi stečeno znanje raštrkano u različitim predmetima, mogu se javiti poteškoće. Smatram da bi bilo dobro kada bi studenti uspeli da integrišu ta znanja već tokom studiranja, s obzirom na potrebe radnih mesta, a sve sa ciljem povećanja kompetentnosti farmaceuta. Farmaceutska anamneza treba da bude kratka, a odgovor pacijentu brz, tačan i sa pravim preporukama za farmakološke i nefarmakološke mere.

3. Slovite za jednog od najvećih stručnjaka za izradu homeopatskih preparata na ovim prostorima. Prema Vašem mišljenju, koje sposobnosti i veštine bi trebalo da poseduje kvalitetan homeopata?

„Homeopata treba da je posmatrač bez predrasuda“, kaže Haneman. Treba da je vešt u slušanju, što znači da nije tašt i da poznaje ljudsku prirodu.

Dobar homeopata poseduje istinsku želju da pomogne pacijentu, a s obzirom na to da se homeopatija brzo razvija u pravcu otkrivanja novih lekova i novih tehnika za određivanje homeopatskog leka, bitna je stalna posvećenost učenju i usavršavanju.

4. Da li Vam se u praksi dešavalo da Vas pacijentu preporuči kolega farmaceut ili lekar, kada proceni da biste mu najpre Vi mogli pomoći? U tom smislu, smatrate li da postoji još prostora za unapređenje saradnje?

Veoma često nas preporučuju koleginice i kolege farmaceuti i lekari. Od kada sam počela da radim, trudim se da kontinuirano unapređujem svoja znanja iz oblasti farmacije, a takođe i homeopatije, i to je razlog što mi kolege i lekari veruju, oni koje lično poznajem ali i oni koje nikada nisam srela. Sa lekarima imam odličnu komunikaciju, uzajamno poverenje i poštovanje. Lekari i farmaceuti su zdravstveni profesionalci koji su na zajedničkom zadatku da pomognu pacijentu, prostora za unapređenje naše saradnje ima mnogo. Uslov je da imamo znanje, svako u svojoj oblasti, kako bi saradnja bila ravnopravna i plodna.

5. Šta je to što Zelenu apoteku razlikuje od ostalih apoteka u našoj zemlji?

AU „Zelena apoteka Davidovac“ iz Novog Sada je pre svega klasična apotekarska ustanova koja izdaje lekove na recept RFZO, izrađuje magistralne preparate za pacijente, ima veliki asortiman medicinskih sredstava i dijetetskih proizvoda, prirodnu kozmetiku i svoje proizvode za negu kože.

Apoteka je jedinstvena po tome što je prva apoteka u Srbiji koja izrađuje homeopatske lekove u skladu sa odobrenjem Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Homeopatski lekovi se izrađuju ručno po propisima nemačke Homeopatske farmakopeje (HAB – Das Homöopathische Arzneibuch), od originalnih polaznih sirovina.

Zelena apoteka je otvorena 2000. godine sa namerom da pacijenatima, pruži mogućnost da za svoje lečenje uz alopatske lekove – lekove konvencionalne medicine, izaberu prirodne preparate: homeopatske lekove, fitoterapiju, aromaterapiju, ajurvedu, Bahove kapi i dr. S obzirom na to da sam u vreme otvaranja apoteke bila student homeopatije, vrlo brzo sam shvatila da su u Srbiji, homeopatski lekovi praktično nedostupni. Kao farmaceut, a u isto vreme budući homeopata, verovala sam da se lekovi mogu praviti i u Srbiji. Da bih se upustila u to, bila mi je potrebna praksa koju sam provela u austrijskoj apoteci koja izrađuje homeopatske lekove. Po povratku kući shvatila sam da je veliki problem to što u Srbiji ne postoji mogućnost nabavke polaznih sirovina, ambalaže, i ostalog. Nije bilo lako, ali smo tokom ovih dvadeset godina koliko se bavimo izradom homeopatskih lekova, savladali brojne izazove i ovladali svim tehnikama izrade i njihovim finesama. Polazne sirovine vrhunskog kvaliteta za izradu homeopatskih lekova, sada uvozimo iz Evropske unije. Veliki problem u homeopatiji je širok dijapazon homeopatskih lekova koji se koristi u terapiji, preko 6000 različitih lekova i to u različitim jačinama. I tako, rešavajući jedan po jedan problem, apoteka je rasla i tokom godina bavljenja izradom homeopatskih lekova uspela da napravi zavidan asortiman monokomponentnih lekova, lekova prve pomoći, kombinovanih lekova (za cistitis, klimakterijum, bolne zglobove, alergiju na ambroziju...), homeopatskih krema (za povrede, epitelizaciju...), tinkture, Šuslerove soli i Bahove kapi.

6. Mogu li se danas razdvojiti misija i ciljevi koje imate kao magistra farmacije od onih koji proizilaze iz Vašeg homeopatskog obrazovanja?

Misija i ciljevi koje imam kao magistra farmacije i kao homeopata su identični. Cilj je pomoći i olakšati pacijentu. Pacijent želi da mu se pomogne sa najmanje neželjenih efekata. Nekada će izbor biti alopatsko sredstvo (lek), a nekada homeopatsko, zavisno od situacije. Homeopatski i alopatski lekovi mogu se koristiti u isto vreme kao komplementarna terapija.

7. S obzirom na to da ste diplomirali na našem fakultetu, postoji li profesor/asistent/zaposleni koji Vam je ostao u posebnom sećanju i pomenuli biste ga ovom prilikom?

Da, više njih. Od onih koje današnji studenti ne pamte, prof. Vlada Arsenijević, strah i trepet za moju generaciju, meni je proricao svetlu budućnost; profesorke Marija Primorac i Gordana Vuleta (u vreme mog studiranja asistenti puni entuzijazma) sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju. Zatim su tu prof. Miljković i prof. Vezmar, prof. Svetlana Ibrić i prof. Jelena Parojčić, sa kojima sam imala više kontakata na specijalizaciji. Moram priznati da sam bila obradovana njihovom stručnošću, kvalitetom predavanja i posvećenošću struci.

8. Naposletku, šta biste poručili mlađim kolegama koji bi želeli da se otisnu u svet homeopatije?

Tokom godina homeopatija je u svetu povremeno izložena snažnim napadima, negiranju i osporavanju delovanja, pa čak i optuživanju za loš ishod lečenja. Pokušaji da se homeopatija gurne na margine lečenja danas se u Evropi i svetu, uspešno sprovode kroz zakonsku regulativu ko može da se bavi homeopatijom i regulativom za proizvodnju homeopatskih lekova. Zakonskom regulativom se postiže da je sve veći broj polaznih supstanci nedostupan. Uprkos alarmantno restriktivnim trendovima, vera u budućnost homeopatije me ipak ne napušta. Godine 2018. je kod nas usvojen Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, kojim se homeopatijom mogu baviti samo lekari. Ipak, škole homeopatije upisuju sve koji se prijave te ako biste želeli da budete homeopata-terapeut, razmislite dvaput.

Ako vas homeopatija privlači kao mogućnost za lični rast i razvoj, zbog zdravlja, svog i svoje porodice, toplo vam preporučujem da se otisnete u svet homeopatije, smatram da je dobitak neizmeran.

Teodora Tea Antić