u fokusu
Vitamin D Vitamin D ili takozvani vitamin sunca se može definisati i kao hormon. Razlog za to je činjenica da nastaje usled fotolitičkog dejstva UV zračenja na kožno tkivo gde su prisutni steroli koji su uključeni u njegovo stvaranje. Umereno izlaganje sunčevom zračenju omogućava da sami stvaramo u svom organizmu ovaj vitamin. Nažalost ovakav slučaj nije kod ljudi koji provode većinu svog vremena u zatvorenom prostoru ili žive na višim geografskim širinama gde UV zračenja nekada gotovo i nema. U takvim slučajevima vitamin D se može uneti ishranom i to namirnicama u kojima prirodno postoji ili onima koje su obogaćene. Takođe značajan izvor su i dodaci ishrani. Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR
ostoje dva oblika vitamina D i to D2 ergokalciferol i D3 holekalciferol. Ergokalciferol i njegov prekursor ergosterol se nalaze u biljnom svetu. Neki miroorganizmi koje koristimo u ishrani kao što je pivski kvasac su takođe bogat izvor vitamina D2. Holekalciferol je široko rasprostranjen u životinjskom svetu gde nastaje iz 7-dehidroholesterola koji je veoma retko prisutan u biljnom svetu. U životinjskom svetu koncentracija holekalciferola zavisi od unosa vitamina D ishranom i od izloženosti sunčevoj svetlosti.
P
Hrana bogata vitaminom D Najbogatiji prirodni izvor D3 je riblja jetra i ulje gde je prisutan u slobodnom obliku, ali i kao estar dugolančanih masnih kiselina. Prethodni podatak prebačen u brojeve ističe da ulje jetre bakalara sadrži 10000 IJ/100g, ulje jetre haringe čak 140000 IJ/100g, dok sama morska riba ima znatno niže i to bakalar 85 IJ/100g, haringa 330 IJ/100g, skuša 120 IJ/100g i losos 220-440 IJ/100g (1IJ=0,025mg D2 ili D3). Mleko sadrži od 0,3 do 54 IJ/100g dok mlečni proizvodi kao što su puter 35 IJ/100g i sir 12 IJ/100g imaju znatno niži sadržaj pa je potrebno da se ove namirnice obogate. Od hrane životinjskog porekla posebno se ističe džigerica i to juneća od 8 do 40 IJ/100g pileća od 50 do 65 IJ/100g i svinjska
18
40 IJ/100g. Takođe i svinjsko meso sadrži 84 IJ/100g, živinsko 80 IJ/100g dok kožica živinskog mesa čak 900 IJ/100g. Kao što se vidi u nekim namirnicama je vitamin D izuzetno zastupljen a negde je gotovo u tragovima. Da bi se obezbedio adekvatan unos ovog vitamina ishranom neke namirnice se obogaćuju i to proizvodi od žitarica i dečija hrana. Na ovaj način se sprečava pojava rahitisa, jer je vitamin D važan za normalno funkcionisanje koštanog sistema. Obogaćivanje namirnica se radi i sa D2 i sa D3. Neke druge namirnice mogu da budu bogate indirektno i razlog za to je dodatak ovog vitamina u hranu koju životinje konzumiraju. Kada se pogleda ishrana ljudi u razvijenom delu sveta glavni izvor vitamina D u ishrani su mleko, žitarice i riblje ulje. Naravno, prisutni su i dodaci ishrani. Tako jedan primer ističe da multivitaminski dodatak ishrani sadrži prosečno oko 400 IJ
vitamina D dok neki lekoviti preparati mogu čak da sadrže 50000 IJ vitamina D u jednoj kapsuli ili tableti.
Sunčevo zračenje i vitamin D Važno je istaći da vitamin D može da nastane pod uticajem UV zračenja na 7-dehidroholesterol koji se nalazi u koži. Početak ovog procesa zavisi od apsorpcije UV zračenja pa se tako svega 5 do 15% dostupnog 7-dehidroholesterola prevede u D3. Na to utiče doba dana kada smo izloženi suncu, godišnje doba, geografska širina, ali i sama osoba i njen tip kože. Biosinteza vitamina D pod uticajem UV zračenja se dodatno smanjuje pod uticajem pigmenta melanina, tako da osobe sa tamnijom kožom zahtevaju mnogo duže izlaganja UV zračenju nego one sa svetlijom da bi se sintetisala dovoljna količina vitamina D. Tokom godina koža se tanji, ali se i smanjuje nivo 7-dehidroholesterola u našem organizmu pa se i sadržaj vitamina D smanjuje. Pored toga na smanjenje izlaganju UV zračenju utiču svakodnevne aktivnosti (pokrivanje tela odećom, boravak u zatvorenom prostoru, primena kozmetičkih proizvoda za sunčanje). Naravno primena kozmetičkih proizvoda za sunčanje je opravdana sa ciljem da se spreče štetni uticaji UV zračenja. Stvaranje vitamina D u APOTEKA / 124 / 2020.
