Kraljevski MagazIN

У овом броју

Дуг Жичкој епархији

Месец незаборавног дружења

Краљевград у долини Ибра

Три несигурна дана Чувам своје зубе и поносим се осмехом

Пеник детињег народа Разговор човека и машине

На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског

Из Мињине кухињице

Руски амбасадор у Краљеву

ДУГ ЖИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ

- Блискост два народа проистекла из заједничке историје, сличности језика, културе и духовности упућује на потребу да се на плану привредне сарадње учини много више. - Заједничка борба за слободу и независност током два светска рата пример на коме треба развијати осећај патриотизма оба народа

Н

е долази амбасадор неке земље, поготово велике земље, у Краљево без јаког повода. Ових дана ту су два највиша представнике две највеће светске силе, Руске федерације и и Сједињених америчких држава, а поводи су сасвим различити. Прилично ненадано, готово инкогнито, у Краљеву се нашао руски амбасадор Александар Конузин. Пред крај четворогодишњег мандата, непосредно пред одлазак у заслужену пензију, осетио је потребу да испуни нешто што

је осећао као обавезу да не би, како рече, остао дужан. Конкретна мисија започела је пре годину дана после посете манстиру на Мокрој Гори посвећеном руским заробљеницима који су током Првог светског рата градили железничку пругу, а погинули приликом урушавања тунела. На једном од традиционалних пријема за руске сународнике у амбасади договорено је да у њихово име у овом манастиру буде постављена икона која би посетиоце подсећала на страда-

ле. Прикупили су Руси новац, а амбасадор са Свете Горе, из манастира Светог Пантелејмона, донео икону Богородице Владимирске да је преда епископу жичком како би била постављена у цркви на Мокрој Гори. - Читаву годину осећам да нисам испунио свој дуг. Недавно су најавили дами се завршава мисија и ускоро треба да дође нови амбасадор. Дошао сам да испуним дуг и Жичкој епархији предам икону –рекао је Конузин.

Сарадња две земље

Чињеница да се на челу Србије и Русије налазе нови председници и нове владе уводи две земље у нову етапу односа, па је прилика да се на самом почетку рада две администрације дефинишу питања од заједничког интереса што, верује Конузин, отвара нове перспективе у годинама које долазе. Управо због тога су председници двеју земаља договорили састанак који ће се 11. септембра одржати у Сочију.

- Задатак таквог састанка је да председницина почетку мандата одреде правце будуће стратешке сарадње. Потребно је да се договоримо по којим стратешким правцима ћемо сарађивати наредних година –каже Конузин.

На првом месту будуће сарадње је област енергетике за којом у Србији

постоји велика потреба, а у којој Русија има највише могућности. И док је задатак обе земље да сарадњу у овој области подигну на највиши ниво Русија има и други, да Србију снабде савременим енергентима и реализује нову генерацију пројеката који ће јој омогућити да постане извозник струје. Друга значајна област је развој инфраструктуре. После посете Србији високе делегације руских железница и усаглашавања пројеката постало је јасно да се изашло на нови ниво њихове рализације. Трећи правацје сарадња у области пољопривреде. - Прочитао сам да у Србији 800 хиљада породица зависи од пољопривреде. Ако ове породице укључимо у трговинско-економску везу са Русијом значајно ћемо помоћи да побољшавамо ниво њиховог живота.Увек кад пу-

тујем по земљи одржавам састанке са локалним властима и предузећима и говорим да је све што Србија производи у сфери пољопривредне производње потребно руском тржишту. Зато је потребно да формирамо механизам захваљујући коме ће српска производња да буде испоручена овом тржишту. Последњих година ниво трговине пољопривредним производима је подигнут, али сам убеђен да можемо да урадимо много више, а имам утисак да српска влада то разуме –каже Конузин.

Тамо где се развија привредна сарадња стварају се повољни услови и за унапређење односа у другим сферама, култури, образовању, научно-техничкој и сфери војно-техничке и војне сарадње. Код руске стране преовладава уверење да ће перспективе које се отварају сарадњу две земље подићи

на знатно виши ниво. Са таквим уверењем амбасадор Конузин ускоро напушта Србију из које носи незаборавне утиске.

Блискост два народа проистекла из заједничке историје, сличности језика, културе и духовности упућује на потребу да се и на овом плану учини много више. Отуда и залагање за учвршћивање веза одржавањем заједничких манифестација у вези са заједничком словенском културом. Током претходне четири године амбасадор Конузин је дао активан допринос одржавању Дана словенске културе у које се укључује све већи број људи, организација, школа, факултета... Отуда и предлог да се и у Краљеву одржавају сличне манифестације које ће руска амбасада свесрдно подржати.

Заједничка борба

Заједничка борба за слободу и независност наших земаља током два светска рата пример је на коме треба развијати осећај патриотизма оба народа.

- Управо сам са епископом Хризостомом разговарао на ову тему. За две године ће бити обележена стогодишњица почетка Првог светског рата, а у јавности се мисли да су разлози рата Србија и Русија. Ми смо се у Првом светском рату штитили о напада. Војна дејства су започела бомбардовањем Београда, а Русија се придружила након тога што јој је рат био објављен. Што се тиче Другог светског рата треба заједно да се боримо против оних који желе да поново размотре историју. Неколико стотина хиљада Руса погинуло је да би се ослободиле европске зе-

мље, ау многим од њих се руше споменици Русима. Спасили смо од уништавања читаве народе,а они руше те успомене. У неким земљама се одржавају параде колаборациониста и војних формација које су ратовале против учесника антихитлеровске коалиције –подсетио је Конузин.

Пре 1944. године Југославија је представљала други фронт на коме је било ангажовано десетине немачких дивизија. До искрцавања савезника у Нормандији биле су ангажоване на овим просторима и нису могле да учествују у борбама на Источном фронту. -Не знамо како би се развијала историја у вези са Стаљинградом да су десетине дивизија ишле тамо. То је заједничка историја два народа победника коју треба да чувамо и на овом примеру одгајамо следеће генерације –каже Конузин.

Потврда успешне сарадње

-

школе „Светозар Марковић“

увод у низ заједничких пројеката припадника Војске Србије

и Националне гарде Охаја

а време мандата у Србији Мери Ворлик, амбасадор Сједињених

Америчких Држава, била је у Краљеву више пута него сви ранији амбасадори ове земље заједно.Последњи

боравак везан је за свечаност поводом

предаје на коришћење реновиране

фискултурне сале Основне школе „Светозар Марковић“. Сала је реновирана средствима Европске команде америч-

ких оружаних снага, а међу директним извршиоцима нашло се и 32 припадника Националне гарде Охаја. Амерички војници су, раме уз раме, са двадесет припадника Војске Србије три недеље извршавали различите послове на реконструкцији сале.Првог

дана нове школске године, који је обележио штрајк просветних радника, ученици ове школе су, после скоро две

године, поново у ситуацији наставу физичког васпитања обављају на најбољи могући начин.

Откад је пре скоро две године Краљево погодио катастрофални земљотрес Сједињене Америчке Државе су максимално посвећене пружању помоћи локалном становништву да обнове град и опораве га после немилог догађаја. Прва помоћ је пристигла већ

Реконструкција фискултурне сале Основне

МЕСЕЦ НЕЗАБОРАВНОГ ДРУЖЕЊА

у јануару прошле године у виду опреме за обнову порушених објеката,а реализација пројекта реконструкције фискултурне сале само још један пример конкретне помоћи. Вредност пројекта је 300 хиљада долара, а међу амаеричким војницима били су припадници копнених и ваздухопловних снага.

- Овај пројекат је још један пример изузетног партнерства и блиских веза које постоје између Националне гарде Охаја и Војске Србије, па иако припадници гарде данас нису са нама желела бих да изразим уверавање њиховим командантима, генерал-потпуковнику Диковићу и генерал-мајору Ашенхарст,да су напори њихових војника које су заједнички предузели радећи на овом пројекту итекако цењени и да ми то јако поштујемо –рекла је Мери Ворлик.

У пројекту су поред Американаца учествовали Министарство одбране Републике Србије, Генералштаб Војске

Србије, Друга бригада Копнене војске и други. Резултат рада уложеног у ове пројекте доприноси деци ове школе да после скоро две године поново имају часове физичког васпитања и да уживају у спорту у једној фискултурној сали у којој све функционише како треба. Све то допринеће, чуло се на отварању, да ће најталентованија деца израсти у највеће шампионе у рукомету, кошарци, одбојци и осталим спортовима.

-Ми смо мала земља поносног народа којижеле да сарађују са свима у свету,али који пре свега морају да воде рачунао својој будућности. Наша будућност су деца, њихово сазревање и школовање, да буду добри и поштени људи,а наше је да урадимо за њих нешто више од онога јуче –истакао је министар одбране Александар Вучић. Командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Дебра Ешенхарст други пут је боравила у Краљеву, овога

пута да пренесе утиске са којима су се амерички војници вратили у домовину. По повратку у Охајо повољно су се изражавали о свему што су овде доживели, о школи и локалном становништву, а пре свега о деци. После највећег периода времена у коме извршавају војне задатке војницима је изузетно задовољство када могу да помогну локалном становништву.

Поред 300 хиљада долара у фискултурну салу је уграђено много љубави, времена, добре воље, труда, добровољног рада војника. Месец август 2012. године многи од учесника у пројекту памтиће по напорном раду, али и по незаборавном дружењу. Чини се да је најважнији од свега податак да су склопљена нова пријатељства припадника две војске.Сарадња коју су на најбољи начин демонстрирали припадници оружаних снага две земље само је увод у низ сличних пројеката који их чекају у будућности.

Све ближе реализацији идеје

КРАЉЕВГРАД У ДОЛИНИ ИБРА

-

ре годину дана први пут се зачела идеја о формирању Краљевграда у долини Ибра. Због великог искуства које има у сличним пројектима Краљево је посетио Емир Кустурица са жељом да охрабри чита-

ву причу, а домаћинима пренесе искуства у градњи. Након осматрања из ваздуха простора на коме се налази средњовековни град Маглич уверен је да би Краљевград могао да буде изграђен за само четири године.

Познато је да је српска духовност за време Отоманске империје сачувана у манастирима. Због немара и историјских услова ишчезли су сви српски средњовековни градови, осим пар утврда као Маглич за који се верује да

За четири године могао би да никне средњовековни град са садржајима прилагођеним потребама савременог човека

је настао у близини града којег више нема. Констатација да у Француској постоје градови који датирају из 13. века, у којима најнормалније функционишу библиотеке, кафићи и сви садржаји савременог живота, наводи на размишљање да би у Долини векова могао да никне

„средњовековни

град који ће изгледати лепше и старије него што је изгледао онда када је направљен“.

- Данас се људи пале на новац и верују даје новац све. Ја мислим да чак и западни капитализам и развијени свет

верују да идеје доносе новац. Овде је у питању једна врста националног поноса, враћање у простор нечега што је било,а што је стицајем околности и историјских прилика ишчезло. Како се

код нас све једностране гледа, а дисконтинуитет функционише беспрекорно,овде би требало да буде историјски и културолошки и градитељски континуитет у четири пет година –истиче Кустурица. Краљевград би требало да садржи архитектонске елементе савременика Жиче, елементе здравственог, омладинског и ВИП туризма, нешто што би требало да ради 365 дана у години, и доноси новац подручју између две реке, четири манастира, две планине и два аеродрома.На простору од само четири хектара град би имао два трга, један мањи, а један већи. Био би опасан кулама какве су постојале у средњем веку, док би енетеријерни

саржаји били прилагођени потребама савременог човека.

Након визуелног уследио би архитектонски пројекат и калкулација трошкова која би требало да буде представљена заинтересованим финансијерима. Идеју зачету у главама неколицине људи подржава све више присталица који верују у настанак новог туристичког центра по коме ће Краљево бити препознатљиво.

Градоначелник Драган Јовановић верује да би велики број становника овог краја могао да буде ангажован око пола милиона туриста који би током само једне године посетили ову дестинацију.

Извештај Завода за јавно здрављеoквалитету ваздуха и воде за пиће

ТРИ НЕСИГУРНА ДАНА

- Током априла провераван квалитетсто седамдесет једногузорка воде за пиће из система градског водовода, сто педесетпет из мреже

водовода а шеснаест узорака сирових вода са црпних станица.

- Вода за пиће из мреже градског водовода хигијенски исправна, а Ибра без фенолних материја

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу

квалитета ваздуха и евалуацији резултата

мерења прва је од седам тачака дневног

реда сто тридесет треће седнице Градског

већа од конституисања актуелног састава

у оквиру које су чланови упознати са ре-

зултатима мерења за април ове године.

Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље

потврђује да јепровераван квалитетсто

седамдесет једног узорка воде за пиће из система градског водовода, сто педесет пет из мреже водовода а шеснаест узорака сирових вода са црпних станица и сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде запиће, били физичко хемијски исправни.

У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализиранимчетири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазиламаксимално дозвољене вредности прописане Правилником.На основу извршених анализа,и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла била хигијенски исправна.

Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање

концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида,индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних

таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току месецабиле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду ни измерене средње вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољенени на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга.

Као и претходних месеци проблем су и у априлу правиле суспендоване ПМ10 честице, а мерења на мерном месту Полицијска станица потврдила да је ваздух био загађен током три дана. Осврт на извештај Завода за јавно здравље сведочи да су се први знаци погоршања квалитета појавили петог дана у месецу кад је оцена добар добила карактеристику прихватљивог. Ваздух је десетог априла незнатно закорачио у црвену зону и оцењен као загађен, а три дана након тога наговестио побољшање које је уследило на истеку прве половине месеца. Једино четрнаестог априла квалитет ваздуха је оцењен као одличан да би након четири дана из категорије добар поново оцењен као прихватљив што је било увод у загађеност којом се карактерише када концентрација штетних материја премаши педесет микрограма по кубном метру. Ваздух је оце-

њен као загађен током двадесетог и двадесет првог дана у месецу,а до краја је шест дана био прихватљив а три добар. Према индексу квалитетаиспод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредноститешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. Пажљивији осврт на табелу са резултатима мерења концентрације суспендованих честица ПМ10 појачава дилему у озбиљност којом се приступа овом значајном послу јер нису исправљени датуми, па би се могло закључивати да се односе на март ове године. На основу Уредбе о изменамаи допунама Уредбе о условима замониторинг и захтевима квалитета ваздуха,мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарскегодине при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама уурбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености,изражен у микрограмима по кубном метру,којисе оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популацијесуспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић

Време садашње

Недеља здравља уста изуба

ЧУВАМ

СВОЈЕ ЗУБЕ И

ПОНОСИМ СЕ

ОСМЕХОМ

- Орално здрављеје значајанпоказатељ општегздравља, благостања и квалитета живота, а не представља само здравље зубавећиусне дупље, укључујућиздрав језик, меко итврдо непце, десни, усне.

- Болестиуста изуба могупроузроковатибол, поремећаје функције жвакања иговора, алиипсихолошке проблеме што се може дугорочно штетно одразитина укупно здравље иблагостање. - Већина оралних

болестиистања има заједничке факторе ризика са водећимнезаразним болестима као што су болестисрца и крвнихсудова, малигне, хроничне иреспираторне болестиидијабетес

нститутза јавно здравље Србије „ДрМилан ЈовановићБатут“је, са мрежоминститута и завода за јавно здравље и СтоматолошкимфакултетомУниверзитета уБеограду, од15. до 21. маја обележио тридесет трећу Недељуздравља уста изуба.Носиоции координаторибројних активностикојима се, од 1991. године, обележава значајан догађај у Календару здравља на нивоу округа суинститути изаводиза јавно здравље, а за територијусваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватногсектора иудружења грађана.

Недеља здравља уста изуба је и ове године обележенаподслоганом„Чувамсвоје зубе, поносимсе осмехом“којим сенаглашава значај доброг оралногздравља за опште здравље и свакодневне активности као што суговори смех. У Институту за јавно здравље Србије посебно истичу да је орално здрављезначајанпоказатељ општегздравља, благостања и квалитета живота, а не представља само здравље зубавећиусне дупље, укључујућиздрав језик, меко итврдо непце, десни, усне.

Недеља здравља уста и зуба је прилика за подсећање да болестиуста изуба могупроузроковатибол, поремећаје функције жвакања иговора, алиипсихолошке проблеме што се може дугорочно штетно одразитина укупно здравље иблагостање. Посебно значајним оцењује се податак да већина оралнихболестии стања има заједничке факторе ризика са водећимнезаразнимболестима у које се убрајају болестисрца и крвнихсудова, малигне, хроничне иреспираторне болестиидијабетес. У том

контексту опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавајуу оквиру годишње кампање нисуусмерене само на значај одржавања адекватне хигијене иредовнихпосета стоматологу, већи на смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола ипушења.

Подаци о стању оралногздравља сведоче да на глобалномнивоунеко орално обољење има три и по милијардиљуди, а највећаучесталостводећихкод већине од половине одрасле популације уочљива је у Европскомрегиону Светске здравствене организације. Здравствени радници упозоравају да је нелечени каријес сталнихзуба најчешће орално обољење у свету које има двемилијарде људи, каријесмлечних

зуба више од пола милијарде деце а одузна-

предовалог обољења потпорног апарата зуба болује скоро петина светске

популације

Према последњемИстраживањуздравља становништва Србије из2019. године, уСрбији више од педесет пет одсто одраслогстановништва стање својихзуба иуста оцењује као добро, а скоро три петине пере зубе више од једанпутдневно. Шеснаест и по одсто становника узраста двадесет петгодина ивише имају све зубе, две трећине старијих од петнаестгодина свогстоматолога, а упериоду од дванаест месеци којисупретходилиистраживањусваки трећистановник је посетио стоматолога. Истраживањестања оралногздрављадеце уСрбији,које је спроведено током 2019. и 2020. године, показује да 13,4% узраста између једне и три године има једаниливише каријесних млечнихзуба, а да више одполовине децесвакодневно конзумира слаткише. Безмало три петине деце узраста три до шест година има каријесилинекуњегову компликацију, скоро осамнаест одсто упредшколскомузрастууочљиву каријеснулезијуна тек изникломпрвом сталноммолару. Уузрасту од дванаестгодина

све здраве зубе има две трећинедеце, а уузрастуод петнаестгодина нешто мало више од петине.

Препоруке за очување оралногздравља које у Недељи здравља уста и зуба упућују стручњаци указују на потребу бриге одрођења, а првепревентивнепосетедечијемстоматологу одшестогмесеца до навршене прве године живота. Узависности одстаростидетета, прање зуба, помоћиилинадзорнадтим процесом препоручује се до десете године.

Здравље зуба обезбеђује се одржавањем адекватне хигијене којаподразумева редовно прање ујутру, увече предспавањеипосле сваког оброка пастомза зубе са флуором, уз коришћење конца за зубе. Посетастоматологуради редовне контроле препоручује се најмање једномушестмесециуколико није потребно учесталије збоглечења иуклањање зубног каменца. Значајним се оцењује везивање сигурноснихпојасева увозилу, иправилно коришћење дечијих ауто седишта, избалансирана исхрана богата воћем, поврћемимлечнимпроизводима са смањенимуносомшећера, престанак пушења, смањење илипрестанак конзумирања алкохола и коришћење заштитне опреме за спортске активности.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПЕСНИК ДЕТИЊЕГ НАРОДА

- Добитник Жичке хрисовуље за ову годину Љубивоје Ршумовић, за поезију сакојом су узрастали многи нараштаји нашег детињег

народа. - Ршумовић припада ретким примерцима примерене шкртости на речима који језичком економијом погађа у срж ствари, не расипа речи - а има их у изобиљу, - Признање подразумева

уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу

овогодишњег добитника биће посвећен зборник радова са научно

-критичког скупа „Књижевност и млади“. - У предвечерје Преображења песничко вече под називом Преображење песници

Н

а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора –Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље, једне од најпрестижнијих песничких награда у Србији која се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва. Овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, билиДејанАлексић, АнаГвозденовић,МилошМилишић и прошлогодишњи лауреатРаде Танасијевић, донео је одлукудадобитникпрестижног признања за 2023. будепесникЉубивоје Ршумовић, „за поезију сакојом су узрастали многи нараштаји нашег детињег народа“.

Повод за овакву одлуку је потврда да је Љубивоје Ршумовић колико песник за децу толико и народни песник а то, каже у образложењу одлуке о награди Драган Хамовић, не значи бити песник за ширину и множину, него песник у основи и по дубини.

- У модерно доба свет детињства уведен је у културни простор као нова повлашћена област, која упућује да испод културних слојева, нагомиланих и тешких, још увек обитава она првобитна, откривајућа и откривењска реч, коју разумеју сви без разлике. Сви, па и деца и оно дечје, основно у нама. То је реч обнове, рекреације, виталности и ведрине. У тој речи лежи импулс игре која покреће и бори се против досаде и страхоте постојања. То је реч, ако не увек чистоте, оно бар реч чистине и истините срдачности. Међударовито речитим српским човечанством, Ршумовић припада ретким примерцима примерене шкртости на речима. Језичком економијом погађа у срж ствари. Не расипа речи - а има их у изобиљу, записао је Хамовић о песнику који је показивао толику спретност у баратању ововременским урбаним, медијским и технолошким садржајима и поступцима, уједно чувајући логосну суштину језика који је понео из златиборског завичаја и успео да помири захтеве науке и дедо-

ва и приближи два удаљена искуствена света.

Значајно песничко признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, које се уручују у Жичи 19. августа,а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор. Уручењу награде претходи неколико вечерњих програма које организују Народни музеј Краљево, Народна библиотека „Стефан првовенчани“ и Књижевни клуб, а све под покровитељством града Краљева и Министарства културе. Библиотека је задужена за неколико књижевних програма у које су укључени Вече посвећено добитнику Жичке хрисовуље, песничко вече под називом Преображење песници инаучно-критички скуп „Књижевност и млади“.

Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су наста-

ле на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб.

Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи,које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању истоименог графичко-издавачког предузећа и Књижевног клуба, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења,

да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор –Преображење.

Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича –уметност, историја“ и „Рудо Поље –Карановац –Краљево: од првих помена до Првог светског рата“.

Саставни део свих ових година биле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције.

Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпеза-

рији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић, Мошо Одаловић, Стеван Тонтић, Владимир Јагличић, Милан Ненадић, Никола Вујчић и Раде Танасијевић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова.

Т. Радовановић

Љубивоје Ршумовић

Осим као аутора заступљеног у настави књижевности, бројне генерације памте Љубивоја Ршумовића као аутора и водитеља култних забавно-едукативних емисија за децу. Његов литерарни опус броји више од деведесет књига, а један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији „Пријатељи деце Србије“.

Знаменити песникје рођен 1938. године у породици Михаила и Милесе Ршумовић у селу Љубишу, на Златибору, а школовао се у родном месту, Чајетини, Ужицу и Београду где је 1965. дипломирао на Одсеку компаративне књижевности Филолошког факултета. Још као основац у Љубишу почео је да пише, а прве песме објавио 1957. као гимназијалац, најпре у Ужичким Вестима па Књижевним новинама.

У Београду је упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу, а на његово стваралаштво утицали су још Јован Јовановић Змај и педагошка доктрина Џона Лока.

Као аутор емисија „Уторак вечема шта ми рече“, „Суботом у два“ и „Весели уторак“ Ршумовић је радио у редакцији програма за децу Радио Београда,а три године након тога прешао у Телевизију Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“, „Двоглед“ и „Фазони и форе“, која је имала преко сто четрдесет епизода. Као телевизијски посленик написао је, водио и режирао,преко шест стотина емисија, а осим програма за децу, био је аутор и неколико документарних програма, попут серије „Дијагонале - приче о људима и наравима“.

Дечја поезија Љубивоја Ршумовића се по много чему чини особеном а, сем што је модерна по духу и изразу, истовремено је дубоко уроњена у добру традицију српске

књижевности за децу. Филип Давид оцењује да Ршумовић духовито и пријатељски приказује младим саговорницима живи, активан космос настањен људима, животињама и стварима подједнако обдареним и способним да говоре о себи и другима, о љубави, другарству, разумевању и неразумевању, разним овоземаљским чудесима која се скривају у свакодневици, у наизглед обичним тренуцима живота. Сличне ставове дели Милован Данојлић чији поглед на речник Ршумовићеве поезије указује на смелост са којом песник користи непесничке речи, речи из најшире, свакодневне потрошње и оне из међународног оптицаја.

Ршумовић је аутор три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан“, за изборни предмет Грађанско васпитање у другом разреду „Азбуквар“и „Писменар“за први разред. Шеснаест година је био директор Позоришта „Бошко Буха“, а значајан допринос дао је као председник Културно-просветне заједнице Србије и председник савета Међународног фестивала позоришта за децу који се одржава у Суботици.

Ршумовић је један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду, један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине. О значају књижевног дела најбоље сведочи податак да га је Управни одбор Удружења књижевника Србије 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Упоредо са књижевним и радом на телевизији,

бавио фотографијом и спортом, а оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба „Црвена Звезда“.

Иван Умељић

Пратећи програм

- Више од сто тридесет илустрација двадесет осам најеминентнијих графичких илустратора и дизајнера из Србије и региона различитих генерација, објављених у научнопопуларном часопису „Елементи“.

- Спој науке и културе, уметничке имагинације графичких дизајнера

и илустратора из различитих научних тема. - Покривене готово све научне области. - Целовечерњи програм за публику под насловом „Бубњар и музичари из машине“, вишечасовни музички перформанс бубњара Саше Ранковића који,кроз процес настајања музичког дела, спаја концепт науке и музике

изложбе „Иза објективности“ у Народном музеју

Р А З Г О В О Р Ч О В Е К А И М А Ш И Н Е

ародни музеј Краљево и Центар за промоцију науке из Београда су прошле године потписали Меморандума о сарадњи са циљем остваривање заједничког интереса у области научноистраживачког и научнопопуларног рада и њихове примене у функцији унапређења квалитета образовања, промоције науке и културне баштине. О првим резултатима реализације овог документа сведочи изложба под називом „Иза објективности“ отворена првог дана друге половине маја.

Изложба са више од сто тридесет

илустрација двадесет осамнајеминентнијих графичких илустратора и дизајнера из Србије и региона различитих

генерација, од педесетих и шездесетих година до средине деведесетих година прошлог века, објављених у научнопопуларном часопису „Елементи“ мотивисана је жељом да се, на примеру визуелизације научних садржаја укаже на континуитет између науке и уметно-

сти а да се свака врста визуелизације науке ослања на уметничку интерпретацију, без обзира да ли је реч о илустрацијама које се традиционално класификују као научне или уметничке.

Иван Умељић, аутор концепта изложбе коју је дизајнирала Моника Ланг, подсећа да је покривено седам година излажења часописа од 2015. године,а илустрацијераспоређене у различите тематске целине. Оне обухватају портрете, машинско доба,калеидоскоп, математику и друге а једна представља избор илустрација из колумне о астро физици под називом Орбитирање. На изложби је приказан спој науке и културе, уметничке имагинације графичких дизајнера и илустратора с једне и различитих научних тема са друге стране, а покривене су готово све научне области. Аутор посебно истиче да су, кад је реч о стиловима и графичким приступима, присутни готово сви, од класичног цртежа до дигиталних илустрација у различитим облицима.

Изложба је обликована на високом нивоу естетике и продукције,па се може сматрати својеврсним пресеком савремене сцене примењених уметности из домена графичког дизајна и графичке илустрације у комуникацијама. Ауторе чији су радови представљени, одликује аутентичан стил, ликовни језик особена имагинација, креативност и оригиналност, као и висок ниво графичке технике и форме. Као такви радови пружају увид у најразличитија промишљања, визуелна експериментисања ликовног изражавања на теме из научних области и научних садржаја а због формалних карактеристика би, што је и циљ изложбе, требало да се посматрају као аутономна уметничка дела. Изложбу прати целовечерњи програм за публику под насловом „Бубњар и музичари из машине“, вишечасовни музички перформанс бубњара Саше Ранковића који,кроз процес настајања музичког дела,спаја концепт науке и музике. Ритмови, нагласци и брејкови

које изводи, испраћени су реакцијама виртуелног басисте, пијанисте и саксофонисте, а посетиоцима је пружена изузетна прилика да се ударцима у добош непосредно укључе у интеракцију. Извођач је један од најзначајнијих извођача инструменталне музике џез жанра, професор филозофијеи члан Рамбо Амадеус бенда, који двадесет пет година наступа и ствара са најеминентнијим џез музичарима у земљи и региону. Компонује ауторску музику, бави се продукцијом која на савремен начин спаја науку и музику, а његови подухвати су углавном композиције чији су основни елементи импровизација и интеракција.

Ранковић је краљевачкој публици представио занимљив иновативни концепт који подразумева соло свирку на основу које рачунарна специфичан начин генерише звукове различитих инструмената. Они нису унапред одређени, па ни извођач није у ситуацији да увек зна шта би могло да се до-

годи, па реагује на излаз из рачунара чиме креира јединствен облик импровизованог стварања музике уживо.

- Увек је различито, не обавезују ме па свирам слободно. Немам ништа унапред одређено,па све мало подсећа на живу свирку као неки сешн у коме једни реагују с другима. Пошто је у питању соло бубањ, а овамо рачунар неке машине, било је згодно да се уклопи са идејом изложбе која на неки начин дотиче и науку и креативност и уметност. Микрофони хватају звук бубњева, повезани су на штимере који у оквиру тог звука изаберу доминантну фреквенцију, а тај сигнал као миди информацију пошаљуинструментима,клавиру, басу и слично, који одсвирају. То није увек исто,јер штимери који нису за бубњеве него за инструменте типа гитара и слично, па у овом случају раде непредвидиво тако да их вибрација циркуларних мембрана често збуњује. Онда

хватају разне тонове које људско ухо уопште не чује да су били присутни у

бубњевима, а то је занимљиво зато што ти инструменти одсвирају нешто што нисам очекивао,па могу да реагујем на то и пратим их тако да је то разговор човека и машине, објашњава Ранковић који је у оквиру експерименталног програма овај концепт пренеколико година први пут представио у крагујевачком Студентском културном центру.

У склопу изложбе приређен је научни шоу дипломираног физико-хемичара Милана Поповића, представника Фестивала науке из Београда који се као научник посветио идеји да експерименти буду доступни свима и изван зидова научних лабораторија. Циљ овог програма је да посетиоцима укаже на науку као неодвојиви део свакодневног живота,а истовремено пружи инспиративан, нов и свеж,поглед на различите области, пробуди интересовање и широј публици укаже на важност науке и технологије у свакодневном животу. Т. Радовановић Фото: М.Радовановић

Мала сирена

синхронизованој на српски језик Ирина Арсенијевић, Душан Свилар, Ђорђе Давид, Тијана Дапчевић, Едита Арадиновић и Милан Тубић. Филм је на репертоару до 6. јуна, а пројекције почињу у 18,30.

Паклене улице 10

породицу и заувек уништи све и свакога кога Дом воли.

У Пакленим улицама 5, Дом и његова екипа решили су се злог бразилског шефа нарко картела Ернана Рејеса, и обезглавили његову империју на мосту у Рио Де Жанеиру. Оно што нису знали је да је Рејесов син Данте сведочио свему томе, а последњих дванаест година провео осмишљавајући план како би Дому наплатио највећу цену.

Дантеов план распршиће Домову породицу, од Лос Анђелеса до Рима, од Бразила до Лондона и од Португала до Антарктика. Нови савези ће се исковати, а стари непријатељи се поново појавити. Али, све ће се променити када Дом буде открио да је последња мета Дантеове осветењегов осмогодишњи син.

„Мала сирена“је позната и вољена прича, инспирисана бајком данског писца Ханса Кристијана Андерсена,о прелепој и темпераментној младој сирени Аријел, која жуди за авантуром. Најмлађа и најнепослушнија ћерка краља Тритона, чезне да сазна нешто више о свету изнад мора. Међутим, када доспе до саме површине воде заљубљује се у енергичног принца Ерика. Док је сиренама забрањено да комуницирају са људима Аријел прати своје срце и склапа договор са злом Урсулом која јој пружа шансу да осети живот на земљи, стављајући у опасност круну њеног оца и свој живот. Породични музички филм у 2Д формату траје петнаест минута дуже од два сата,а Роберт Маршал га је режирао према сценарију који су написали Дејвид Меги и Џон Маскер. Водеће улоге тумаче Хале Бејли, Џона ХауерКинг, Мелиса МекКарти, Хавиер Бардем и Нома Димезвини, а у верзији

Десети филм истоимене саге отвара последње поглавље једне од најпознатијих и најпопуларнијих филмских франшиза икада, а у трећој деценији постојања и даље одише снагом и окупља исту глумачку екипу са којом је све почело. Током својих мисија и упркос немогућим изгледима, Дом Торето и његова породица надмудрили су, изнервирали и превозали сваког непријатеља који им се нашао на путу. У последњем издању филма суочавају се са најсмртоноснијим противником до сада: застрашујућом претњом која се појављује из сенки прошлости, и која је, подстакнута крвном осветом, одлучна у намери да разбије ову

Акциони трилер у 2Д и 3Д формату траје девет минута краће од два и по сата, а Луис Летерие га је режирао према сценарију који су написали Ден Мејзи, Џастин Лин и Гери Скот Томас. Главне улоге тумаче Вин Дизел, Мишел Родригез, ТајрисГибсон, Крис „Лудакрис“Бриџиз, НаталиЕмануел, Џордан Брустер, СунгКанг, ЏејсонСтетам, Џон СенаиСкотИствуд, каоидобитнице ОскараХеленМирениШарлизТерон. Уфилмусе појављујеиизванредна новаглумачкапостава, којупредводе добитницаОскараБриЛарсонуулози Тес, одметнутепредставницеАгенције, АланРиксонкаоЕјмс, новишеф АгенцијекојинијеблагонаклонкаДомовојекипикаоштојетобиоњегов претходник, господинНико, Данијела МелкиоркаоБразилка, учесницауличнихтркакојаимаснажнувезусаДомовомпрошлошћуилегендарна добитницаОскара, РитаМорено, као ДомоваиМијинабакаТорето.

Филм је на репертоару до 31. маја, а пројекције почињу у 21,00.

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

Не види с

Не престају паметних сеоб

и партијских кланова деоб

светло на ,,српском коридору”!

Ћуте они, што треба да вриште! Гласни су они, што треба да ћуте!

Потребно:

Запатишпањ:

3 јаја

3 кашикешећера

65 гбрашна, мекоТ400

1/2 кашичицеДрЕткерПрашказа

пециво

3 кашикеуља

Зафил:

270 млмлека

1 ДрЕткерКремпудингсаукусом ванилеимлевенимкексом

Задекорацију:

јагоде

1 Др ЕеткерПреливзатортупрозирни

2 кашикешећера

250 млводе

Беланцаумутитисашећерому чврстшам, затимдодатиједнопо

једножуманценепрестаномутећи. Сипатибрашнопретходносје-

дињеносапрашкомзапецивои лаганопромешати. Накрајудодатиуље. Калупзатартподмазати маргариномипосутибрашном. Сипатисмесуиставитидасепече на180 °Цоко17-20 минута.

Припремафила: Усудсипајте млекоидодајтесадржајкесице. Масумутитемиксеромокопола минутаминималномбрзином, а затимнаставитемућењемаксималномбрзином, око3 минута. Поукусуможетедодатнозасладитишећером.

Патишпањпопрскајтемлеком, па премажитефилом. Јагодеисецкајтеидекоришитетарт.

Припремапрелива: Усудсипајте 2 кашикешећераипреливизкесице. Промешајте, пасипајтеводу имешајтедасенестворегрудвице. Ставитенаринглуиполакозагревајте, аливодитерачунада вамнепроври. Наконтога, склонитесаватреиоставитедесетак минутадасепрохладипапремажитејагоде.

Из Мињине кухињице

ТАРТ СА ЈАГОДАМА

Спортске игре младих десети пут у Србији

ПРУЖАМ РУКУ, НЕ

младих наступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година, прошле године око двеста хиљада из две стотине двадесет градова. - Такмичења у десет спортских дисциплина, мали фудбал, одбојка на песку, улични баскет, рукомет, одбојка, игра између две ватре, стони тенис, тенис, атлетика и шах.- Спортске игре младих

највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната

од Међународног олимпијског комитета. - Квалификациона, градска

и регионална такмичења у више од педесет градова Србије.

- После краљевачких квалификација регионално такмичење у Чачку

ПОДМЕЋЕМ НОГУ

С

портскеигремладихсу највећа аматерскаспортскаманифестација уЕврописатрадицијомдугомвише од четврт века што сведочикакодобравизија, системскирадиупорност могуда превладајусвеизазовеистворе јединственбренд,а његасу препознале иподржалемногобројнесветскеинституције, врхунскиспортисти, спортски радницииспонзори. Иакосебавеаматерскимспортом, Спортске игре младих свеактивностиреализујупремастандардимапрофесионалнихтакмичењакоја укључујуспортскетерене, едукованесарадникекинезиологеипрофесорефизичког васпитања, професионалне

судије, делегатеиврхунскиманаџмент. Игресе одржавају у три државе, Хрватској, СрбијииБоснииХерцеговини, а на различитим спортским борилиштима током једног циклуса појави се скоро двеста хиљада деце и младих. О томе сведочи податак да је од првих такмичења пре четврт века у играма наступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година.

ЦиљСпортскихигараједасе кроз дружењеиспортпромовишуздравистиловиживотаиопштеприхваћенедруштвеневредности, мултикултурализам, толеранција, уважавањеразличитости и слично, али и окупљање што већег броја

деце и младих како би, дружењем кроз спорт и забаву, заједно са вршњацима из региона развијали друштвене вредности и избегли бреме данашњице која у великој мери има негативни тренд дроге, насиља и свих врста интолеранције. Пројектјезаснованнамоделуспортскихигаракојепромовишусарадњу, толеранцијуидружење, а представљају алтернативустиловимаживотаивредностимакојиокружујудецуимладе, седелачкомначинуживота, недовољном интересузабављењемфизичкомактивношћуипретеранојупотребимодерних технологија као што су мобилни телефони и рачунари.Каоодговорнапроблеме

ове врсте важномсе сматрапотребаза едукацијомоважностиспортаиспортскогначинаживотаоднајранијегшколског периода и помоћродитељимакоји су, збогубрзаногтемпаживота, онемогућенидасенаадекватанначинпосвете промоцијиздравихстиловаживотамеђудецомимладима.

Двадесет седму годину основцима и средњошколцима из Хрватске, тринаест из Босне и Херцеговине и десет година из Србије омогућено је да постану део најлепше спортске приче на Балкану чија је мисија спајање деце региона и жеља да се створе нове генерације које ће имати више разумевања и толеранције једни према другима и, како каже слоган овогодишње кампање, једни другима пружити руку а неће подметнути ногу.

Након што је кроз дружење и спорт промовисан начин живота чији су основни постулати разумевање, пријатељство, поштовање различитости, солидарност и фер-плеј, као најделотворнија алтернатива свим негативним утицајима дана-

шњице, Спортске игре младих су постале највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната од Међународног олимпијског комитета.

Очекује се да десета сезона у Србији буде атрактивнија и занимљивија од

свих до сада, да ће померити лествицу у сваком смислу и оправдавати епитет највеће аматерске манифестације ове врсте у Европи. Жеља организатора је да прокрстаре земљом уздуж и попреко, а квалификациона, градска и регионална Маскота Маскота Спортских игара младих је лав Виктор који се прикључио на двадесетирођендан идеје Игара. У Босни и Херцеговини дали су му надимак СИМА, а како год да се зове насмејан је и срећан што има прилику да буде део најлепше спортске приче. Лав је изабран као симбол победника, правде, снаге, поноса, храбрости и моћи, његова боја представља топлину и асоцирају на лето када се Игре одржавају, а шаље емоцију безбрижности, невиности, радости и среће.

такмичења организује у више од педесет градова.Најбољи ће, као и свих претходних година, изборити пласман на државно финале, а шампиони представљати Србију на међународном финалу у Сплиту, где ће се такмичити и дружити са вршњацима из Хрватске и Босне и Херцеговине.

У марту ове године са генералним спонзором игара у Србији, компанијом Дунав осигурање, дефинисан је циљ да десета година буде почетак нових, важнијих прича,нечега што не траје само месец дана него нечег чиме се треба бавити стално. Зато је десета сезона најава онога на чему ће Спортске игре младих инсистирати, а то је борба против вршњачког насиља. Кампањи су се придружили многе јавне личности, амбасадори Спортских игара младих, Немања Матић, Лука Модрић, Пеђа Мијатовић и други,а поруке против вршњачког насиља послали су кајакашица Милица Новаковић, ватерполииста Игор Јурић, Страхиња Рашовић... Основни циљ је, каже ПР

Спортских игара младих Далиборка Делибашић да се глас против вршњачког насиља чује на прави начин од људи који су толеранцијом,фер плејом на терену, здравим мислима и стиловима живота, успели да остваре значајне резултате.

- Ако вам се неки друг или другарица пожале да га неко малтретира,да му тражи новац, отима ужину, прети на друштвеним мрежама,и замоли вас да о томе ћутите о томе не треба да се ћути. Увек постоји неко старији, брат, сестра, родитељи, учитељи, наставници, тренери, ко зна начин како да се тај проблем реши, апосле свега што нам се десило без те приче не бисмо могли добро у ову годину, не бисмо могли добро у ову сезону, каже Делибашић.

Услов за учешће у некој од десет спортских дициплина није активно бављење спортом. Довољно је да се окупи екипа из кварта, школе или одељења, и провере домети у некој од десет спортских дисциплина. То је на најбољи начин

могло да се види на спортским теренима поред Ибра који су у уторак још једном били у бојама Спортских игара младих. Након церемоније свечаног отварања, која јеотпочела традиционалним паљењем пламена пријатељства, уследила су такмичења мотивисана великом жељом свих учесника да покажу како су бољи од других.

Након квалификационог турнира у Краљеву најбољима је омогућено да на регионалном у Чачку изборе право учешћа на финалном у Бањи Ждрело 10. јула, а шампиони ће представљати Србију на међународном финалу у Сплиту. Трагични догађаји у београдској Основној школи „Владислав Ривникар“, чији су ученици учествовали у Спортским играма младих, поклопили су се са најавом почетка нове сезоне такмичења и утицали да Караван радости и пријатељства крене са закашњењем од десет дана.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слога - Слога (ББ) 3:0

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 28. МАЈА И 3. ЈУНА

28. мај

585. п. н. е. —Помрачење Сунца је

прекинуло битку код Халиса између

лидијског краља Алијата IIи медијског

краља Кијаксара.

1522 —Турци заузели утврђени

град Книн и прогласили га седиштем

Личког санџака.

1812 —Османско царство и Руска

Империја потписале су Букурешки мир

којим је окончан Руско-турски рат.

1834 —У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци

с турским властима, која је дотад вође-

на искључиво на турском језику.

1905 —Окончана је битка код Цу-

шиме у којој је Јапанска царска морна-

рица адмирала Хејхачира Тогоа

уништила руску Балтичку флоту.

1934 —Канађанка Олива Дион је у

Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у све-

ту за које се зна да су преживеле.

1937 —Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије.

1940 —Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничких снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.

1961 —Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.

1971 —СССР лансирао космички брод у правцу Марса.

1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.

Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.

1982 —Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.

1986 —Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.

1987 —Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом “Цесна” од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.

1991 —Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.

1995 — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.

1997 —Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.

1998 —Извршивши пету нуклеарну

пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.

1999 —Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.

2001 —У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.

2002 —Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.

2004 —Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком цен-

тру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.

2008 —На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај

1167 —Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.

1453 —Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара.

1500 —Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору.

1780 —Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.

1839 —Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.

1867 —Угарски парламент је рати-

фиковао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.

1868 —Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку.

1914 —У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи.

1929 —Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку.

1953 —Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.

1968 —Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дискриминације режима Ијана Смита.

1972 —Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе. 1985 —На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.

1990 —Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије.

1991 —Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе.

1997 —Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу.

1999 —Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Ха-

почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995.

2001 —Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци.

2002 —У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај.

2003 —Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај

1431 —У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.

1498 —Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.

1536 —Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848 —САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876 —Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.

1913 —Лондонским миром је окончан Први балкански рат.

1942 —Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.

1956 —Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.

1973 —Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.

1976 —Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.

1980 —Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.

1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југосла-

вији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају

потпуну економску блокаду и прекид

свих научних, културних и спортских

веза са светом.

У Београду испред Југословенског

драмског позоришта неколико стотина

драмских уметника једносатним ћута-

њем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање

са свим жртвама.

1995 —Русија формализовала од-

носе с НАТО-ом-

, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998 —У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.

1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи.

Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.

2000 —Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001 —На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003 —Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

31. мај

1793 —Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.

1809 —Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута.

1859 —Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.

1889 —Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун.

1902 —Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура.

1910 —Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.

1916 —Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем.

1924 —Кина је признала СССР.

1931 —У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.

1938 —Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC.

1939 —Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.

1961 —Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.

1970 —У земљотресу јачине 7,9

Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.

1991 —У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан

грађански рат.

1992 —У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саучешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.

1996 —Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.

1997 —Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.

2001 —Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од

1.400.000 долара и одређену количи-

ну дијаманата.

2003 —У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године.

2004 —Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.

2011 —Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

2012 —Томислав Николић инаугурисан за председника Србије.

2017 —Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.

1. јун

193 —Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине.

987 —Иго Капет изабран за краља Француске.

1198 —Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар.

1455 —Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије.

1479 —Основан универзитет у Копенхагену.

1533 —Ана Болен је крунисана за краљицу Енглеске.

1535 —Војска Карла V је заузела Тунис и протерају Османлије из Туниса током освајања Туниса.

1562 —Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље.

1660 —Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења

Масачусетског залива.

1670 —Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви.

1671 —Турска је објавила рат Пољској.

1869 —Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.

1880 —У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену.

1898 —Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.

1939 —Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега.

1939 —Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190.

1941 —Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој.

1941 —Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића.

1952 —Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем.

1958 —Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.

1969 —Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку.

1973 —Британски Хондурас променио назив у Белизе.

1973 —Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.

1980 —Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.

1987 —У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен

либански премијер Рашид Карами. 1990 —Председници Совјетског

Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ

Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.

1993 —Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених

испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског

покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.

1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.

Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата.

1997 —На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.

2000 —Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.

2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.

У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа.

2003 —Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске

краљице Елизабете II. Он је први шеф

руске државе који је као званични гост

ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2007 —Дан реке Саве обележава се сваког 1. јуна од 2007. године када је службено проглашен од стране Савске комисије.

2016 —Званично отворен Готардски базни тунел, најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету дуг 57 километара.

2. јун

455 —Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.

1098 —У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи.

1771 —Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.

1790 —У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији

и први каталог књига.

1924 —Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.

1946 —Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.

1949 —Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.

1953 —Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.

1955 —Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.

1965 —У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.

1966 —Амерички васионски брод

“Сервејер” извео је прво успешно меко

спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.

1967 —Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969 —У судару аустралијског носача авиона “Мелбурн” и америчког разарача “Френк Е. Еванс” у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара.

1979 —Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.

1983 —СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.

1993 —На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.

1995 —Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета

изнад Босне и Херцеговине.

1997 —Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.

1998 —Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.

1999 —Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.

2000 —Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету

безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.

2001 —Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.

2002 —На референдуму у Швајцар-

ској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун

350 —Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.

1098 —После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију.

1818 —Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији.

1837 —Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза.

1889 —Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.

1896 —У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.

1940 —Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.

1941 —Почео Невесињски јунски устанак.

1951 —Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa on of Serbian Writers Abroad, ASWA)

1959 —Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.

1965 —Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода “Џемини 4” и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова.

1968 —У Београду, а потом и у дру-

гим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.

1973 —Совјетски суперсонични авион “Тупољев 144” срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.

1989 —У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено.

1995 —Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.

1998 —Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртивши 101 особу. 1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију.

Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.

2004 —У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније.

2006 —Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs