Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 458 * 30. август 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

30.8.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

30.8.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 30.8.2020.

12 16 18 24 28 36 42 50 54 60 64 66 68 70 76 78

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Сугурна брана против вируса Заокружено конституисање власти Град који има перспективу Краљевчанин до краја живота Богато меморијално наслеђе И хотелијери пред државном касом Једнаки и мање једнаки Ђаци се зажелели клупа Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали Наличја српског лица Једина жива прича Раднички 1923 - Слога Времеплов

МАГАЗИН 30.8.2020.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

- Од почетка епидемије присуство корона вируса потврђено код хиљаду триста седамдесет девет особа са подручја града Краљева. - Закључно са последњим даном у недељи тридесет девет преминулих од болести коју изазива корона вирус. - Скоро месец дана без обраћања чланова Градског штаба за ванредне ситуације, па је у делу јавности све присутнија сумња да уопште заседа

ини се да информације Кризног штаба за борбу против корона вируса не допиру до Краљева, па није јасно да ли су на снази мере које су обнародоване последњег радног дана у недељи или оне које је, приликом проглашења ванредне ситуације на територији града 4. јула, дефинисао Градски штаб за ванредне ситуације. У делу јавности који се интересује за развој епидемиолошке ситуације већ дуже време је присутна дилема да ли штаб уопште заседа. Разлог се огледа у податку да скоро месец дана нема информација за јавност које су, од почетка ванредног стања половином марта, у дугом периоду биле саставни део свакодневних активности. О стању епидемиолошке ситуације сведоче само саопштења из Кабинета градоначелника, заснована на извештајима Завода за јавно здравље, а оно достављено медијима 23. августа сведочи о промени последњег дана претходне недеље. Према Извештају Завода за јавно здравље Краљево, од последњег извештаја из Дирекције за националне референтне лабораторије Батајница - Београд стигли су резултати тестирања осамдесет једног узорка бриса узетог у здравственим установама на подручју града од особа са симптомима инфекције, или по другим индикацијама за тестирање. Након што је присуство вируса потврђено код пет суграђана, а за осам затражено поновно тестирање, укупан број регистрованих случајева позитивних на вирус који изазива заразну болест „Ковид-19“ повећан је на хиљаду триста шездесет девет. Добре вести стигле су наредног дана кад је потврђено да нема података из овлашћене лабораторије за проверу брисева, што би могло да се протумачи као знатно побољшање епидемиолошке ситуације, али је оптимизам помућен у уторак кад су стигли резултати тестирања узорака узетих претходних дана. О још једној промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље по коме је међу тридесет осам тестираних узорака бриса инфекција потврђена у два случаја, за колико је повећан укупан број заражених од почетка епидемије. Нешто оптимистичкије делују подаци из Опште болнице „Студеница“ који сведо-

МАГАЗИН

30.8.2020.

че да је, после три новопримљена и два отпуштена, број хоспитализованих пацијената смањен на тринаест. Да опасност још није прошла, и да међу њима има пацијената са тешком клиничком сликом, најбоље потврђује податак да је преминуо још један од оболелих. Отпустом два излечена следећег дана број хоспитализованих смањен је на једанаест, а да је стање једног пацијента погоршано сведочи податак да се живот одржава захваљујући вештачкој вентилацији. Према Извештају Завода за јавно здравље од последњег извештаја је дошло до још једне промене епидемиолошке ситуације, након што је међу непознатим бројем узорака брисева инфекција потврђена код пет, а да број није коначан закључује се на основу потврде да је затражено још једно узорковање. Број укупно заражених од почетка епидемије повећан је на хиљаду триста седамдесет шест, а смрћу још једног пацијента број преминулих на тридесет девет. Оптимизам је добио на интензитету следећег дана кад је из лабораторије стигао податак да неђу осамдесет узорака брисева нема позитивних на присуство корона вируса. Охрабрујући подаци стижу и из Опште болнице у којој није било пријема новооболелих, али ни отпуштања, сем што је један пацијент пребачен на Интерно одељење а један преминуо. О незнатном броју хоспитализованих закључује се на основу извештаја од наредног дана који сведочи да је, пријемом једног пацијента, број оних којима је неопходно болничко лечење, после вишедневног смањења, повећан на десет. Према Извештају Завода за јавно здравље од 28. августа епидемиолошка ситуација је још једном промењена након потврде да су од педесет три узорка бриса три позитивна на присуство вируса, па је број особа код којих је потврђена инфекција повећан на хиљаду триста седамдесет девет. О промени сведочи и последњи извештај минуле недеље, јер је међу осамдесет тестираних откривен још један случај инфекције, а за толико је увећан и број особа са територије Краљева код којих је откривено присуство вируса. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.8.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Општа болница „Студеница“ ван ковид система

МАГАЗИН

30.8.2020.

СИГУРНА БРАНА

- Обезбеђени неопходни услови како би се спремно дочекао евентуални нови талас епидемије пред крај септембра или у новембру. - Општа болница „Студеница“ кадровски, просторно и са опремом спремна да се суочи са новим изазовом, било када да се деси. - Од понедељка раде и амбуланте које пружају услуге деци предшколског и школског узраста, дечје хирургије, оториноларингологије, очног и највероватније урологије. - У рад ковид болнице укључено више од две стотине лекара, медицинских сестара, хигијеничара, возача и радника из техничког сектора. - Ван строја одређен број здравствених радника, највише тридесет седам од којих шеснаест у самоизолацији. - Нико од здравствених радника се није заразио на раду

Фото: М. Радовановић

ПРОТИВ ВИРУСА

30.8.2020.

МАГАЗИН

табилизација епидемиолошке ситуације, значајније смањење броја оболелих и хоспитализованих пацијената код којих је потврђено присуство корона вируса, утицали су да на састанку министра здравља са директорима здравствених установа буде констатовано испуњење услова за излаз Опште болнице „Студеница“ из ковид система. У болници потврђују да се овом процесу приступило постепено, а последњи корак је пресељење последњих седамнаест пацијената са Интерног на Инфективно одељење где је сваки од лежајева

опремљен на начин да свакоме буде омогућено коришћење кисеоничке терапије. Смањен притисак на установу секундарне здравствене заштите био је прилика за неопходне грађевинске радове и стварање услова за стриктно поштовање епидемиолошких мера које подразумевају одсуство могућности за укрштање чистих и путева којима се крећу пацијенти инфицирани корона вирусом. Дуго очекивано затишје било је и прилика за додатне грађевинске радове на другим одељењима Опште болнице. Сем што је завршено крече-

ње просторија Интерног одељења и развођење система за допремање гасова исте повољности доступне су пацијентима на Одељењу хематологије, а кад сличне буду доступне и на неурологији очекује се повратак комплетног Интерног одељења на матичну локацију. Обимне активности усмерене су ка циљу да се сва одељења Опште болнице врате у систем рада од пре 15. марта, а у исто време обезбеде неопходни услови како би се спремно дочекао евентуални нови талас епидемије пред крај септембра или у новембру.

Из болнице стиже потврда да је ова установа кадровски, просторно и са опремом спремна да се суочи са таквим изазовом, било када да се деси. Повољности повратка амбулантног рада на нормалан режим огледају се у потврди о почетку рада мањих одељења, физикалне медицине, кожног одељења, дефектолога, логопеда, психолога, реуматолога и алергологије на којима је уобичајен пријем мањег броја пацијената. Приближавање почетка школске године повод је да ће већ од понедељка почети да раде и амбуланте које пружају услуге деци

предшколског и школског узраста, дечје хирургије, оториноларингологије, очног и највероватније урологије, а у болници потврђују жељу да се организацијом рада избегну гужве у поликлиници. Колико је епидемија корона вируса утицала на поремећај рада здравствених установа потврђује податак да још извесно време неће бити пријављивања пацијената коришћењем Интегрисаног здравственог информационог система, па ће акценат бити стављен на хитне случајева, упуте педијатара и лекара опште прак-

се. Потврђено је да амбуланте интерног и хируршког одељења неће радити на уобичајен начин, али ће пацијенти којима истичу рокови за контроле бити посебно позивани. Да има и оних који од почетка нису мењали режим рада потврђује Одељење ортопедије о чему сведочи податак да се попуњеност одржава на деведесет одсто расположивих капацитета, баш као током најкритичнијег периода године у зимском периоду кад има највише прелома и траума различите врсте. И док је породилиште све време радило као и пре

МАГАЗИН 30.8.2020.

епидемије на Одељење гинекологије примани су само хитни случајеви, предност је давана малигним обољењима а, с озиром на патологију, збринуто је деведесет посто пацијената.Од почетка епидемије у марту на одељењима Опште болнице „Студеница“ хоспитализована су четири стотине шездесет три пацијента. Иако би се могло закључити да то и није превелики број није без значаја упозорење да је, после релативно малог броја током прва три месеца, дошло до наглог прилива па су смештајем сто десет пацијената попуњени сви расположиви капацитети. У таквим околностима значајном је оцењена сарадња са установама терцијарне здравствене заштите што је допринело да, пријемом два пута по пет пацијената, буде одблокиран рад Опште болнице. Од укупног броја хоспитализованих највећи број, или триста тридесет три, на лечење је примљено у јулу, а летимичан осврт на податке из документације Опште болнице потврђује да је у ковид амбуланти прегледано две хиљаде пет стотина седам пацијената. О размерама епидемије сведочи и податак да у њих нису укључени они који су помоћ потражили у респираторној јединици и ковид амбуланти Дома здравља Краљево. Над онима који су помоћ потражили у болници извршено је више од пет хиљада прегледа, а само у термину од јуна више од четири хиљаде код хиљаду осам стотина деведесет једног пацијента. На тестирање у неку од овлашћених лабораторија послато је седам хиљада шест стотина узорака брисева од којих је до средине минуле недеље код хиљаду триста седамдесет шест потврђено присуство инфекције. Као што се и могло очекивати од почетка епидемије највећи притисак је извршен на Инфективно одељење али су се, након увођења Интерног одељења у ковид систем, укључили и лекари других специјалности. У рад ковид болнице укључено је више од две стотине лекара, медицинских сестара, хигијеничара, возача и радника из техничког сектора, понајвише због тога што је обавеза заштитне опреме ограничавала активност на више три сата.

Иако се бројка стално мења није без значаја податак да је, због тегоба изазваних вирусом, ван строја био одређен број здравствених радника, највише тридесет седам од којих шеснаест у самоизолацији. Средином минуле недеље тај број је преполовљен, па је међу осамнаест инфицираних четрнаест у самоизолацији а међу преосталима по један лекар и немедицински радник и дванаест медицинских сестара. Сем једног лекара који је био подвргнут лечењу код свих осталих је констатована лакша клиничка слика, а настојање да се стане на пут ширењу епидемије међу запосленима огледа се у редовном тестирању свих према важећим протоколима. Није тајна да су у најтежем положају били запослени на Инфективном одељењу, посебно од 10. јула кад су хоспитализацијом више од сто пацијената готово били попуњени расположиви капацитети. О притиску на дневном нивоу сведочи потреба за хоспитализацијом и по двадесет особа што је условило неопходност да се, захваљујући ангажовању комплетног медицинског и немедицинског особља Опште болнице, дефинише нови систем рада који се потврдио као довољно ефикасан. Колико је притисак смањен најбоље сведочи податак о двадесет до тридесет прегледа током дана, никад више од четрдесет, међу којима, уз десет до дванаест нових, преовладавају контролни. Једанаест хоспитализованих код којих је дијагностиковано запаљење плућа десет пута је мање него у тренутку највеће попуњености ковид болнице. Клиничка слика је оцењена као средње тешка, лакши случајеви се упућују на амбулантно лечење у кућним условима, а посебно значајном оцењује се могућност пружања адекватних здравствених услуга, пре свега терапије кисеоником и других које се примењују у клиничким центрима. У раду ковид болнице учествовало је сто тридесет девет медицинских сестара, по један радилошки и лабораторијски техничар и помоћно особље, а о довољној количини адекватне заштитне опреме сведочи податак да се нико од здравствених радника није заразио на раду. Т. Радовановић

Друга седница Скупштине града

МАГАЗИН

30.8.2020.

ЗАОКРУЖЕНО КОНСТТ

- У Скупштини града девет одборничких група. - Након потврђивања мандата седам нових одборника Скупштине града изабрани заменици председника и секретара локалног парламента, градоначелник, заменик градоначелника и чланови Градског већа града Краљева. - Заменик председника Скупштине града др Миленко Стефановић, а секретара Ђорђе Видовић. - На челу града и даље Предраг Терзић и Вукман Ракочевић. - Градско веће допуњено са четири нова члана. - Изабрани председници и чланови скупштинских комисија

Фото: М. Радовановић

ТИТУИСАЊЕ ВЛАСТИ

а основу Пословника о раду Скупштине града којим је предвиђено да изузетно у хитним случајевима, када се ради о питањима од посебног значаја за функционисање локалне самоуправе а чијим неразматрањем на време би могле да наступе штете по локалну самоуправу, председник може сазвати седницу са роком краћим од седам дана, али не краћим од двадесет четири часа. Управо то било је повод за сазивање друге седнице локалног парламента уз присуство шездесет три одборника и кандидата за одборнике. Пре утврђивања кворума присутни су обавештени да су шефови доставили спискове чланова одборничких група Јединствене Србије Драган Марковић Палма, Покрета социјалиста, ПУПС-СДПС, Александар Шапић - Победа за Краљево, Српског покрета обнове, Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Милан Стаматовић Зоран Јовановић - Здрава Србија - Покрет обнове Краљевине Србије - Боља Србија, Метла - Староседеоци и Александар Вучић - За нашу децу. Петнаестак минута од почетка било је довољно да се усвоји предложени дневни ред од четрнаест тачака од којих су за конституисање власти најзначајнијим оцењене одлука о потврђивању мандата одборницима Скупштине града, избор заменика председника и секретара локалног парламента, градоначелника, заменика градоначелника и чланова Градског већа града Краљева. Потврђивање мандата пет нових чланова са изборне листе напредњака и два са коалиције социјалиста и Јединствене Србије увод је у поступак тајног гласања за избор заменика председника Скупштине града. Тајном гласању је претходио избор чланова верификационе комисије која је, након спроведеног поступка, потврдила како је подршка шездесет једног одборника довољна за избор доктора економских наука Миленка Стефановића. Избор заменика секретара Скупштине града потрајао је нешто краће, а на прдлог председника Ненада Марковића ову функцију ће до наредних избора обављати дипломирани правник Ђорђе Видовић. Апосолутна већина Српске напредне странке у Скуштини града довољна је за

МАГАЗИН

30.8.2020.

предлог да једини кандидат за градоначелника буде Предраг Терзић који је и у претходном четворогодишњем периоду обављао ову дужност. Пре преласка на подједнако компликован процес гласања, од формирања Верификационог одбора преко још паузе па прозивке, поделе гласачких листића, још једне паузе за пребројавање и извештај, каднидат за градоначелника је у четрдесетпетоминутном обраћању настојао да подсети на све што је у локалној средини урађено у претходном четворогодишњем периоду и укаже на основне смернице плана за кључне активности тима којим руководи до наредних избора. Кандидат за градоначелника је за заменика предложио Вукмана Ракочевића, који је и и у претходном мандату обављао ову дужност, и састав Градског већа у коме већину чине досадашњи чланови. Поред њих, Владимира Лазаревића, Ивана Бунарџића, Александра Цветковића, Миломира Шљивића, Игора Цветковића, Милоша Угреновића и Миљана Васиљевића, нови су Новица Лишанин, Ивана Базић, Радоица Кочовић и Владан Вранић. Чланови Градског већа по функцији су градоначелник Предраг Терзић и његов заменик Вукман Ракочевић. Након увида у шездесет три употребљена гласачке листића, од којих је шездесет важећих, констатована је подршка педесет пет одборника предлогу за избор градоначелника, његовог заменика и чланове Градског већа. До окончања друге седнице донета су решења о избору председника и чланова Административно-мандатске комисије Скупштине града, Комисије за избор и именовања, Комисије за статут и управу, Комисије за друштвене делатности, економски развој, привреду и финансије, Комисије за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, Комисије за месне заједнице, пољопривреду и развој села, Комисије за представке и притужбе и борбу против корупције, Комисије за награде и признања, Комисије за утврђивање предлога назива улица, тргова, заселака и делова града и Комисије за екологију, заштиту и унапређење животне средине. Т. Радовановић

30.8.2020.

МАГАЗИН

Експозе градоначелника Краљева (1)

ГРАД КОЈИ ИМА И

за нас је четири године рада законодавне и извршне власти у овом граду. У великом броју градова и општина у Србији председници општина и градоначелници су бирани једном, два или три пута. Међутим у Краљеву, од поновног успостављања вишепартизма 1990. године, нико није започео и завршио четворогодишњи мандант на месту тада председника скупштине општине а касније градноначелника града. У Краљеву су пред-

седници скупштина општине и градоначелници смењивани после једне, две или три године, подносили су оставке, а један човек. који је био први градоначелник Краљева. је преминуо на тој функцији. Коначно, после три деценије, ову извршну власт, и законодавну власт која је подржава, карактерише континуитет, континуитет који се није прекидао. Ми као тим одборника, председника скупштине, његовог заменика, члано-

ва градског већа, заменика градоначелника, помоћника, у претходне четири године успели смо да, заједно са Републиком, са председником Републике Србије, са Владом Републике Србије, спроведемо значајне кораке. Ја ћу говорити о томе шта смо урадили, и о томе шта ћемо урадити. Ради се о јединственом процесу који се не прекида. У сарадњи са државом спровели смо многе инфраструктурне пројекте. На почетку нашег мандата 2016.

године извршена је реконструкција Ибарске магистрале од Мрчајеваца до Адрана, при чему су изграђена два кружна тока, а укупна вредност ове инвестиције била је читавих седамсто педесет четири милиона динара. Извршена је реконструкција дела државног пута, који ми зовемо стари пут за Чачак кроз, насеље Јарчујак дужине 2,2 километра, а ова инвестиција била је вредна сто двадесет милиона динара. После година и година чекања на

реконструкцију пута ка Гочу извршена је реконструкција од СОС Дечјег села па наредна 4,6 километра, при чему је извршена изградња тротоара у дужини од 1,6 километара. Вредност овог пројекта износи читавих сто осамдесет три милиона динара. Ми планирамо да, у сарадњи са Путевима Србије, наставимо реконструкцију пута ка Гочу. Припремљена је пројектно-техничка документација за реконструкцију наредних осам кило-

метара до скретања за Сокољу. Вредност овог пројекта је преко триста двадесет милиона динара. Неопходно је да направимо кружни ток код скретања за Јовац и Метикоше, како бисмо изградили нову деоницу државног пута од тог кружног тока до Беопетролове пумпе. На тај начин би Првомајска улица постала локални пут, а безбедност деце би била много већа. И управо на делу државног пута Краљево-Крушевац имали смо неколи-

Фото: М. Радовановић

А ПЕРСПЕКТИВУ

МАГАЗИН

30.8.2020.

ко веома тешких несрећа у кратком временском периоду. Због тога је локална самоуправа, уз сагласност Путева Србије, изградила јавну расвету поред аутодрома на Берановцу и вредност овог пројекта је пет милиона динара. Захтеваћемо од Путева Србије да на овој деоници изградимо тротоар, како бисмо од Берановца до центра Ратине могли да увећамо безбедност свих учесника у саобраћају, на првом месту деце која свакодневно пролазе одлазећи до школе. Сличан случај је и у Метикошима а ми ћемо се потрудити да, уз сарадњу са Путевима Србије, не вршимо само реконструкцију државних путева него и путева првог и другог реда и да, поред тога, вршимо и изградњу локалних путних праваца. И управо те 2016. године за асфалтирање путева на сеоском подручју град Краљево је издвајао свега тридесет пет милиона динара. Требало је у преко педесет месних заједница, које се налазе на сеоском подручју, асфалтирати нове путеве а за то имате само

тридесет пет милиона динара. И у таквој ситуацији много је било захтева, много оправданих захтева. Међутим, ми смо само део захтева мештана могли да испунимо. Зато смо донели одлуку да увећамо овај износ из године у годину и први пут у буџету за 2020. годину обезбедили смо сто милиона. И сваке године ћемо обезбеђивати овај износ средстава како бисмо успевали да решавамо проблеме грађана, да људи и у центру Краљева али и у најудаљенијем селу имају могућност да живе живот достојан човека. Обнављали смо и мостове. После поплаве 2016. године изградили смо осам мостова у Раваници, Годачици,

Чукојевцу, Стублу. Укупна вредност ових мостова, укупне дужине двеста пет метара а ширине 4,7 метара, износила је сто десет милиона динара које смо добили од државе Србије, од Владе, односно Канцеларије за управљање јавним улагањима. То су значајни инфраструктурни пројекти после којих смо припремили пројектно-техничку документацију и изградили један мост који повезује Мошин Гај и Јовац, иде ка Пантелићима, а ми ћемо се потрудити да изградимо још мостова у овом мандату. Мост код Идиле који је оштећен али коначно и мост ка Магличу, чиме бисмо успели да употпунимо туристичку понуду у граду на Ибру. Када говоримо о поплавама треба рећи да је држава обезбедила сто четири милиона динара, деведесет пет за санацију водотока првог реда реке Западне Мораве али и притока, Адранца, Мусине реке и потока Чађавац-Моравац. Девет милиона динара припремамо за пројектно техничку документацију и ови радови се коначно завршавају на радост свих мештана који живе у Адранима, али и у оним ме-

стима која гравитирају Адранима. Они људи који су током земљотреса 2010. године, живећи у зградама у Доситејевој улици, још више урушили животни простор, односно њихови станови су били у много горем стању, очекивали су помоћ државе и она је стигла. Уз помоћ Развојне банке Савета Европе, уз помоћ наших посланика од којих је троје данас и у саставу локалног парламента, изгласан је кредит у Народној скупштини Републике Србије и укупна вредност пројекта од тринаест и по милиона евра значиће нов живот за првих сто шест породица чија зграда је готово завршена, а до 2023. за укупно триста шездесет шест породица. Људи су живели у малим становима, у хигијенски јако лошим условима, и било је неопходно да им се помогне. Када живите у тридесет, тридесет пет квадрата без купатила то није живот достојан човека. Зато су добили веће станове, комфорне станове, при чему плаћају искључиво разлику површине стана по цени која је нижа од тржишне. Град Краљево је припремио пројектно-техничку документаци-

ју, обезбедио земљиште и прихватио решавање свих имовинско-правних односа, при чему смо имали обавезу урбанистичког уређења овог простора. Поред ових станова у Краљеву се граде станови за снаге безбедности, за све припаднике Друге бригаде Копнене војске, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, судске страже и раднике окружног затвора. Цена једног квадратног метра стана у Рибници износи свега четири стотине евра. Обавеза локалне самоуправе је била да изгради пратећу инфраструктуру али, захваљујући председнику Републике Србије Александру Вучићу, држава је на себе прихватила ову обавезу и тако је триста седамдесет четири милиона и четири стотине хиљада динара легло на рачун града Краљева и ускоро ће почети радови на изградњи приступне саобраћајнице, тротоара, паркинг места, јавне расвете, канализационе и водоводне мреже. И што је јако важно, сви житељи који живе преко пута касарне у Рибници, са десне стране жичког пута и неколико улица, а имају проблема са кнализационом мрежом

моћи ће да се прикључе на ову нову канализациону мрежу. У зависности од одлука председнице Владе Републике Србије шириће се и обухват лица која ће моћи да конкуришу за добијање нових станова. Било је доста простора и на 5,51 хектар моћи ћемо да изградимо још зграда. Ако поред ових двеста четрнаест станова, чија градња је у току, и укупно двеста четрдесет шест станова колико износе потребе безбедносних снага, надам се да ће се ускоро градити и станови за просветаре, наше лекаре и сестре, друге медицинске и немедицинске раднике. И на крају се надам да ће млади брачни парови имати могућност да са мало новца реше стамбено питање. 2015. године у Краљеву није издата ниједна грађевинска дозвола за изградњу зграде која је за становање. Сви се свакодневно шетамо улицама града. Подсетите се колико је зграда завршено ове године, а колико се зграда гради. То је доказ да млади брачни парови желе да остану у Краљеву и кад се број младих људи у Краљеву увећа-

МАГАЗИН

30.8.2020.

ва увећаваће се и број деце. Реконструисали смо и градски трг. Укупна вредност је тридесет три милиона динара. Добили смо помоћ Министарства привреде које је, уз помоћ Европске инвестиционе банке, обезбедило део средстава. Али, неопходно је да реконструишемо и Трг Јована Сарића како би и он био репрезентативан, како би показивао напредак нашег града. Када говоримо о младим људима треба рећи шта највише тишти град у коме је после 2000. шеснаест хиљада и седамсто радника остало без посла, у коме је угушен Магнохром са пет хиљада и петсто радника, Фабрика вагона са четири хиљаде и двеста радника, Каблар са три хиљаде, Јасен са две и по хиљаде, Аутотранспорт у коме је ра-

дило хиљаду и по људи, да не говорим у Тргопромету, Пољопромету и другим фирмама. Краљево се заобилази. У Краљеву је било успех ако се отвори продавница, а не нешто више од тога. Међутим то стање се, захваљујучи нашем председнику, променило. У Краљеву су почеле да се граде огромне фабрике. Једна је фабрика Леони, у којој на данашњи дан ради тачно хиљаду триста осамдесет девет радника. Друга је фабрика турске Тај групе у којој тренутно ради петсто четрдесет радника. До 2023. у ове две фабрике би требало да посао нађе седам хиљада и пет стотина радника. 2016. у Краљеву је радило тачно двадесет осам хиљада и сто лица. У марту ове 2020. године било је запослено тридесет три хиљаде и шест сто-

тина Краљевчана. Дакле, пет хиљада и пет стотина људи је у претходне четири године у овом граду нашло посао. То показује напредак града. Напредак града се дешава у свим областима, чак и у оним које не сматрамо нарочито

значајним. У малопродаји, у Максију тренутно у Краљеву ради чак сто педесет људи. Тај број радника ће се увећавати, не само запошљавањем у Тај групи већ ће то покренути читав ланац нових запошљавања, што коопераната што оних људи који ће, пратећи потребе Краљевчана, пратећи наше веће кућне буџете, отварати нове предузетничке радње, нова предузећа, и Краљево ће у том смислу значајно се мењати. Ми смо у периоду о коме говорим успели да, увећањем броја радника, увећамо и приходе града Краљева по основу пореза на зараде. Порез на зараде се наплаћује према пребивалишту радника, тако да ми из године у годину бележимо раст прихода од пореза на зараде, раст прихода од поре-

за на имовину. У буџет од две милијарде и шесто милиона, колико је износио 2016. године, на крају 2019. године износио је четири милијарде петсто седамдесет седам милиона динара. Дакле, говорим о реализованим приходима 2019. према завршном рачуну буџета града Краљева. Дакле, две милијарде више за три године. То је огроман рад који сумњам да је успео да постигне било који град у Србији. Имамо трансфере на нивоу републике и они наменски износе око седамсто педесет милиона динара, а поред њих имамо и наменске трансфере које добијамо од различитих министарстава Владе Републике Србије и Канцеларије за управаљње јавним улагањима. Можда сада један од најзначајнијих јесте трансфер за завршетак

зграде Завода за јавно здравље у износу од сто тридесет милиона динара, које смо добили од Канцеларије за управљање јавним улагањима, и како директор овог завода др Александар Мацан каже да ће вероватно бити најбољи завод за јавно здравље не само у Србији него и у бившој Југославији. Радимо и даље и улажемо зато што припремамо пројекте, зато што спремамо пројектно-техничку документацију, зато што конкуришемо, зато што одлазимо у Владу, зато што одлазимо код председника, зато што тражимо, захтевамо, зато што захтевамо нешто што је важно за житеље Краљева а не за неког посебно. Због тога смо имали подршку председника, подршку Владе, и мислим да је данас то у Краљеву свима јасно.

30.8.2020.

МАГАЗИН

Неко ће рећи да аутопут још није стигао до Краљева. Да ,у праву сте, није стигао до Краљева. Колико вам је некада требало Ибарском магистралом од Краљева до Београда. Данас је аутопут на тридесет километара од Краљева, а с обзиром да је Градска управа града Краљева завршила екпропријацију земљишта од Мрчајеваца до Адрана очекујем да ћемо 2023. године имати изграђену ову деоницу пута и онда ће Београд бити знатно ближе. И многи људи који раде у Београду, који често путују у Београд, можда ће сутра одлучити да живе у Краљеву, у лепом граду у граду без много гужве у коме је боље да деца одрастају него у Београду. Многи људи ће се, надам се, и вратити у Краљево. То је град који ма перспективу. За време мандата ове локалне власти, уз помоћ Републике а у сарадњи са градом Краљевом, отворен је Аеродром Морава у Лађевцима. Ја очекујем да ће он до краја наредног мандата прорадити у већем капацитету и да ће то бити мотор развоја. Оног тренутка када смо уоште знали да ће се отворити турска и немачка компанија ја сам својим сарадницима честитао почетак градње аутопута и отварање аеродрома. Многи тад то нису разумели, а ја сам знао да су то узрочно последично везане ствари и да оног тренутка кад имате развијену индустрију за то треба да оде, па је неоходно да будете саобраћајно повезани и аутопутем и путем отварања Аеродрома Морава у Лађевцима. То су пројекти који ће се реализовати у мандату ове власти, а само ако вам кажем да ће се аутопут отворити, аеродром ће прорадити у пуном капацитету, и да ће те фабрике радити у пуном капацитету, то су вести које ће бити важне за историју Краљева, а не само за ове четири године. Треба рећи да смо у овом периоду деловали и у многим другим областима. Град Краљево је посебан акценат ставио на школство. Уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије, преко КфВ програма, извршена је реконструкција зграде Машинско-техничке школе „14.октобар“. Вредност овог пројекта је била четири стотине осамдесет четири хиљаде евра. Од пода до плафона извршена је реконструкција ове школе. Град Краљево је наравно определио десет процената од овог износа. Уз помоћ Министарства енергетике извршена је реконструкција Електро-саобраћајно техничке школе

„Никола Тесла“. Предрачунска вредност овог пројекта износила је 19,5 милиона динара. Тридесет одсто средстава обезбедио је град Краљево из свог буџета. То ћемо урадити и за Дом ученика. Опет ће дати, град Краљево, тридесет посто средстава а Дом ученика, као што претпостављам да знате, краси прелепа спортска сала у којој не само да ђаци могу да одржавају часове физичког васпитања, већ тамо могу да се играју и утакмице у рукомету, кошарци и одбојци. Таква сала од само педесет три милиона динара је постала пример многим градовима и општинама у Србији. Неке општине које су долазиле код нас, њихови представници, желели су да такву салу изграде тако да она буде главна спортска сала у њиховом месту. Али, морамо да мислимо нешто друго. Морамо да мислимо о изградњи спортских сала и на сеоском подручју. Подсетићу, у целом гружанском крају не постоји ниједна спортска сала. Она недостаје Основној школи „Димитрије Туцовић“ и у Основној школи „Вук Караџић“, њеном издвојеном одељењу на Берановцу. Треба да градимо ове спортске сале и да се трудимо да учење постане приоритет, а да деца за то имају услове. Уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја успели смо и да реконструишемо фасаду Гимназије и Економске школе. Вредност овог пројекта била је читавих дванаест милиона динара. Министарство је обезбедило седам, град Краљево пет. И сада морамо да пронађемо начин како да уредимо заједничко двориште четири средње школе у Краљеву, Електро-техничке саобраћајне школе, Гимназије, Економско-трговинске школе и Медицинске школе. То је задатак Дирекције за планирање, која ће направити пројекат, а ми сви заједно морамо да се боримо како бисмо га реализовали. И наше школе су добиле огромна средства од Министарства правде, средства од опортунитета која су се слила у наш град за четири године у вредности од преко четрдесет шест милиона динара. Електро-саобраћајно техничка школа је добила аутомобиле за обуку ученика који похађају саобраћајни смер ове школе. Медицинска школа је добијала средства, средства су добијале и друге школе на територији града Краљева, а поред њих и Дом здравља и Општа болница „Студеница“ у Краљеву. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Др Дејан Жујовић (1)

МАГАЗИН

30.8.2020.

КРАЉЕВЧАНИН ДО КРАЈА ЖИВОТА

- Живот није бајка, нити филм који се заврши хепиендом. - У Краљеву се људи деле на оне који иду на Ибар и оне који иду на Мораву. - Медицина је била случајан избор осамнаестогодишњака који до тада није одлазио у болницу, нити знао шта значи бити доктор. - Места квалитетних младих људи који сваке године одлазе из Краљева попуњавају мање квалитетни, уз то прилично гладни и алави. - На београдским трговима и демонстрацијама више времена него у читаоници. - После протеста са модрицама, у Краљево са црним леђима. - Београђани су у тешко време могли да се одрекну свега, сем малог чина да ујутру попију шољицу нес кафе

Др Дејан Жујовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.8.2020.

ало је Краљевчана који су тако нагло, и у кратком периоду, изазвали толико интересовање јавности као пулмолог др Дејан Жујовић. Иако би се, у време ванредне ситуације изазване пандемијом корона вируса, могло закључивати да су разлог стручни ставови везани за лечење оболелих повод је кристално јасно политичко опредељење и потврда да би, под одређеним условима, пристао да буде кандидат опозиције на наредним председничким изборима. Ретки доласци у Краљево прилика су за подсећање на дане младости и време које се по много чему разликовало од данашњег, а последњи да осећања припадности средине из које је потекао подели са читаоцима Краљевског МагазИНа. Ја сам рођени Краљевчанин и бићу Краљевчанин до краја живота, прве су речи др Жујовића који, као радничко дете, подсећа на време младости кад је више боравио и јео код комшија него у својој кући, не зато што се није имало него што је био то обичај. Било је то време кад су прве комшије делиле и добро и зло, а поверење које су имали једни у друге било довољно да се ни куће не закључавају. Иако је отац радио на железници а мајка је, упркос томе што је дуго била без посла пре него је чак у Гокчаници ангажована као медицинска сестра, увек била присутна да спреми по нешто како би се другови почастили током свакодневних дружења. Свако од њих учвршћивало је пријатељство које траје до краја живота, а неко кумством подигнуто степеник више. - И тад је било неких разлика међу децом, али се на то није гледало као данас. Најбољи пријатељ је имао клавир у дневној соби, а ја нисам ни купатило у кући у којој смо до петнаесте године становали приватно. Нисам имао луксуз да се истуширам у својој кући, па смо викендом ишли у Ложионицу. Такво је било време. Моји другари су шетали неке добре патичице, а ја лепио по неку налепницу да бих имао добре. Није се подразумевало да мораш да будеш добар са њима, али је време показало да су то стварно прави пријатељи. Град није био као овај данашњи. Слушали смо неку музику која је за Београдом каснила три четири године, а ниси могао да уђеш ни у један кафић да чујеш

народњаке, јер то није постојало. Кад дође време студија покупиш се и одеш у Београд, и не осетиш се много дугачије од људи међу које си дошао. Само си дошао у мало већи град и мени је то било сасвим у реду, сем што нисам имао комшилук који ће да бди нада мном шта сам урадио у сваком тренутку. Било је нешто што је данас неприхватљиво. Било је професора који су те лепо спремали за живот а он није бајка, нити филм који се заврши хепиендом. Учитељица те туче као вола у купусу ако направиш неку глупост, али нисмо изашли као тешко повређене менталне личности зато што смо физички злостављани ушколи. Сад се клинци међусобно физички злостављају. Не малтретирају их наставници и професори, него се међусобно крљају много животињскије него што су то нама радили наши наставници, прича др Жујовић о времену проведеном у Краљеву. Период одрастања поклопио се са отварањем првих кафића у граду, Бона Фидес па свих осталих, а како су деловали на младе најбоље сведочи податак да су са растојања и до двеста метара вребали прилику да уђу. Да све што је ново не наилази на разумевање тако брзо сведоче кафићи чији концепт генерације младих тог времена нису најбоље разумеле. Разлог је вишедеценијско постојање кафана на овим просторима у којима није било необично да за истим столом седе старији суграђани са унуцима. Слично искуство дели и др Жујовић који је на таква места одлазио са дедом, а ни после много година није избледело сећање на оближњи Борјак и кафану у Грдици на раскрсници од које се, од Улице Тике Коларевића. одваја пут према Морави. Култно место ипак је била кафана Драгослава Јевтовића Гаса на граници између Опланића и Сирче. Иако је надалеко позната као место у Сирчи кафана је географски у Опланићима, педесетак метара од моста преко потока који раздваја ова два шумадијска села. Кафана можда не би била толико позната да Гасо није правио ћевапе какви се, сведочи др Жујовић, виђају само једном у животу. О доживљају из Гасове кафане сведочи колумна др Жујовића на Порталу Нова С и сећање на последњи сусрет са власником у време кад се једва кретао.

- Седнеш са маторим и почнеш да попујеш неку жестину, а он донесе флашу вињака и седне за сто. Кад завршимо сву клопу пружи блокче и оловку и каже срачунај сам, нећу да се мучим. Могли смо и да закинемо, али он зна колико се попило, а и срамота је варати Гаса. Тај концепт сам савладао, јер сам цео живот провео у кафани као институцији. Деда је волео да излази, ја сам волео да идем са дедом и од њега рано научио ту школу, а ваљам је и данас. У Краљеву се људи деле на оне који иду на Ибар и оне који иду на Мораву, а ми са друге стране пруге смо географски више гравитирали ка Морави. То није морало да значи ништа, јер је пресудна била дубина реке. Ибар је плитак, по мало брз и нема неке плаже као што су били предивни спрудови од најситнијег могућег песка на Купусару. Ишли смо и на базен у кругу Аутотранспорта, али је Морава била закон. Висина обале на Купусару је била два до два и по метра, одакле смо скакали и мерили дубину. С друге стране је био пешчани спруд где смо играли фудбал по блату које буде малтене до колена, а кад се поубијамо дођемо кући и спавамо као мртви, прича др Жујовић кога ништа, чак ни мого тога што није имао, није спречавало да буде добар ђак, чак бољи од другара и свих рођака од којих ниједан није завршио високу школу. И много година касније је пред дилемом шта је утицало на то, да ли гени који су се преклопили на неки чудесан начин или нешто друго. Дилеме није било при избору факултета јер му је, каже, било свеједно шта ће да упише. И док су многи вршњаци много пре матуре били сигурни куда даље, могло би се рећи да је медицина била случајан избор осамнаестогодишњака који до тада није одлазио у болницу нити знао шта значи бити доктор. На пријемни испит изашао је са уверењем да зна довољно, а да до истека рока предвиђеног за то и не би могао да се сети онога што не зна. Ма колико похвално деловало то што од тридесет четворо ученика из разреда само двоје није уписало факултете, поразно делује чињеница да је тридесеторо заувек отишло из Краљева. Стрепњу о погубним последицама за ову средину појачава уверење да су њихова места, и

30.8.2020.

МАГАЗИН

сличних који сваке године одлазе, попунили неки други мање квалитетни, уз то прилично гладни и алави. Период студија оставља дубок траг на сваког ко је бар део живота провео у академском окружењу, а у случају др Жујовића праћен је демонстрацијама због чега је на београдским трговима, по сопственом признању, провео више времена него у читаоници. Превирање и суноврат друштва у последњој деценији двадесетог века, и агресија система према људима који желе да буду слободни, одлучујуће су утицали на опредељење да испрати актуелна дешавања са којих се некада враћао кући бесан, по који пут и са модрицама а дешавало се да и у Краљево дође са црним леђима. Првих дана студија Београд се, из много разлога, чинио убедљиво најлепшим градом, а онда су почели ратови, све је почело да се урушава, па се све више чинило како у њему нема шта посебно да се види. Чврста одлука да не подлегне негативним утицајима окружења, и потреба за преживљавањем, одлучујуће су утицали на опредељење ка оштром заокрету а једним од начина да се одупре свим изазовима потврдили су се небројани одласци преко границе, пре свега у Бугарску по паковања нес кафе. Београд се показао примамљивим тржиштем за ову врсту робе јер су његови становници у тешко време могли да се одрекну свега сем малог чина да ујутру попију ову врсту кафе. И поред потврде да је завршио факултет на време ни у једном тренутку није било жеље за повратком у Краљево. Настојање да дође до посла огледа се у јављању на све конкурсе све док. стицајем околности и без икаквог ургирања, није примљен у Дому здравља на Новом Београду. Много година касније врсни пулмолог, начелник дневне болнице у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду, сећа се времена кад је у кожној јакни и фармерицама дошао на разговор за посао и при првом сусрету са кандидатима у оделима и краватама, а актн ташнама у руци, први пут се упитао шта тражи ту. Одлучност да се не предаје унапред била је довољна да остави повољан утисак на комисију којој је остављено да, уз два сигурна кандидата, једног изабере

по сопственом убеђењу. Др Жујовић признаје да га је једна од две колегинице у комисији, касније начелница службе у којој је радио, као лекара усмерила на начин размишљања и опхођења према пацијентима, и за пар месеци прилично направила човеком. Онда су је сменили, а њега почели да шиканирају као и увек кад се промени власт. - Ово је друштво чобана, или си њихов или си против њих. Нема ничег другог, никаквог дијалога, а пошто нисам био њихов кренули су да ме малтретирају, Није било лако, поготово што нисам хтео да будем колаборациониста и сарадник окупатора, а то ме је мало и коштало. Шест година сам радио на одређено време, а уочи 2000. хтели су да ми не продуже уговор. И док ме надређени безобразно гледа у очи ја нећу да клекнем на колена и молим. Нема шансе, копаћу кукуруз на плантажама ПКБ али нећу да молим. Одем у Хитну помоћ на разговор са заменицом директора, која је одушевљена и хоће да ме одмах прими на специјализацију за ургентну, а сутрадан зове директор и продужава уговор. То му је била смртна пресуда. Ја не опраштам никад, а врло брзо је дошао 5. октобар и тренутак за наплату. Дан касније је поднео оставку, плаче као киша јер мора. Десет секунди сам уживао у ситуацији, а после ми је било огавно. Не можеш да уживаш у томе. Није ти био равноправан никад. Он је био тотално инфериоран само што је.,стицајем политичких околности, имао неку власт и моћ над тобом. Онда схватиш апсурд концепта моћи, знаш како се брзо промени. Можеш много моћан да уђеш и лифт, да уђе неко за тобом и да престанеш јако брзо да будеш много моћан. У секунди се промени, а људи то не капирају баш најбоље. Мисле да је стање у коме су они тренутно вечно стање, а најпре би требало да размишљају о тренутку после. Шта ће да се деси кад изгубе тај концепт моћи у својим рукама? О томе нико од Срба не размишља, каже др Жујовић. Стално запослење је први корак ка специјализацији, а избор пулмологије одлука која је дошла из срца. Дотадашње друштвено ангажовање подређено је послу, и каријери, све до пре скоро две године кад је пажљивије почео да посматра

свет око себе и схвати да у њему има много погрешних ствари. Преломни тренутак настао је кад су, након судског процеса, петорица припадника Одреда Жандармерије из Ниша остали без посла, а уверење да је то у најмању руку неправедно повод за жељу да им пружи бар вербалну подршку. Кад је у жижу интересовања јавности доспела „Афера Крушик“ прва помисао била је од чега ће, након суспензије са посла живети узбуњивач Александар Обрадовић. Чашу стрпљења прелила је апсурдна судбина две професорке из Беле Цркве које су остале без посла „јер нису хтеле да ботују и куцкају неке слинаве коментаре“. - Онда сам решио да направим једну акцију. Десила се корона, новинари желе да ме интервјуишу, а ја мало бесан на Кризни штаб и одлуке које су довеле да малтене завршим у болници. Био сам мало грубљи у интервјуима и питао да ли могу нешто да напишем, а онда помислио зашто не бих искористио колумну да покренем акцију и прикупим новац за ове људе. Отворио сам два рачуна, динарски и девизни, и изненадио се колико је новца скупљено. Отишао сам у Ниш, па Белу Цркву и Ваљево, и свима уплатио подједнаку суму новца. Није ми била идеја да се неко осећа непријатно зато што му ја уплаћујем новац. Објаснио сам да то није милостиња, него одраз поштовања људи који прате њихове субине, схватају да су неправедно осуђени и желе да помогну. Маса људи нема куражи да изађе на улицу и протестује, али кроз такве акције даје допринос побољшању друштва. Поготово што ти момци доле не могу да се запосле нигде, не могу да раде ни као чувари у складиштима, јер нико не сме да их запосли плашећи се консеквенци. Јесу ли се наши стари борили за такву државу, да изгубиш свако право на живот, на достојанство? Ако ти ово називаш демократијом онда имаш озбиљан проблем. Један од њих је завршио у психијатријској установи, у болници у Топоници, као последица тортуре, малтретирања, шиканирања. Дете и жена без икаквих примања са банком која их дави као змије и конфискује сваки динар који им легне на рачун, објашњава др Жујовић. Т. Радовановић

Двеста седам година од смрти Јована Курсуле

МАГАЗИН

30.8.2020.

БОГАТО МЕМОРИ

- Славу великог непобедивог мегданџије Јован Петровић Курсула је стекао 1810. године после победе над Црним Арапином пре Боја на Варварину. - Није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. - У борбу је као изузетно добар коњаник ишао најрадије само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку. - Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. - Колика је била популарност Јована Курсуле сведочи назив првог партизанског одреда у овом крају који је, непосредно након подизања устанка 1941. године, понео његово име

Фото: М. Радовановић

ИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ

руштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ једино је у Краљеву које обележава све значајне догађаје из ближе и даље историје овога краја. Прилика за то није пропуштана ни у време ограничења које је донела пандемија корона вируса, а чланови друштва су се у петак још једном окупили у порти цркве у Цветкама како би обележили двеста седму годишњицу смрти Јована Курсуле, најпознатијег српског мегданџије из периода ослободилачких ратова против Турака. Шеснаестог дана августа 1813. године по старом, или тринаест дана касније по новом, календару у Цветкама је од рана задобијених у Боју на Делиграду преминуо најпознатији мегданџија Првог српског устанка Јован Петровић, у народу познатији под именом Курсула. Обележавање још једне годишњице његове смрти у Цветкама, где је провео највећи део живота, повод је да на гроб прослављеног јунака у порти сеоске цркве, у присуству чланова Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије које носи његово име, мештана и поштоваоца дела најпознатијег српског мегданџије, буду положени букети свежег цвећа. Овај дан је и прилика да хроничар овог краја др Милан Матијевић још једном подсети на најзначајније детаље из његовог живота започетог четрдесет пет година раније у Доњој Горевници код Мрчајеваца. - Данас нема Курсуле, нема многих наших јунака из ослободилачких бојева за ослобађање од турског ропства, али ми покољењима чувамо од заборава наше јунаке. Већ двеста седам година чувамо успомену на Курсулу. Наше Друштво са поносом носи име Јово Курсула, име овог народног јунака које никад неће бити заборављено. Ево овде, на овој некрополи у порти цветачке цркве, потомству је остављено богато меморијално наслеђе које говори о светлим тренуцима српске историје. Свако име урезано на споменицима око ове цркве говори о јунаштву, о подвигу, о жртви узиданој у темеље слободне Србије, истакао је др Матијевић.

МАГАЗИН

30.8.2020.

Иако се поуздано зна да му се мајка звала Магдалена, а отац Велимир, неки историчари сматрају да је његово име било Петар, јер је Јован носио презиме Петровић. Славу великог и непобедивог мегданџије Курсула је стекао 1810. године после победе над црним Арапином коју је у песми „Бој на Варварину“ опевао професор београдске Велике школе Јован Драгашевић. Јован Курсула је одрастао у родном месту, а у Цветке се преселио касније са мајком која се преудала после смрти мужа. Већ на почетку Првог српског устанка придружио се коњичкој јединици војводе Лазара Мутапа, учествовао у ослобођењу Чачка исте и Карановца следеће године, а био је један од истакнутијих учесника Боја на Мишару у коме су се посебно истакли Мутап и Рака Левајац. Историјски извори потврђују да је Курсула био веома развијен, проћелав човек беле пути најчешће одевен у гуњ, беле вунене чарапе и сељачке опанке. Као изузетно добар коњаник у борбу је најрадије ишао само са сабљом, а није користио ни кубуру ни пушку. Кад су га на самрти упитали чега се ужелео признао је да није ничега, јер се најахао добрих коња, наносио лепог оружја и насекао многих непријатељских глава, а посебно се истакао у биткама на Црном врху и касније Варварину. - Курсула је 1806. године са Кара-

ђорђевим барјактаром Танаском Рајићем дочекао злогласног турског дахију Гушанца, који је повео турску војску на Тополу, потукли су га и натерали у бегство са војском према Јагодини. У септембру 1810. на Варваринском пољу српска војска под вођством Карађорђа, потпомогнута руском војском, сукобила се са турском војском под вођством Рушид паше. Курсула је на Варваринском пољу победио турског мегданџију, а победа на мегдану опевана је у песми „Бој на Варварину“, каже др Матијевић. За Србију је посебно тешка била 1813. након што је годину дана раније њену заштитницу Русију напао Наполеон Бонапарта. Био је то разлог због кога су повучене трупе са Дунава, из Молдавије и Влашке, а кад је Србија остала без заштите то су искористили Турци и напали је са три стране, најжешће из Босне одакле су војском командовали Дерен делија и Сулејман Скопљак паша. Устаници су направили план одбране земље одбијајући предлог врховног вожда Карађорђа, који је знао да без помоћи Русије неће моћи да пружи већи отпор, да се српске јединице повуку са граница док Русија заврши рат са Наполеоном, напусте утврђења и из планине пруже герилски отпор. Већина војвода у војном савету сагласила се са предлогом погрешне тактике војводе Младена Миловановића да се бране у утврђењима као што су Делиград,

МАГАЗИН

30.8.2020.

Неготин и Шабац што је имало негативне последице, јер устаници нису могли фронтално да се супроставе знатно бројнијој турској војсци. Након 1809. године и пораза српске војске на Каменици код Ниша, где је погинуо војвода Стеван Синђелић, већ наредне су уследиле битке на Штубику, Малајници и Варварину где је на српској страни ратовала и руска војска под командом генерала Орука. Кад се између две војске појавио Црни Арапин изазивајући на двобој српске јунаке нико није смео да изађе на двобој што је било повод да Карађорђе љутито крене кроз логор и потражи, помало наглувог и не превише комуникативног, Курсулу који није волео да командује, али ни да му неко командује, па је ратовао сам за себе. Према неким подацима нашао га је како седи на ораховом пању и пуши лулу и указао на податак како нико из српске војске није имао довољно храбрости да изађе на мегдан на шта је

Курсула реаговао обећањем како ће да ућутка турског пса. Након што је узјахао као траву зелену и џандрљиву кобилу коју је звао Стрина, јер га је подсећала на стрину која је била баш таква, полако је пошао пред мегданџију, стао, истресао лулу, ставио је у чибукчију и латио се сабље која је била на леђима. Видевши да српски војник иде без пушке и кубуре Црни Арапин се зачуди па, пре него је Курсула почео да се приближава, опали са велике даљине али промаши. Страх да буде убијен довољно далеко од редова турске војске утицао је на жељу да се што пре врати, али Курсула мамузне Стрину и појури Арапина који се упутио према турском логору. Успео је да га стигне пред самим логором и одсече главу, сишао са коња, узео је и ставио у зобницу а потом донео у српски логор. Легенда каже да су Турци поздравили храброст српског мегданџије настојећи да умање њен значај тврдњом како Арапин и није био по-

себно значајан јунак. Кад је професор Драгашевић испевао песму „Бој на Варварину“ она је постала толико популарна да су је деца рецитовала приликом пригодних школских свечаности, а старији знали напамет јер је подизала борбени морал и распиривала родољубље. Поред чињенице да је у Варварину подигнут споменик Јовану Курсули није без значаја податак да нема града у Србији без улице са његовим именом. Курсула је био посебно популаран све до Другог светског рата након кога побеђује нова идеологија, а српски јунаци се заборављају тако да омладина данас врло мало зна и о њему. Колика је била његова популарност сведочи и назив првог партизанског одреда у овом крају који је, након подизања устанка 1941. године, понео његово име. Мегдани су се почетком деветнаестог века водили по правилима аристократске Европе, двојица мегданџија са

коња на пристојном растојању пуцали један на другог из кубуре, а настављали мегдан сабљама. Јован Курсула се од осталих издвајао по томе што је побеђивао психички, јер је пре сваког мегдана мирно пушио лулу, а тек потом се хватао за сабљу. Било је у Србији тог времена још чувених мегданџија који су се често служили различитим лукавствима. Након што би дошли на одређено растојање и нанишанили према противнику испуштали би дим из луле како би противник помислио да је „слагала“ кубура, а кад би Турчин кренуо према српском мегданџији овај би га лако сравнио са земљом. Пре сваке битке Турчин мегданџија би излазио на бесном хату изазивао неког из српског табора да изађе, а исход мегдана имао је психичке последице на даљи ток битке. Мегдан се завршавао одсецањем главе, а поражени сахрањиван без ње. Турци су посечене главе набијали на

коље око шанца, а овај обичај задржао се све до Српско-турског рата 1876. и 1878. године. Након битке код Самокова, у којој је изгинуо велики број српских војника, Турци су им одсекли главе и набили на коље постављено око цркве у Куршумлији. Када је пре неколико година вршена реконструкција цркве пронађене су 32 лобање Срба који су побијени за време те битке. Непосредно пред турски напад са три стране у Србији је мобилисано свега шездесет хиљада војника који су се распоредили углавном на граници према Дрини. Војском су командовали војводе Сима Кнежевић и Милош Обреновић, а Зека Буљубаша „голаћима“, голим синовима које су чинили бећари добровољци. Након пораза у борби на Засавици, која је описана у роману Јанка Веселиновића „Хајдук Станко“, устаници су морали да се повлаче, а кад су почеле јесење кише и овлажен барут па пушке нису могле да

дејствују, војводе Милош Обреновић и Сима Марковић су се повукли са војском. Одступницу су им чували војводе Зека и Шишо који су у борби и погинули а, бранећи Неготин на истоку земље 1813. године и Хајдук Вељко Петровић након што га је погодило турско ђуле. Са југоисточне стране највећи одбрамбени бедем био је делиградски шанац пред којим су још 1805. године вођене крваве борбе. По Карађорђевом наређењу карановачки војвода Антоније Ристић Пљакић извршио је мобилизацију свих људи који су могли да носе оружје и са војском Крушевачке нахије држао шанац у Делиграду. Слутећи да ће Србија пропасти препустио је команду малим војводама Новчићу и Димитрију Парезану, а он се вратио у Карановац. На несрећу и Карађорђе се разболео па није могао успешно да командује због чега је, на предлог руског представника у Србији Родофеликина, прешао у Срем са великим бројем других

30.8.2020.

МАГАЗИН

војвода. У Боју на Делиграду учествовала је и карановачка војска, са њом и Јован Курсула, а историјски извори потврђују да је једног дана из малог изашао у велики шанац како би се са војводама Новчићем и Парезаном договорио о начину одбране. Стрину је оставио сеизу Љаљевићу из Милочаја, а док се консултовао са војводама Турци су изненада напали шанац због чега је Курсула, да би се дочепао кобиле, изашао из заклона при чему је задобио седамнаест рана од којих једну копљем које се заломило у бедру. Саборци су успели да га спасу, однесу у велики шанац, направе носила и, опијајући га успут љутом ракијом да не би осећао болове, допреме у Цветке где је живео само још неколико дана пре него је у 45.

години преминуо од последица рањавања и сахрањен у мајчин гроб. На споменику код цркве брвнаре пише „Овде почива војвода Курсула који је умро 16. августа 1813. године. Иако није имао диплому великог војводе Јована Курсулу је изузетно ценио и сам Карађорђе. Поред великих војвода, као што су били Антоније Ристић Пљакић, Станоје Главаш, Милош Поцерац, Младен Миловановић, Хајдук Вељко, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Стојан Чупић, који су командовали великим јединицама, постојале су и мале војводе. Међу њима су били војвода Горњег Ибра Радослав Јелечанин, команданти Јошанице Димитрије и Коста Којунџија, Јаћим Сућир из Грачаца, Јован Курсула и други. У дипломама које је издавао Карађорђе

тачно је дефинисана територија под командом војводе које су имале обавезу да, кад се изда наређење, мобилишу све који могу да носе оружје. Тако је 1813. године војска Рудничке, Пожешке, Јошаничке, Крушевачке нахије и Горњег Ибра кренула у Бој на Делиграду, а исти случај је био и са нахијама оријентисаним према Дрини чији су војници у Засавици бранили шанац који је ишао од Саве. Шанац је било земљано утврђење испред кога су побијани палисади од дрвета и зашиљено коље да турска коњица не би могла да га прескочи, а кроз посебне отворе пуцало се према непријатељу који је нападао. Према Карађорђевом протоколу шанац на Великој ливади изнад Карановца имао је триста војника који су стално чували

границе од напада из Новопазарске нахије, а по један шанац били су у Брезни и на Столовима. Турска војска је продирала у Србију са свих страна, а након што је порушен Делиград и заузета Неготинска крајина, у великом броју продрла и у Мачву. Бројна документа сведоче о масовном убијању становништва које је са стоком бежало у планине. И поред тога само 1813. године босански Турци су преко Дрине отерали петнаест хиљада грла стоке, период се памти по масовним пљачкама због чега је у земљи од војвода са народом остао само Милош Обреновић. Након што су се поједине војводе осамосталиле и престале да слушају оболелог вожда, Карађорђе је био приморан да протера из земље Петра Добрњца и Милен-

ка Стојковића који су му пружили отпор, па нису ни били на одбрамбеним позицијама. Овај период представља најтежи у историји током 19. века кад је Србија доживела масовно истребљење становништва. Турци су пљачкали све до чега су долазили, палили куће и терали народ у збегове од којих је у карановачком крају најчувенији био у Брезни који су напали и побили све што су у њему затекли. Ситуација се мења већ следеће године када је комплетан простор земље под влашћу Турака, а главни везир у Београду Сулејман Скопљак паша који је настојао да успостави бившу власт. У земљу се враћају јаничари, уводи се спахијски систем и све што је постојало и пре Првог српског устанка, раја је могла да изгуби главу на сваком кораку, а Турци

постали неограничени владари Београдског пашалука. Док је Карађорђе био у земљи војска је била под чврстом руком, а кад су видели да пружање отпора не даје резултате војници су се разбежали кућама да би заштитили породице. Чланове породице је на скровито место одвео и војвода Милош Обреновић који је 1814. ступио у контакт са Скопљак пашом и Марашли Али пашом и већ 1815. направио споразум са њима. Пре него је дигнут Други српски устанак угушена је Хаџи Проданова буна а Милош касније, захваљујући оружаном отпору и вештој дипломатији, успео да обезбеди аутономију. Потпуно је добијена тек 1833. године када је Србија постала аутономна кнежевина. Т. Радовановић

Усвојен програм распореда коришћења субвенција за хотелијере

МАГАЗИН

30.8.2020.

И ХОТЕЛИЈЕРИ ПРЕД

- Од око триста осамдесет категоризованих градских хотела у земљи отворено само сто дванаест. - У Београду од сто петнаест хотела тренутно ради четрдесет два у којима је попуњеност испод десет процената расположивих капацитета. - Пакет мера подршке хотелској индустрији у градовима вредан милијарду и двеста четрдесет седам милиона динара. - Једнократна директна субвенција хотелима у приватном власништву у шездесет седам општина и градова. - Субвенције у износу од по триста педесет евра по индивидуалном лежају и сто педесет евра по свакој соби. - Уплате до прве недеље октобра

Фото: М. Радовановић

ДРЖАВНОМ КАСОМ

МАГАЗИН 30.8.2020.

граничене могућности за путовања након епидемије корона вируса оставиле су значајан траг на бројне делатности, посебно хотелијере о чему довољно сведочи податак да је од око триста осамдесет категоризованих градских хотела у земљи отворено само сто дванаест, а у Београду од сто петнаест тренутно ради четрдесет два у којима је попуњеност испод десет процената расположивих капацитета. Попуњеност је од марта смањена за више од деведесет процената што је довољан сигнал за узбуну и жељу да се помогне како би се колико толико ублажиле негативне последице пандемије корона вируса, сачували смештајни капацитети и радна места. Влада Србије је на последњој седници усвојила пакет мера подршке хотелској индустрији у градовима вредан милијарду и двеста четрдесет седам милиона динара који предвиђа једнократну директну субвенцију хотелима у приватном власништву у шездесет општина и градова у Србији, којима ће бити додељене субвенције у износу од по триста педесет евра по индивидуалном лежају и сто педесет евра по свакој соби, у динарској противвредности, што значи да ће градски хотелијер за једнокреветну собу добити помоћ у висини од пет стотина евра. Влада Србије одлучила је да усвоји програм субвенција како би очувала хотелијерство и запослене у том сектору, који је током пандемије претрпео велике губитке и тиме доведен на ивицу опстанка. Програм помоћи хотелској индустрији реализоваће се преко јавног позива, који ће расписати Министарство трговине, туризма и телекомуникација и прецизирати критеријуме за коришћење подршке, а они који се пријаве могу да рачунају на уплату до прве недеље октобра. Једини услов је да до краја године не отпусте више од десет одсто запослених у периоду од 15. августа до 31. децембра. Одлука да се помоћ ограничи на градске хотеле темељи се на уверењу да су они угроженији од осталих, јер су највише зависили од страних гостију. Добар показатељ је податак да је у првих шест месеци, због одсуства страних туриста, приметан смањени девизни прилив из иностранства. Почетком друге половине године потврдило се да нису у праву они који су очекивали ће се ситуација са вирусом постепено стабилизовати од маја, а како се то није догодило у посебно тешком положају нашли су се градски хотели у којима је посета, за разлику од бања и планина,

била на изузетно ниском нивоу. Очекивало се и раније отварање граница, и интензивирање путовања, а како се ни то није догодило Влада Србије је препознала проблеме са којима се суочава хотелска индустрија у градским срединама, што је довољно за одлуку да им се помогне. Основа за такву одлуку пронађена је у уверењу да су државне финансије стабилне и јаке, и да се води рачуна о сваком динару, а анализа стања по секторима требало би да буде један од значајних фактора у креирању буџета за наредну годину и издвајање више новца за подршку привреди како би се на прави начин превазишла криза изазвана пандемијом корона вируса. У Министарству финансија тврде да нова издвајања из буџета ни на који начин неће угрозити макроекономску стабилност, а добра потврда је податак да је половином августа прилив од пореза на додату вредност већи од планираног у односу на иницијални буџет планиран за ову годину. Опште мере за подршку привреди још увек су у току а цео приватни сектор, заједно са хотелијерима, добио је по три минималне зараде за сваког запосленог уз ослобађање од пореза и доприноса на зараде у претходна три месеца. У току је други пакет давања који укључује исплату шездесет одсто минималне зараде у августу и септембру и одлагање плаћања пореза и доприноса за још један месец. Помоћ је процењена на износ који се креће између 5,8 и 5,9 милијарди евра, а значајним се оцењује и могућност коришћења кредита Фонда за развој и гарантну шему договорену са комерцијалним банкама. О значају издвајања сведочи податак да је за помоћ пољопривредним произвођачима издвојено две милијарде и шест стотина милиона динара, и по четири хиљаде динара једнократне помоћи пензионерима, као и повећање плата запосленим медицинским радницима за десет одсто. Из Министарства финансија стиже потврда да је све учињено дало резултате о чему сведочи податак да је српска економија по стопи раста једна од најбољих у Европи, а иста ситуација је и када је реч о подацима који се односе на незапосленост. Податак да значајан део средстава за помоћ привреди потиче од пореза на додату вредност један је од основних разлога за апел грађанима да при куповини траже фискални рачун, јер они који га не издају избегавају да држави плате порез. Због тога се најављује активнија улога Пореске управе у сузбијању сиве економије на најмањи могући ниво. Т. Радовановић

МАГАЗИН

30.8.2020.

Ставови младих о перцепцији различитих групација

ЈЕДНАКИ И МА - Током ванредног стања, уведеног половином марта, на друштвеним мрежама се појавиле дубоко радикалне групе, са око три стотине хиљада чланова и залагањем да се мигранти протерују из земље. - Скоро половина анкетираних гаји негативна осећања према Албанцима, потом према Хрватима па избеглицама и мигрантима са Блиског истока. - Четвртина становника има изразито негативне ставове према Бошњацима. - Међу сто хиљада кривичних дела број оних које су починили мигранти мањи је од сто. - Четрдесет одсто грађана верује да су избеглице и мигранти чланови терористичких организација. - Негативни ставови и осећања долазе у таласима, јер значајан утицај на њих имају информације које долазе до различитих слојева становништва

оји су протективни, као и фактори ризика у развоју негативних ставова, која је улога превентивних образовних програма у јачању отпорности младих на радикализацију, који ставови према различитим друштвеним група су присутни у друштву, само су неке од тема којима се бавио PIN – Psychosocial Innovafon Network у оквиру пројектних активности и резултата истраживања насталих у оквиру пројекта Млади за промену: Јачање отпорности младих у Србији кроз ангажовање, лидерство и развој когнитивних, социо-емоционалних вештина. Након вишемесечног истраживања недавно су представљене две публикације, Млади за промену: Јачање отпорности младих и Ставови пре-

ма избеглицама и мигрантима, а додатно резултати истраживања о социјалним ставовима грађана Србије, са посебним акцентом на ставове према мањинама, мигрантима и избеглицама. У жижу интересовања стављен је начин на који су неке мањинске, или вулнерабтилне, групе перципиране и на који начин се интегришу у друштво, са циљем да им се попогне у том процесу. Дешавања с краја претходне године огледају се у крајње забрињавајућим ставовима петине грађана Србије који сматрају како границе земље треба да буду затворене за улазак било каквих странаца, још више између пет и десет посто анкетираних који не верује да људи који беже од рата и прогона имају право да

оду у другу земљу. Проблеме који су постојали и раније додатно је распламсала пандемија корона вируса о чему сведочи податак да су се током ванредног стања, уведеног половином марта, на друштвеним мрежама појавиле дубоко радикалне групе, са око три стотине хиљада чланова и залагањем да се мигранти протерују из земље. Смиривање ситуације након укидања ванредног стања додатни је мотив за проверу ставова грађана о социјалним односима у друштву, не само о перцепцији избеглица и миграната већ и неких других група. Идеја је била да се сагледа шира слика јавног мњења о прецепцији различитих мањинских група и начина како се могу разумети феномени какви су

Фото: М. Радованвић

АЊЕ ЈЕДНАКИ

МАГАЗИН 30.8.2020.

радикализација и екстремизам. Истраживачи су се бавили тражењем одговора на питање како друштво доживљава социјалну доминацију, доживљај да су неке групе вредније и важније од других па треба да руководе и доминирају над мање вредним и важним. Полазећи од постулата да се у суштински егалитарним и демократским друштвима као вредност промовише једнакост свих у правима и могућностима остваривања тих права, истраживаче је интересовало шта о томе мисле грађани. Резултати истраживања су оцењени забрињавајућим након потврде да по четрдесет посто анкетираних сматра да јесу и нису, а готово половина да су неки људи мање вредни. Репрезентативни узорак потврђује став четрдесет одсто грађана Србије да једнакост свих није циљ коме треба да се тежи, а забрињавајућим је оцењен податак да трећина становника не сматра потребним да се различите групације људи учине једнаким. - Важно је да схватимо да независно од формалног друштвеног уређења суштинско друштевно уређење полази од тога како се људи према томе осећају. Можемо да имамо једнаке законе за све, једнаке услове при запошљавању, ситуацију у којој сва деца иду у школу, али докле год имамо став јавног мњења да то није добро нећемо имати друштво у коме смо сви једнаки. Кад причамо о групама причамо о било којој социјалној групи, мушкарци и жене, млади и стари, етничке групе, људи са села или у граду. Питање по којој линији ћете поделити друштво, на неке групе, је ствар социјалног довора у датом моменту, али је битно да разумемо да оно што се односи на било коју мањинску групу може да води томе да се сутра било која група третира на исти начин. Фокусирали смо се пре свега на етничке групе и шта су показали резулати? Питамо како се осећате према следећој групи, да ли имају позитивна или негативна осећања, или су неутрални. У идеалном свету ми бисмо имали неутрална осећања према некој

групи, а нико не би требало унапред да гаји осећања која после могу да буду предрасуде, истиче истраживач Јована Бјекић. Насупрот томе истраживање показује да се врло мали број људи уклапа у очекиване оквире, да скоро половина анкетираних гаји негативна осећања према Албанцима, а потом према Хрватима па избеглицама и мигрантима са Блиског истока. Са друге стране знатно је субјективнији однос према избеглицама са простора бивше Југославије. У покушају да се провери однос према етничким групама које живе у Србији, Бошњацима, Ромима и већинском становништву, истраживачи су наишли на подељене ставове. О томе сведочи податак да скоро четвртина становника има изразито негативне ставове према Бошњацима, а нешто мање од трећине високо позитивне. Кад су у питању Роми неочекиваним је оцењен податак да двадесет одсто има негативне ставове према овој етничкој групацији, а четрдесет позитивне, јер су ранија истраживања показивала лошији однос. Да има и оних који имају негативан став о већинској етничког групи потврђују одговори нешто више од пет одсто учесника истраживања, што може да делује чудно само до момента кад се схвати да у земљи живе људи који нису етнички Срби и негативно се односе према доминантној групи. И док шездесет посто становника сматра оправданим да мигранти привремено живе у њиховој средини четвртина то није спремна да подржи. Безмало половина становника Србије нема проблем да им пријатељ буде мигрант, што је велики број у односу на начин на који се то пласира у јавности, тридесет осам одсто нема проблем да им мигрант буде сарадник на послу, а тридесет одсто чак ни да буде шеф. Податак да дупло више није спремно да прихвати нешто тако тумачи се изостанком очекивања да мигрант има довољно образовања како би могао да им буде надређени. Иако постоји предубеђење да образовни ниво није довољан да задовољи тај критеријум у

тренутку кад схвате да је завршио факултет у земљи из које је дошао ситуација се мења, па немају проблем да им таква особа буде надређени. Тридесет одсто анкетираних одбија сваку могућност да им мигрант буде први комшија, а четвртина нема ту врсту ограничења. Исто толико њих сматра како нема ограничења да се стално насели у њиховој средини, али се противи да им буде члан породице. Иако контрадикторна, спремност да се мигрант прихвати као пријатељ и колега на послу, али не и да живи у истој средини, тумачи се последицом пропаганде која најгором варијантом сматра насељавање миграната, јер се по правилу не види одређена особа него огроман број људи који би могао да буде претња. Насупрот очекивању да претња буде различитост културе и религије истраживање сведочи о доминантном страху од економског терета за земљу, што може да се разуме у контексту посебно неповољне личне економске ситуације. Довољан разлог је признање скоро половине становника да им на крају сваког месеца, упркос свим одрицањима, по правилу недостаје новац за неопходне ствари. То се може разумети у друштву у коме је присутна константна економска претња, у смислу недостатка довољне количине новца, па би неко ко дође могао негативно да утиче да нестане и то мало што имају. Као други разлог наводи се страх од повећања стопе криминала што је директна последица онога што се пласира путем друштевних мрежа, и у десно оријентисаним медијима у којима доминира реторика криминализације миграната. Насупрот томе објективни подаци показују да је међу сто хиљада кривичних дела број оних које су починили мигранти мањи од сто. Трећина становника Србије верује да избеглице и мигранти за време пандемије представљају здравствени ризик за грађане, иако су све време изоловани у прихватним центрима, а посебно поражавајућим оцењује се став четрдесет одсто грађана да су из-

МАГАЗИН

30.8.2020.

беглице и мигранти чланови терористичких организација. Податак да су током ванредног стања бројни фактори утицали на негативно расположење становника које се пренело и на друштвене мреже, а да је тензија попустила након укидања, сведочи да негативни ставови и осећања долазе у таласима јер значајан утицај на њих имају информације које долазе до различитих слојева становништва. Довољна потврда је податак да деведесет два одсто испитаника никада није имало директан контакт са избеглицама и мигрантима, а осамдесет пет одсто ни не зна некога ко је имао било какав контакт. Од оних који су имали десет посто осећања оцењује позитивним, а девет негативним. Четвртина грађана каже да политичари уопште не дају информације о питању миграната, половина мисли да медији не извештавају балансирано о позитивним и негативним апсектима миграција, а по једна четвртина да је извештавање превише или превише

негативно. У другом истраживању фокус је стављен на младе као највулерабилнијег и најактивнијег дела популација, не генерално већ специфично на младе из Београда у који долазе људи из различитих средина, па имају могућност да упознају различите особе, и младе из Рашке области који живе нешто другачије. Насупрот генералном узорку популације у којој нешто више од петине испитаних показује негативна осећања према Бошњацима млади имају нешто позитивније ставове. На узорку из Београда готово да нема негативних осећања према Србима, док супротна осећања према Бошњацима дели нешто мање од десет процената младих. Са друге стране, резултати истраживања на подручју Рашке области потврђују да су негативна осећања према Србима присутна код петнаестак одсто младих, а пажљивија анализа указује на податак да се поређењем долази до закључка о комплексности односа према овом питању. То се тумачи

већом прошараности београдског узорка који чине особе из различитих крајева земље, док је у Рашкој области становништво већински бошњачко, а чињеницом да су мањина у земљи потврђује се комплексност односа између доживљаја националног идентитета и односа према земљи у којој појединац живи. Истраживање сведочи да Бошњаци као етничка група нису довољно познати младима у Београду, а о забуни при попуњавању упитника сведочи податак о збуњености оних чији су родитељи Срби из Босне. Настојање да се измери ниво дистанце између ових група питањем да ли би им сметало да први друг у клупи, партнер или пријатељ, буде Србин или Бошњак, потврђује да су у случају конкретних питања негативна осећања знатно мање изражена. О томе сведочи податак да се у Београду мање од пет одсто ученика изјашњава да би им сметало, док је тај проценат међу младима Рашке области безмало двоструко већи. Кад су у питању пријатељи у Београду не-

што више од пет процената младих се изјаснило да им то смета, а у Рашкој области тек пола процента више што потврђује да не бирају пријатеље на основу етничке припадности. О великом повећању негативних ставова сведочи одговор на питање да ли би за партнера изабрали особу из једне од две испитиване групације. И док је у Београду број оних којима би то сметало мањи од петине анкетираних у Рашкој области је три пута већи, а разлог се тумачи укрштањем религија и култура. Док деца у Београду немају контакт са значајнијим бројем Бошњака, њихови вршњаци у Рашкој области имају често, а добро познавање разлика које удаљују једне од других оцењује се значајним фактором при изјашњавању. Ако се томе дода већи порив да очувају национални идентитет и популацију унутар групе, а да се мање мешају са припадницима других група, онда резултати изјашњавања постају знатно јаснији. Истраживање потврдђује да на ставо-

ве о односима према различитим групама утичу две групе фактора. С једне стране то су сиромаштво, степен породичне дисфункције и непријатељско школско окружење у коме постоји велики број вербалног и невербалног злостављања, а с друге религиозност, усамљеност, самопоуздање и социјална доминација који појачавају утисак по коме групе не треба да буду једнаке. Да на ниво усамљености утиче степен породичне дисфункције потврђује податак да се двадесет девет одсто ученика овако осећа по некад, или често. То указује на чињеницу да скоро трећина нема никога коме би могли да се обрате, што се оцењује забрињавајућим за децу овог узраста. Тринаест одсто ученика се слаже са тврдњом да су поједине групе мање важне од других, а шездесет одсто са ставом да свет иде ка пропасти, што потврђује значајан степен незадовољство по питању правца у коме се креће друштво. Стручњаци верују да на дожи-

вљај света као лошег места за живот утичу висок степен породичних дисфункција и висока социјална доминација, а прелазак границе од радикалних ставова до насилног акта социјална доминација, усамљеност и непријатељско школско окружење. Потврда се налази у ставу нешто више од шест процената испитаних да је оружана борба једини начин да спасу себе и своје друштво. Истраживање показују да су то углавном појединци из средина у којима нису уклопљени, а спремни су да се врло лако приклоне ставовима које група жели да пропагира и шири на друге. Нешто више од седам одсто ученика се не осећа безбедно у својој школи, четири одсто се изразито слаже са ставовима социјалне неједнакости, а шест одсто се понекад или често осећа усамљено, што стручњаци оцењују прилично великим бројем. Забрињава и став шездесет одсто младих да се свет распада, а двоје у одељењу да се то решава оружјем. Т. Радовановић

Све спремно за почетак школске године

ЂАЦИ СЕ ЗАЖ Ж

МАГАЗИН

30.8.2020.

- У неким срединама наставу на даљину подржава свега два до три одсто родитеља. - Највећи изазово у предстојећој школској години организовање продуженог боравка за децу. - У образовном процесу и око три хиљаде волонтера са учитељских факултета. - Председница Владе Ана Брнабић није имала разумевања за захтев Уније синдиката просветних радника Србије да се почетак школске године одложи за две недеље. - Четрдесет пет одсто школа са мањим бројем ученика неће морати да деле одељења у мање групе, а моћи ће да организују наставу уживо за све разреде. - Развијена бесплатна апликација у форми водича за безбедност деце, намењена и малишанима и њиховим родитељима. - Даље ублажавање мера уколико се буде наставио опадајући тренд заразе

ЕЛЕЛИ КЛУПА

д тренутка кад је потврђен начин на који ће се од 1. септембра одвијати настава у основим школама константно расте број родитеља који најбољом опцијом оцењују да то буде у школским клупама. Иако је само неколико дана након што им је пружена прилика да се определе да ли ће наставу пратити путем Јавног сервиса Србије или у школама мање од пет одсто родитеља изабрало другу опцију даљи ток догађаја потврдио је да се смањује број спремних да подрже праћење наставе на даљину. То је потврдио и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић подсећањем да у неким срединама наставу на даљину подржава свега два до три одсто родитеља. Иако је школама остављено да ресорном министарству до 27. августа доставе модел наставе који ће примењивати, највећим изазовом у предстојећој школској години оцењено је

МАГАЗИН

30.8.2020.

организовање продуженог боравка за децу. Податак да у неким школама неће бити довољно учитеља повод је за потребу да се недостајући кадар попуни лицима са евиденције Националне службе за запошљавање, а да се у образовни процес укључи и око три хиљаде волонтера са учитељских факултета. Како и даље нема решења за решавање проблема деце која због здравствених проблема не могу да носе маске, разрађују се два модела, од којих је један да прате наставу на даљину, а други да им се обезбеди довољно визира. За њих је обезбеђено десет хиљада визира који ће, преко школских управа, бити распоређени образовним установама у Србији. Због уверења да су Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID-19 и Влада благовремено дали препоруке школама за одвијање наставе, и да су сви имали довољно времена да се

припреме, председница Владе Ана Брнабић није имала разумевања за захтев Уније синдиката просветних радника Србије да се почетак школске године одложи за две недеље. Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ направио је посебан тим за праћење епидемиолошке ситуације у образовним установама, а резултати до којих буде дошао треба да одреде даљу судбину образовног процеса. Уколико епидемиолошка ситуација буде дозвољавала могло би се очекивати повећање броја ученика у одељењу, у супротном пресељење наставе у дигиталну сферу. Школе су имале рок да до 27. августа заврше оперативни план наставе у наредној школској години и да га доставе ресорном министарству. Иако је анализа достављених података у току четрдесет пет одсто школа са мањим бројем ученика неће морати да деле одељења у мање групе, а моћи ће да

организују наставу уживо за све разреде. Након што је ресорно мнистарство пре месец дана упутило допис локалним самоуправама да, у оквиру своје надлежности, обезбеде заштитна средства у свакодневном контакту са њиховим представницима потврђено је да су обезбеђене довољне количине заштитних маски и дезинфекционих средстава за све школе, па се појачава уверење да су предузете све мере да школска година почне на најбезбеднији начин. За почетак рада, и нову школску годину, спремни су и ученички и студентски домови, а тренутно се ради на обезбеђивању заштитних средстава за високошколске установе. Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је поносан на озбиљан и одговоран рад полицијских службеника, предавача на предмету Основи безбедности деце у основним школама,

који чине све да би деца била сигурна. Он је присуствовао снимању часа на тему безбедног коришћења интернета и друштвених мрежа који ће, због актуелне ситуације са корона вирусом, ђаци у овој школској години пратити онлајн. У едукацији деце, у оквиру предмета чије је увођење у школе иницирано пре три године, са наставницима и родитељима, учествује више од три хиљаде полицијских службеника. Циљ едукације у овој области је да се ђаци заштите од различитих предатора, продаваца дрога, опасности која прети путем интернета или у саобраћају, али и да науче како да се сачувају од пожара и поплава, а заштите од сваке врсте насиља. У оквиру програма Основи безбедности деце, припадници Министарства унутрашњих послова и пензионисани полицајци ученицима првог, четвртог и шестог разреда већ су одржали више од сто шездесет хиљада предавања, а развијена је и бес-

платна апликација у форми водича за безбедност деце, намењена и малишанима и њиховим родитељима. Последњег радног дана у недељи Кризни штаб је донео препоруку за све родитеље чија су деца путовала у иностранство да десет дана од повратка у земљу проведу у кућној изолацији, а да у том периоду похађају наставу онлајн. Ово је оцењено као додатна врста предострожности којом се апелује на родитеље да задрже код куће децу која су потенцијални носиоци инфекције. И у школи су направљене стриктне препоруке које треба да се поштују, што ће вероватноћу преношења вируса свести на минимум. Из Кризног штаба стижу охрабрујуће поруке које наговештавају даље ублажавање мера у наредном периоду, уколико се буде наставио опадајући тренд заразе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

БРЗА ПИТА СА МЛАДИМ СИРОМ Потребно: 500 г кора за питу и гибаницу 3 јајета 150 мл јогурта 100 мл уља 100 мл минералне газиране воде 70 г брашна 1 прашак за пециво 1/2 кашичице соли 250 г младог сира 150 г свињске печенице 5 стапића траписта оригано сусам и лан

МАГАЗИН

30.8.2020.

За прелив умутите јаја, додајте јогурт, уље, со и брашно са прашком за пециво.

Пребројте коре и одвојите по 3 или 4 коре.

Између сваке ставите по 2 кашике прелива и размажите. На трећу кору ( или четврту) ставите сир, печеницу, комад траписта и поспите ориганом. Преклопите на начин како је приказано у видеу,премажите преливом и уролајте. На исти начин направите и од преосталих кора. Сложите на плех обложен папиром за печење, премажите преливом и поспите семенкама. Пеците на 200 °Ц око 30 минута или зависно од ваше рерне. Напомена: Користила сам Понс коре за питу и гибаницу и у ових 500 г имала сам 16 кора, тако да сам направила 4 пите по 3 коре и једну од 4 коре. Трапист је у комаду и исекла сам на не много дебеле штапиће, али може, тако да то урадите по вашем укусу.

МАГАЗИН

30.8.2020.

Филмови које смо гледали - 1958.

30.8.2020.

МАГАЗИН

Одмах, после доласка на власт; спласне морал, поштење и част!

Има образ али зато, у б

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Бројне партијске „крем елите“; најбоље би било – кремирати!

У круг, у круг, у круг, у круг, а, дневно расте, спољни дуг!

з, колико и глиста, богатству „блиста“!?

МАГАЗИН

30.8.2020.

Скоро сто година фудбала у Опланићима

ЈЕДИНА ЖИ - Фудбалски клуб Земљорадник један од првих регистрованих у Србији. - Име изабрано јер има једанаест слова, баш колико играча у тиму. - Међу играчима су деценијама преовладавали интелектуалци, факултетски образовани мештани и студенти који су недељом долазили на утакмице чак из Београда. - Клуб се најдуже такмичио у оквиру Окружне лиге. - Највећи успех пласман у Шумадијску зону где су играчи први пут били у прилици да осете све предности и мане полупрофесионалног бављења спортом. - У клубу никад није било политике. - Током такмичарске сезоне која је тек почела Младост у Међуопштинској лиги Фудбалског савеза Рашког округа

ИВА ПРИЧА то година постојања није толико чест случај ни кад су у питању најпознатији светски спортски клубови, још мање ако је у питању неки из сеоске средине. Да има и таквих потврђује ФК Младост из Опланића кога од једновековног јубилеја дели само још пет година. То је и повод да се интензивирају активности како би клуб, после неколико година кризе, поново стао на чврсте ноге и вратио се у друштво у коме је од оснивања провео највише времена. Први корак је направљен а повратак у виши ранг такмичења недавно је био прилика да то, уручењем пехара, потврди и званич-

ник Фудбалског савеза Краљево. Пригодна свечаност уприличена на игралишту клуба из Опланића повод је за подсећање на период од пре деведесет пет година кад је у овом месту 1924. регистрован клуб под називом Земљорадник, бољи познаваоци прилика у фудбалу кажу један од првих у Србији. Иако је почео да се такмичи тек следеће године лопта се у овом поморавском селу закотрљала много раније, непосредно након што је Иван Божићевић, познат по изградњи Споменика солунским јунацима у Краљеву, предао прву лопту месном свештенику Миловану Благојевићу а

овај једном од најугледнијих домаћина Животи Стефановићу. У време кад су се фудбалске дружине појавиле у Сирчи, Адранима, Мрсаћу, Ратини и Бресници име Земљорадник изабрано је јер има једанаест слова, баш колико играча у тиму, а монографија клуба сведочи да су сведоци првих фудбалских утакмица били Момчило, Филип, Љубинко, Бранко, Живорад и Милош Игрутиновић, Милун Подгорац, Ристо Думић, Живота Стефановић, Мидо Терзић и многи други. Ливаду за прво игралиште уступио је Живорад Игрутиновић, а касније Жи-

МАГАЗИН

30.8.2020.

вота Стефановић који је више од других заволео овај спорт. У периоду који је уследио генерације мештана су доприносиле да се клуб одржи толико дуго, а оне који су допринели да се лопта први пут закотрља у овом селу наследили млађи. Након Другог светског рата клуб је променио име у Младост под којим се такмичио до 2012. кад је, због несмотрености или неактивности руководства, накратко био избрисан из регистра спортских удружења. Поновна регистрација била је прилика да се крене из почетка, у најнижем рангу такмичења, а првобитном имену дода и година кад је одиграна прва званична утакмица. У историји клуба је записано како су деценијама уназад међу играчима преовладавали интелектуалци, факултетски образовани мештани и студенти који су недељом долазили на утакмице чак из Београда. Путовали су различитим превозним средствима,

најчешће возом али и запрегама, да би и без тренинга заиграли за клуб који су неизмерно волели. Није тајна да је клуб пролазио кроз периоде мањих или већих криза, углавном финансијске природе, а посебно тешко време деведесетих година прошлог века, али су ентузијасти истрајавали у жељи да га одрже и у томе успевали. Довољна потврда је податак да последњих година поново доживљава ренесансу чија се основа огледа у жељи да један од најстаријих клубова у Србији никад више не дође у ситуацију да престане са радом. Фудбалско игралиште у овом селу деценијама уназад је било место окупљања младих који су за клуб били везани у краћем или дужем периоду, највише Мирослав Бинићанин откад је у њему као шеснаестогодишњак заиграо 1972. и био активни играч све до позних четрдесетих. Кад је 1988. године преузео улогу тренера мало ко је мо-

гао поверовати да ће на том месту, ако се изузме једногодишња пауза, остати до данас. - Кад сам седамдесетих година прошлог века почињао да играм сви играчи су били из села. Није се превише тренирало, играчи су се скупљали од недеље до недеље, а ја сам ушао у први тим са шеснаест година. У време кад сам играо за Економску школу, која је после победе над београдском гимназијом постала првак Србије, позвали су ме у Слогу, а ја спремио фотографије за регистрацију али ми их узме Миленко Бисенић, одведе на лекарски преглед и региструје за Младост. Дуго су у тиму били само мештани, а екипу на предлог старијих играча састављао Крста Драгутиновић кога су, као координатора и најстаријег, сви поштовали. Кад сам завршио тренерску школу и добио лиценцу преузео сам вођење екипе као први озбиљнији тренер, каже Бинићанин. Да је Младост један од најстаријих

фудбалских клубова у земљи, старији и од најтрофејнијих, својевремено је потврдио и тадашњи министар спорта Зоран Бингулац чија је финансијска помоћ значајно помогла да се преброди тренутак криза. Бољи познаваоци прилика у фудбалском спорту знају да се клуб, сем у два три навратка кад је по једну сезону провео у нижем рангу, најдуже такмичио у оквиру Окружне лиге, али и да је највећи успех пласман у Шумадијску зону где су играчи први пут били у прилици да осете све предности и мане полупрофесионалног бављења спортом. Историјски успех остварен је након победе над Јошаницом у Новом Пазару пред око шест хиљада гледалаца, а значајном на путу до финала оцењује се финансијска помоћ Ђорђа Стефановића којом су створени услови каквим је могао да се похвали мало ко из окружења. О томе и данас сведоче реновиране клупске просторије, бифе, сала за прес конференције.

Током деценија рада једна од значајних карактеристика била је дисциплина за коју се залагао Бинићанин вођен жељом да младе играче мотивише како би на терену адекватно бранили боје средине из које потичу. Колико је то значајно потврдило се током претходне такмичарске сезоне кад је мало ко веровао да Младост има екипу способну да оствари значајније резултате и пласира се у виши ранг такмичења. Да нису у праву било је видљиво на крају јесењег дела такмичења који је окончан првим местом на табели и шест бодова предности над, по многима бољом, екипом Коштан Поља. Пласманом у Међуопштинску лигу Фудбалског савеза Рашког округа нису умањене амбиције да се клуб неке од наредних година пласира у окружни ранг такмичења. Иако је приоритетним у сезони која је почела јуче означен опстанак у лиги међу већим оптимистима провејава уверење да би се пласман испод че-

твртог места могао сматрати неуспехом. Да задовољство оствареним резултатима буде за нијансу умањено постарало се уверење о недовољном разумевању родитеља за клуб у коме се њихова деца окупљају и васпитавају. А да помоћ не мора да буде увек финансијске природе сведочи податак о бројним пословима који би могли да се обаве мануелним радом, пре свега у одржавању квалитета терена на нивоу који одговара овом рангу такмичења. - У клубу никад није било политике, па нисмо ни знали ко је у којој партији, јер нас то није интересовало. Нама је партија био клуб, тако смо се понашали и зато се ишло напред. Кад је клуб предат на бригу месној заједници потврдило се колико су политичари ограничени као тарабе. Сви су дигли руке јер знају колико то кошта, а неће нико да ради. Посао који се ради без љубави осуђен је на пропаст, а у то смо нај-

МАГАЗИН

30.8.2020.

боље могли да се уверимо кад је, због неодговорности руководства, изостала регистрација клуба у складу са новим прописима. Покушавамо да привучемо што више деце, да се заволи фудбал као једина прича која још живи у селу. Док није било клуба није могло да се види да прође неко, сад се нешто дешава и мислим да ће ти млади да приђу а верујем и да ће остати. Трудимо се на све начине да их приволимо, види се да деца воле фудбал и редовно тренирају, али сам разочаран њиховим родитељима, каже Бинићанин. Да дуга пауза у раду може негативно да утиче на судбину клуба, можда и коначни опроштај са фудбалом у овој средини, први је схватио некадашњи играч Марјан Игрутиновић, након обновљене регистрације директор и законски заступник у Агенцији за привредне регистре. Удаљеност игралишта од родитељског дома је од ране младости значајно утицала да баш ту проводи доста слободног времена, па фудбалски терен сматра значајним местом за формирање личности угледног

адвоката. Иако признаје да није врхунски играч до краја фудбалске каријере је био стандардни првотимац који тренинге није пропуштао ни током студија. - Ја и пар другара, Милан и Мирослав Трифуновић, Бранко Новаковић, Милисав Бисенић и Бојан Вукићевић, кренули смо у нову причу, пререги-

стровали клуб и кренули од нуле. Да је то формално урађено на време играли би Међуопштинску лигу, а овако смо били у обавези да кренемо од самог дна. На почетку смо мало маргинализовали нашу децу, па смо довели играче са стране и нешто их плаћали, али није ишло како смо очекивали. После годину дана сам схватио како клуб не

може тако да функционише, отпустили смо плаћене играче и почели са нашом децом. Уз пар старијих скупило се неколико млађих дечака међу којима су три стандардна, Здравко Здравковић, Алекса и Богдан Стефановић који су као клинци тренирали у Кикеру и то се видело на терену. Претпрошле године смо били осми, прошле године трећи а ове на полусезони први. Пролећни део првенства је требало да крене у марту, али није због ванредног стања па су званичним проглашени резултати са полусезоне, а ми као прваци упали у Међуопштинску лигу. Имали смо и мало среће, али смо кључне утакмице добили и на страни и овде што је резултат озбиљног рада. Остварили смо и оно што сам највише желео, а то је да су се сви сјединили као један. Раније је било разлике, и подела због плаћених играча па нису сви једнаки, а сада је то како треба, наглашава Игрутиновић. О условима за рад сведочи податак о инфраструктури коју само треба одржавати. Терен задовољава услове за одигравање утакмица у овом рангу

такмичења, а нове кућице за играче пружају довољан ниво комфора за време утакмица. Додатни мотив за задовољство су колико сарадници толико и играчи који су остали верни клупским бојама и након што су, уласком у виши ранг такмичења, добијали примамљиве понуде из других средина. Иако је у време добре посете утакмицама приход од продатих улазница довољан да се покрију трошкови одржавања, неповољни метеоролошки услови су значајна претња јер није неуобичајно да дођу само највернији навијачи. У таквим околностима значајном се, ма колико била сиболична, оцењује помоћ фудбласког савеза, али и пријатеља клуба који показују спремност да помогну кад је то потребно. - Ово није ни моје нити било кога другог, и нико овде не ради да би зарадио, него је нешто наше у клубу који има стогодишњу традицију, а то мора да се гаји, да се залива. Имамо круг људи који нам помажу, а ни ја ни они не мешамо се у стручни део посла.

Највећа жеља ми је да се овде игра фудбал. Овде се увек играо добар фудбал, па клуб није заслужио задњу лигу, понајвише због вишедеценијске традиције. Иако у овом рангу немамо обавезу да имамо млађе категорије кренућемо да радимо са петнаестак деце између десет и тринаест година. Жеља нам је да организујемо кадетску, можда и омладинску, лигу и да то буде избор из кога може да се повуче четири пет квалитетних играча за први тим, каже Игрутиновић који је радост због уласка у виши ранг такмичења поделио са играчима и највернијим сарадницима. Иако су многи од њих очекивали да до тога дође раније ванредно стање уведено на почетку епидемије корона вируса одложило је прославу за време кад то прилике буду дозвољавале. Од тренутка кад је епидемиолошка ситуација оцењена нешто повољнијом, и дозвољено окупљање више особа, руководство клуба је искористило прилику да испуни обећање дато играчима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.8.2020.

Раднички 1923 - Слога 4:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. АВГУСТА И 5. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

30.8.2020.

30. август

1645 — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757 — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици кодГрос Јегерсдорфа. 1881 — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914 — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918 — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940 — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944 — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945 — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957 — Сенатор Стром Турмонд из

Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963 — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973 — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974 — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992 — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995 — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001 — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

31. август 1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290 — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске.

1876 — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887 — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888 — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1897 — У Базелу почиње Први свет-

ски ционистички конгрес. Посланици које је сазвао аустријски новинар Теодор Херцл захтевали су успостављање јеврејске државе у Палестини. Двадесет година касније почели су преговори циониста и Велике Британије о поседу у Палестини у оквиру британског мандата. 1902 — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907 — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920 — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941 — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу.

1944 — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977 — Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980 — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983 — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994 — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001 — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003 — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа

1. септембар 1355 — У једној повељи коју је потписао бан Стефан Твртко I Котроманић први пут се помиње утврђени град Високи у Босни. 1449 — Туму криза: (која се такође назива Криза твумске тврђаве), гранични конфликт између племена Оират и Монгола и кинеске династије Минг која је довела до хватања цара Џангцунга, и пораза војске од 500.000 људи од много мање силе. 1529 — Шпанска тврђава Санкти Спириту, првоизграђена у модерној Аргентини, уништена је од стране домаћина. 1531 — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1532 — Краљ Хенри VIII је краљици Ани Болен, тада још увек обичној племкињи, доделио титулу Маркиза од Пембрука. 1604 — Ади Грантх, данас познат као Гуру Грантх Сахиб, свето писмо Сика, прво је постављено у Хармандир Сахиб, Златни храм, најважније и најсветије место ходочашћа у сикизму. 1644 — Битка код Типермуира, прва битка током грађанског рата између снага у Шкотској шкотских ројалиста, на челу са Џејмсом Грахамом, 1. маркизом од Монтросе и војске Ковенантерса. 1701 — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1715 — Краљ Француске Луј XIV умро после владавине од 72 године, што је било дуже од било ког европског монарха. 1763 — Катарина Велика Руска потврђује планове Иван Ивановича Бетцкоја за оснивање Воспитательный дом-а у Москви 1772 — Мисија Сан Луис Обиспо де Толоса основана је у Сан Луис Обиспо, Калифорнија. 1772 — Колонисти из Масачусет-

30.8.2020.

МАГАЗИН

ског залива предузимају популарна реакцију на уклањање барута, директнију контролу војних продавница, војних залиха, оружја и барута названу аларм за прах. 1804 — Немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг је открио Јуно, један од највећих астероида у Главном појасу. 1814 — Почео Бечки конгрес. 1831 — Високи Орден Светог Григорија Великог утврдио је папа Гргур XVI у Ватиканској држави за препознавање високе подршке Ватикану или Папи од стране мушкараца или жена, не обавезно римокатолика. 1836 — Нарциса Витман, једна је од првих белих жена говорника енглеског језика која се настанила западно од Роки Маунтаинс, и дошла у Вала Вала, у Вашингтону. Она и Елиза Харт Спалдинг (супруга Хенрија Спалдинга) постале су прве документоване жене из Европске Америке које су прешле планине Роки. 1836 — Основана је најстарија школа британског порекла у Јужној Америци школа Светог Андреја Скота. 1859 — Појавила се једна од највећих забележених короналних маса које су икада забележене, касније познате као догађај Карингтон. 1859 — Амерички грађански рат: Битка код Шантилија: јединице Војске Конфедерације победиле су трупе војске Уније у Шантилију, Вирџинија. 1864 — Амерички грађански рат: Генерал војске Конфедерације Џон Бел Худ наређује евакуацију Атланте, окончавајући четворомесечну опсаду генерала Вилијама Текумсех Шермана. 1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1873 — Цешваио стаје на престол као краљ Зулу народа након смрти његовог оца Мпанде. 1878 — Ема Нут је постала први женски телефонски оператер на свету када је ангажована од стране Александра Грахма Бела у компанији Бостон Телефоне Диспач. 1878 — Војска Мухамеда Ајуба Ка-

на потискују Британце у бици код Кандахара, окончавајући Други англо-авганистански рат. 1878 — Преко 400 људи је умрло у Великој Хинклеи ватри, шумској ватри у Хинклеи, Минесота. 1897 — Отворена је подземна улица Тремонт Стрит у Бостону, постајући први подземни систем брзог транзита у Северној Америци. 1900 — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1905 — Алберта и Саскачеван се придружују канадској конфедерацији. 1906 — Основана је Међународна федерација адвоката за интелектуалну својину. 1906 — Оклопно крстарица Јоргос Авероф је испоручена грчкој морнарици. Данас служи као музејски брод. 1914 — Санкт-Петербург мења име у Петроград. 1916 — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945 — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1952 — Објављен роман Старац и море. 1953 — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961 — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.

1962 — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963 — Отворен стадион Црвене звезде 1969 — Група официра с младим пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974 — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1981 — У Средњоафричкој Републици државним ударом свргнут је председник Давид Дацко. 1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.

1991 — Узбекистан прогласио независност од Совјетског Савеза. 1993 — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999 — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000 — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001 — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004 — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану у

Северној Осетији са више од хиљаду талаца већином деце. Зах- тевали су пуштање чеченских побуњеника из затвора у суседној Ингушетији и независност Чеченије од Русије. (види талачка криза у Беслану).

2. септембар 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752 — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару. 1807 — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1866 — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872 — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895 — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898 — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хо-

рација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989 — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996 — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи. Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

3. есптембар 1189 — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759 — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783 — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791 — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806 — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826 — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861 — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884 — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Ис-

30.8.2020.

МАГАЗИН

праћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште. 1902 — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931 — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939 — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. 1939 — На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1939 — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа. 1943 — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1944 — Холокауст: Ана Франк и њена породица налазе се у последњем транспортном возу на путу од транзитног логора Вестерборк према концентрационом логору у Аушвицу, у који су дошли три дана касније. 1971 — Катар je постао независна држава.. 1976 — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985 — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1994 — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999 — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Бившом Југословенском Републиком Македонијом. 2001 — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о

расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004 — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009 — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4. септембар 476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен. 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.

1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу

израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду

током рата 1994. 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду. 1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 % становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 % подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001 — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.

5. септембар 1514 — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600 — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774 — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800 — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864 — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905 — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завр-

шен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939 — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима Плати па носи и О зајму и најму помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960 — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972 — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977 — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990 — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995 — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001 — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008 — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

Kraljevski MagazIN

Articles inside