Kraljevski MagazIN

Протестна шетња улицама града

- Да Краљево буде град без насиља у коме људи живе нормално и здраво. - Нико није шетао ни један тренутак због потеза локалних власти, него због тога што Краљево, као и сви други градови у Србији, има централизовану линију која одлуке не доноси сама него прима инструкције из Београда. - Миран протест повод за апел надлежнима да предузму потребне мере како би се спречила слична дешавања у будућности и утврдила одговорност оних који су земљу довели у стање у коме се налази.

КРАЉЕВО ПРОТИВ НАСИЉА

амо неколико дана након трагичних догађаја у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ грађани Србије су одржали протестне скупове у Београду и Новом Саду под називом „Протести против насиља“.

Четири дана касније одржан је нови протест који је, под називом „Србија против насиља“, организовао део опозиције са захтевом замоменталну смену свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс. Затражили су смену руководства Радио-телевизије Србије због емитовања програма који афирмишу насиље, криминал и агресију, одузимање националне фреквенције

телевизијама Пинк и Хепи збогкршења закона и промоције насиља, агресије и неморала, али и смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића и одржавање седнице Скупштине Србије на којој ће се размотрити одговорност Владе Србије као и безбедносна ситуација у земљи у најкраћем могућем року.

Протестна окупљања и шетње градским улицама настављене су и наредних недеља, а редовни учесници били су чланови и активисти краљевачког Локалног фронта.

- То је конгломерат људи и организација разних идејних опредељења, политичких и верских чија је енергија сјајна и мислим да сви желе да се врате неком нормалном животу ко га се

сећа, а онима који га се не сећају желимо да обезбедимо нормалан живот. То је миран протест и мирна шетња људи који само желе да немају ментална тровања од стране медија, и писаних и електронских. Сви су се буквално удружили око тог циља и јако је потресно видети и учествовати у свему томе, поготово за нас из других градова, објашњава активисткиња Локалног фронта Јелена Тошић.

Енергија са београдских улица прелила се на велики број других градова у Србији, међу њима у Краљево где се недељама уназад четвртком одржавају протестни скупови на централном

градском тргу након чега следи шетња градским улицама. Окупљања су мотивисана уверењем да треба следити пример Београда и у другим срединама указати на проблеме који оптерећују локалну заједницу. Основним су

оцењени насиље у породици, вршњачко насиље, фемицид и други облици насиља над људима, животињама и природом који се везују за градњу мини хидроелектрана, загађење ваздуха и слично. Дуг списак проблема чије се решавање очекује од представника власти повод је за уверење о потреби да се у протесте укључи што већи број

суграђана, а колико су организатори у праву најбоље потврђује податак да

подршка истакнутим захтевима расте

из недеље у недељу.

- Мислим да је ово добро за град, јер су ово теме око којих нема политичких преговора зато што је насиље као такво, и урушавање овог недовољно доброг система вредности,довело до тога да морамо да направимо нешто боље од свега, што је главна идеја протеста.

Организатор је направио добру

причу што је увео говорнике који ће са пар реченица упутити народ у своје мисли и осећања и показати им да нису сами. То су јавне личности које стоје уз малог човека,разумеју га,охрабрују и

шетају са нама и то је најбоља прича која може да се деси,да шетате раме уз раме са младим певачима и глумцима који су се тек афирмисали, а чија каријера може да пропати због тога, каже Тошић уз подсећање да владајуће структуре нису показале спремност да реагују на критике, чак и кад су биле конструктивне.

Иако се организације скупа прихватио Локални фронт активни учесници су и чланови других организација цивилног друштва жељни промена на боље, да Краљево буде град без насиља у коме људи живе нормално и здраво, а за то се треба борити без обзира на тешкоће.Окупљање на Тргу српских рат-

ника је повод за подсећање на краљевачке прилике и невеселу чињеницу да све већи бројмладих прилику за бољи живот тражи у другим срединама. - Данас у Краљеву,и свих ових четвртака,нико није шетао ни један тренутак због потеза локалних власти, него због тога што, као и сви други градови у Србији, има централизовану линију која одлуке не доноси сама него прима инструкције из Београда. То би значило да,ако вам неко каже у Краљеву ће бити толико и толико малих хидроелектрана биће их толико и толико небитно да ли је добро или није за вас. То нису последице које тренутно можемо да видимо, већ далекосежне последице због којих ће да испаштају будући нараштаји, каже Тошић.

И поред кише која у је Краљеву падала данима испред споменика у центра града, традиционалномместу

окупљања незадовољних грађана деценијама уназад,окупило се неколико стотина заштићених кишобранима. Раније их је било и до три пута више али и даље недовољно да изврше притисак на власти како би испунила бар неки од захтева, пре свих одговорност вршилаца јавних функција.

Иако је незахвално давати прогнозе колико би протести могли да трају

све је јаче уверење присутних на скуповима да су потребни великом броју суграђана, од првог дана кад је паљењем

свећа испред споменика српским јунацима страдалим у балканским и Првом

светском рату одата пошта жртвама

два трагична догађаја првих дана маја ове године.

Миран протест је повод за апел

надлежнима да предузму потребне

мере како би се спречила слична дешавања у будућности, али и утврди одговорност оних који суземљу довели у

такво стање. Упркос више пута поновљених захтева током скоро два месеца протеста досадашње искуство сведочи да није било довољно разумевања за њих.

- Чињеница је да не показују разумевање за наше захтеве и врло лепо извргавају одговоре. Ако не извргавају, врло јасно и децидно кажу да не дају тог за кога сматрамо да је одговоран за ово што се дешава,а то није ништа друго него гурањепрста у око. То говори да су неки недодирљиви,да немате шта да тражите, не схватајући да су они наши запослени, да смо их ми ангажовали да раде,да нису од бога добили тапију за то него од народа који треба да представљају,а не своје странке. Нисам сигурна да ли то раде свесно или несвесно. Ако раде несвесно то је баш озбиљна прича, а ако раде свесно онда је то неки њихов маневар који ће да покаже своје домете у будућности,

каже Тошић.

И овом приликом је међу окупљенима било особа различитог животног доба, неки и са децом, спремних да искажу протест против насиља, животног и друштвеног загађења, па се време проведено у дружењу са истомишљеницима не сматра изгубљеним. Расположење окупљених грађана најбоље је изразила активисткиња Локалног фронта Невена Мартић, мајка троје деце и библиотекар у Основној школи „Светозар Марковић“. - Поштовани суграђани, драги људи који се окупљате код нашег Милутина из недеље у недељу и у тишини дижете глас против насиља,данас вам се обраћам првенственокао мајка која васпитава своју,али и као просветни радник који утиче на васпитање ваше деце и то јасном поруком.

Не одустајем од универзалних вредности, истине и правде, борбе за

друштво у коме су сва деца, па и моја, слободна, сигурна и заштићена. Никада нећу одустати од васпитања да се пред неправдом и насиљем не ћути, да живот полтрона, плаћеника и слепих послушника није достојанствен, да част мора да се брани и интегритет да се сачува!

Нема тог новца који се нуди, повишице - кумулативне, како неко воли да каже, или сумативне, једнократне помоћи нити било какве накнаде за коју пристајем да продам садашњост и будућност своје деце!

Скупо смо као друштво платили шансу за освешћење, није дозвољено да је не искористимо! Непроцењиви су заувек изгубљени животи, заувек промењена детињства, заувек постојећа туга једних родитеља и страх других. Није ово што нам се дешава последица изолованог случаја, то је епилог свеукупнг хаоса, деградације, неморала,

лоповлука, насиља на који годинама нека мањина упозорава, нека ћутећа већина посматра и једна група људи готовонеометано спроводи и прокламује!

Али док год се и један глас против чује, а видимо последњих четрдесетак дана да се чује на десетине хиљада гласова, нема одустајања! Мора нас бити сваког дана више и више, морамо деци осветлити пут, свој деци, дужни смо им прилику да будубољи од нас! Много смо дужни, јер се нисмодовољно снажно чули, и нисмо се до краја борили.

Због тога што су неки погрешно разумели да могу све што пожеле, по било коју цену, због тога што су се неки осилили да употребљавају децу за остварење својих бестидних циљева, своју, нашу, њихову, потпуно је свеједно - децу - због тога ми одговорни одрасли морамо да ставимо тачку, да напише-

мо „крај“ на страници овог мрачног поглавља, раздобља ћутања, окретања главе, немешања. Да врховни полиглота боље разуме. Крај. Theend, Dasende, Конец или Jieshu. Морамо окренути нови лист!

Знам да живимо у времену и друштву у коме се и најчистија реч може злонамерним тумачењем запрљати! Али не дозвољавам да ме неко ко ме тумачи поколеба, знам ко сам, смем да кажем, имам право да другачије мислим, морам да се за вредности у које верујем борим фер, поштено и ненасилно и имам обавезу да зашттитим оне који то не могу! Васпитана сам тако и то преносим даље!

Хвала вам и видимо се колико год пута је потребно док не освојимо прилику да пробамо другачије и покажемо даможемо, поручила је она.

Т. Радовановић Фото. М.Радовановић

Ванредна ситауција на територији Краљева

НАЈВЕЋЕ ЖРТВЕ ГРАЂАНИ И

до поплава, одрона и клизишта, чиме су узроковани прекид путне комуникације и нарушавање других основних животних услова, стекли су се услови за доношење одлуке о проглашењу ванредне ситуације од 16. јуна у десет сати

ако је током целог пролећа киша падала са мањим или већим интензитетом мало ко је могао претпоставити да ће и ове проузроковати тешке последице као пре неколико година. Оптимизам се у претходном периоду после сваке значајније елементарне непогоде, у овом случају обимних

падавина, заснивао на обећањима највиших државних и представника локалне самоуправе да ће у што скоријем року отклонити све што би у будућности могло да буде генератор значајнијих штета. То се у првом реду односи на регулацију токова бујичних потока чији ниво по правилу порасте у изузетно

кратком временском периоду кад је већ касно да се предузимају билокакве мере.Тако је било и овога пута кад је, поред поплава које су причиниле велике штете бројним породицама, пољопривредним површинама и привредним објектима на ободу града, набујала река урушила мост у Адранима на Ибар-

ској магистрали, на дужи рок прекинула саобраћај на овом значајном путном правцу и преусмерила га на алтернативне правце.

Последња дешавања била су повод да градоначелник Краљева, на основу Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама, Закона о локалној самоуправи и Статута града, а на предлог Штаба за ванредне ситуације, донесе одлуку о проглашењу ванредне ситуације од 16. јуна у десет сати.Штаб за ванредне ситуације је предложио градоначелнику да прогласи ванредну ситуацију на територији града Краљева услед непогода проузрокованих порастом водостаја и изливањем водотокова,а све каопоследицаобилних падавина.Како услед пораста нивоа водотокова узрокованих обилним падавинама долази до појаве поплава, одрона иклизишта,чиме су угрожени стамбени објекти, привредни субјекти и прекид путне комуникације,

као и нарушавање другихосновних животних услова, а не постоји могућност да се редовним одржавањем градских служби отклоне последице по људе и имовину, градоначелник је донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације. Прва реакција стигла јеиз Покрета Преокрет у коме подсећају да су најновије поплаве градску власту у Краљеву затекле потпуно неспремном јер за десет година, колико је на власти коалиција окупљена око Српске напредне странке,није учињено готово ништа да се предупреди штета од изливања река и потока. Иако се елементарне непогоде на овом подручју дешавају готово сваке године, а градска власт се не бави тим проблемом, овога пута највише су угрожени Адрани, Мусина река, Пекчаница и Богутовац. Процена да ће се становништводуго опорављати од огромне штете нанете инфраструктури и домаћинствима додатно подгрева стрепњу да су грађани остављени да се

сами сналазе иако је материјална штета из године у годину све већа. Градски одбор Покрет за преокрет захтева од надлежних служби да пруже неопходну помоћ угроженом становништву, а од градске власти да у хитном року формира комисију за процену штете, утврди чињенично стање и покрије трошкове санацијеоштећених објеката. Градска управа се оцењује одговорном што су радови на санација потока Чађавац 2019. изведени лоше и нестручно, што је потврђено у ноћи између 15. и 16. јуна након изливање потока који је угрозио становништво и објекте а изазвао прекид саобраћаја на магистралном путу Краљево - Чачак. У таквим околностима неопходним се оцењује утврђивање одговорности а решење проблема види у смени лоших кадрова у сектору за ванредне ситуације и колективним оставкама чланова Градског већа.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Свако време има своје јунаке, људе који су по нечему били препознатљиви и о којима се годинама, у различитим околностима, говорило. Седамдесетих година прошлог века Краљевом је, како сам каже, харао Јован Симић, међу Краљевчанима познатији као Бранко Шериф. Последњих година, у неизвесности где ће да проведе ноћ и да ли ће преспавати под неким кровом, лута градом у ишчекивању да му неко од познатих понуди да нешто поједе и попије. На половини седме деценије живота, после четрнаест година проведених по затворима, од Центра за социјални рад прима редовно социјалну помоћ од око пет хиљада динара.

Пролазе поред наизглед сасвим обичног старца многи, а не препознају

га ни они који су у младости препричавали приче о Шерифу. Ретки су тренуци када је Бранко спреман да, као сада, отвори душу и прича о ономе што је проживео. Па и тада прича често неповезано. Прича о оцу Стојану и мајци Спасенији, браћи Драгану и Драгољубу, сестрама Радмили и Наталији

остоји само једна дискусија, а то је где ја, ти, или неко разговарамо било шта. Ја имам и у неком другом граду одређен круг људи, ти у мом граду и нема дркања. То је оно да не малтретираш без разлога некога ко није јак. Буди сигуран да у животу неког нисам малтретирао.

У том граду имаш свој огроман круг пријатеља, али имаш и непријатеље,као и у свом граду. У неким градовима знаш да те цене, и то се види кад дође група из

Краљева. Највише смо се слагали са Крагујевчанима. Са Чачанима не, зато што су најпичкастији град и од 100 посто града где би хтели да направе 95, а оних 5 посто им смета. Шта би нама требало да смета овде у Краљеву? Од пете године живим овде. Пио сам Бистрицу, а пио сам и Ибровачу.

***

Имам 64 године, а за све то време са-

мо ме један скот, и то мучки, одрадио. Био сам млад, тек 22 године. Долазим и питам га шта хоће, а он каже да ће нас Краљевчане да смири. Једно вече кренем кући, а „мариола“ испред мене. Један изнутра каже уђи, и ја уђем. Је ли, каже, где си ти? Ту сам увек био и бићу. Каже, сад ћу ја теби да покажем, а ја, можеш само тати и мами да показујеш, мени не, јер ја нисам од јуче. Колико сам само до тада туча пребацио преко главе. Покушавам да блокирам ударац ру-

Урбане легенде: Бранко Шериф (3) Ч О В Е К

Е З И М Е Н А И А Д Р Е С Е

ком, он ми набије ногу у дијафрагму, а ја

као говедо паднем доле. Он почне да ме

удара ногама. Пође ми крв на нос, треба

да се умијем, па ме пусти до умиваоника.

Умивам се и кад сам се сагао, кад ми сло-

жи једно три палице преко леђа. Ја она-

ко бесан као рис кажем слушај, ј... ти

пород, све што имаш живо и мртво баш

због тога што... Устао сам и онда ме као

затварају доле у подрум, а ујутру кажу

иди. Који ћу им.

Пођем кући, а ономе кажем запамти,

кад тад ћу да ти се осветим. Нађем се ка-

сније у Ријеци, у улици Максима Горког

где су окружни суд и затвор, и видим ње-

говог брата. Последњи пут сам га видео у

Ријеци где је пребачен и касније убијен.

Питам чији си, а он каже тог и тог поли-

цајца из Краљева. Ухапсили га на Крку,

где је био физички радник А, ти си, ка-

жем. Далеко било ако би се светио. Су-

традан готово, оде човек. Ја после кажем

овом педеру да сам му видео брата. Не

интересује ме, каже он.

Војска је већ почела да купи све Србе.

Ја сам имао срећу, имао сам кривичну, а

не полицијску потерницу. Било је то кад је

почео рат у Хрватској и кад сам побегао

из Загреба испод ножа да ме не би заклали.

***

Моја прва жена је радила у полицији, а сада је у Жандармерији. То ми је најжалија дискусија, после пет година кад сам

пао у затвор, што сам се са њом растао.

Али, добро није ни битно.

Друга је радила на Интерном оделе-

њу болнице у Краљеву, а сада је у Италији, и са њом имам сина. Трећа, коју сам

упознао у Франкфурту,па сам се са њом

спанђао и добио другог сина, сада живи у Краљеву.

***

Разведем се са другом женом 1982.

године и запалим за Загреб, јер тамо

имам кума Зорана који је мењао стан са

покојним Загребом. Одем код њега тамо, близу хотела Београд, поседимо два три

дана и ја запалим назад за Краљево. По-

купим неке ствари, па се вратим горе. На-

иђе једна екипа која је спремна да ради било шта. Кум остане у Загребу, а ја и мали Славко из Прњавора 1983. године одемо за Италију. Жена са којом је имао ћерку била је Аустријанка, а живели су у Инсбруку.

Нас троје, Славко и неки Дадо Турчин из Босне, али одличан човек, свуда смо били и крали. Виђао сам и неке Чачане, али и Краљевчани. Они су, ко и други Срби, мало чудна нација. Хоће лову, а неће да раде. Ако ја и ти направимо неку дискусију оће тал, али неће да раде. Мојим очима сам гледао шта раде Талијани. Ставе црево у задњицу, пусте ваздух и пумпају, пумпају, пумпају човека док се не распадне. Краљевчани у иностранству нису били нека снага. У Милану сам срео покојног Љуба Земунца. Не да је био главни, него је био тата. Само смо се упознали. Пита,одакле си ти момче, а ја три године старији од њега. Ту Ћента, Дуги, Киклоп што га кокнуше на раскрсници у Милану. Пију само сокове, алкохол ништа. Били су много јаки људи. Прво смо били у Милану, а онда треснемо и путујемо, Рим, Ђенова, Верона, Инсбрук, Швица, да би се радило. Станови и друга места, било је свега и свачега.

***

Долазимо ми у елитни кварт, али стварно елитни, у Франкфурту. До јаја. Дошли аутом и пасемо. Мрак, средњовековни замак али не стварно, него направљен. Идемо ја и Мугоша Црногорац из Титограда. Ако се сећаш, било је у новинама кад је упуцан са оних шеснаест,или седамнаест,карата дијаманата на аустријској граници. Каже ми, брате овде има нешто. Има нешто, али шта, ајде да видимо. Био сам виши од њега, па на скаку да би се он попео горе. Оде на терасу, па сиђе доле да ми отвори врата. Пре тога смо обишли целу зграду, мрак, нема светла, нема обезбеђење. Кажем, ајде ти Драги ради ту, а ја одох уз степенице. Кад човек одозго, вас ист, лос... Шта да радимо сада, леле. Ја кажем, Бака проваљени смо. Фрајер је горе, а видим да репетира пиштољ. Кажем, Бака излази, знаш где је Перо оставио ауто. Он брише лево, ја де-

сно, кад онај запуца за нама мајку ј... Пуцао је, а ауто далеко паркиран.

Још је интересантнија ствар која ми се десила у Инсбруку. Био је један Мађар, наш другар. Опасан радник, али будала. Нисам срео већег клептомана од њега. Све ће да узме што види. Носи са собом свежањ старих кључева, јер Аустријанци користе старе кључеве. Једног дана дођемо до улазних врата у једну зграду. Видим да један човек ту нешто ради. Добар дан, добар дан, па уђемо и попнемо се на трећи спрат. Он узме један кључ, други па трећи ипокушава да отвори врата.

Како је отворио врата љуљну на нас нешто као мечка, а он збриса. Кажем, где ћу ја мајке ти га, а он каже, бежи замном. Па, где за тобом мајку ти, јеси ли нормалан.

Не знам шта је било, неко куче, само мумла неки к... ***

Сада највећи штос. Идемо ја и Славко једног дана за Тренто, па горе за Енглеску, а тек изашли из ћорке. Били смо по пет месеци унутра. Папа нас помиловао за Божић 25. децембра, па можемо да идемо. Прво смо кренули за Инсбрук. Долази његова жена Ева Марија да нас покупи. Он има доживотну забрану уласка у Аустрију иако му жена и ћерка живе тамо.

Кад прођосмо оне гудуре она каже сад ћеш ти Бранко да видиш како се једе код нас. Кад, јебо те бог, он поче да је бије. Кажем, шта радиш то манијаче, јеси луд. Жена вози, а ти је удараш по глави. И то се заврши. Стигнемо а он каже, ево ти Бранко спавај. На зиду собе слика неке скаконице и Титова слика. Ја кажем мајку ти луду где нађе Титову слику. Сутрадан каже, ајде Бранко да видиш кров пун злата. И стварно у центру где је црква све кровови од злата. Ту се ми нешто расталимо, па лево, десно куд који. Славко хоће да се вратимо мало за Италију. Био је 30. јули 1983. године, а ја хћу да се ватим у Краљеву,јер ми је сину рођендан 2. августа. Каже, ајде Бранко да радимо још вечерас. Имали смо пара, али знаш кад су широком дупету муда мера.

Једанаесто издање бициклистичког маратона

БИЦИКЛОМ ПО

- Спортско-туристичкициљ „Чикер МТБ маратона“ је, поред

пропагирањабициклизмакаоспортаиздравогначинаживота, да промовишеитуристичкеикултурнепотенцијалекрајева кроз које пролази. - Маратон нема такмичарски карактер па је, сем промоције

туристичких потенцијала места кроз које пролази, усмерен

на промоцију бициклизма, пре свега као превозног средства, затим

као спорта и здравог начина живота. - Стaрт из Краљева у недељу

25. јуна. - Број учесника ограничен смештајним капацитетима крајева

кроз које се пролази. - Изостала очекивана подршка Туристичке организације Србије и Министарства туризма

О ШУМАДИЈИ

акон 2012. године, кад је из Краљева на седмодневно крстарење планинама Србије и Црне Горе

кренуло тридесет пет а до циља у Пљевљима стигло тек десетак учесника, МТБ „Чикер“је следећих организовао

сличну манифестацију са жељом да

прошири идеју о значају бицикла као превозног средства у савременим условима живота. Идеја је била да се на дестинације,до којих деведесет одсто

људи не би знало да дође, доведе што

више људи, па је туристичким организацијама на траси маратона понуђено

да се укључе јер, поред бициклизма, маратон врши пропагирање туристичких потенцијала општина кроз које пролази. Као члан организације Цивинес за Југоисточну Европу, која се бави пропагирањем здравих стилова живота и заштите животне средине, „Чикер“је ове године једанаести пут стао на чело бициклистичког каравана у оквиру манифестације „Чикер МТБ маратон“.

Као ни претходних маратон,који

пролазикрозбрдско-планинскепределеобилазећитуристичкецентре, културнеидругезнаменитостинатим територијама, ни ове године нематакмичарскикарактер. Његов спортско-туристичкициљ је, поредпропагирања бициклизмакаоспортаиздравогначинаживота, да промовишеитуристичке икултурнепотенцијалекрајева кроз које пролази. Од прве године „Чикер“је успоставио успешну сарадњу са више туристичких организација са трасе бициклистичког маратона, а оно што до сада није мењано је да сваке полази из Краљева.

Краљевачким бициклистима су се претходних година придруживали учесници изЦрнеГоре, БоснеиХерцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Италије, ЧилеаиСједињених Америчких Држава што је повод за уверење да се и на старту овогодишњег маратона очекују и из других земаља. Крстарили су ранијих година планинским путевима Гоча,

Радочела, Чемерна, Јавора, Голије, Златибора, Мучња, Златара, Јадовника, КаменеГоре, Јабуке, Лисе, Љубишње, Пивскепланине, Дурмитора, Морачке планине, ЛовћенаиРумије, а пролазиликрозЧачак, Пожегу, Ужице, Ивањицу, НовуВарош, Сјеницу, Пријепоље, Пљевља, БијелоПоље, Жабљак, Шавник, Плужине, Никшић, Котор, Даниловград, ПодгорицуиУлцињ.

Све је почело као пројекат прекограничне сарадње Србија Црна Гора кога су заједнички реализовали општине Краљево и Пљевља. Пројекат је проглашен за најбољи те године и уврштен у петнаестнајбољих за период од 2007. до 2013.а ласкаву титулу добио је захваљујући маратону који се, као активност, разликовао од свега наведених у пројектима других учесникаконкурса. Удоговоруса туристичким организацијама траса је већ следеће и наредних година продужавана,а седмодневно путовање се завршавало иза Дурмитора,у Плужинама, Пољу Цр-

квичком,у Бијелом Пољу и другим местима. На захтев учесника маратон је продужен на десет дана, на траси до јадранске обале, а завршавао се у Улцињу,Котору и Тивту. Председник Планинског-бициклистичког клуба „Чикер“ Радослав Голубовић сведочи да је број учесника из године у годину растао,а 2019. премашио сто шездесет од којих је безмало сто тридесет стигло до крајње дестинације. Трајало је то све до 2020. кад, због епидемије корона вируса,бицикли-

стички маратон није организован и наредне кад је,краћом варијантом, прокрстарио Србијом. - Десетидо Херцег Новог организован је на релацији Србија- Босна и Херцеговина - Црна Гора, јер смо ноћилиу Требињу, а ове године смо, за једанаести маратон који креће у недељу 25. јуна, решили да представимоШумадију, па правимо седмодневни маратон који се зове „Бициклом по Шумадији“. Возићемокроз централни део Србије, од

Краљева на Борачки крш па преко Книћког језера уТополу. Онда се пењемо до Букуље искрећемо левонаРудник, па преко магистрале и аутопута спуштамона Рајац иРавну гору а преко Дивчибара силазимо у Коштуниће. Ту се спава па преко Јелице идемо до Гуче одакле се, другим путем преко Јелице, после седам дана пута враћамо у Краљево 1. јула, каже Голубовић уз нагласак да се последњих година, и поред великог интересовања, не инсистира на повећању броја учесника. Уверење да би атрактивна манифестација врло брзо могла да окупи више стотина учесника, међу њима значајан број из иностранства, утицало је на свесно одустајање од тога понајвише због тешкоћа на које утичу скромни смештајни капацитети на траси маратона. У ситуацији кад се очекивала значајнија подршка Туристичке организације Србије и Министарства туризма, пре свега организационе природе везана за обезбеђење смештаја,очи су упрте у иску-

ства Крањске Горе у којој се девет година заредом организује трка пони бицикала под називом „Гони пони“. Током два дана манифестације у месту са хиљаду триста становника окупило се три хиљаде гостију,међу којима више од хиљаду и по учесника. То је, каже Голубовић,последица чињенице о подршци локалне самоуправе и државе који су одговорно стали иза својеврсне туристичке атракције.

Вече пред старт другог дана викенда последње недеље јуна и ове године ће бити организована традиционлано дружење учесника, аслична дешавања после сваке етапе у неком од места на траси маратона.

Као сви претходни ни једанаести маратон нема такмичарски карактер па је, сем промоције туристичких потенцијаламеста кроз које пролази, усмерен на промоцију бициклизма, пре свега као превозног средства, затим као спорта и здравог начина живота.

Т. Радовановић

Пред старт тридесет четврте највеселије регате

-Пред најстарију манифестацију на води, која се тридесет четврти пут активно одржава на Ибру, Дани „Веселог спуста“ у периоду од 10. до 16. јула. - Овогодишњи „Весели спуст“ биће највеселији и најбоље организован. - Почетак друге половине јула најбоље време

за одржавање „Веселог спуста“. - Повећање боравишне таксе

са тренутних шездесет динара по дану на двоструко већи износ, колико се наплаћује у окружењу, добар начин да се релаксира градски буџет.

- У периоду од 10. до 16. јула богат забавни програм на централном градском тргу. - На базену игре на води у центру града јегер парти и фестивал занатског пива. - У Матарушкој Бањи манифестација „Сребрни казан“

ДАНИ „ВЕСЕЛОГ СПУСТА“

ековима уназад Ибар од подножја средњовековног града Маглича

до двадесет пет километара удаљеног Краљева представља мешавину

букова и брзака са деоницама благих

равничарских токова. Пуне три деценије то је доприносило да речна клисура последњег викенда у јуну, само понекад и првих дана јула, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у јединствену авантуру. Ово се понавља од 1989. године кад је организована прва туристичко-спортска манифестација названа „Весели спуст“ чије су одржавање само у неколико наврата на кратко помериле временске прилике. Прве године низ Ибар се спустило тек двадесетак пловила са око сто педесет учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада.

Дужина трасе основни је разлог да се сплаварење Долином векова на кратко прекине у Матарушкој Бањи,где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Шароликом декору„Веселог спуста“ сваке године додатно су доприносили трубачи подижући ниво адреналина љубитеља дружења и узбуђења у долини Ибра.

Пред најстарију манифестацију на води, која се тридесет четврти пут активно одржава на Ибру, окупили су се чланови организационог одборакако би најавили још једну промену у начину организације. Признање да се за коначним решењем трагало годинама, а да је прошлогодишње искуство потврдило исправност одлуке, добраје основа за Дане „Веселог спуста“ у периоду од 10. до 16. јула.

У организационом одбору састављеном од представника свих релевантниох фактора у Краљеву, каквим се сматрају припадници војске, полиције, јавних предузећа и других који су годинама помагали, верују да ће овогодишњи„Весели спуст“бити највеселији и најбоље организован. Разлог за такву жељу темељи се на искуствима из претходне и очекивању како ће то бити довољно да се већ наредне генералног покровитељства прихвати нека од значајнијих компанија у земљи. Оптимизам појачава податак да су неке од великих већ изразиле интересовање за тим мотивисане податком да је Краљевопрошле године надмашило многа туристичка дешавања у Србији. Било је то довољно да представници Туристичког савеза Србије отворе пут ка великим компанијама,а додатни импулс очекује се од медија са жељом да их додатно мотивишу на овај корак.

Једним од основних разлога који су

последњих година утицали на стално померање термина одржавања манифестације оцењују се промене климатских услова због којих је кишни период у значајној мери подизао ниво, и повећавао брзину, реке што је било довољно за сумњу у потребан степен безбедности учесника. Најављена стабилизација временских прилика подгрева уверење да је почетак друге

половине јула најбоље време за одржавање „Веселог спуста“, али и да се термин одржавања неће поклопити са сличним манифстацијама у земљи што би многе од заинтересованих за учешће могле да одведу ка атрактивнијим дестинацијама.

Иако нема поузданих информација о финансијским ефектима манифеста-

ције организатори верују да су значајни што је повод за жељу да се локални угоститељи мотивишу на ревноснију уплату пазара у том периоду и тако потврде оправданост постојања и очекивање да би у наредном периоду могли да буду још значајнији.Податак да се износ средстава потребних за организацију „Веселог спуста“ у градском буџету годинама не мења значајније повод је за жељу да се до потребног допуни из других извора. Повод су туристичке организације из окружња које за знатно мање манифестација троше, како тврде у организационом одбору „Веселог спуста“, енормно велика средства. Упркос томе нејењава жеља да се градскибуџет релаксира,а једним од извора додатних прихода види се повећање

боравишне таксе са тренутних шездесет динара по дану надвоструко већи износ колико се наплаћује у окружењу. У Туристичкој организацији су израчунали да би то, помножено са сто четрдесет пет хиљада колико гостију годишње боравиу Краљеву, јошједном оправдало улагање у манифестације овог типа.

А да се привуче још већи број посетилаца требало би да допринесе богат забавни програм планиран за период од 10. до 16. јула. За поподневне часове првог дана припремљен је разноврстан програм за децу примерен њиховом узрасту као увод у концерт популарног састава Црвена јабука. Главни догађај следећег дана, окарактерисан као реге вече, је концерт Дел Арно бен-

да након чега ће се на позорници у центру града појавитиКојотиз Eyesburn-aи локалнаДечја радост. Пре подне 12. јула је време традиционалне акције добровољног давања крви у организацији Црвеног крста, а очекује се да вечерње часове на посебан начин обоји наступ Деце лоших музичара. Последња два дана у недељи резервисана су за наступе група Ортодокс келтс и Партибрејкерс,као један однајпопуларнијих састава у земљи,којима ће битиокончана рок недеља на централном градском тргу.

У Туристичкој организацији подсећају да ће у периоду од уторка до петка бити организован други по реду Фестивал занатског пива заснован на позитивним искуствима од прошле године и

жељи да већ од наредне попримикарактеристике традиционалног. Богат забавни програм припремљен је и за дан који претходи „Веселом спусту“ о чему сведоче спортске игре на води и разноврсна спортска дешавања у центру града, у сарадњи са Спортским центром „Ибар“ и Спортским савезом Краљева, као увод у концерт Ане Бекуте и публици надалеко познате јегер журке. Старт тридесет четвртог „Веселог спуста“,подно средњовековне тврђаве Маглич,планиран је за десет сати у недељу 16. јула, а за учеснике и све љубитеље народне музике припремљен је целовечерњи концерт Раде Манојловић у центру града.

Искуства из претходне године су повод да Данима „Веселог спуста“ буде

прикључена организација традиционалне манифестација „Сребрни казан“ у оквиру кога ће љубитељима добре хране бити омогућено да провере домете учесника надметања у припремању пасуља.

Активни учесници „Веселог спуста“ и ове године су чланови Кајак клуба „Ибар“ од којих је и потекла идеја о организацији манифестације. Уз позив љубитељима спортова на води да се у што већем броју појаве на старту кајакаши обећавају да ће им ставити на коришћење све расположиве капацитете, међу њима и услуге Спортског центра Маглич као места традиционалног окупљања спусташа у данима који претходе одржавању манифестације.

Т. Радовановић

СЛИКАРИ ЖРТВЕ

- За допринос у раду и ширење ликовне културе код деце

Слађана Миљковић награђена Златном значкомКултурно-просветне заједнице Србије. - Полазницима ликовног студија награде на конкурску московске библиотеке. - Сликање на текстилу плод

велике љубави која датира од првих дана на ликовној сцени. - После десет година паузе припрема нове колекције слика великог формата за изложбу. - Мртвило краљевачке ликовне сцене последица одсуства адекватног простора за излагање намењеног како онима који већ имају довољно сликарског

дружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ је од оснивања

било место које су појединци видели као добру прилику за остваривање

различитих интереса, у првом реду личних. У то је најбоље могла да се увери Слађана Миљковић у време кад се, после десетогодишњег одсуства са краљевачке ликовне сцене, вратила из иностранства и добила поверење чланова да, као легално изабрани председник, Удружењу удахне нови живот. Није јој сметало што је „Маржик“ оптерећен дуговима а галеријски простор без струје, запуштен и у стању које не одговара угледу који би требало да има. Било је то мотив више да, уз помоћ донатора и локалне самоуправе, на путу до врхунске галерије обезбеди неопходна средства.

А да се остваривању идеја усмерених ка остваривању општег интереса по који пут нађу неочекиване препреке било је видљиво непосредно по избору на одговорно место у удружењу јер дотадашњи председник није показао довољно разумевања за једногласну одлуку чланства, још мање да својеместо уступи другоме.

- Ја сам била председник и креће борба за направимо нешто. Имамо паре, мој муж је спреман да помогне максимално свестан да је овомој живот. Нашли смо неко решење, град ће да уложи шест милиона динара а да ово иде на тендер републике за још четрнаест како

би направили зграду. Мој муж узима архитекту, архитекта прави план да се објекат комплетно адаптира, да се направе два апартмана за уметнике који долазе, да направимо продавницу сликарског материјала како нам деца из Уметничке школе не би куповала тамо негде него ту, да направим клуб, да се ту састајемо и то је феноменална идеја. Пројекат постоји, али почињеборба, опструкција и оговарања,а појединци не могу да се помире да је дошао неко да унапреди рад, јер су издавали простор плесном клубу, и деци за журке, а узимали по педесет евра у џеп па им промена не одговара. Покушавају да протуре да је све варкаа да градоначелник и мој муж праве зграду, намеравају све да присвоје и приватизују, на шта он полуди и каже дајеш отказ а они, ако нису слепи и не дају да напра-

вимо ово, нека раде шта хоће. Али, све се стави на ноге, врате се дугови и „Маржик“ крене да ради како треба, каже Слађана коју је разочарање због свега што се дешавало трајно удаљило од свих дешавања у овој средини.

Трајно опредељење за рад у сфери ликовне уметности основа је на којој је никла једна од првих озбиљних школа, Ликовни атеље Линија, оријентисана на рад са најмлађима, припрему основаца за упис у уметничке школе а средњошколаца на факултете. Од почетка скромно, у локалу површине двадесет осам квадрата, а потом знатно ангажованије са колегиницом Тањом Благојевић.

- Није то класична школа где се деци узимају паре, јер нам је био циљ да дођу сами и раде. Много је деце изашло одатле,много сад дипломираних сликара, јер носим овај посао изузетно ангажовано.Људи су свесни да овде долазе деца и да је ово једна озбиљна прича, а много деце смо склонили са улице овде јер сам много озбиљна и одговорна у послу. Средом, четвртком и петком имам три мање групе деце од седам до трина-

ест година, па децу која се по посебном програму, суботом по четири школска часа, спремију за упис у Уметничку школу. Кад заврше средњу школу враћају се код мене, а има и гимназијалаца, да се припремају за пријемне испите и упис на факултете.

Примам само талентовану децу,а то је разлика од других сликарских школа и радионица, јер ово није радионица него школа цртања и сликања. Едукативна је што значи да искључиво примам талентовану децу, па не може нико да дође док не видим шта ради и док не препознам таленат, јер је десетогодишње педагошко искуство довољно да препознам потенцијал сваког од њих, каже Слађана која је, за допринос у раду и

ширење ликовне културе код деце награђена Златном значкомКултурно-просветне заједнице Србије.

Међу полазницимашколе је значајан

број оних који судошли у ликовни атеље

са седам година а, без дана одсуства, изашли као формирани млади људи спремни да се суоче са свим изазовима ликовне сцене.Међу њима је и Слађа-

нин син који је, након завршених студија сликарства, спреман да се укључи у рад школе кад год је то потребно.

О оствареним дометима најбоље сведоче резултати које су, у посебно јакој конкуренцији, полазници школе цртања и сликања остварили на међународном конкурсу Националне библиотеке Москве, расписаном у циљу промоције читања, за илустрацију четири књижевна дела. Мада се посебно значајним успехом сматра и пласирање у ужи избор међу седамнаест хиљада радова пристиглих их различитих делова света, са великим задовољством је примљена информација како су краљевачким ђацима припале две награде. Да успех није случајан потврдило се следеће године кад су овенчани са три нове, за два прва и једно друго место у различитим узрастним категоријама.

О свестраности Слађане Миљковић сведоче повремени излети у сферу позоришне костимографије, свет моде имодна ревија сопствених креација. Посебну врсту интересовања показала је за сликање на текстилу што је, поред педаго-

шког рада и сликарства, плод велике љубави која датира од првих дана на ликовној сцени.

Велике обавезе рада на више фронтова не остављају превише времена за бављење сликарством па је период ограниченог кретања у време епидемије корона вируса, и прекид рада у школама, био добра прилика да, после десет година паузе, за излагање припреми нову колекцију слика.

- Озбиљно радим, а да не спремам изложбу тек тако сведочи податак да сам на том пројекту ангажована између две и три године. Радила сам пејзаже, мало апстраховане а мало реалне, па ме сви знају као експресивног пејзажисту. Могу да будем и модерна и класична а сад сам направила излет у једну врсту апстрактне уметности, везано мало за фантастику, јер хоћу да се окушам и у тој области. Од тридесетак слика већег формата направићу одабир, јер имам и триптихе, па кад све скоцкам да направим портфолио и аплицирам за средства код неке амбасаде или приватне галерије, јер цео процес кошта много па су

потребне озбиљне паре. Иако је то мој стил, али потпуно другачије, имам неки концепт да направим озбиљну изложбу па се полако спремам, каже Слађана одлучна у намери да уметничке домете представи у Београду као центру ликовних дешавања.

У ситуацији кад би се и на основу летимичног погледа на краљевачку ликовну сцену могло закључивати о прилично дугом затишју да не прерасте у тотално мртвило доприносе једино повремене активности Народног музеја и Културног центра „Рибница“ у овој области. Главним разлогом таквог стања оцењује се одсуство адекватног простора за излагање намењеног како онима који већ имају довољно сликарског искуства тако и млађима који се тек спремају да га стекну.

Вишегодишње тапкање у месту појачава незадовољство због неспремности за стварање услова неопходних за опремање репрезентативног галеријског простора.

- Стварно је срамота што немамо градску галерију, а то није самоодговорност оних који воде град него инас сликара.То је та прича где смо разједињени, где је присутна болесна сујета па морам да кажем како нема колегијалности,свако сваког мрзи и оговара, јер је ово синдром паланке и чим нешто направиш гледају како ће да те испљују. Нема удружења, да једни друге подржимо, да постоји здрава конкуренција без које нема стварања. Да постоји, али да будемо људи, да се дружимо,да један другом помогнемо, да правимо неку динамику и дамо пример овој деци, а не да нам деца беже јер неко жели да држи монопол. Не може један човек, или група људи, да задржи монопол у односу на младе, па да одлазе уместо да им се пружи прилика да унесу нешто ново на ликовну сцену. Зато радим и мислим да је највећи бенефит овог посла што деци дајем ветар у леђа и гурам их колико могу. Ја сам уметник у души, алиникад нисам себе гледала у тој величини него у некој подршци као што је мени био Босић,јер да није било њега не би било ни мене, каже Слађана.

Мало светла на прилично суморну слику краљевачке ликовне сцене унело је не тако давно обећање представника локалне самоуправе након велике акције под насловом „Да живи Маржик“ усмерене на прикупљање средстава за обнову галеријског простора. Сликари су подржали акцију са педесет радова намењених продаји уз очекивање да ће то бити препознато у локалној средини,а мотивисати и друге да крену

истим путем. Покушај да се открију разлози због којих краљевачка ликовна сцена доживљава најтеже тренутке указује на нимало оптимистичку појаву која потврђује да у Краљеву има доста сликара, али и да многи од њих беже из ове средине. Поразно делује и податак да у главној улици има запуштених локала у власништву града чији представници нису спремни да их уступе сликарима. Има, каже Слађана, и запуштених фабричких простора који би могли да се искористе за отворена атељеа, рад са децом, али нема могућности да се дође до оних који би то могли да одобре. Досадашње искуство уметнице која је цео радни век провела ослобођена било каквих стега сведочи да сарадња са представницима власти најчешће није дала значајније резултате што је повод да се удаљи од њих и мирно ради у свету који је креирала по сосптвеним афинитетима. То је и разлог да својевремено одбије позив градоначелника и прихвати место саветника за културу у школама.

Радна биографија испуњена бројним активностима у сфери дизајна, моде, сликања и педагошког рада, учешће на бројним ликовним колонијама и изложбама,довољни су за поруку младима да никад не сумњају у свој посао и одабир занимања.

- Овај посао је тежак, али је најлепши на свету, јер даје слободу а ја се много пута,кад изађем из атељеа,захвалим богу за дар који ми је дао, што могу да функционишем у овом лудом свету, да будем своја, да се померим а да ме то не дотиче,јер је стварање извор живота. Отуда порука да истрају, али буду свесни да је уметнички позив јако тежак,не само код нас, а да су уметници посебна прича.

И поред тога може да се живи, али не може ништа да се направи преко ноћи. Мора да се ради, да се гради и да постоји надоградња. Онима који одлучују порука да се мало пробуде и уступе нам мало простора и финансија да уђемо у друштво,јер је културни живот основа сваког друштва, уверена јае Слађана.

А ни све што је доживела у „Маржику“ не може да потисне позитивну слику о удружењу и његовим члановима. Због тога је,као непоправљиви оптимиста, спремна да помогне формирању галерије као места за излагање, окупљање, дружење и израду планова усмерених ка богаћењу културног миљеа. Основна идеја је, каже, да се саставе делови поломљене вазе а потом направе друга, трећа, четврта...

Т. Радовановић

КАПИТЕН

долази,дечаке и девојчице које маштају о успешној спортској каријери. - Подједнако добро играо је на позицијама плејмејкера, бека и крила, безброј пута се потврдио као одличан шутер и нападач, а рекорд каријере у Русији потврдио на неколико утакмица кад је постигао више од четрдесет поена. - Седам пута је био најбољи

стрелац регуларног дела сезоне руске суперлиге, а за двадесет три године, колико се професионално бавио кошарком,у иностранству

је провео скоро осамнаест у осам различитих земаља

ије чест случај да се љубитељи писане речи сретну са главним јунаком неке од књига, а управо то се догодило у оквиру програмског серијала „Краљевчани“, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ током представљања књиге „Капитен“ Драгана Соколова, сведочанству о пријатељству аутора и кошаркаша Николе Лепојевића и његовој успешној каријери. Програм је отпочео видео снимком који је припремио аутор пре него што је проговорио о познанству и мотивима који су га инспирисали да се упусти у посебно изазовно истраживање преточено у овојединствено издање. Аутор подсећа да је књигу посветио свој

деци уз потврду да је приход од примерака продатих током представљања у Краљеву наменио СОС Дечјем селу. Драган Соколов је аутор пет књига

на српском језику, две збирке поезије и

три књиге кратких прича са темама везаним за љубав, пријатељство и спорт.

У периоду од 2018. до 2022. оформио

је седамнаест аудио записа ауторских

песама и девет песама на српском, шест на руском и две на енглеском језику. Наступао је у значајним програмима регионалних радио-телевизијских станица Русије, одржао солистичке концерте у културним центрима градова Сургут и Анапа, победио на међународном музичком фестивалу Магични гласови у организацији удружења Свет на длану, а ауторска песма учења на српском језику постала је апсолутни победник фестивала. Као аутор и извођач песме Соколов је освојио гран при награде за оригиналан сценски наступ, музику и текст, а још једна ауторска песма је на том престижном фестивалу освојила највишу награду у својој категорији. Стручни жири је аутору доделио награду лауреат првог степена за извођење, музику и текст песме на руском језику под називом Сасвим сам, а о свестраности аутора сведочи статус сталног члана народног књижевног уметничког удружења Парос у руском граду Анапи.

Главни лик књиге Никола Лепојевић

је прве кошаркашке кораке направио са једанаест година у Кошаркашком клубу Краљево а већ следеће прешао у Слогу где је неколико година касније постао стандардни првотимац, потом члан јуниорске и младе па Б репрезентације Југославије. Са репрезентацијом је учествовао на Медитеранским и Балканским играма, где је освојио златну медаљу, а на незваничном првенству света 2001. у Даласу, кад се Југославија окитила сребрном медаљом, добио награду као најбољи стрелац у шуту за три поена. Подједнако добро играо је на позицијама плејмејкера, бека и крила, безброј пута се потврдио као одличан шутер и нападач, а рекорд каријере у Русији потврдио на неколико утакмица кад је постигао више од четрдесет поена. Седам пута је био најбољи стрелац регуларног дела сезоне руске суперлиге, а за двадесет три године, колико са професионално бавио кошарком,у иностранству је провео скоро осамнаест у осам различитих земаља. Са активним играњем престао

је у мају 2021, али је остао у кошарци и Алти спорту, као једној од водећих кошаркашких агенција у Европи, успешно се бави менаџерским послом.

- Наша је велика жеља била да Никола заврши каријеру као шампион, као капитен победничке генерације.

Бог нас је погледао и чуо наше разговоре, десило се да освојимо титулу, Никола је као прави капитен шампионске генерације завршио каријеру, а мислим да резултати које је направио неће бити достигнути. Тринаест година на високом нивоу, и константно један ритам, је за велики респект и поштовање због чега желим да људи у Краљеву,и у Србији,сазнају о каквом играчу и човеку се ради, јер је прави пример за генерацију која долази,дечаке и девојчице које маштају о успешној спортској каријери, каже Соколов уз подсећање да познанство и пријатељство са Лепојевићем траје од доласка у Сурдук због професионалних обавеза на изградњи бизнис центра гиганта у производњи нафте и гаса Сурдук наф-

тагаса.

Посета кошаркашкој утакмици локалног клуба у коме су,под вођством тренера Жељка Лукајића, играли Славко Стефановић и Никола Лепојевић, означилаје почетак дугогодишњег пријатељства. Временом се јавила идеја да значајан број информација о несвакидашњој спортској каријери Николе Лепојевића преточи у књигу уверен да би њен садржај, као филмска прича, могао да доживи визуелизацију на малим екранима.

-Ја сам бележио неке његове приче. То су цртице које сам записивао у свесци,на парче папира, и кад сам решио да све упакујем до финалне верзије је, због огромне количине текста и фотографија, било потребно три године. Моја жеља је била да књига буде много обимнија и да, пре свега у шампионској сезони, утакмице о којима сам писао поткрепим фотографијама.

Било би то преобимна књига,можда

од хиљаду страница да се исприча то што треба да исприча, а онда сам ре-

шио да скратим причу и одаберем фотографије за шта је било потребно много времена и енергије. Највише сам утрошио у првом сегменту из Краљева, касније Београд,Грчка и тако даље, што је период у ком нисам познавао Николу. Мој задатак је био да дођем до шампионске сезоне, пратио сам све што се дешавало десетак година и за писање користио слободно време, неки викенд и непроспаване ноћи, потврдио је Соколов.

Сем Лепојевића опочетку каријере који се односио на „Слогу“ говорили су тадашњи тренери Живорад Јаћовић и Драган Костић, а присутнима је пружена прилика да виде део снимака утакмице против КК „Будућности“, која је означила почетак успешне спортске каријере. У емотивном обраћању присутнима Лепојевић је подсетио на време кад га је, после покушаја да се пронађе у више спортова, на први тернинг одвео старији брат Борко који је живео за кошарку.

Т. Радовановић

Елементал

На репертоарау Биоскопа “Кварт”

нио догађаје из своје прошлости. Међутим, покушај да спаси породицу ненамерно га окреће у будућност, остављајући Барија заробљеног у окрутној садашњости у коју се генерал Зод вратио под претњом уништења.Бари нема других суперхероја који би му прискочили у помоћ, осим ако не успе да измами из пензије сасвим другачијег Бетмена и спаси заробљеног Криптонца из заточеништва, иако не оног којег тражи. На крају, Баријева једина нада да спаси свет у којем се нашао,и врати у будућност коју познаје,јесте трка с властитим животом. Али,хоће ли коначна жртва бити довољна да се успостави ред у свемиру?

Филм је на репертоару до среде 21. јуна, а пројекције почињу у 19,30.

Црни демон

Дизнијев и Пиксаров „Елементал“ је потпуно нови, оригинални филм смештен у Елемент Ситију чији становници живе заједно у облику ватре, воде, земље и ваздуха. Прича прати жилаву, оштроумну и ватрену Жишку чије пријатељство са забавним, али опуштеним попут воде, типом који се зове Извор доводи у питање њена уверења о свету у коме живе. Анимирана авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје сто три минута, а Питер Сон је режирао према сценарију који су написали Џон Хоберт, Кет Ликел и Бренда Хсу. Водеће улоге тумаче Леа Луис, Мамуду Ети и Рони Дел Каемен, а филм се приказује до 21. јуна у пројекцијама које почињу од 17,30.

Флеш

Омиљени члан Лиге правде добија први самостални филм, који ће поновити култну улогу водећег ДЦ хероја.

Светови се сударају док Бари Ален користи супермоћи за путовање кроз време како би проме-

Да гледаоце очекује права летња акцијска посластица доказује и чињеница да ће у новом филму велику улогу имати Мајкл Китон, по многима најбољи Бетман свих времена.

Акциона

научно-фантастична аванура у 2Д формату траје шест минута краће од два и по сата, Енди Мишети је режирао према сценарију који су написали Кристина Хобсон и Џоби Херолд, а у главним улогама се појављују још Езра Милер, Саша Кејл, Мајкл Шенон и Рон Ливингстон.

Идиличан породични одмор нафтног магната Пола Старџеса претвара се у ноћну мору када се из дубина океана појави огроман мегалодон познат по имену: Црни демон, који је спреман да учини све како би заштитио своју територију. Насукани и под сталним нападима, Пол и његова породица морају да пронађу начин како да се врате на копно пре него што их демон поновно нападне у овој епској бици између човека и природе.

Хорор у 2Д формату траје десет минута дуже од сат и по, а Ејдријен Грунберг га је режирао према сценарију чији су аутори Карлос Сиско и Боас Ескуера. У главним улогама појављују се Џош Лукас, Фернанда Урехола и Винус Ејриел, а филм се приказује до следеће среде у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.

нам боља није дошла!

а прошлост, заувек је прошла!

Срби се деле на све начине. И не множе се, на природан!

Савршено јело за било које доба дана, једноставне припреме, рецепт за који вам неће требати познавање посебних кулинарских вештина

Потребно:

450 г кромпира

150 г шунке

100 г кулена

120 г траписта

3 млада црна лука

6 јаја

150 мл млека

200 мл неутралне павлаке за кување

1 кашичица сувог биљног зачина млевени бибер

Из Мињине кухињице

Кромпир ољуштите и на

крупно ренде изрендајте. Тепсију премажите уљем и распоредите кромпир. Пеците на 200 °Ц око 15 минута.

За то време исецкајте шунку, кулен и млади црни лук, а трапист изрендајте. Миксером умутите јаја, млеко и неутталну павлаку, па зачините сувим зачином и бибером.

Сипајте у суд где се налазе исецкане намирнице, промешајте, па прелијте преко кромпира који сте претходно ивадили из рерне. Шпатулом распоредите и вратите у рерну на још 3540 минута.

ХРСКАВЕ ТОРТИЉЕ

СА ПИЛЕТИНОМ

ВРЕМЕПЛОВ

ДОГОДИЛО СЕ

18. јун

618 —Ли Јуан је постао цар Гаозу

од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.

1429 —Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код

Патаја у Стогодишњег рата енглеске

трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.

1155 —Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.

1583 —У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.

1812 —Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.

1815 —У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.

1817 —У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.

1839 —Основана је Прва београдска гимназија

1881 —Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.

1940 —Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.

Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.

1953 —Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је

1952. збачен краљ Фарук I.

1968 —Британски Дом лордова од-

бацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.

1975 —Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту

1975.

1979 —Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.

1983 —Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.

1993 —Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.

1995 —Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.

1996 —Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.

Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру

1991.

1997 —Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.

2000 —Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.

Савет безбедности УН потврдио да

У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 18. И 24. ЈУНА

је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.

2001 —Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.

2002 —Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа. 2004 —Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. јун

618 —Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.

1429 —Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.

1155 —Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.

1583 —У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.

1812 —Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.

1815 —У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.

1817 —У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.

1839 —Основана је Прва београдска гимназија

1881 —Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.

1940 —Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогла-

сио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.

Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.

1953 —Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.

1968 —Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.

1975 —Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.

1979 —Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.

1983 —Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.

1993 —Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.

1995 —Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.

1996 —Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.

Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.

1997 —Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000 —Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.

Савет безбедности УН потврдио да

је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.

2001 —Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија

позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.

2002 —Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.

2004 —Европски савет одлучио да

Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

20. јун

451 —Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Ае-

ције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију.

1214 —Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја.

1459 —Турци улазе у небрањено

Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.

1756 —У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“.

1789 —Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.

1819 —У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.

1891 —Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.

1928 —Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу

посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика

ХСС.

1944 —Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.

1960 —Краткотрајна Федерација

Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.

1960 —Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.

1963 —СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.

1972 —19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу.

1973 —У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.

1991 —Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.

1992 —Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.

2000 —Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.

Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је прак-

тично створена нова глобална медијска снага.

2001 —Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.

Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.

Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.

2002 —У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.

2003 —Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.

2015 —Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

2021 —У војном делу компаније Слобода Чачак дошло је до експлозије током које је троје људи лакше повређено. Експлозија се десила у погону у коме није било електричне струје, значи да у том погону није било никаквих електричних водова које би могли да доведу до неких варнице које би изазвале експлозију. Тако да се експлозија десила под јако чудним околностима, а надлежни органи испитују узрок експлозије, укључујући и могућност саботаже.

21. јун

217. п. н. е. —Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813 —У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од

Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 —Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.

1919 —По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.

1942 —Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

1945 —Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

1948 —Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.

1963 —Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.

1963 —Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.

1970 —У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.

1981 —На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.

1990 —У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.

У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.

2002 —Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у

НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун

217. п. н. е. —Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.

1813 —У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније.

1881 —Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.

1919 —По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације

Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској

бази Скапа Флоу у Шкотској.

1942 —Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

1945 —Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

1948 —Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.

1963 —Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.

1963 —Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.

1970 —У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.

1981 —На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.

1990 —У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.

У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.

2002 —Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

23. јун

217. п. н. е. —Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.

1813 —У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније.

1881 —Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.

1919 —По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.

1942 —Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

1945 —Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као послед-

ња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

1948 —Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.

1963 —Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.

1963 —Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.

1970 —У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.

1981 —На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.

1990 —У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.

У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.

2002 —Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

24. јун

217. п. н. е. —Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.

1813 —У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 —Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са бе-

оградске железничке станице 3. септембра 1884. 1919 —По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.

1942 —Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.

1945 —Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.

1963 —Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.

1963 —Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.

1970 —У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.

1981 —На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990 —У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.

У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002 —Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs