Kraljevski MagazIN

У овом броју

Слава града и храма Свете Тројице

На удару Обрва и околна села

Дан руске културе у Краљеву

Човек без имена и адресе

Гајимо храну, а не дуван

Дигитализацијом до бољих услуга

Од друштва које чита, до читалачких елита

На репертоару Биоскопа “Кварт”

Наличја српског лица

Из Мињине кухињице

Кошарком против сиромаштва

Дуг према команданту

Клиника шампиона

Слога (П) - Слога

Времеплов

М А С В Е Т Е Т Р О Ј И Ц Е

- Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. - Храм Свете Тројице најстарија институција у граду.

- У навечерје празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, започела прослава спомена на велики догађај и празник коме је

посвећен најстарији храм у Краљеву.- На дан храмовне славе

уз велики број свештенослужитеља и народа служена Литургија у Храму Свете Тројице. - После причешћа за све присутне

богато послужење уз славску трпезу љубави

ухови, Тројице, Силазак Светог Духа на aпостоле, празник је који представља рођендан хришћанске Цркве, а празнује се педесети дан после хришћанске Пасхе. Овај празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица или Празник жетви, а у хришћанској Цркви као спомен на силазак Светог Духа на апостоле.Педесетница је била јеврејски дан молитве кад се народу налагало да се радује пред Господом, са укућанима, слугама

и левитом у своме месту, а нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна. С њима су приношена

два јагњета као жртва измирења, а све

је уздизано пред Господа и давано свештеницима јер, будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару.Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве нису смели да се једу, нити да се приносе друге првине, а свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу. Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје, али је такав значај пронађен у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта.

Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спо-

мен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају веру. На њој се читају молитве у којима се Црква моли за даривање Духа благодати и исцељење телесних и душевних тегоба. Овај обичај је у хришћанску прешао из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама што је симболични израз благодарности Богу. Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. Силазак Светог Духа на апостоле сматра се посебном радошћуза људе који су припадници светог храма, али

и за све суграђане, да празник доживе као сопствени, празник своје друге славе. Из Српске православне цркве стиже порука да је храмовна слава нешто што им припада па треба да је обележе присуством, као што обележавају сопствену славу.

Уочи празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, у Краљеву је започела прослава спомена на велики догађај и празник, коме је посвећен Храм Свете Тројице. Предвођена свештенством готово свих краљевачких храмова, у пратњи представника локалне самоуправе, Војске, Жандармерије, Полиције, локалних културно-уметничких друштава и народа, славска литија је и овога пута ши-

рила радост празника улицама града. Као и ранијих година кренула је уобичајеном трасом, од црквене порте до парка испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ где је старешина Храма Свете Тројице зарезао крст на запису који се сматра заштитником града.

На Тргу српских ратника извршен је помен у знак сећања на све преминуле житеље Краљева, који су положили животе у ослободилачким ратовима Србије након чега се поворка,Улицом цара Душана, вратила у двориште Храма Свете Тројице где су црквени великодостојници, по благосиљању петохлебнице, присутнима пожелели срећно и благословено навечерје град-

ске и храмовне славе уз подсећање да су чувари прве благодати Духа Светога, прве Педесетнице, настављачи и преносиоци из поколења у поколење, из нараштаја у нараштај, на нове надолазеће нараштаје те исте благодати. Славље се наставља данас на рођендан Цркве кад се у јутарњим часовима очекујеСвета архијерејска Литургија и прилика да свечаност празника увелича црквени хор који носи име светог архиђакона Стефана. Као што налаже обичај домаћини су и овога пута, после сечења славског колача и причешћа, за све присутне обезбедили богато послужење уз славску трпезу љубави.

Т. Радовановић

Катастрофалне последице бујичних поплава

у поткотленичким селима. - Највеће штете претрпела Обрва. - Лађевачка река се излила на три места и потопила половину села. - Поток Бубан, људским фактором оштећен на четири локације, поплавио више од

двеста педесет хектара ораница. - Немар и нехат појединаца зауставили машине на хуманом задатку регулације корита бујичних река и потока. - Највећу опасност представљају Бубан, Лађевачка река, Жутаја, Царевац и Ревеница

ије необично да добар део пролећа буде пропраћен падавинама које највише одговарају пољопривредним произвођачима, под условом да нису обимне у мери да значајније утичу на повећање водостаја река и тако угрозе плодне оранице у приобаљу. То је и разлог да у ово доба

године често гледају у небо, последњих година и у мобилне телефоне који доста поуздано указују на кретање

временских прилика.

Ма колико да су падавине у ово доба године корисне по који пут и прекардаше као што је било у другој половини маја кад су најнегативније

последице могли да осете пољопривредни произвођачи из околине Краљева. Зато се овај период у знатном делу оних чија егзистенција зависи од пољопривреде оцењују погубним за усеве и пољопривредна домаћинства, најтежим у Обрви и околним селима где су обилне падавине проузрокова-

И ОКОЛНА СЕЛА

ле бујице које су пробудиле уснуле потоке овог краја.

Обрадиве површине обрвских домаћина лоциране су у подножју Котленикаа висинска разлика између врха планине и плодних њива, која за двадесет премашује пет стотина метара, основни је разлог да се огромна количина воде, на путу према Западној Морави, у кратком временском периоду великом брзином сруче на подручје Обрве, Тавника, Лађеваца, Цветака и Милочаја.

Пољопривредници овог краја подсећају да речне токове поткотленичког слива чине реке, потоци и водојаже а највећу опасност,првенствено због неуређених речних токова, представљају Бубан, Лађевачка река, Жутаја, Царевац и Ревеница.

- Надлежне градске институције су, на захтев Месне заједнице Обрва,

пре месец дана отпочеле са уређивањем речних корита, али су немар и нехат појединаца зауставили машине на њиховом хуманом задатку. Нехат и безобзиран однос према комшијама остављају трајан печат људскости и

вредности одлика на селу,које често бивају деценијама распредане уз чашицу вечерњег дивана. Неуређени и неприпремљени потоци и реке су и овом приликом дочекали обилне падавине. Лађевачка река се излила на три места и потопила половину села а поток Бубан,који је људским фактором оштећен на четири локације, поплавио више од двеста педесет хектара ораница. Разлио се по двориштима и економским делом пољопривредних газдинстава чиме је причињена велика штета по здравље људи и животиња, каже мештанин Обрве Горан Бамбир оцењујући катастрофалним последице

поплаве која су до тоталног уништења деловале на повртарске културе. Да ситуација буде тежа сведочи податак по коме људи који живе на овим просторима страхују од нових поплава и њиховог штетног исхода. Загледани у небо, алии све изворе информација о кретању метеоролошких прилика, подсећају да штете,поред материјалног,добијају карактер менталног, интелектуалног, традиционалног и егзистенцијалног, што у знатној мери доводиу питање опстанак на простору који би се, да није опасности ове врсте, могао сматрати својеврсним рајем на земљи.

Порука коју ових дана шаљу свима до којих би глас могао да допре могла би се сместити у само једну реченицу: „Молимо вас,немојте да нас давите“! Т. Радовановић Фото: Г. Бамбир

У организацији удружења Покрет Срце хероја

-У оквиру културне манифестације Дан руске културе у Краљеву, руски ансамбли, народна ношња, национална кухиња, сувенири, изложба слика и филм. - Дан словенске писмености посебна прилика

да се укаже на блискост веза два народа. - Највећу пажњу посетилаца

привукла богата трпеза са јелима руске кухиње. - Захвалност свима који су допринели да манифестација буде реализована на високом нивоу

ао добровољна недобитна невладина организација, заснована на слободи удруживања активних и бивших припадника министарстава унутрашњих послова, одбране и правде и Безбедоносно-информативне агенције, њихових породица и пријатеља, удружење Покрет „Срце хероја“ је основано ради остваривања и унапређења заједничких или општих циљева и интереса. Међу њима су заштита и побољшање статусних права и легалних интереса у области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, личног и друштвеног стандарда, соци-

јално-економског положаја и социјалне заштите чланова. Листи циљева додато је развијање патриотских осећања, морална сатисфакција и јачање угледа учесника ратова, брига о породицама погинулих, несталих, рањених, оболелих и преминулих, брига о рањеним, повређеним, оболелим и социјално угроженим члановима и многи други. Удружење делује на територији Јабланичког, Нишког, Расинског, Моравичког и Шумадијског а у току је формирање на простору Рашког округа одакле је и потекла идеја о оснивању која се брзо проширила на остале де-

лове земље, Црну Гору и Републику Српску.

Председник Покрета „Срце хероја“ Синиша Ивановић сведочи о бројним активностима међу којима најзначајније место припада иницијативама о давању улицама имена бораца који су страдали у ратовима деведесетих година прошлог века и залагање за побољшање положаја бораца у складу са важећим законима. Последња у низу је манифестација Дан руске културе у Краљеву реализована са удружењем Бојево братство из Крушевца са којим се од априла ове године обележава

Дан руских добровољаца у знак сећања на тридесет осам који су погинули на простору Републике Српске и Косова и Метохије.

- Не стидимо се тога да су људи ратовали са нама, а како имамо блиску сарадњу са Руским домом уз помоћ градских структура организовали смо Дан руске културе у Краљеву, културну манифестацију на којој су представљени руски ансамбли, народна ношња, национална кухиња, сувенири, изложба слика и на крају филм.Учесници су наша браћа Руси и сестре Рускиње које живе на подручју Републике Србије из Српског одељења Међународног фонда духовног јединства народа које води руководилац Наталија Коцева, каже Ивановић уз захвалност свима који су допринели да манифестација буде реализована на високом нивоу и братским удружењима међу којима се

издвајају Бојево братство, Удружење ветерана жандармерије из Ниша, ветерани органа безбедности и Војне полиције.

За време одржавања изабран је датум кад се обележава Дан словенске писмености као посебна прилика да се укаже на блискост веза два народа.

-Ми смо сви део словенске културе

па смо дошли овде да покажемо руску народну радиност, руску кухињу, а представили смо и слике наше сликарке Гузељ Перовић, која живи у Београду. На њима је представљен њен поглед на Србију,на Београд анеколико слика показујуруску зиму. У сваком случају већина приказује Србију виђену њеним очима очима. На програму је и савремени филм „Небо“заснован на истинитом догађају у Сирији кад је један руски авион погођен од стране турске авијације а погинуо пилот, каже

Коцева уз подсећање да јеу Краљево допутовао режисер филма Игор Копилов како би представио најновија остварења руске кинематографије. Међународни фонд духовног јединства народа је наследник Фонда јединства православних народа установљен са жељом да заступа интересе свих конфесија које егзистирају на територији Руске Федерације. У Србији је присутан од 2006. године, а значајан део активности усмерио према најмлађима са циљем да добро савладају руски језик, упознају се са руском културом и обичајима како би створили исправну слику о стварном животу али и догађајима из историје везаним за период Првог и Другог светског рата, подсећа Коцева.

-Међународни фонд духовног јединства народа постоји од 1995. године, а формиран је у Москви под

покровитељством тадашњег патријарха Алексија Другог. Сваке године организујемо конференције на којима окупљамо представнике свих православних земаља где обрађујемо различите теме, а једна од актуелних већ десетак година су традицоналне вредности ипородица. Наш фонд је још тада указао на опасност која им прети, људи баш и нису схватили о чему говоримо али сад сви виде како је у животу најбитније да сачувамо породицу и то је тема на којој наш фонд највише ради. У овом тренутку радимо на рестаурацији споменика Црвеноармејцима у Крушевцу, пошто је и то наша историја, а у Краљеву сарађујемо са Удружењем Краљевград. Недавно је код нас била православна телевизија Спас која снима филм о Светом Сави, а без ваших манастираЖиче и Студенице филм не би био могућ, каже Коцева.

Дан словенске писмености је повод за конкурс који петнаест година уназад традиционално расписује Међународни фонд духовног јединства народа, а ове је посвећен калиграфији са задатком учесницима да калиграфски обраде слова српске ћирилице подстакнут

потребом очувања писма као једног од темеља сваке православне државе. Посетиоцима је понуђен бурек са месом, различит од онога на који су навикли, потом палачинке и јела од хељде која је заступљена у великој мери на простору Русије. Љубитељима добре капљице пружена је прилика да пробају оригиналну водку, а онима који баш и нису били спремни да конзумирају

алкохол карактериситичан руски чај.

Било је ту колача, слатког припремљеног на руски начин,а све обогаћено

предметима народне радиности, матрошкама, руским марамама и кашика-

ма осликаним у народном стилу.

- Има ту ипорцеланских лутки које су одевене у руску националну одећу, а такође и наша рускиња Ирина обучена у руску народну ношњу. У сваком случају у Краљеву смо представили мали делић руске културе, каже Коцева уз потврду да су значајну помоћ у припреми оваквих манифестација пружили припадници значајног дела руске дијаспоре.

Општи утисак потврђује даје највећу пажњу посетилаца привукла богата трпеза са јелима руске кухиње, међу њима салата од купуса грашка, киселих краставаца,цвекле, шаргарепе и кромпира зачињеним сунцокретовим уљем и добро познате за руску кухињу карактеристичне пирошке, овога пута са печуркама.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Урбане легенде: Бранко Шериф (1)

ЧОВЕК

БЕЗ ИМЕНА И АДРЕСЕ

Време прошло

Забележено пре једанаест година

вако време има своје јунаке, људе који су по нечему били препознатљиви и о којима се

годинама, у различитим околностима, говорило. Седамдесетих година

прошлог века Краљевом је,како сам

каже, харао Јован Симић, међу Кра-

љевчанима познатији као Бранко

Шериф. Последњих година, у неизвесности где ће да проведе ноћ и да ли

ће преспавати под неким кровом, лутаградом у ишчекивању да му неко од познатих понуди да нешто поједе и попије. На половиниседме деценије живота, после четрнаест година проведених по затворима, од Центра за социјални рад прима редовно социјалну помоћ од око пет хиљада динара. Пролазе поред наизглед сасвим обичног старца многи, а не

препознају га ни они који су умладости препричавали приче о Шерифу. Ретки су тренуци када је Бранко спреман да, као сада,отвори душу и прича о ономе што је проживео. Па и тада прича често неповезано. Прича о оцуСтојану и мајци Спасенији, браћи Драгану и Драгољубу, сестрама Радмили и Наталији.

- Давне 1943. године, док је још трајао рат, татакоји је радио на железници добије премештај за Косово Поље и цела породица се пресели тамо. Из Косова Поља добије премештај за Пећ где сам и јарођен давне 1947. године. Надимак Бранко добијемпо некој куми из Краљева која је радила као певачица у Пећи. Она и неки њен пријатељ Бранко Црногорацдолазили су често у кућу мојих родитеља. Док је мајка још била у другом стању говорили су „Спасенија, акобуде мушко да му дамо име Бранко“. Тако је и било.

Тата је волео да попије, а пошто сам рођен наИвањдан, свети Јован летњи, дају ми име Јован. Знајуме сви пријатељи, и они други, као Бранка иако самслужбено Јован.

Једне ноћи 1955. године тата је само рекао

Спасенија спремио сам вагон, враћамо се назад у Краљево. Становали смо приватно у једном стану уОбилићевој улици. Док нисмо нашли стан четири, петдана смо сви заједно спавали на железничкој станици. Тата је после прешао у Магнохром, а годину дана касније добијемо стан на Сењаку, данашњојПицмали. Био је то одличан двособан стан у коме јенекада становао неки инжењер који је такође радио у Магнохрому. Најстарији брат Драгољуб и сестра Наталија су већ отишли на школовање у Београд, а миостанемо у том стану. Основну школу сам похађао у згради данашњешколе „Димитрије Туцовић“. Ту је некада била стараболница, а сећам се да је у позадини била мртвачница. После осмогодишње школе уписао сам се назанат који никада нисам завршио. У то време је већ била направљена зграда општине чија је фасада облагана ситним мозаик плочицама. Памтим то збогтога што су плочице краљевачки тинејџери свакодневно одлепљивали, а ја се спремао да будем керамичар.

Радионица у којој је обављана пракса за будућекерамичаре налазила се чак у Ковачима. Становаосам код старог аеродрома, а требало је да идем у Коваче да бих месио блато за каљеве пећи. Био је и тодео керамичарског заната који ми се и није баш свидео тако да одлучим да више не идем тамо. Напустимшколу, а отац ме изнервиран истера из куће. „Маршиз куће“ , каже он и истера ме зато што сам напустиошколу.

Тих шездесетих година кренем код брата и сестрекоји су живели у Београду. Провео сам тамо неких петмесеци, сестра и зет су ме хранили, а отац и мајка траже да се вратим кући у Краљево.Тата ме никад није звао Бранко. Каже, Јоване штаћемо сад. Ја пристајем на било шта само не керамику.Било је почетак 1965. године, а већ 20. јануара запосли ме отац уз помоћ неких људи у Магнохрому, унекој радионици где се радило са лимовима. Радиосам на некој преси. Био сам стално запослен, али почнем да учим и браварски занат у Индустријскојшколи где сам и добио диплому квалификованог бравара.

Још као клинац од петнаест или шеснаест година почео сам помало да излазим у град. Мог брата су већ звалиШериф, а кад неко у старијем друштву пита за менечији сам, кажу Шерифов буразер. Почну да ми говорегде си Шерифовац и тако ја останем Шериф.У то време преко пута нашег стана у Кидричевојулици била је војна школа. Овамо у граду иза Лондона био је чувени отпад. Ту близу становали су мојпријатељ Смајо, његов брат Капо и сестра Душица.

Споменик у центру био је где и данас, а пијаца тамопреко пута где је касније саграђен Центротекстил. Ублизини је била томбола код Мила Свиње. Хотел Турист је тек изграђен, а сећам се још рушевина наместу на коме је касније изграђен хотел. У сећању мије ипак најупечатљивији смрад који се осећао из јавног клозета који се налазио у пролазу иза Хотела Југославија.

У Краљеву поред мене и покојног Микића, нијебило јачег човека у граду, бар не у наше време између седамдесетих и осамдесетих година прошлогвека.

У то време уопште није било неке шеме, рецимоти живиш на Женеви, а ја у Пицмали, или овај живи уРибници. Ако смо другари увек смо били другари без обзира где живиш. Евидентно је, можда изгледа невероватно али је истинито, да си фрајер ако имашдобре шеме око себе.Седео сам са милион људи у Краљеву. Да сам биопаметан, а нисам био паметан, ја бих сада имао полаКраљева у рукама. Некако у то време мени почну данамештају робију.Председник Комитета партије мењао је и председника општине и начелника СУП-а.

Т. Радовановћ

Порука на Светски дан без дувана

ГАЈИМО ХРАНУ, А НЕ ДУВАН

-Због употребе дувана и изложености дуванском диму у свету сваке

године превремено умре најмање осам милиона људи, у Србији

најмање петнаест хиљада. - Свака попушена цигарета се негативно

одражава на већ угрожене природне ресурсе од којих зависи постојање

ветски дан без дувана се у свету сваке године обележава на глобалном, националном и локалном нивоу са циљем да се општа и стручна јавност информишу о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и активностима

Светске здравствене организације на

сузбијању епидемије дувана. Кампања је мотивисана жељом да људи широм света живе у здравијем окружењу, а

будуће генерације се заштите од последица употребе дувана. То је и раз-

лог да се смањење потрошње дувана идентификује као кључна мера за постизање циљева одрживог развоја, не

само оних који су директно повезани

са здрављем и заштитом животне средине. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да због употребе дувана и

изложености дуванском диму у свету сваке године превремено умре најмање осам милиона људи, у Србији најмање петнаест хиљада. Здравствени радници упозоравају да, поред тога што доводи до бројних негативних по-

следица по здравље, дуван има негативни утицај на животну средину и тиме додатно штети здрављу. Све то је повод са Светска здравствена организација, бројне институције и организације широм света ове године обележавају Светски дан без дувана под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“.

Податак да је утицај употребе дува-

човечанства

на на животну средину велики појачава уверење да се одражава као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе планете и крхке екосистеме. То је посебно изражено у земљама у развоју, где се организује највећи део производње дувана, јер се свака попушена цигарета негативно одражава на већ угрожене природне ресурсе од којих зависи постојање човечанства. У процесу узгајања дувана, на три милиона и двеста хиљада хектара колико се у свету користи, приметна је велика употреба пестицида и ђубрива који доприносе деградацији земљишта. Због тога земљиште на коме се узгаја дуван, који исцрпљује плодност, има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна. Светски дан без дувана је прилика за подсећање да се ова култура узгаја у најмање сто двадесет четири земље у свету на површини довољној за узгој усева којима би се могло исхранити милион људи. Упркос тврдњама дуванске индустрије, дуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, па прелазак на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача широм света. То је повод за поруку владама широм света да, укидањем субвенција за гајење дувана и прерасподелом ресурса за подршку другим производима, подрже произвођаче за прелазак на алтернативне усеве.

Међународно истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узрастаје јединствена међународна студија која се периодично, сваке четврте године, реализује у великом броју земаља Европског региона Светске здравствене организације и у Северној Америци.Студија се спроводи од 1983. године, а од првих пет земаља које су учествовале у истраживању број се до прошле године повећао на педесетједну чланицу мреже. Као део међународног истраживања у Србији је истраживање спроведено 2018. и 2022. године, аносилац је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. У последњем, реализованим уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, учествовала су три хиљаде девет стотина шездесет два ученика из сто једне основне и средње школе.

Резултати истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста,које је укључило и питања о заступљености пушења, показују да је 15,1% ученика петих и седмих разреда основних школа и првих разреда средњих школа бар једном пробало цигарете, 12,8% наргиле а 19,7% електронске цигарете. Да учесталост употребе ових производа расте са узрастом сведочи податак да је електронске цигарете пробало 18,5% ученика седмих разреда и 30,1% ученика првих разреда средњих школа.

Т. Радовановић

Тек сваки десети лекар планира да оде у иностранство

-Сваки

услуга у државним здравственим установама. - Главни проблеми лоша организација, недостатак кадрова и недовољну мотивисаност здравствених радника. - Боља организација посла, мање губљења времена на папирологију, брже заказивање прегледа, набавка опреме и повећање зарада, приоритети за јачање и унапређење система

страживање задовољства грађана и лекара јавним здравственим системомсведочи да је

сваки други задовољан квалитетом

услуга у државним здравственим уста-

новама, а као главне проблеме истичу

лошу организацију, недостатак кадро-

ва и недовољну мотивисаност здравствених радника. Сваки други испитаник нема проблем да закаже

преглед икод лекара стигне за највише месец дана, а више од трећине у последње три године није дошло на ред за интервенцију. Лекари,који четрдесет одсто радног времена посвећују медицинској документацији, претежно на папиру, од дигитализације очекују да добију јединствени еКартон пацијента са историјом болести и умрежавање установа на сва три нивоа

здравствене заштите. И док најбољим оцењују посвећеност послу и стручност медицинских радника међу највећим проблемимапрепознају преоптерећеност, ниске плате и превише папирологије. Позитивним се сматра то што тек сваки десети планира да оде у иностранство у наредних пет година, нешто мање од половинежели да настави рад искључиво у државном си-

други грађанин задовољан квалитетом

ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ

ДОБОЉИХ УСЛУГА

стему, а четвртина би радила паралелно и у приватној пракси. Министарка здравља проф. др Даница Грујичић резултате истраживања оцењује објективним и наглашава да су боља организација посла, мање губљења времена на папирологију, брже заказивање прегледа, а посебно набавка опреме и повећање зарада, приоритети за јачање и унапређење система. У таквим околностима од дигитализације која се спроводи очекује се да побољша ефикасност, што је повод за охрабривање и грађана и лекара да користе дигиталне услуге и системе.

Амбициозни напори које је Влада Србије предузела на путу дигиталне трансформације јавних услуга, посебно у здравству, сведоче да је техноло-

гија само једна од компоненти од које зависи успех. Важнијим се оцењује променапроцеса укоме најважнију улогу играју људи,као активни учесници у систему здравства, пружаоци услуга и грађани.

Истраживање показује и да су грађани недовољно информисани о електронским услугама у здравству о чему сведочи податак да је сервисе као што су еЗдравље и Мој РФЗО користило мање од петине испитаника највише упознатих и најзадовољнијих услугом еРецепт. Око три четвртине грађана

сматра да је даљи процес дигитализације користан, па је потребно радити на бољем информисању јавности о постојању и предностима електронских услуга.

Приоритети Националне алијансе

за локални економски развој, која је спровела истраживање, поклапају се са ставовима грађана и лекара и потврђују да ће,осим развоја јединственог електронског картона, кључан корак у дигитализацији система бити повезивање свих установа и лекара специјалиста. Из ове асоцијације стиже предлог да се и лекарима у приватном сектору омогућиотворање боловања пацијенту и увођење услуге еБоловање, како грађани не би морали болесни да одлазе до здравствене установе. Од Министарства здравља се очекује увођењу еУпута, како би лекари специјалисти могли да издају упуте за даље лечење, чиме би поштедели грађане враћања код изабраног лекара. Т. Радовановић

Сто педесет пет година организованог читања

- Краљевачка библиотека представља важан чинилац друштвеног

и културног живота, чији је задатак унапређење знања, науке, културе, образовања, уметности и идеја. - Окосницу рада чини

вишедимензионалност, прожета традиционалним и савременим

вредностима међу којима су на првом месту промоција књиге, писане речи и читања, очување културно-историјске баштине, неговање

савременог стваралаштва, примена модерних технологија, развијање

нових корисничких сервиса, стално усавршавање у свим сегментима

рада и тежња ка оригиналности.- Свечаном академијом под називом

„Од друштва које чита, до читалачких елита“ обележено сто педесет пет година библиотекарства у Краљеву

ОД ДРУШТВА КОЈЕ ЧИТА,

ДО ЧИТАЛАЧКИХ ЕЛИТА

раљево је један од малобројних градова приближне величине у Србији који има традицију дужу од сто педесет година организованог библиотекарства,што је повод да се значајан јубилеј достојно обележи Свечаном академијом под називом„Од друштва које чита, до читалачких елита“. Сто педесет пет година од оснивања Читаонице карановачке повод је за окупљање великог броја поштовалаца Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ међу којима су, поред представника Градске управе, биле колеге из Народне библиотеке Србије, Чачка, Ужица, Трстеника, Новог Пазара и Врњачке Бање.

Свечана академија у част

обележавања сто педесет пет година од оснивања

прве читаонице у Карановцу на чијим темељима је, као модеран културни и информативни центар који је током деценија успешног рада стекао статус једног од важних седишта културног живота града и шире, поникла Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ повод је за подсећање на 1868. годину кад је варош израстала у значајан занатско трговачки центар. Према сачуваним документима баш те године је у Карановцу, као центру истоименог среза, установљена читаоница која је од првог дана постала место окупљања угледних грађана и ширења напредних идеја. Податак наведен у извештају управитеља Читаонице карановачке од 6. маја 1875. године у супротности је са податком из молбе

начелника округа чачанског И. Коцића од 1. маја 1873. године, министру просвете у коме се наводи да је грађанство вароши Карановца установило варошку читаоницу 1869. године.Да је тачан датум оснивања тешко утврдити показује и извештај председника Општинског суда карановачког Јована Сарића упућен 9. јануара 1881. начелнику среза карановачког Јови Чешмановићу.

- Читаоница које је године, као први пут отворена, Суд није могао сазнати, но само то, да је постојала пре доласка његовог височанстава књаза Милана....“ Правила „Друштва Читаонице карановачке“ одобрена су 30. маја 1873. године, што се може видети из акта министра унутрашњих дела Начелству

4.6.2023.

округа чачанског.Према сачуваним подацима, читаоница је 1874. године имала педесет чланова који су плаћали четрдесет гроша којима је организован рад и издржавање а извршена и претплата на осам домаћих листова: „Српске новине“, „Видовдан“, „Будућност“, „Домишљан“, „Рад“, „Тежак“, „Глас јавности“ и „Застава“. Документа из тог периода сведоче да је Читаоница, сем могућности

да се чита, организовала села, вечерње забаве и беседе.

У време српско-турских ратова,у периоду између 1876. и 1878. године, није радила, а како град са око две и по хиљаде становника 1880. године није имао читаоницу општинска управа је настојала да обнови њен рад. Тако је 1. јануара 1881. у општинском школском здању отворена „Општинска читаоница“ , која поседује дванаест домаћих листова, „Српске новине“, „Исток“, „Видело“, „Нови век“, „Самоуправу“, „Побратимство“, „Стармали“, „Српску зору“, „Марицу“, „Глас црногорца“, „Сељак“, „Заставу“, као и нешто бугарских и немачких наслова.У периоду од 1881. до 1909. године читао-

ница је постепено попуњавала књижни фонд који је у време отварања Ниже Гимназије 1909. године имао око три хиљаде књига.

Рад Читаонице поново прекидају ратови, најпре Балкански а потом и Први светски рат, јер је зграда у којој се налазила претворена у касарну,а књиге уништене. Крај рата означио је и крај Читаонице која се више није обнављала, а између два светска рата није постојала па су Краљевчани користили школске књижнице,Народну књижницу у Жичи и Југословенско-француски клуб.

- Приступ књигама и новинама у то време утицао је на формирање читалачке публике и стварање читалачких навика. Читаоница је оставила трајни печат на развој тадашњег грађанског друштва и велики утицај на формирање културног идентитета града до данашњих дана. Савремено библиотекарство у Краљеву утемељено је 1941. године,односно 1945. формирањем Народне библиотеке која је више пута мењала назив а од 1990. године носила име Радослава Веснића, Краљевчанина богате професио-

налне биографије. Данашњи назив добилаје 2001.ослањајући се на богату средњовековну историју нашег краја манастир Жичу,задужбину краља и писца Стефана Првовенчаног. Статус матичне библиотеке за подручје Рашког округа добила је 1994. године и од тада,између осталог,прати и развија рад свих јавних школских и специјалних библиотека, истакла је вршилац дужности директора Јасминка Марковић,уз потврду да библиотека и данас представља важан чинилац друштвеног икултурног живота чији је задатак унапређење знања науке културе образовања уметности идеја и креативности.

Окосницом рада значајне установе културе, у временима сталних промена и изазова, оцењена је вишедимензионалност прожета традиционалним и савременим вредностима међу којима су на првом месту промоција књиге,писане речи и читања, очување културно-историјске баштине, неговање савременог стваралаштва,примена модерних технологија, развијање нових корисничких сервиса,стално усавршавање у свим сег-

ментима рада и тежња ка оригиналности. Таквом је оцењена издавачка делатност позната под називом Повеља која је одавно постала позната по високом уметничком домету,ауторима и уредницима. Народна библиотека данас нуди широк спектар активности,информација, креативног промишљања и изражавања. Сем што је носилац традиционалних културних манифестација,организатор разноврсних програма научних и стручних скупова,Библиотека је местоокупљања угледних културних посленика,научника, стручњака истваралаца из различитих области, партнер и сарадник многобројних културно-образовних установа,институција,организација и удружења, важан носилац,креатор и промотер културе и образовања.

- Неговање правих вредности у времену када се са свих страна пласирају сумњиви и деградирајући садржаји није лако и захтева велику снагу и ангажовање. У тој борби добра и зла посебну пажњу Народна библиотека посвећује раду са децом и омладином. Кроз едукативне и креативне програме настојимо дакод

њих развијамо љубав,интересовање за књигу и читање, као и свест о важности стицања знања и образовања који ће утицати на њихово одрастање,формирање личности и даљи животни пут. Одраслима нудимо актуелне наслове,разноврсне и садржајне програме са циљем да креирамо и развијамо квалитетан друштвени и културни живот. Бибилиотекарство је данас изложено вредним и бројним променама са којима се свакодневно суочавамо. Уз примену савремених пословних процеса трудимо се да идемо у корак са временом,да одговоримо савременим захтевима,да будемо пре свега актуелни и ефикасни,како бисмо на прави начин допринели свеопштем културном и образовном развоју.Идеја водиља је дау ери дигитализације негујемо културу писане речи,књиге и читања,чувамо духовност, оплемењујемо стварност и промовишемо праве вредности, нагласлиа је Марковић уз потврду да се са колегама широм Србије,кроз међусобну сарадњу и партнерске односе, унапређује струка а кроз иновативне приступе и нове садржаје

доприноси свеопштем друштвеном напретку.

Свечана академија је и прилика да се упуте речи захвалности оснивачу на великој подршци у унапређењу библиотечко-информационе делатности и помоћ у реализацији разноврсних програма и активности.

Присутнима су се обратиле заменик управника Народне библиотеке Србије др Драгана Милуновић и научни сарадник и заменик управника Библиотеке Правног факултета у Београду др Бранка Драгосавац. Кратак осврт на историјски развој краљевачког Читалишта, представљен је документарним филмом који су припремили Иван Спасојевић и Дејан Алексић, занимљиво драмско оживљавање амбијента у првим данима Читалишта дочарали представници подмлатка краљевачког глумишта Алекса Живковић, Лука Радовић и Катарина Рудњанин, а нумере инспирисане српским грађанским друштвом с краја деветнаестоги почетка двадесетог века извели вокална солисткиња Јана Крижак и пијаниста Петар Илић. Т. Радовановић

Мала сирена

Филм је на репертоару до 7. јуна, а пројекције почињу у 18,00.

Хипнотисан

Брага, Ј.Д.Прадо, Дејо Окенији, Џеф Фекси и Џеки Ерл Хејли. Филм је на репертоару до 7. јуна, а пројекције почињу у 20,15.

Бабарога

„Мала сирена“је позната и вољена прича, инспирисана бајком данског писца Ханса Кристијана Андерсена,о

прелепој и темпераментној младој сирени Аријел, која жуди за авантуром.

Најмлађа и најнепослушнија ћерка краља Тритона, чезне да сазна нешто више о свету изнад мора. Међутим, када доспе до саме површине воде заљубљује се у енергичног принца Ерика.

Док је сиренама забрањено да комуницирају са људима Аријел прати своје срце и склапа договор са злом Урсулом која јој пружа шансу да осети живот на земљи, стављајући у опасност круну њеног оца и свој живот.

Породични музички филм у 2Д формату траје петнаест минута дуже од два сата, а Роберт Маршал га је режирао према сценарију који су написали Дејвид Меги и Џон Маскер. Водеће улоге тумаче Хале Бејли, Џона ХауерКинг, Мелиса МекКарти, Хавиер Бардем и Нома Димезвини, а у верзији синхронизованој на српски језик Ирина Арсенијевић, Душан Свилар, Ђорђе Давид, Тијана Дапчевић, Едита Арадиновић и Милан Тубић.

„Хипнотисан“јенапетиакциони трилерредитељаРобертаРодригеза којијефилмописаокао„Хичкоковтрилернастероидима“. ПричапратиполицијскогдетективаДанијаРуркеа којитражинесталућеркуМини. Потрагаћегадовестидосазнањадајењен нестанакповезансасеријомпљачки којепредводитајанственимушкарац сахипнотичкиммоћима. Унамерида је пронађе,Руркесвевишетонеунепознатодокистражујепљачкебанака којемењајустварност, анакрајуће довестиупитањенајосновнијепретпоставкеосвемуисвимакојичинењегов свет. Узпомоћневероватнонадарене пророчице ДијанеКруз, Рурке тражи тајанственогчовеказакогаверуједа држикључпроналасканесталедевојке. Акциони трилер у 2Д формату траје четири минута дуже од сат и по, Ро-

Филм„Бабарога“јенатприродни хорор-трилербазираннаистоименој краткојпричиславногписцастравеи ужасаСтивенаКинга. Радњафилма пратисестреСејдииСојерХарперкоје сеносесаскорашњомсмрћумајке, а недобијајуочекивану пажњудепресивногоцаВила. Кадауњиховдомдођеочајнипацијенттражећипомоћ, за собомостављабићечистестравекоје ћетестиратиграницепородичнељубавииопстанка.

Хорор у 2Д формату чије трајање за седамминута премашује сат и по Роб Севиџ је режирао према сценарију који су написали Скот Бек, Брајан Вудс и Марк Хејмен, а водеће улоге тумаче КрисМесина, ВивиенЛораБлер, СофиеТачер, МаринАјерленд иДејвид Дастмалчиан.

Филм се приказује до 7. јуна, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

пензија и плата; вилен гајтан,, раји око врата.

Што си ближе „врху власти”; све си даље од пропасти!

Хрскаве тортиље са пилетином можете послужити као главно јело, као ужину или спремити за забаве, па чак понети и у природу. Иако се спремају за мање од 30 минута, увек их можете припремити дан раније или замрзнути, па време припреме тог дана када вам требају, смањити на минимум, односно, пар минута колико вам треба да их испржите.

Потребно:

350-400 г пилећег филеа 8 мањих тортиља 1 кашичица сувог зачина 1 кашичица сенфа млевени бибер бели лук у праху уље

Пилећи филе исеците на штапиће, око 1 цм дебљине, 10 цм дужине (опционо). Зачините сувим зачином, бибером, белим луком у праху и сенфом. Сложите на плех обложен папиром за печење, попрскајте уљем и пе-

ците у загрејаној рерни на 250 °Ц, око 5-6 минута. Извадите из рерне и оставите исто толико да се мало прохладе.

Тортиље исеците на 4 дела. На шири део тортиље ставите месо, па уролајте као кифлицу. Чачкалицом или штапићем за канапе причврстите.

Ако користите чачкалице, можете сваки тахитос са пола чакалице да причврстите. Ако користите већи штапић као што сам ја, можете нанизати до три, али немојте једно уз друго, направите размак, да би се лепо испржили са свих страна. Можете користити и дрвени тапић за ражњиће, па на њега нанизати 5-6 ком.

Пржите у загрејаном, дубљем уљу. Код мене није било дуже од минут, обе стране.

Послужите док је топло и хрскаво, уз тартар сос или неки други сос по вашем укусу и жељи.

Из Мињине кухињице ТАХИТОССА

ПИЛЕТИНОМ

Помоћ породицама са троје и више деце

КОШАРКОМ ПРОТ

-На спортским теренима под обалом хуманитарна акција коју организује Спортски савез Краљева са Хуманитарном организацијом Срби за Србе.

- После седам годинапаузе хуманитарни турнир трећи пут у Краљеву.

- Турнир у склопу видовданске акције прикупљања помоћи за социјално

угрожене породице на Косову и Метохији. - Приход од продаје вина из манастира Бањска намењен монасима задужбине краља Милутина

„Тројка из блока“је спортско-хуманитарни пројекат Хуманитарне организације Срби за Србе чија је мисија да реновира и гради купатила за вишедетне породице, кроз турнир у брзом шутирању тројки, који је постао светски познат спектакл борбе кошарком бори против сиромаштва. Пројекат је покренут 2012. године уз подршку Кошаркашког савеза Србије, а сада има подршку и Кошаркашког савеза Републике Српске, кошаркашких клубова Црвена Звезда и Партизан и других, али и угледних појединаца из свих спор-

това из свих делова земље, региона и света. „Тројка из блока“се спроводи кроз спортску манифестацију брзог шутирања тројки у низу градова, а кроз спорт, забаву, окупљање младих људи, познатих

личности из света спорта, културе и музике, као и великог броја поносних спонзора и добротвора који донацијама подржавају остваривање хуманитарних циљева.

Током претходних неколико година остварени су значајни резултати у борби против сиромаштва, очему сведочи по-

датак да је прикупљено више од двадесет пет милиона динара помоћи, а породицама са четворо и више деце обновљено и изграђено тридесет купатила. На територији Србије и Републике Српске у овом периоду је обновљено, реновирано, изграђено и дограђено петнаест кућа за породице са више од седморо малолетне деце, а више од осам стотина хиљада динара усмерено за куповину медицинских апарата потребних запородилиште у Косовској Митровици. У склопу јединог здравственог центра за старе

ТИВ СИРОМАШТВА

и младе у том делу Баната, у банатском селу Купиник је реновирана амбуланта, а широм Србије, Републике Српске и у различитим деловима света организовано више од сто двадесет турнира уз учешће више од петнаест хиљада припадника различитих генерација.

Пројекат Тројка из блока има циљ да у наредних пет година обезбеди светлију будућност за још двеста вишедетних породица из Србије, Републике Српске и региона, а једним од начина да се обезбеди део средстава оцењена је хуманитарна акција на спортским теренима под обалом коју организује Спортски савез Краљева са Хуманитарном организацијом Срби за Србе.

- Турнир хуманитарног карактера се трећи пут одржава у Краљеву, а после паузе од седам година настављамо где смо стали. Ово је догађај којим се кошарком боримо против сиромаштва у склопу хуманитарне организације Срби за Србе ко-

ја је настала 2005.године и труди се да помаже породицама са троје или више деце. Наравно, помажу се и породице са мање деце, где је угрожен опстанак српског народа, преко изградње куће, куповине беле технике, средстава за пољопривреду и свих осталих видова који затраже да им се олакша живот што је више могуће, каже волонтер органзације Немања Радисављевић уз потврду да се турнир одржава у склопу видовданске акције прикупљања помоћи за социјално угрожене породице на Косову и Метохији. Позив за учешће у надметању упућен је свим Краљевчанима, без обзира на године старости, уз очекивање стопедесет до двеста учесника, али и друштвено одговорним фирмама и појединцима спремним да новчаним доприносом помогну социјално угрожене породице са територије јужне покрајине.

Учесницима и посетиоцима пружена

је јединствена прилика да пробају, а онимакојима се свидело, и купе вино произведено од грожђа са плантажа манастира Бањска. Сав приход од продаје намењен је монасима манастира, задужбине краља Милутина из тринаестог века, због жеље да се допринесе помоћи светињама на простору Косова и Метохије колико год је то у овом тренутку могуће. Са одељењима у једанаест држава хуманитарна организација „Срби за Србе“ сматра сеједном од најпознатијих у свету која помаже Србима где год се налазили. После неколико година паузе рад је обновљен и на територији града Краљева што је повод за позив свима који за то имају жељу да сепридруже и волонтерским радом допринесу реализацији бројних активности намењених пружању помоћи припадницима српског народа са простора Косова и Метохије.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Меморијални турнир у малом фудбалу у знак сећања на лик и дело команданта 241. ловачко бомбардерске авијацијске ескадриле, потпуковника Животу Ђурића, који је погинуо извршавајући задатке своје јединице током НАТО агресије 1999. године. - Прво место и част да, до следећег меморијала, чува прелазни пехар освојила екипа „ВСЧ Краљево“. - Друго место припало екипи „Удружење учесника рата ‘91-’99“,а треће екипи „Слога - Ветерани“. - Посебна признања најбољем голману Ћетку Ћоровићу и најбољем стрелцу Дамјану Обрадовићу, члановима победничке екипе

4.6.2023.

деја о оснивању Удружења пилота „Тигрови“јавила се 2008. године, кад се на иницијалној оснивачкој скупштини окупила група од деветнаест припадника241. ловачко бомбардерске авијацијске ескадриле са циљем да,кроз удружење,негује традицију „1. ваздухопловне ескадриле“ и јединица које су настављале њену традицију. Иницијатива је потекла од тадашњег команданта ескадриле, а избор имена мотивисан препознатљиви амблем са силуетом тигра који на грудима носе припадници јединице. На првом састанку донета је одлука о циљевима удружења и активностима у наредном периоду, након чега су уследиле припреме на правном и финансијском плану за регистрацију код надлежних државних органа. Удружење је основано је 15. фебруара 2010. у Краљеву и од тада активно ради на

остваривању својих циљева, поред основног и ширење позитивних вредности ваздухопловног и спортског духа, ваздухопловно стручни и образовни рад,сећање на жртве војног ваздухопловства, хуманитарни рад и добро дружење.

У Удружењу пилота „Тигрови“не постоје чинови, подела на тип ваздухоплова, политичка, верска и национална

припадност,јер су сви чланови заљубљеници у ведро небо и ваздухопловство. Постоји мисија да се преносе вредне тековине и достигнућа у ваздухопловству са тежњом да изгради и ојача ваздухопловна иницијатива, како код чланова тако и код свих љубитеља ваздухопловства. Удружење својим програмом рада подстиче чланове и све заинтересоване појединце да учеПотпуковник Живота Ђурић Међу припадницима јединице потпуковник Ђурић је запамћен као човек ведрог духа који је знао да око себе окупи људе и са њима заврши посао како нико други није, а харизма који је поседовао била довољна за жељу свих припадника јединице да се друже са њим. Смрт која га је затекла приликом извршавања поверених задатака у одбрани земље оставила им је обавезу да чувају сећање на његов лик, колико генерацијама са којима је радио толико и млађим који су их наследиле.

ствују у ваздухопловним и другим друштвеним активностима, а жели да постане квалитетна друштвена организација која свима омогућава доступност ваздухопловног образовања и културе, афирмише и интегрише ваздухопловне вредности и прати савремене тенденције у овој области.

- Обзиром на пилотски састав ескадриле удружење није у могућности да самостално извршава своје задатке, већ у спрези са ваздухопловно-техничким саставом, одлучили смо да свима који желе, и на неки начин се осећају Тигровима или су у вези са 241. ловачко бомбардесрком ескадрилом, омогућимо да буду наши чланови. Пре пар година се јавила жеља и ваздухопловним ентузијастама који нису из војног миљеа, али су проценили да је ово добра идеја и да својим радом могу да унапреде рад, па имамо и цивилна ли-

ца, каже председник Удружења „Тигрови“ Владан Нешић.

Управни одбор Удружења је у јануару ове године конкурисао по јавном позиву за суфинансирање пројеката удружења са пројектом чији је циљ сећање на лик и дело команданта 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле, потпуковника Животу Ђурића, који је погинуо извршавајући задатке своје јединице током НАТО агресије 1999. године. Пројектом је предвиђено да му се ода поштаполагањем венаца на гробном месту у селу Давидовац и код споменобележја на спортском аеродрому код Параћина, а списку активности додат је меморијални турнир у малом фудбалу који се одржава сваке године уз учешће спортских екипа колега и пријатеља.Организација је мотивисана сазнањем даје потпуковник Ђурић волео фудбал и чланове еска-

дриле окупљао око спортске екипе па је процењено да је то још један од начина да се сачува сећање на његов лик идело.

Девети по реду меморијални турнир одржан је пред крај маја, а тренутне околности условљене подизањем борбене готовости Војске Србије на висок ниво један од основних разлога за учешће само четири екипе пријатеља и колега који су се окупили на дружењу. Прво место и част да, до следећег меморијала, чува прелазни пехар освојила је екипа „ВСЧ Краљево“,друго је припало екипи „Удружење учесника рата ‘91-’99“а треће екипи „Слога - Ветерани“. Посебна признања припала су најбољем голману Ћетку Ћоровићу и најбољем стрелцу Дамјану Обрадовићу, члановима победничке екипе.

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Бесплатна школа пливања за најмлађе

КЛИНИКА Ш

- Седмодневни пливачки камп првих дана јула за децу три узрастне категорије, од пет до осамнаест година. - Очекује се учешће сто педесет до двеста полазника. - Тренинзи под будним оком прослављеног

ватерполо репрезентативца Николе Рађена два пута дневно, пре и после подне. - За пријављивање које је почело 1. јуна неопходна писана сагласност родитеља

отврда да је пливање савршена физичка активност заснива се на податку да поправља густину костију и тонус мишића, ублажава стрес, поправљарасположење, побољшава сан, смањује килограме, повећава енергију, чува здравље срца, смањује ризик од дијабетеса, повећава капацитет плућа, негује и штити кожу, чува виталност, продужава живот... То су само неки од разлога за препоруку да се упражњава кад год је могуће, посебно кад су у питању најмлађи, а први корак организваног

приступа пливању је обука непливача. Она је скоро три деценије једна од најзначајнијих активности на градском базену током летњих месеци,а да се подигне на виши ниво ове године се потрудио Спортски савез Краљева. После више од годину дана покушаја да се успостави сарадња са Академијом талената, ових дана је постигнут споразум са прослављеним ватерполо репрезентативцем Николом Рађеном о организацији бесплатне школе пливања и ватерпола за децу три узрастне катего-

рије. У Спортском савезу посебно истичу да обука овог обима и нивоа још није организована ни у једном спорту, али и да би бенефит ове врсте активности могао да буде видљив у наредним годинама.

Припреме за одржавање пливачког лампа отпочеле су више од месец дана раније како би се што већем броју потенцијалних полазника оставило довољно времена за пријаву, а наредних дана позив ће бити упућен свим спортским клубовима на територији града Краљева,

ШАМПИОНА

Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, члановима Спортског удружења „Делфин“ и Пливачког клуба Краљево.

Оцена да је почетак јула најбоље време за спортске активности ове врсте основа је на којој Спортски савез темељи оптимизам за пријаву више стотина деце различитог узраста, од пет до осамнаест година старости. Седмодневни камп ће једнима послужити да науче, а онима који већ знају усаврше, пливање. Кључном је оцењена потреба да се окупи што је могуће више учесника и жеља да се са пливачким активностима настави до неког новог кампа наредних година.

- Наша жеља је да сву децу афирмишемо према пливачким спортовима и искористимо феноменалне услове које на пливалишту нуди Спортски савез Краљева. Најважније је децу окренути према спорту и правим стварима,да се друже и стекну нормалне радне навике.

Желимо да науче да пливају а тек касни-

јесами процене где би ко хтео,дали је то пливање,ватерполо или неки други спорт. Основа је најважнија и зато желимо да поклонимо Краљеву једну лепу ствар, а на сву децу и тренере пренесем велики искуство и знање, каже Рађен. Подељеним према узрасту у различите старосне категорије учесницима

кампа ће битиорганизовани тренинзи

два пута дневно, пре и после подне, а почев од првог дана јуна пријављивање

је могуће сваког радног дана у просторијама Спортског савеза Краљево. Пријављивање се обавља лично, уз потписану сагласност родитеља, како за учешће тако и за коришћење фотографија са кампа у пропагнадне сврхе. Услов за учешће је потребан ниво здравственог стања сваког учесника које ће бити утврђивано током лекарског прегледа, а организатори за крај најављују завршни тренинг накоме ће свим учесницима бити пружена прилика да покажу шта су научили, новопечени пливачи да препливају базен,

они мало вештији да се се окушају у тркама а ватерполисти у оквиру утакмице. Великим бенефитом оцењује се постојање ватерполо и пливачког клуба и могућност да сви који покажу интересовање и у наредном периоду наставе са тренинзима.

Академија талената која већ три године успешно ради са децом налокалном нивоу традиционално јеприсутна у Грачаници, Бањалуци, Пожаревцу, Љигу, Кикинди, Пироту и другим местима, а о интересовању за учешће на камповима сведочи податак да кроз школу пливања и ватерпола током лета прође више од две и по хиљаде деце. Замишљена је као клиника која припада свима који желе да постану шампиони, а сем кампа намењених најмлађима нуди стручно оспособљавање тренерима и лиценцу која омогућава рад свуда у свету.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ЈУНА

4. јун

1133 — НемачкикраљЛотарII крунисанјезаримскогцаратокомпохода наРим, којијепредузеодауРимврати прогнаногпапуИноћентијаII.

1745 — БиткакодХоенфридберга, измеђупрускеиаустријскевојске. Део јеРатазааустријсконаслеђе, азавршенајепрускомпобедом.

1783 — Францускипроналазачи браћаЕтјениЖозефМонголфјепрви путсујавнодемонстриралилетењебалономпуњенимзагрејанимваздухом.

1831 — БелгијскиКонгреспрогласио

јепринцаЛеополдаиздинастијеСаксКобургзапрвогмонарханезависне

Белгије.

1859 — ФранцускавојскаподкомандомНаполеонаIII јепоразилааустријскувојскуубицикодМађенте.

1916 — КодЛавовауПрвомсветскомратупочелајеБрусиловљева офанзиварускоггенералаАлексејаБрусилова, којајезначајноолакшалаположајсавезниканазападномфронтиу Италији. Брусиловјеуавгуступотукао трупеЦентралнихсилаизаробиооко 400.000 војника.

1920 — УдворцуТријанонкодПаризасилеАнтантесупослеПрвогсветског ратапотписалемировниуговорсаМађарскомиодузелејојтериторијекојеје држалауоквируАустроугарске.

1942 — Почелајечетвородневна битказапацифичкаострваМидвеј, у којојсуАмериканцинанелипрвиозбиљанпоразЈапанцимауДругомсветскомрату.

1943 — Војнимпучемзбаченјеса властипредседникАргентинеРамон Кастиљо.

1944 — Савезничкетрупеушлесуу РимуДругомсветскомрату.

1946 — ГенералХуанПеронизабран језапредседникаАргентине.

1970 — БританскипротекторатТонгастекаојенезависностуоквируКомонвелта.

1989 —

Кинескевластисурастурилестудентскедемонстрацијенапекиншком тргуТјенанменнакојимајетраженадемократизацијаземље. Премазваничнимподацимапогинулоје300 људи, а 7.000 јеповређено, апремаизвештајимавећинесветскихмедијапогинулоје вишехиљадаљуди.

НапрвимвишепартијскимизборимауПољској, наконскоро50 година, опозиционакоалицијаиалтернативни синдикалнипокрет„Солидарност“ надмоћносупобедиливладајућекомунисте, штојеозначилокрајкомунизмаи совјетскепревластиуПољској. Вођа „Солидарности“ ЛехВаленсаудецембру1990. постаојепредседникПољске. 1991 — КомунистичкавладаФатоса НаноауАлбанијиподнелајеоставку након20-дневноггенералногштрајка. 1993 — СаветбезбедностиУНодобриојеслањенаоружанихтрупауБоснурадизаштитешест„зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, ГораждеиБихаћ) саовлашћењемдаупотребеоружје, ауслучајупотребе, одобреноједејствоНАТО авијације.

1996 — Европскаракета„Аријана5“ експлодиралаје40 секундипослелансирања.

2003 — УОбилићунаКосовуусвојој кућиубијенасутричланапородице Столић, супружнициСлободаниРадмилаињиховсинЉубинко. УНМИКпонудио50.000 доларанаградеза информацијекојебидовеледохапшењавиновникатогзлочина.

Хрватскавладајенашестмесецису-

спендовалавизнирежимзаграђане СрбијеиЦрнеГоре, којијебионаснази око12 година. НаизборимауТогоупредседник ГнасингбеЕјадема, освојиојеновипетогодишњимандат. Начелодржаведошаојевојнимударом1967. иважиза афричкоглидеракојинајдужевлада.

5. јун

1478 — ПадутврђењаКроја, седиштеСкендербега, подвластОсманског царства.

1662 — ЛујXIV јеузеоСунцезасвој симбол.

1806 — НаполеонпрогласиоХолан-

дијукраљевиномизакраљапоставио свогбратаЛујаБонапарту.

1827 — ТурскетрупезаузелеАкропољиушлеуАтину, наконштосусломилеустанакзаослобођењеГрчке.

1837 — СрпскикнезМилошОбреновићпоставиопрвеекономе(агрономи), чијијезадатакбиодасаветују сељакеинастоједасвакиодњихзасејеодређенуколичинупшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...

1873 — ПодпритискомБританије, султанЗанзибараСаидбинБаргашзатвориозанзибарскотржиштеробова.

1900 — БританскетрупеуБурском ратузаузелеПреторију.

1915 — ЖенеуДанскојдобилеправогласа.

1916 — Британскифелдмаршалирскогпорекла, лордХербертКиченер, освајачСуданаиминистарратауПрвомсветскомрату, потонуосаоклопномкрстарицом„Хемпшир“, којаје, пловећиуРусију, наишланамину.

1941 — Експлодиралоспремиште муницијенемачкевојскеусмедеревскојтврђавиуДругомсветскомрату.

Погинуловишехиљадаљуди, асрушеноиоштећеновишестотинакућа. Узрокексплозијеостаојенепознат.

1945 — ПредставнициСовјетскогСавеза, САД, УједињеногКраљевстваи ФранцускепотписалисууБерлинуДекларацијуопреузимањуврховнекоманденадпораженомНемачкому Другомсветскомратуињенојподели начетириокупационезоне.

1947 — ДржавнисекретарСАД ЏорџМаршализнеопланофинансијскојпомоћиЕвропиразоренојуДругом светскомрату. „Маршаловплан“, којим суСАДупериодуод1948. до1952. доделилепомоћод15 милијардидолара европскимземљама, усвојенјеистегодиненаЕкономскојконференцијиуПаризу.

1967 — Превентивнимизраелским нападомпочеојеШестодневниратизмеђуИзраелаиарапскихземаљаЕгипта, СиријеиЈордана.

1968 — ПалестинацСирханСирхан уатентатууЛосАнђелесусмртноранио америчкогсенатораРобертаКенедија, млађегбратапредседникаЏонаКенедија, којијетакођеубијенуатентату, 1963. уДаласу. РобертКенедијенаредногданаподлегаоранама.

1972 — УСтокхолмупочелапрва конференцијаУНпосвећенапроблемимазаштитеиунапређењачовекове околине.

1975 — Суецкиканал, којијебиозатворенодизраелско-арапскограта 1967, поновоотворензамеђународни саобраћај.

1992 — Југословенсканароднаармијанапустилакасарну„МаршалТито“ уСарајеву, чимејезавршеноповлачењеЈНАизБоснеиХерцеговине.

2000 —

ПоследњегданапосетеРусијипредседникСАДБилКлинтонговориоуДржавнојдуми, каопрвиамерички председниккојисеобратиоруском парламенту.

АпелационисудуСантјагуукинуо посланичкиимунитетбившемчилеанскомдиктаторуАугустуПиночеу, отварајућитимепутзасудскипроцесзбог злочинапочињенихуЧилеутокомњеговогрежима. Судјенареднегодинесуспендоваопроцеспрогласивши

Пиночеаменталнонеспособним.

2001 —

ЛабуристичкастранкаубедљивопобедиланаизборимауВеликојБританији, аТониБлерпостаопрвипремијер лабуристасадваузастопнамандата.

Уједињененацијеобележиле20-тогодишњицупојавеАИДС-а. Процењује седаје58 милионаљудизараженоХИВ вирусомидајевишеод22 милиона умрлоупоследњедведеценије.

2003 — САДиЈужнаКорејапостигле договороизмештањуамеричкихтрупа издемилитаризованезонекојајераздвајалаЈужнуиСевернуКореју. Америчкетрупесуизмештенеубазејужно одтезоне.

2006 — ЦрнаГорајепрогласиланезависностнаосновурезултатареферендума, аРепубликаСрбијаделујекао независнаисуверенадржава.

2017 — ЦрнаГорајезваничнопостала29. чланицаNATO пакта.

2021 — Тероризам: Наоружанинападачиубилисунајмање100 цивилау нападунаједноселонасеверуБуркине Фасо.

6. јун

1508 — МаксимилијанI, царСветог римскогцарствапораженодстране МлечанауФурланији. Заузвратпотписујетрогодишњепримирјеипрепушта неколикотериторијаВенецији.

1513 — Италијанскиратови: битка кодНоваре- МасимилијаноСфорцауз помоћшвајцарскихнајамникананоси поразФранцузимаипоновопреузима властуМилану.

1523 — ГуставВасајеизабранза краљаШведске, штојеозначиосимболичникрајКалмарскеуније.

1654 — АбдициралашведскакраљицаКристинаодШведскеподоптужбамазарасипништвоиразузданост, а напрестоједошаоКарлX Густав. КраљицајеостатакживотапровелапокултурнимцентримаЕвропе, асахрањена јеуцрквиСветогПетрауРиму.

1683 — УОксфорду, уЕнглеској отворенпрвијавнимузејусвету “Ешмолиен“.

1801 — Мировнимспоразумому Бадахозузавршеншестогодишњират

измеђуШпанијеиПортугалије. ПортугалијајеизгубиладеотериторијеисточноодрекеГвадијане.

1859 — КвинслендјепосталоодвојенаколонијаодНовогЈужногВелса.

1871 — НемачкајеанектиралаАлзас, наконпоразаФранцускеуфранцуско-прускомрату.

1919 — УкинутајеРепубликаПрекомурје.

1933 — УЊуЏерзијујеотворенпрвиаутобиоскоп, којијемогаодаприми 400 аутомобила.

1941 — АдолфХитлериздаоКомесарсконаређењетј. Смерницезатретманполитичкихкомесара(Richtlinien für die Behandlung poli scher Kommissare). Наређењејезахтевалодасвакисовјетскиполитичкикомесароткривен међузаробљенимвојницимабудеодмахстрељан.

1942 — АмеричкипонирућибомбардерисупотопиличетиријапансканосачаавионаубицикодМидвеја.

1944 — СавезничкеснагеуДругом светскомратуискрцалесеуНормандијиунајвећемдесантууисторији.

1949 — ОбјављенакњигаЏорџаОрвела“1984”, визијасветакојимвлада ВеликиБрат.

1954 — Преносомманифестације „Фестивалцвећа“ изШвајцарскепочела јесрадомЕвровизија, телевизијска мрежаевропскихземаља.

1967 — ЕгипатзатвориоСуецкиканал, данпослеизбијањаизраелскоарапскограта.

1972 — Уексплозијиурудникуугља уРодезијијепогинуо431 рудар.

1981 — Унајтежојнесрећиуисторијижелезницепогинулонајмање800 људикадјеседамвагонапретрпаног путничкогвозаисклизнулоизшинаи палоурекуКосиудржавиБихаруИндији.

1982 — ИзраелпочеоинвазијуЛибанаунастојањудаистераприпаднике Палестинскеослободилачкеорганизације.

1984 — Тетрис, једнаоднајпознатијихвидеоигара, јеугледаласветлостдана.

1984 — УсукобувојскеиекстремистичкихСикакојисусезабарикадирали укомплекс„Златногхрама“ уАмрица-

ру, премаиндијскимвојнимизворима погинулојенајмање250 Сикаи47 војника. Појединимедијисуобјавилида јепогинулоокохиљадуљуди.

1985 — Израелјепослетрогодишњеокупацијеповукаовећидеоснага изЛибана, алијезадржаограничнипојасунутартеземље.

1994 — Срушиосекинескиавион којијелетеонаунутрашњојлинијииз туристичкогцентраСи‘ан. Погинулоје свих160 путникаичлановапосаде.

1995 — УЈужноафричкојРепублици укинутасмртнаказна.

2000 — ФеренцМадлпостаонови председникМађарске.

2001 —

ПосланикЛибералногсавезаВесна ПеровићпосталајепредседницаСкупштинеЦрнеГоре, каопрваженауисторијиЦрнеГореизабрананатуфункцију.

ФранцускињаМариБремонт, закојусеверовалодајенајстаријаособана свету, умрлајеуснуу115-ојгодиниживота.

2002 — Индијскеснагебезбедности убилесуМохамедаРафикаЛонеа, вођуисламскепобуњеничкегрупеХаркатул-Џехади, којасеборизаприпајање индијскепровинцијеКашмирПакистану.

2003 — Жена, бомбашсамоубица, усмртилајесебеијошнајмање17 људи, улазећиуаутобусусевернојруској републициОсетија, којасеграничиса Чеченијом.

2006 — РепубликаСрбија, каоследбеникСрбијеиЦрнеГоре, посталанезависнаимеђународнопризната држава.

7. јун

1099 — КрсташиПрвогкрсташког походапочињусаопсадомЈерусалима.

1494 — ПортугалскикраљЖоаоII и шпанскикраљФердинандII Арагонски супотписалиспоразумизТордесиљаса оподелиНовогсвета.* 1523 — Након победенадДанцима, ГуставВасапроглашен, каоГуставI, краљемШведске. ТимејеукинутаКалмарскаунијаформирана1397. измеђуШведске, Данске иНорвешке.

1861 — УамеричкомградуЊуОр-

леансуизведенапрвапредставастриптиза.

1862 — САДиВеликаБританијапотписалеспоразумосузбијањутрговине робљем.

1896 — Првабиоскопскапредстава уБеограду. ВидиИсторијафилма 1905 — Норвешкипарламент(Стортинг) донеоодлукуораскидуунијеса Шведскомисвргнуоспрестолакраља ОскараI којисепротивиотојодлуци. За новогкраљаизабранједанскипринц КарлподназивомХаконVII.

1917 — Британскавојскаједетонирала19 амоналскихминаисподнемачкихровова, усмртивши10.000 особау најсмртоноснијојненуклеарнојексплозијикојујеизазваочовек.

1921 — ОтворенпрвипарламентСевернеИрске.

1929 — Италијанскипарламентје ратификоваоЛатеранскиспоразум, чимејеуспостављенВатикануРиму.

1939 — КраљЏорџVI икраљица ЕлизабетадошлисуупосетуСАД. Тоје билапрвапосетабританскогмонарха овојземљи.

1942 — Окончаначетвородневна битказапацифичкаострваМидвеј, у којојсуАмериканцинанелипрвиозбиљанпоразЈапанцимауДругомсветскомрату; Почеојенемачкинападна Севастопољ.

1948 — ПредседникЧехословачке ЕдвардБенешподнеооставку, нежелећидапотпишеновиуставпремакојем сукомунистипреузеливластуземљи.

1971 — Совјетскивасионскиброд СојузII

спојиосеуземљинојорбитиса свемирскомстаницомСаљут1.

1973 — КанцеларЗападнеНемачке ВилиБрантдопутоваојеуИзраел, упрвупосетуједногзападнонемачкоглидераовојземљи.

1974 — УИвањиципуштенаурад прваземаљскасателитскастаницауЈугославијизамеђуконтиненталнетелефонскелинијеиТВпрограме.

1981 — Израелскиавиониразорили ирачкинуклеарниреактор„Осирак“ близуБагдада.

1983 — ЛансиранаВенера-16, совјетскааутоматсканаучно-истраживачкастаница(вештачкисателит)

намењеназаистраживањепланетеВенере.

1988 — УБангладешуислампроглашендржавномрелигијом, ајакеполицијскеснагестављенесуустање приправностидабиспречилепротесте противникаовеодлуке.

1990 — ПредставничкидомамеричкогКонгресаизгласаозабранупродаје компјутераителекомуникационеопремеСовјетскомСавезудокМоскванеотпочнепреговореонезависности Литваније.

1992 — Седамдананаконпоследњегдоговораопрекидуватре, борбена босанско-херцеговачкомратиштусунастављене. УСарајевусуартиљеријски дуелитрајалиподвадесетсати.

1996 — ВојнахунтаМјанмара(бившаБурма) донелајезаконкојимјеонемогућиларадНационалнелигеза демократију, главнеопозиционепартијеподвођствомАунгСанСуЦхи, добитницеНобеловенаградезамир.

1998 — ЈакеполицијскеснагеРепубликеСрбијерастурилесууПриштини протестекосовскихАлбанацакојису57. данузастопнопротестовалипротив српскихвластиподмотом„Косово-највећизатворнасвету“.

1999 — УИндонезијиодржанидемократскипарламентарниизбори, првипутнакон40 година.

2000 — УКоломбу, главномграду ШриЛанкепогинуле22 особе, међукојимаиједанминистар, аоко600 јерањенокадајебомбаш-самоубица активираоексплозивнапрославиДана ратниххеројаутомграду.

2001 — БившиаргентинскипредседникКарлосМенемстављенјеукућнипритвор, збогнаводнетрговине оружјем. Шестмесецикаснијеукинут мујепритворунедостаткудоказадаје бионачелутеилегалнетрговине.

2011 — УПриштинисузапаљена двавозилаЕулекса.

8. јун

1775 — БританскеснагесупоразилеКонтиненталнувојскуубицикод ТроаРивјера, последњојвеликојбици вођенојнатериторијиКвебека, којаје биладеоинвазијеамеричкихколони-

станаКвебек.

1871 — АустроугарскицарФранцЈозефI објавиоодлукуоукидањуВојне крајине. Одлукаспроведена1873. Крајинабилааустријскиграничнипојас премаТурској, поуспостављањуАустроугарскемонархије. Поувођењуопштевојнеобавезеизгубилавојни значај.

1883 — ФранцускауспоставилаконтролунадТунисом, својимпротекторатомод1881. Тунисстекаонезависност 1956.

1922 — ПринцезаМаријаХоенцолерн-Зигмарингенсеудалазакраља АлександараI Карађорђевића.

1929 — МаргаретБондфилдпостављеназаминистрарада, каопрваженаувладиуисторијиУједињеног Краљевства.

1940 — НемачкекрстарицеШарнхорстиГнајзенаууДругомсветском ратупотопилебританскиносачавиона ГлоријусиразарачеАрдентиАкаста. Погинуловишеод1.500 људи.

1941 — Британскеснагеијединице СлободнеФранцускеуДругомсветском ратуизвршилеинвазијунаСиријудаби спречилеоснивањебазаСилаОсовине.

1942 — ЈапанскеподморницеуДругомсветскомратубомбардоваленајвећиаустралијскиградСиднеј.

1965 — АрмијаСАДуЈужномВијетнамудобилаовлашћењедапредузима офанзивнеоперације.

1972 — ФотографАсошијетедпреса НикУтјеснимиосликунаграђенуПулицеровомнаградунакојојголадеветогодишњаФанТиКимФуктрчипопуту наконштојеизгорелапосленападанапалмом.

1986 — Упркосоптужбамадајекао нацистичкиофицируДругомсветском ратуодговоранзазлочинеуЈугославијииГрчкој, бившигенералнисекретар УНКуртВалдхајмизабранзапредседникаАустрије. Бојкотоваогаготовоцео свет.

1989 — ПоморскиархеологдрРобертБалардлоцираојеолупинунемачкогбојногбродаБизмарк.

1995 — Групаамеричкихмаринаца успешноокончалаакцијуспасавањакапетанаСкотаО‘Грејдија, чијијеавионF16 шестданаранијеусеверозападној

БосниуспешнооборилаВојскаРепубликеСрпске.

2001 — Бриселскисудпрогласио кривимизатражиодоживотнуробију зачетириособе, међуњимадвеопатице, збогзлочинауРуанди. СаветминистараРуандеудецембрусаопштиода јеутојземљи1994. убијеновишеод милионљуди.

УједнојшколиуИкеди, уЈапану, душевнопоремећенчовекножемусмртиоосамученика, а15 наставникаи ученикаранио.

2004 — ПредседникКинеХуЂинтао допутоваоупосетуПољској, првупосетунекогшефакинескедржавеВаршавипосле55 година.

2021 — ЖалбеновећеМеханизма закривичнесудовеуХагуосудилојегенералаРаткаМладићанадоживотан затвор.

9. јун

68 — РимскицарНеронизвршиосамоубиствопоштогајеСенатпрогласио непријатељемнародаиосудиона смрт.

518 — Источноримски(византијски)

царЈустинI ступионапресто. Његова владабилајеуводусјајнодобањеговогсестрићаинаследникаЈустинијанаI.

721 — ОдоВеликијепоразиоМавре убицикодТулуза.

1357 — УПрагунаВлтавипочела градњакаменогмостакојиједобионазивКарловмостпоименутадашњегцараНемачко-римскогцарстваичешког краљаКарлаIV. Премапредању, датум почеткаградњеодредилиастролози.

1462 — Последњибосанскикраљ СтјепанТомашевић, уздајућисеупомоћхришћанскекоалиције, отказаоданактурскомсултануМехмедуII и признаоврховнувластугарскогкраља МатијеI Корвина. Турци1463. освојили БоснуипогубилиСтјепана.

1815 — ЗавршенБечкиконгрес, којијезаседаоодсептембра1814, кадасу гасазвалевеликесиледабиотклонилепоследицеФранцускереволуцијеи Наполеоновихратовауевропскимземљама. ПредставникСрбауБечу, протаМатијаНенадовић, покушаопреко

рускогцараАлександраI дазаинтересујеКонгресзасрпскопитање, алиније успеозбогпротивљењаАустријеиЕнглеске.

1875 — НабрдуГрадацкодНевесињаизбиоустанакНевесињскапушка.

1898 — Потписанспоразумкојимје КинаВеликојБританијиХонгконгуступилана99 година. ХонгконгвраћенКини1. јула1997.

1907 — Српскичетнициna челуса војводамаЈованомБабунскимиВасилијемВелешкимпобеђујубугарскекомитеубицикодДренова.

1914 — УБеоградусвечанооткривенспомениксрпскомпросветитељу ДоситејуОбрадовићу, радвајараРудолфаВалдеца. Споменикпостављен наулазуКалемегдан, апослеПрвог светскогратапренетупаркнаСтудентскомтргу.

1923 — УБугарскојдржавнимударомоборенавладаАлександраСтамболијског, лидераЗемљорадничког народногсавезаБугарске. НеколикоданапослепревратаСтамболијскиињеговисараднициубијени.

1928 — Енглескимикробиолог АлександерФлемингпронашаопеницилин. Његовооткрићеискоришћено тек10 годинакаснијекадасугаХауард ФлорииЕрнстЧејнпримениликаопрвиантибиотик. Њихтројица1954. поделилаНобеловунаградузамедицину.

1934 — НастаоПајаПатак, једанод најпопуларнијихликоваустриповима америчкогцртача, филмскоганиматораипродуцентаВолтаДизнија.

1943 — Приликомнемачкогбомбардовањапартизанскихположајана Милинкалдама, биткенаСутјесци, рањенВрховникомандантНОВЈЈосип БрозТито. Томприликомсупогинули: ЂуроВујовић, пратилацВрховногкомандантаинароднихерој, чланбританскевојнемисијекапетанБилСтјуарт ијошнеколикопартизана.

1945 — ПредседништвоАнтифашистичкогвећанародногослобођењаЈугославиједонелоЗаконоконфискацији имовинеиизвршењуконфискације, на основукојегједржавапреузелаимовинуТрећеграјхаијугословенскихдржављанакојисусарађивалиса

окупатором. ЈугославијасВеликомБританијоми САДпостигласпоразумкојимјеЈулијска крајинаподељенанадвеокупационе зоне, АиБ. Првапалаподсавезничку, другаподјугословенскувојнууправу. 1972 — АмеричкибомбардеринапалиХанојиХајфонг. ТојебилонајжешћебомбардовањеСеверног ВијетнамаодпочеткаВијетнамскограта.

1972 — ВеликекишесуизазвалепуцањебранеуЦрнимбрдимауЈужној Дакоти, штојеизазвалобујицукојаје усмртила238 особа.

1991 — ОдпоследицаерупцијевулкананапланиниПинатубонаФилипинимапогинулостотинакљуди, 250.000 осталобездомова.

1995 — КолумбијскаполицијаухапсилавођукартелаКалијаХилбертаРодригесаОрехуелу, шефанајвећег светскогсиндикатадроге.

1999 — ПредставнициВојскеЈугославијеиНАТО-апотписалиКумановскиспоразумкојимсуокончани ваздушниудариНАТО-анаЈугославију, анаКосову, наосновурезолуције1244 СаветабезбедностиУједињенихнаци-

ја, распоређенемеђународнеснаге, међуњиманајвећибројвојникаизземаља-чланицаНАТО-а. Сповлачењем војскеиполицијесаКосовамасовно почелидаодлазеиСрбииЦрногорци. Премаизвештајимадржавнихмедија, вишеод2.000 људиубијено, аоко 5.000 рањеноунападимаНАТО-анаЈугославију, којисупочели24. марта. Тешкооштећениинфраструктура, привредниобјекти, школе, здравственеустанове, медијскекућеиспоменицикултуре.

2000 — СБУНпродужиомандатмировнимснагамаУНнаКосову, необазирућисеназахтевЈугославиједасете снагеповуку.

2001 — Пакистанскисудосудиоје бившегпремијераБеназирБутонатри годинезатворазбогодбијањадасепојавиусудупредкојимјеоптуженаза корупцију.

10. јун

1610 — ПрвихоландскидосељенициискрцалисенаострвоМенхетн, сада централнидеоЊујорка. Холанђани

1626. занеколикобалатканинеијефтинубижутеријуодИндијанацаоткупилиострвоинањеговомјужномделу подиглинасељеНовиАмстердам.

1719 — Римско-немачкицарКарло VI протераоШпанцесаСицилије.

1793 — УПаризуотворенпрвијавнизоолошкиврт.

1868 — УКошутњаку, уБеоградуу атентатуубијенјекнезМихаилоОбреновић. Атентаторисуухапшени, одмах осуђениистрељанинаКарабурми. За учешћеузавериоптуженјебившикнез АлександарКарађорђевић.

1918 — Италијанскиторпедничамацпотопиоаустроугарскибојниброд СентИштвануЈадранскоммору: више од60 погинулих.

1898 — АмеричкетрупеуШпанскоамеричкомратуизвршилеинвазијуна Кубу.

1909 — Првипутупотребљенсигнал SOS, кадајелинијскибродСлавонија компанијеКјунард, доживеобродолом наАзорскимострвима.

1924 — ФашистикиднаповалиипотомубилиЂакомаМатеотија, лидера италијанскихсоцијалиста.

1940 — Италија, каосавезникНемачкеуДругомсветскомрату, објавиларатФранцускојиУједињеном Краљевству.

1942 — НацистисууДругомсветскомратупотпуноуништиличешкоселоЛидице, штојебилаодмаздаза атентатнанацистичкогпротектораЧешкеиМоравскеиједногоднајзначајнијихХитлеровихсарадникаРајнхарда Хајдриха. Атентат27. мајаизвршилиЈозефГабчикиЈанКубиш, чешкикомандоси-падобранципослатиизВелике Британије.

1945 — ПочелојесуђењеуБеограду четникуДражиМихаиловићу, другим припадницимачетничкогпокретаи званичницимаНедићевеадминистрације.

1967 — Завршеншестодневниизраелско-арапскиратукојемјеИзраелзаузеотериторијеСирије, Јорданаи Египта, којеукључујуисточниЈерусалим, Западнуобалу, ГазуиСинајскополуострво. СССРпрекинуодипломатске односесаИзраелом.

1970 — УЈорданунајмање100 људиубијеноусукобувладинихснагаи палестинскихгерилаца.

1971 — САДукинуледвадесетогодишњиембаргонатрговинусКином. 1990 — ПеруанскиполитичарјапанскогпореклаАлбертоФуџиморина председничкимизборимауПеруупобедиокњижевникаМаријаВаргасаЉосу. НапрвимвишестраначкимпарламентарнимизборимауЧехословачкој од1946. победиоГрађанскифорум, којијеосноваокњижевникВацлавХавел. НавишестраначкимизборимауБугарскојизборнупобедуоднелаБугарскасоцијалистичкапартија, бивши комунисти.

1996 — ПредставницичеченскихсепаратистаиРусијепотписалиспоразум којимсуутврђенеосновезаокончање осамнаестомесечногратауЧеченији. 1997 — ПоналогулидераЦрвених КмераПолаПотаубијенједанодњеговихнајближихсарадникаСонСени11 члановањеговепородице.

1998 — ПротестомуПриштини, на којемјетражендолазакснагаНАТОна Космет, косметскиАлбанципрекинули свакодневнеполучасовнепротестне шетњекојесуподмотом„Косово, највећизатворнасвету“, организовалитокомдвамесеца. Протестисаистим захтевомодржанисуиуТиранииСкопљу.

1999 — НАТОпрекинуобомбардовањеЈугославијепоштосусепрвејединицеВојскеЈугославије, наоснову Кумановскогспоразумапотписаног претходногданауКуманову, повуклеса Космета. ПредседникЈугославијеСлободанМилошевићсаопштиодајетокомагресијеНАТОнаЈугославију погинуло462 припадникаВЈи114 полицајаца.

2001 — МедијскимагнатСилвио БерлускониподругипутпостаопремијерИталијепоштојењеговапартија освојила30% гласовавишеодбилокоједругепартије. Његовавлада59. у ИталијиодДругогсветскограта.

2003 — УТоронту(Канада), првипут утојземљи, легалносклопљенбракдва хомосексуалца.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић

Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs