Сугурна брана против вируса

- Обезбеђени неопходни услови како би се спремно дочекао евентуални нови талас епидемије пред крај септембра или у новембру. - Општа болница „Студеница“ кадровски, просторно и са опремом спремна да се суочи са новим изазовом, било када да се деси. - Од понедељка раде и амбуланте које пружају услуге деци предшколског и школског узраста, дечје хирургије, оториноларингологије, очног и највероватније урологије. - У рад ковид болнице укључено више од две стотине лекара, медицинских сестара, хигијеничара, возача и радника из техничког сектора. - Ван строја одређен број здравствених радника, највише тридесет седам од којих шеснаест у самоизолацији. - Нико од здравствених радника се није заразио на раду

Стабилизација епидемиолошке ситуације, значајније смањење броја оболелих и хоспитализованих пацијената код којих је потврђено присуство корона вируса, утицали су да на састанку министра здравља са директорима здравствених установа буде констатовано испуњење услова за излаз Опште болнице „Студеница“ из ковид система. У болници потврђују да се овом процесу приступило постепено, а последњи корак је пресељење последњих седамнаест пацијената са Интерног на Инфективно одељење где је сваки од лежајева

опремљен на начин да свакоме буде омогућено коришћење кисеоничке терапије.

Смањен притисак на установу секундарне здравствене заштите био је прилика за неопходне грађевинске радове и стварање услова за стриктно поштовање епидемиолошких мера које подразумевају одсуство могућности за укрштање чистих и путева којима се крећу пацијенти инфицирани корона вирусом. Дуго очекивано затишје било је и прилика за додатне грађевинске радове на другим одељењима Опште болнице. Сем што је завршено кречење просторија Интерног одељења и развођење система за допремање гасова исте повољности доступне су пацијентима на Одељењу хематологије, а кад сличне буду доступне и на неурологији очекује се повратак комплетног Интерног одељења на матичну локацију.

Обимне активности усмерене су ка циљу да се сва одељења Опште болнице врате у систем рада од пре 15. марта, а у исто време обезбеде неопходни услови како би се спремно дочекао евентуални нови талас епидемије пред крај септембра или у новембру.

Из болнице стиже потврда да је ова установа кадровски, просторно и са опремом спремна да се суочи са таквим изазовом, било када да се деси. Повољности повратка амбулантног рада на нормалан режим огледају се у потврди о почетку рада мањих одељења, физикалне медицине, кожног одељења, дефектолога, логопеда, психолога, реуматолога и алергологије на којима је уобичајен пријем мањег броја пацијената. Приближавање почетка школске године повод је да ће већ од понедељка почети да раде и амбуланте које пружају услуге деци

предшколског и школског узраста, дечје хирургије, оториноларингологије, очног и највероватније урологије, а у болници потврђују жељу да се организацијом рада избегну гужве у поликлиници.

Колико је епидемија корона вируса утицала на поремећај рада здравствених установа потврђује податак да још извесно време неће бити пријављивања пацијената коришћењем Интегрисаног здравственог информационог система, па ће акценат бити стављен на хитне случајева, упуте педијатара и лекара опште праксе.

Потврђено је да амбуланте интерног и хируршког одељења неће радити на уобичајен начин, али ће пацијенти којима истичу рокови за контроле бити посебно позивани. Да има и оних који од почетка нису мењали режим рада потврђује Одељење ортопедије о чему сведочи податак да се попуњеност одржава на деведесет одсто расположивих капацитета, баш као током најкритичнијег периода године у зимском периоду кад има највише прелома и траума различите врсте. И док је породилиште све време радило као и пре

епидемије на Одељење гинекологије примани су само хитни случајеви, предност је давана малигним обољењима а, с озиром на патологију, збринуто је деведесет посто пацијената.Од почетка епидемије у марту на одељењима Опште болнице „Студеница“ хоспитализована су четири стотине шездесет три пацијента. Иако би се могло закључити да то и није превелики број није без значаја упозорење да је, после релативно малог броја током прва три месеца, дошло до наглог прилива па су смештајем сто десет пацијената попуњени сви расположиви капацитети. У таквим околностима значајном је оцењена сарадња са установама терцијарне здравствене заштите што је допринело да, пријемом два пута по пет пацијената, буде одблокиран рад Опште болнице. Од укупног броја хоспитализованих највећи број, или триста тридесет три, на лечење је примљено у јулу, а летимичан осврт на податке из документације Опште болнице потврђује да је у ковид амбуланти прегледано две хиљаде пет стотина седам пацијената. О размерама епидемије сведочи и податак да у њих нису укључени они који су помоћ потражили у респираторној јединици и ковид амбуланти Дома здравља Краљево. Над онима који су помоћ потражили у болници извршено је више од пет хиљада прегледа, а само у термину од јуна више од четири хиљаде код хиљаду осам стотина деведесет једног пацијента. На тестирање у неку од овлашћених лабораторија послато је седам хиљада шест стотина узорака брисева од којих је до средине минуле недеље код хиљаду триста седамдесет шест потврђено присуство инфекције.

Као што се и могло очекивати од почетка епидемије највећи притисак је извршен на Инфективно одељење али су се, након увођења Интерног одељења у ковид систем, укључили и лекари других специјалности. У рад ковид болнице укључено је више од две стотине лекара, медицинских сестара, хигијеничара, возача и радника из техничког сектора, понајвише због тога што је обавеза заштитне опреме ограничавала активност на више три сата.

Иако се бројка стално мења није без значаја податак да је, због тегоба изазваних вирусом, ван строја био одређен број здравствених радника, највише тридесет седам од којих шеснаест у самоизолацији. Средином минуле недеље тај број је преполовљен, па је међу осамнаест инфицираних четрнаест у самоизолацији а међу преосталима по један лекар и немедицински радник и дванаест медицинских сестара. Сем једног лекара који је био подвргнут лечењу код свих осталих је констатована лакша клиничка слика, а настојање да се стане на пут ширењу епидемије међу запосленима огледа се у редовном тестирању свих према важећим протоколима.

Није тајна да су у најтежем положају били запослени на Инфективном одељењу, посебно од 10. јула кад су хоспитализацијом више од сто пацијената готово били попуњени расположиви капацитети. О притиску на дневном нивоу сведочи потреба за хоспитализацијом и по двадесет особа што је условило неопходност да се, захваљујући ангажовању комплетног медицинског и немедицинског особља Опште болнице, дефинише нови систем рада који се потврдио као довољно ефикасан. Колико је притисак смањен најбоље сведочи податак о двадесет до тридесет прегледа током дана, никад више од четрдесет, међу којима, уз десет до дванаест нових, преовладавају контролни. Једанаест хоспитализованих код којих је дијагностиковано запаљење плућа десет пута је мање него у тренутку највеће попуњености ковид болнице. Клиничка слика је оцењена као средње тешка, лакши случајеви се упућују на амбулантно лечење у кућним условима, а посебно значајном оцењује се могућност пружања адекватних здравствених услуга, пре свега терапије кисеоником и других које се примењују у клиничким центрима.

У раду ковид болнице учествовало је сто тридесет девет медицинских сестара, по један радилошки и лабораторијски техничар и помоћно особље, а о довољној количини адекватне заштитне опреме сведочи податак да се нико од здравствених радника није заразио на раду. Т. Радовановић