И хотелијери пред државном касом

Усвојен програм распореда коришћења субвенција за хотелијере

ДРЖАВНОМ КАСОМ

- Од око триста осамдесет категоризованих градских хотела у земљи отворено само сто дванаест. - У Београду од сто петнаест хотела тренутно ради четрдесет два у којима је попуњеност испод десет процената расположивих капацитета. - Пакет мера подршке хотелској индустрији у градовима вредан милијарду и двеста четрдесет седам милиона динара. - Једнократна директна субвенција хотелима у приватном власништву у шездесет седам општина и градова. - Субвенције у износу од по триста педесет евра по индивидуалном лежају и сто педесет евра по свакој соби. - Уплате до прве недеље октобра

Ограничене могућности за путовања након епидемије корона вируса оставиле су значајан траг на бројне делатности, посебно хотелијере о чему довољно сведочи податак да је од око триста осамдесет категоризованих градских хотела у земљи отворено само сто дванаест, а у Београду од сто петнаест тренутно ради четрдесет два у којима је попуњеност испод десет процената расположивих капацитета. Попуњеност је од марта смањена за више од деведесет процената што је довољан сигнал за узбуну и жељу да се помогне како би се колико толико ублажиле негативне последице пандемије корона вируса, сачували смештајни капацитети и радна места.

Влада Србије је на последњој седници усвојила пакет мера подршке хотелској индустрији у градовима вредан милијарду и двеста четрдесет седам милиона динара који предвиђа једнократну директну субвенцију хотелима у приватном власништву у шездесет општина и градова у Србији, којима ће бити додељене субвенције у износу од по триста педесет евра по индивидуалном лежају и сто педесет евра по свакој соби, у динарској противвредности, што значи да ће градски хотелијер за једнокреветну собу добити помоћ у висини од пет стотина евра. Влада Србије одлучила је да усвоји програм субвенција како би очувала хотелијерство и запослене у том сектору, који је током пандемије претрпео велике губитке и тиме доведен на ивицу опстанка.

Програм помоћи хотелској индустрији реализоваће се преко јавног позива, који ће расписати Министарство трговине, туризма и телекомуникација и прецизирати критеријуме за коришћење подршке, а они који се пријаве могу да рачунају на уплату до прве недеље октобра. Једини услов је да до краја године не отпусте више од десет одсто запослених у периоду од 15. августа до 31. децембра.

Одлука да се помоћ ограничи на градске хотеле темељи се на уверењу да су они угроженији од осталих, јер су највише зависили од страних гостију. Добар показатељ је податак да је у првих шест месеци, због одсуства страних туриста, приметан смањени девизни прилив из иностранства.

Почетком друге половине године потврдило се да нису у праву они који су очекивали ће се ситуација са вирусом постепено стабилизовати од маја, а како се то није догодило у посебно тешком положају нашли су се градски хотели у којима је посета, за разлику од бања и планина,

била на изузетно ниском нивоу. Очекивало се и раније отварање граница, и интензивирање путовања, а како се ни то није догодило Влада Србије је препознала проблеме са којима се суочава хотелска индустрија у градским срединама, што је довољно за одлуку да им се помогне.

Основа за такву одлуку пронађена је у уверењу да су државне финансије стабилне и јаке, и да се води рачуна о сваком динару, а анализа стања по секторима требало би да буде један од значајних фактора у креирању буџета за наредну годину и издвајање више новца за подршку привреди како би се на прави начин превазишла криза изазвана пандемијом корона вируса. У Министарству финансија тврде да нова издвајања из буџета ни на који начин неће угрозити макроекономску стабилност, а добра потврда је податак да је половином августа прилив од пореза на додату вредност већи од планираног у односу на иницијални буџет планиран за ову годину.

Опште мере за подршку привреди још увек су у току а цео приватни сектор, заједно са хотелијерима, добио је по три минималне зараде за сваког запосленог уз ослобађање од пореза и доприноса на зараде у претходна три месеца. У току је други пакет давања који укључује исплату шездесет одсто минималне зараде у августу и септембру и одлагање плаћања пореза и доприноса за још један месец. Помоћ је процењена на износ који се креће између 5,8 и 5,9 милијарди евра, а значајним се оцењује и могућност коришћења кредита Фонда за развој и гарантну шему договорену са комерцијалним банкама. О значају издвајања сведочи податак да је за помоћ пољопривредним произвођачима издвојено две милијарде и шест стотина милиона динара, и по четири хиљаде динара једнократне помоћи пензионерима, као и повећање плата запосленим медицинским радницима за десет одсто. Из Министарства финансија стиже потврда да је све учињено дало резултате о чему сведочи податак да је српска економија по стопи раста једна од најбољих у Европи, а иста ситуација је и када је реч о подацима који се односе на незапосленост.

Податак да значајан део средстава за помоћ привреди потиче од пореза на додату вредност један је од основних разлога за апел грађанима да при куповини траже фискални рачун, јер они који га не издају избегавају да држави плате порез. Због тога се најављује активнија улога Пореске управе у сузбијању сиве економије на најмањи могући ниво. Т. Радовановић