19 minute read
Времеплов
30. август
Advertisement
1645 — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757 — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици кодГрос Јегерсдорфа. 1881 — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914 — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918 — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940 — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944 — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945 — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957 — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963 — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973 — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974 — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992 — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995 — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001 — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.
31. август
1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290 — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске.
1876 — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887 — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888 — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1897 — У Базелу почиње Први свет
ски ционистички конгрес. Посланици које је сазвао аустријски новинар Теодор Херцл захтевали су успостављање јеврејске државе у Палестини. Двадесет година касније почели су преговори циониста и Велике Британије о поседу у Палестини у оквиру британског мандата. 1902 — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907 — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920 — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941 — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу.
1944 — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977 — Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980 — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983 — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994 — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001 — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003 — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа
1. септембар
1355 — У једној повељи коју је потписао бан Стефан Твртко I Котроманић први пут се помиње утврђени град Високи у Босни. 1449 — Туму криза: (која се такође назива Криза твумске тврђаве), гранични конфликт између племена Оират и Монгола и кинеске династије Минг која је довела до хватања цара Џангцунга, и пораза војске од 500.000 људи од много мање силе. 1529 — Шпанска тврђава Санкти Спириту, првоизграђена у модерној Аргентини, уништена је од стране домаћина. 1531 — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1532 — Краљ Хенри VIII је краљици Ани Болен, тада још увек обичној племкињи, доделио титулу Маркиза од Пембрука. 1604 — Ади Грантх, данас познат као Гуру Грантх Сахиб, свето писмо Сика, прво је постављено у Хармандир Сахиб, Златни храм, најважније и најсветије место ходочашћа у сикизму. 1644 — Битка код Типермуира, прва битка током грађанског рата између снага у Шкотској шкотских ројалиста, на челу са Џејмсом Грахамом, 1. маркизом од Монтросе и војске Ковенантерса. 1701 — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1715 — Краљ Француске Луј XIV умро после владавине од 72 године, што је било дуже од било ког европског монарха. 1763 — Катарина Велика Руска потврђује планове Иван Ивановича Бетцкоја за оснивање Воспитательный дом-а у Москви 1772 — Мисија Сан Луис Обиспо де Толоса основана је у Сан Луис Обиспо, Калифорнија. 1772 — Колонисти из Масачусет-
ског залива предузимају популарна реакцију на уклањање барута, директнију контролу војних продавница, војних залиха, оружја и барута названу аларм за прах. 1804 — Немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг је открио Јуно, један од највећих астероида у Главном појасу. 1814 — Почео Бечки конгрес. 1831 — Високи Орден Светог Григорија Великог утврдио је папа Гргур XVI у Ватиканској држави за препознавање високе подршке Ватикану или Папи од стране мушкараца или жена, не обавезно римокатолика. 1836 — Нарциса Витман, једна је од првих белих жена говорника енглеског језика која се настанила западно од Роки Маунтаинс, и дошла у Вала Вала, у Вашингтону. Она и Елиза Харт Спалдинг (супруга Хенрија Спалдинга) постале су прве документоване жене из Европске Америке које су прешле планине Роки. 1836 — Основана је најстарија школа британског порекла у Јужној Америци школа Светог Андреја Скота. 1859 — Појавила се једна од највећих забележених короналних маса које су икада забележене, касније познате као догађај Карингтон. 1859 — Амерички грађански рат: Битка код Шантилија: јединице Војске Конфедерације победиле су трупе војске Уније у Шантилију, Вирџинија. 1864 — Амерички грађански рат: Генерал војске Конфедерације Џон Бел Худ наређује евакуацију Атланте, окончавајући четворомесечну опсаду генерала Вилијама Текумсех Шермана. 1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1873 — Цешваио стаје на престол као краљ Зулу народа након смрти његовог оца Мпанде. 1878 — Ема Нут је постала први женски телефонски оператер на свету када је ангажована од стране Александра Грахма Бела у компанији Бостон Телефоне Диспач. 1878 — Војска Мухамеда Ајуба Ка
на потискују Британце у бици код Кандахара, окончавајући Други англо-авганистански рат. 1878 — Преко 400 људи је умрло у Великој Хинклеи ватри, шумској ватри у Хинклеи, Минесота. 1897 — Отворена је подземна улица Тремонт Стрит у Бостону, постајући први подземни систем брзог транзита у Северној Америци. 1900 — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1905 — Алберта и Саскачеван се придружују канадској конфедерацији. 1906 — Основана је Међународна федерација адвоката за интелектуалну својину. 1906 — Оклопно крстарица Јоргос Авероф је испоручена грчкој морнарици. Данас служи као музејски брод. 1914 — Санкт-Петербург мења име у Петроград. 1916 — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945 — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1952 — Објављен роман Старац и море. 1953 — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961 — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.
1962 — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963 — Отворен стадион Црвене звезде 1969 — Група официра с младим пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974 — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1981 — У Средњоафричкој Републици државним ударом свргнут је председник Давид Дацко. 1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.
1991 — Узбекистан прогласио независност од Совјетског Савеза. 1993 — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999 — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000 — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001 — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004 — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану у Северној Осетији са више од хиљаду талаца већином деце. Зах- тевали су пуштање чеченских побуњеника из затвора у суседној Ингушетији и независност Чеченије од Русије. (види талачка криза у Беслану).
2. септембар
31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752 — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару. 1807 — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1866 — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872 — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895 — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898 — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989 — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996 — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.
Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.
3. есптембар
1189 — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759 — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783 — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791 — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806 — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826 — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861 — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884 — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш- , првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Ис-
праћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште. 1902 — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931 — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939 — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. 1939 — На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1939 — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа. 1943 — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1944 — Холокауст: Ана Франк и њена породица налазе се у последњем транспортном возу на путу од транзитног логора Вестерборк према концентрационом логору у Аушвицу, у који су дошли три дана касније. 1971 — Катар je постао независна држава.. 1976 — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985 — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1994 — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999 — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Бившом Југословенском Републиком Македонијом. 2001 — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља. 2004 — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009 — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.
4. септембар
476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен. 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу
израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15- месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду. 1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 % становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 % подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001 — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
5. септембар
1514 — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600 — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774 — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800 — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864 — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905 — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939 — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима Плати па носи и О зајму и најму помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960 — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972 — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977 — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990 — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995 — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001 — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008 — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs
