ČUKLJEVI

ortopedija

Čukljevi

Stopalo se sastoji od 26 kostiju, više od 30 zglobova i velikog broja ligamenata, nerava i krvnih sudova. Opterećenja, koja trpe stopala pri normalnom hodu, dva do tri puta su veća od telesne težine, a pri trčanju čak četiri do deset puta. Naučnici tvrde da nijedna veštačka struktura ne bi mogla da izdrži tako veliki napor. Ukoliko je stopalo, osim kretanja i nošenja veće telesne težine, izloženo delovanju neodgovarajuće obuće koja sputava prirodne pokrete, ona će reagovati žuljevima, bolovima i različitim deformitetima.

Kako nastaju čukljevi „Razlog za nastanak čukljeva je najverovatnije neadekvatna obuća. U Japanu, pre više vekova, kada su isključivo koristili papuče ili hodali bosi, jako mali broj populacije (možda čak i niko) je imao problema sa deformitetima stopala odnosno sa čukljevima. Sadašnji moderni svet i moderna obuća, naročito visoke potpetice, prebacuju veliki oslonac na prednji deo stopala i samim tim je deformitet čukljeva češći”, kaže DR BRANISLAV KRIVOKAPIĆ, specijalista ortopedije sa traumatologijom u opštoj bolnici Atlas u Beogradu

Čukljeve mogu imati i mlade osobe

Od čukljeva mnogo češće oboljevaju žene, ali ni muškarci nisu pošteđeni. Čukljevi se uglavnom javljaju na oba stopala. Uzrok može biti i genetske prirode, ali nije dokazano šta sve utiče na njihovo stvaranje. Čukljevi nisu bolest samo starije populacije, već zbog njih pate i mladi. ”Čukljevi se javljaju i u najranijem detinjstvu odnosno adolescenciji, najčešće kod devojčica. Čukljevi u početku predstavljaju samo estetski deformitet. Međutim, vrlo brzo počinju da bole. Preventivne mere još uvek nemamo i ne možemo da kažemo sa sigurnošću da bi nešto pomoglo. Nekada su se dosta koristili takozvani separatori između prvog i drugog prsta na stopalu. Međutim, vremenom se pokazalo da separatori nemaju neku veliku efikasnost. Operaciju je najbolje uraditi u što ranijem periodu, zato što dolazi do pomeranja drugih prstiju stopala i samim tim do mnogo većih deformiteta celog stopala, koji iziskuju mnogo veću i težu hiruršku intervenciju i teži oporavak”, objašnjava dr Branislav Krivokapić.

Operacija čukljeva

Kod nekih pacijenata se deformitet nikada neće vratiti, ali kod nekih to može da se reši. ”Klinički pregled je jako bitan. Međutim, obavezno se radi snimak stopala u dva pravca, najbolje stojeći. Na osnovu snimka merimo određene uglove. Na taj način prezentujemo pacijentu šta i koliko bi moglo da se koriguje i šta može da očekuje nakon operacije. Što se tiče samih čukljeva, postoji oko 300 opisanih tehnika. Kada tako nešto postoji onda znate da ni jedna tehnika nije savršena. Neke metode su mekotkivne, što znači da se rade samo na mekim tkivima, ligamentima i tetivama u samom stopalu. Najveći je broj koštanih metoda i raznih osteotomija, u zavisnosti od stepena deformiteta. To je operacija koja se često radi svuda u svetu, pa i ovde kod nas”, kaže dr Branislav Krivokapić.

Oporavak nakon operacije

”Do potpunog oporavka nakon operacije čukljeva treba da prođe šest do osam nedelja. To predstavlja vreme da osteotomija zaraste. Osteotomija je jedan nasilni prelom kostiju koji mi izazivamo da bismo postigli neki rezultat. Pacijent će naredne dve nedelje hodati bez oslonca, a nakon toga može da hoda sa osloncem na petu. Da bi pacijent počeo da se oslanja na celo stopalo, potrebno je da prođe šest do osam nedelja da bi osteotomija zarasla i kako bi se pacijent vratio normalnom životu“, ističe dr Branislav Krivokapić, specijalista ortopedije sa traumatologijom u opštoj bolnici Atlas u Beogradu