Časopis Apoteka broj 138

VAŠ VODIČ ZA ZDRAV ŽIVOT

BIRETIX Focus Gel

Ciljani tretman za papulopustulozne oblike akni, ispoljava dejstvo već nakon 24h sa redukcijom zapaljenja i intenziteta aknozne lezije od 50%. Retinsphere® tehnologija, BIOPEP-15®, niacinamid, glikolna i salicilna kiselina, bisabolol – momentalno čine olakšanje za bolne upalne procese i redukuju intenzitet lezije praktično preko noći. Nanosi se ciljano na akne.

BIRETIX IsoRepair krem Emolijentni agensi, aminokiseline, prirodni hidrofilni šećeri, hijaluronska kiselina i SCA® tehnologija, čine ovu nemasnu formulaciju visokog reparativnog potencijala, izuzetno prijatnu i negujuću. SCA® tehnologija, na bazi ekstrakta puževe sluzi, sadrži faktore rasta niske molekularne mase koji penetriraju do dermalnog sloja kože, stimulišući intenzivnu regeneraciju i reparaciju tkiva.

Uz upotrebu BIRETIX preparata savetuje se zaštita od sunca širokog spektra.

Dr Đorđe Đorđević MSF Pharm

reč

Pandemija koja deluje da je polako iza nas, pored hrabrog i požrtvovanog rada zdravstvenih radnika, istakla je i slabosti mnogih zdravstvenih sistema širom sveta. U godišnjem istraživanju zdravstvenih usluga na svetskom nivou (Ipsos Global Health Service Monitor) za 2022. godinu razmatrani su glavni zdravstveni problemi odraslih u 34 države na uzorku od oko 23 500 ljudi. Istraživanje je pokazalo da kovid 19 i dalje ostaje najveći zdravstveni problem za većinu ispitanika, 47% ljudi ga je rangiralo na vrh zdravstvenih problema. Zanimljivo je da je mentalno zdravlje glavni zdravstveni problem po mišljenju 36% ispitanika što pa je tako mentalno zdravlje po prvi put u ovim godišnjim izveštajima Ipsosa rangirano kao veći zdravstveni problem od raka (34%). Pre četiri godine rak je bio globalna briga broj jedan (52%), a sada se nalazi iza kovida i mentalnog zdravlja. Stres je takođe u samom vrhu zdravstvenih problema, a prati ga gojaznost, dijabetes i narkomanija.

Ovogodišnje Ipsos istraživanje ukazuje da troje od pet ljudi na globalnom nivou misli da je zdravstveni sistem njihove zemlje preopterećen. Većina ispitanika misli da su dostupnost lečenja i vreme čekanja glavni problemi sa kojima se zdravstveni sistemi suočavaju, a prvi put od 2018. ispitanici smatraju da nema dovoljno zdravstvenog osoblja. Većina učesnika ankete smatra da je dobro informisano o zdravlju na globalnom nivou, ali ljudi u zemljama sa nižim nivoom zadovoljstva svojim sistemima zdravstva imaju tendenciju da budu manje zadovoljni informacijama koje dobijaju. Ovi statistički podaci prikazuju samo deo slike zdravstvenih sistema koja je mnogo šira, složenija i sa nebrojeno nijansi na kojima se može raditi. Svetski ekonomski forum u okviru svoje platforme koja se bavi zdravstvom predviđa da će se u narednoj deceniji, sistemi pružanja zdravstvene zaštite morati radikalno transformisati u smeru ciljane prevencije, personalizovanog lečenja i nege, pri čemu će se većina zdravstvenih usluga nuditi u odgovarajućem i prijatnijem okruženju. Pružanje zdravstvenih usluga će se sigurno menjati, a mislim da je uloga primarne zdravstvene zaštite i apoteka presudna za dostupnost i efikasnost zdravstva u budućnosti.

Sa željom da 2023. godina bude ispunjena dobrim zdravljem želim vam srećne praznike. Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

IZDAVAČ

BB Soft d.o.o. Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2607-220 www.bbsoft.rs, office@bbsoft.rs

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs

STRUČNI SARADNICI

U OVOM BROJU

Dragoslav Šekularac, dr med.

Ivana Cerovina Đurić dr. med.

Ivan Đurić, dr. med.

Jelena Blagojević, novinar Milica Đukanović, spec. farm. Uroš Čakar, dr sci.

MARKETING

Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs

Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs

Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs

TEHNIČKI UREDNIK

Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs

ŠTAMPA

Komazec d.o.o., Tel: 022 561641

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156

Časopis je besplatan.

Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja:

6 brojeva 300,00 RSD

12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225

Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon

Za fizička lica lični matični broj. Za pravna lica PIB broj.

da li znate

Kako da ne zaraziš druge kad si prehlađen

Ukoliko ste bolesni vodite računa da ne zarazite druge. Opšte mere koje mogu pomoći zaštiti od mogućeg zaražavanja različitim respiratornim virusima i bakterijama su pre svega izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju prehladu ili neku vrstu respiratorne infekcije. U sezoni kada su učestalije respiratorne infekcije treba izbegavati boravak u zatvorenim, zagušljivim prostorijama u kojima boravi mnogo ljudi. Savetuje se da često perete ruke jer se bakterije i virusi mogu preneti i sa predmeta ako su bili u kontaktu sa obolelom osobom (npr. telefon, držač u autobusu, kvake na vratima itd.). Češće provetravajte prostoriju u kojoj boravite, izbegavajte blizak kontakt sa porodicom i prijateljima dok ste bolesni, a po potrebi tokom kontakta koristite zaštitnu masku za lice. Ne idite na posao bolesni, ne dovodite bolesnu decu u vrtić i školu, kad kijate ili kašljete zaštite usta maramicom, koju treba odmah baciti u smeće i operite ruke, odmarajte, jer posao i škola neće nestati za nekoliko dana dok ne ozdravite.

Da li smanjeno dnevno svetlo utiče na raspoloženje?

Smena dana i noći pokreću specifične hormonske mehanizme u telu. Sunčeva svetlost povećava oslobađanje hormona koji se zove serotonin. Serotonin je povezan sa podizanjem raspoloženja i pomaže da se osećate smireno i fokusirano. Noću, tamnije osvetljenje pokreće mozak da proizvodi hormon koji se zove melatonin. Ovaj hormon je odgovoran za spavanje. Bez dovoljno svetlosti, nivoi serotonina mogu biti u padu. Nizak nivo serotonina je povezan sa većim rizikom od razvoja sezonskog afektivnog poremećaja. Ovo je oblik depresije izazvan promenom godišnjih doba. Sunčeva svetlost utiče na posebne oblasti u mrežnjači oka, što posledično pokreće oslobađanje serotonina. Dakle, veća je verovatnoća da ćete doživeti ovu vrstu depresije u zimskom

periodu, kada su dani kraći i manje smo izloženi dnevnoj svetlosti. Većina ljudi koja ima problema sa sezonskim neraspoloženjem smatra da jedu i spavaju nešto više zimi, žude za hranom bogatom šećerima, osećaju da imaju manjak energije, teško održavaju koncentraciju, osećaju se tužno i depresivno. Sezonskom afektivnom poremećaju su podložnije osobe koje već pate od depresije, bipolarnog poremećaja, ali i ljudi koji žive u područjima bližim Zemljinim polovima ili imaju nedostatak vitamina D. Fototerapija i suplementacija vitaminom D pomaže u lečenju ljudi koji pate od sezonske depresije, takođe savetuje se i kognitivno bihejvioralna psihoterapija, a u određenim slučajevima potrebno je uvesti i terapiju lekovima za lečenje depresije.

da li znate

Šta je lipoedema?

Lipoedema je poremećaj koji nastaje zbog abnormalnog nakupljanja masti ispod kože na nogama, zadnjici, kolenima, potkolenicama i/ ili rukama. Često se dodatna voda skladišti u zahvaćenom tkivu pa nastaje i otok (edem). Lipoedem se javlja gotovo isključivo kod žena i karakteriše ga bolno oticanje ekstremiteta, najčešće butina i zadnjice, a ponekad i ruku. Povećavanje masnog tkiva na nogama (i/ili rukama) je simetrično, bolovi se javljaju pri pritisku i napetosti, koža je sklona modricama. Lipoedema i celulit mogu izgledati slično, s obzirom na to da oboje estetski utiču na kožu. Međutim, postoji dosta ključnih razlika između ova dva stanja, uključujući njihov izgled, simptome, uzroke i lečenje. I lipoedema i celulit mogu prouzrokovati da koža izgleda udubljeno, grudvasto ili neujednačeno. Međutim, lipoedema je ozbiljnije zdravstveno stanje koje zahteva lečenje, dok je celulit uobičajeno kozmetičko stanje koje je bezopasno. Vezivno tkivo lipoedema je drugačije, ima praznine za formiranje tečnosti, gela i fibroze. Uzroci nastanka lipoedema nije potpuno razjašnjeno, a sumnja se na hormonske i genetske uzroke. Lipoedem se leči konzervativnim merama (poput fizioterapije) i hirurškim zahvatima (liposukcija).

da li znate

Cimet –omiljeni začin

Cimet se smatra jednim od najstarijih začina koji se pominju u sanskritskim spisima i Bibliji. Cimet (Cinnamomum ceylanicum) je zimzeleno nisko drvo koje raste i gaji se u Aziji, Africi i Americi. Kao začin se koristi oguljena i osušena kora mladih grana cimetovog drveta. Kora je crveno-smeđe boje, prijatnog mirisa i karakterističnog slatkastog i ljutkastog ukusa. Cimet se koristi kao začin, na našim prostorima najčešće u slatkim jelima, a može se naći i kao sastojak u dijetetskim suplementima. Cimet se u prehrambenoj industriji koristi kao korigens ukusa i mirisa. Cimet pokazuje pozitivan efekat na rad digestivnog trakta, olakšava varenje i pomaže kod grčeva i gasova. Cimet pokazuje efekat na smanjenje nivoa šećera u krvi pa se često nalazi u preparatima namenjenim dijabetičarima. Dijabetičarima se savetuje da obrate pažnju na nivo šećera u krvi kada koriste preparate sa cimetom i najbolje je da se konsultuju sa lekarom pre odluke da koriste suplemente. Naravno upotreba cimeta u okviru ishrane smatra se bezbednom i za dijabetičare, ali i za trudnice i dojilje.

Kako da se rešite ispucalih usana

Stigla je zima i hladno vreme. Zimsko vreme zbog niskih temperatura, hladnog vetra i snega, ali i suv i topao vazduh u zatvorenom prostoru postavljaju izazove za osetljivu i nežnu kožu usana koja može postati suva i ispucala. Veoma često prilikom pripremanja za izlazak napolje po hladnom vremenu zaboravimo da zaštitimo usne. Treba imati u vidu da usne nisu istog tipa kože kao ostatak lica i tela. Usne imaju veoma slabo izraženo potkožno masno tkivo, a sa spoljašnje strane prekrivene su slojem neorožalih ćelija pa je koža usana veoma tanka, delikatna i osetljiva na spoljašnje uticaje, posebno na vetar i hladnoću. Usne se suše 10 puta brže od ostatka kože na licu, što znači da im je potrebna dodatna nega.

Za negu i zaštitu usana postoje različite formulacije kozmetičkih proizvoda, najčešće u vidu stikova ili masti za usne. Prilikom izbora odgovarajućeg proizvoda za zaštitu i negu usana treba obratiti pažnju da proizvod štiti od štetnog delovanja spoljašnjih uticaja i spreči ispucalost i pojavu malih ranica na usnama. Da bi imao zaštitni efekat proizvod za zaštitu usana treba da bude na bazi masnih sirovina i ne treba da sadrži vodu. Masne komponente stvaraju zaštitnu barijeru koja čuva vlagu i pomaže da se zaleče ispucale usne. Kada su usne suve, prirodno je da želite da ih liznete da biste ih ovlažili. Ali lizanje usana zapravo ima suprotan efekat. Jednom kada stavite pljuvačku na usne, ona zapravo čini da se brže osuše. Pored toga, enzimi koji se nalaze u pljuvački koji su namenjeni za varenje hrane iritiraju usne. Nemojte da grickate usne ili da pokušavate da otkidate komadiće osušene kože sa usana, time samo pogoršavate situaciju. Takođe izbegavajte piling oštećenih usana. Umesto toga nanesite deblji sloj masti za usne i pustite da deluje. Da bi ste izbegli nastanak ispucale i suve kože usana preventivno nanosite mast na usne, pogotovo prilikom izlaska napolje kada je hladno vreme. I naravno, ne zaboravite da unosite dovoljno vode jer je to osnova dobre hidratacije celog tela pa i kože usana.

informaciono poslovni sistem iPS da li znate

iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

Povoljni efekti zelenog čaja na zdravlje

Biljka čaj (lat. Camelia sinensis) je žbunasta biljka koja uspeva u tropskim i suptropskim krajevima. Za spravljanje čaja koriste se mladi vrhovi listova koji se nakon branja suše i zavijaju, a napitak je svetlo zelene boje, blagog mirisa i oporog ukusa. Zeleni čaj se duže od 5000 godina tradicionalno koristi u Kini i Japanu, a svoju popularnost je vremenom stekao širom sveta. Zeleni čaj sadrži mnogo različitih jedinjenja, a sa zdravstvenog aspekta najzanimljivija su ona koja pokazuju antioksidativnu aktivnost. Zbog svoje antioksidativne aktivnosti (osobina da neutrališe slobodne radikale u procesu oksidacije) zeleni čaj ima koristi kod kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tip 2, takođe deluje i kao blagi diuretik (pomaže izbacivanje tečnosti) i ima blagi termogeni efekat pa je koristan i kod gojaznosti. Zeleni čaj ima pozitivan efekat i u sprečavanju karijesa. Zeleni čaj sadrži i određenu količinu kofeina pa može imati i blago stimulišuće delovanje. Treba znati da tanini iz zelenog čaja vezuju gvožđe i mogu smanjiti njegovu resorpciju (izbegavati zeleni čaj dok pijete preparate gvožđa, ili potrebno je napraviti razmak u konzumaciji) i veće količine zelenog čaja mogu da umanje efekte varfarina (lek koji se koristi za sprečavanje koagulacije krvi). Konzumacija zelenog čaja se ne preporučuje maloj deci (zbog sadržaja kofeina). Trudnicama se ne savetuju veće količine zelenog čaja.

APOTEKA / 138 / 2022.

UHVATI RITAM FORMULA ZA ZDRAVLJE SRCA I NERVNOG SISTEMA

Formula za zdrav i ritmičan rad srca, krvnih sudova, nervnog sistema i efikasno ublažavanje dejstava stresogenih faktora na organizam. Efikasna podrška u post COVID stanjima.

PRIMARNA PREVENCIJA

 Za zdrav i ritmičan rad srca i krvnih sudova

 Za zdravlje nervnog sistema

 Ublažavanje dejstva stresa i hroničnog umora

 Podrška tretmanu post Covid komplikacija

STRES I ISKUSTVA IZ APOTEKE:

• Pacijenti koji traže nešto “da ih malo umiri”

• Pacijenti kojima povremeno lupa srce

• Pacijenti koji “trepere”

• Pacijenti koji bi da poboljšaju pamćenje

• Pacijenti koji bi da poboljšaju cirkulaciju

• Pacijenti koji bi da pomognu svom telu u post COVID periodu

• Ekstrakt Kineskog gloga doprinosi normalnoj funkciji srca i KVS sistema

• Ekstrakt Belog luka smanjuje koncentraciju holesterola, snižava krvni pritisak, prevencija ateroskleroze

• Ekstrakt Zelenog čaja deluje kao moćan antioksidans sa kardio i neuroprotektivnim delovanjem, bioaktivna jedinjenja sprečavaju oštećenja ćelija i poboljšavaju funkciju mozga

• Magnezijum sa vitaminima B1 i B6 doprinosi normalnoj funkciji nervnog sistema, poboljšava rad srca i metabolizma

Doziranje 1 kapsula na dan. 30 kapsula u pakovanju. Proizvodi VALENTIS AG, Švajcarska, poreklo EU

Zastupnik, distributer i nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije: ProtoPharma d.o.o. Beograd, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija Bulevar Zorana Ðinđića 125 a, sprat I, stan 13, ulaz B

Proizvedeno i uvezeno iz: EU www.protopharma.eu

NA BILJNOJ BAZI!

Praznična depresija i anksioznost

Različita istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja pokazuju da sve veći broj ljudi praznične dane doživljava kao izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje kao dane ispunjene zadovoljstvom i opuštanjem.

Sezona praznika za većinu ljudi je radosno doba godine ispunjeno zabavama, proslavama i društvenim okupljanjima sa porodicom i prijateljima. Za mnoge je asocijacija na Božić i Novu godinu darivanje, druženje, smejanja i uživanje u omiljenim jelima. Međutim, ne tako mali broj ljudi sezonu praznika doživljava potpuno suprotno i za njih je to vreme ispunjeno tugom, samorefleksijom, usamljenošću i anksioznošću. Različita istraživanja iz oblasti mentalnog zdravlja pokazuju da sve veći broj ljudi praznične dane doživljava kao izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje kao dane ispunjene zadovoljstvom i opuštanjem.

Sezona praznika za većinu ljudi je radosno doba godine ispunjeno zabavama, proslavama i društvenim okupljanjima sa porodicom i prijateljima. Za mnoge je asocijacija na Božić i Novu godinu darivanje, druženje, smejanja i uživanje u omiljenim jelima. Međutim, ne tako mali broj ljudi sezonu praznika doživljava potpuno suprotno i za njih je to vreme ispunjeno tugom, samorefleksijom, usamljenošću i anksioznošću.

PRAZNIČNI STRES

Želja da ispunite sve što ste zamislili za praznike može stvarati preveliki stres. Često imamo očekivanja postavljena na osnovu reklama, idealizovanih slika iz filmova ili sa društvenih mreža o savršeno ukrašenom domu i trpezi, o srećnoj i nasmejanoj porodici oko jelke (naravno tu je i slatka kuca, a poželjno je i da pada sneg). A realnost je često puna izazova pa tako treba uskladiti obaveze na poslu koje se nekako baš pred kraj godine nagomilaju, sa sređivanjem kuće, nabavkom poklona, hrane i pripremom raznih jela, a tu su i dečije školske obaveze i naravno već pomenutog psa neko treba prošetati više puta dnevno. Pritisak i stres je još veći ako ste osoba koja organizuje praznično okupljanje pa očekujete i kuću punu gostiju. Tokom praznika dodatni stres mogu stvarati i finansijski izdaci zbog preterane i nepromišljene kupovine. Za neke ljude praznici predstavljaju dodatan izvor stresa zbog sukoba i svađa u njihovoj porodici koji posebno dolaze do izražaja tokom prazničnih okupljanja koja suočavaju sa istinom da se porodična bliskost sa nekim članovima porodice možda izgubila.

Autor: SPEC FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ, specijalista farmakoterapije u farmaceutskoj praksi

PRAZNIČNO NERASPOLOŽENJE

Ako je porodica doživela gubitak ili je odvojena od voljene osobe, to može učiniti praznike tužnim vremenima. Bilo da se radi o gubitku voljene osobe ili ako nemate porodicu ili prijatelje sa kojima biste proslavili praznike, izolacija može dovesti do usamljenosti, tuge i depresije u doba godine kada se toliki naglasak stavlja na proslavu sa drugima. Osobe koje već imaju problema sa mentalnim zdravljem (sindrom izgaranja, depresiju, anksioznost, panične napade itd.), najčešće se tokom ovog perioda osećaju još gore i primećuju da im se simptomi pojačavaju. Ove osobe se često bore sa osećajem krivice jer ih drugi često vide kao negativne osobe koje drugima kvare prazničnu radost. Ponekad ih drugi ljudi počnu zbog toga izbegavati što dodatno doprinosi osećaju usamljenosti, nerazumevanja i osećaja da sa njima nešto nije u redu jer su svi drugi srećni. Sezonska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj takođe mogu biti uzrok neraspoloženja tokom praznika koji se poklapaju sa početkom zime, kada se ranije smrači i temperature padaju.

ZNACI KOJI UPOZORAVAJU

Određena količina stresa je normalna i očekivana tokom praznika, ali postoji razlika između normalnih simptoma stresa i onih koji ukazuju na značajnu anksioznost ili depresivni poremećaj. Ovo su simptomi koji upozoravaju da je u pitanju nešto ozbiljnije od normalnog stresa i ukoliko je tako svakako treba da se javite lekaru i zatražite pomoć:

• Depresivno raspoloženje i osećaj beznadežnosti (više od 3 - 4 dana nedeljno)

• Gubitak interesovanja i zadovoljstva (više od 3 - 4 dana nedeljno)

• Smanjenje energije, povećan zamor, umanjena aktivnost (više od 3 - 4 dana nedeljno)

• Problemi sa spavanjem tokom dužeg vremenskog perioda

• Stalno se osećate anksiozno, nervozno

• Sumoran i pesimistički pogled na budućnost, ideje o samopovređivanju ili suicidu

KAKO SE IZBORITI SA STRESOM I DEPRESIJOM TOKOM PRAZNIKA

• Budite realni. Svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.

• Postavite granice. U redu je odbiti poziv ili napustiti događaj ranije ukoliko se ne osećate prijatno. Ne možete učiniti sve srećnim, samo učinite najbolje što možete. Ako ste iskreni i otvoreni veća je verovatnoća da ćete uživati u praznicima.

• Planirajte. Stres oko kupovine poklona možete umanjiti kupovinom poklona pre velikih gužvi i euforije po prodavnicama. Planiranje budžeta za praznike smanjiće impulsivnu kupovinu i finansijski stres. Ne pokušavajte da kupite sreću lavinom poklona.

• Potražite pomoć. Priprema hrane za slavlje je mnogo lakša u društvu, ne morate sve sami. Oko uređenja doma budite kreativni, ukrase možete i sami da napravite zajedno sa članovima porodice ili prijateljima. Ukrasi ne moraju da budu savršeni, ideja je da se zabavite i družite.

• Ograničite upotrebu društvenih medija. Društveni mediji nam mogu

dati iskrivljenu perspektivu na živote drugih i, posledično, na naše živote. Ono što vidite na društvenim mrežama je samo vrhunac nečijeg praznika. Ne vidite znoj i stres koji su ušli u to i ne možete da pravite pretpostavke o njihovom nivou sreće. Praznici su prilika za povezivanje, kvalitetno vreme i deljenje radosti sa drugima, a ne samo jedna „savršena“ fotografija.

• Ne potiskujte svoja osećanja. Ako vam je neko blizak nedavno umro ili ne možete da budete sa voljenima iz drugih razloga, shvatite da je normalno da osećate tugu. U redu je da zaplačete ili izrazite svoja osećanja, pomenete nekog ko vam nedostaje. Ne možete sebe naterati da budete srećni samo zato što je sezona praznika.

• Učestvujte u dobrotvornom radu. Volontiranje ili činjenje nečega da biste pomogli drugima je takođe dobar način da podignete raspoloženje i proširite svoja prijateljstva i olakšate usamljenost.

• Uzmite predah. Odvojite malo vremena za sebe. Pronađite aktivnost u kojoj uživate. Odmorite se sami.

Čak i ako primenite ove savete i dalje možete osećati stres, depresiju i anksioznost. Odličan način da ublažite ta osećanja je traženje podrške. Razgovor sa prijateljima, članovima porodice, ali i sa stručnim licima kao što su psiholozi ili psihijatri može pomoći.

Za kraj, imajte na umu da niste obavezni da imate savršen odmor i savršene praznike, to vas ne čini ni manje vrednom ni lošom osobom.

ŠTA SU endometrioza i čokoladne ciste?

reproduktivni period života žene. Učestalost u generalnoj populaciji žena je ispod 10%, dok se kod žena koje imaju problema sa sterilitetom može javiti u oko 20%.

Iako o nastanku endometrioze postoji mnoštvo teorija, još uvek nije u potpunosti razjašnjen uzrok i mehanizam nastanka. Endometrioza obično prestaje sa nastankom menopauze. U osnovi je benigno oboljenje, u veoma retkim slučajevima može dati maligne promene.

• bolni odnosi, • bolno pražnjenje creva i bešike, • kao i sterilitet.

Opisani su i slučajevi kada dolazi i do pojava autoimunih bolesti kao što su: sistemski eritemski lupus, Hašimoto tireoiditis.

Kada ipak treba brinuti o ovim cistama i koje su metode lečenje?

Endometrioza predstavlja benignu bolest kod žena, koja se ogleda u tome da se manji delovi endometrijuma, odnosno unutrašnjeg tkiva materice, mogu pronaći izvan materice, gde im inače nije mesto. Najčešća lokalizacija endometrijuma izvan materice može biti na jajniku, debelom crevu, Duglasovom prostoru, urinarnom sistemu, jajovodu, crevima, ali i na udaljenim organima poput pluća, a izuzetno retko i na oku.

Simptomi sa kojima se pacijentkinje javljaju, a koji mogu ukazivati na endometriozu su:

• bolne menstruacije (dismenoreja),

• bolni seksualni odnosi (dispareunija),

• obilno menstrualno krvarenje (menoragija),

• bol u maloj karlici koji može biti hroničan, te da se javlja pre i posle ciklusa

• i naposletku sterilitet.

Od ostalih simptoma može se javiti: umor, bolno pražnjenje creva tokom ciklusa, kao i dijareja ili zatvor tokom ciklusa. U nekim slučajevima, endometriza ne daje simptome.

Endometrioza je karakteristična za

Šta su „čokoladne” ciste?

„Čokoladne” ciste jajnika, odnosno endometriodna cista jajnika, predstavlja jednu od nekoliko vrsta cisti koje se mogu pronaći na jajniku. Iako sam naziv dodatkom prideva ‘’čokoladne’’ na prvi pogled ne deluje strašno, kada je dijagnostikovan, ovom problemu se mora pristupiti sa posebnom pažnjom.

Kada tokom menstrualnog krvarenja nivo hormona padne, u žarištima endometrioze dolazi do imitacije menstruacije. Endometriotične ćelije se odlubljuju sa svoje površine i time izazivaju manje ili veće krvarenje. Kako ta krv nema mogućnost oticanja, dolazi do stvaranja cista, lokalnog zapaljenja, ali i do nastanka priraslica, neprohodnosti jajovoda i dodatnih ginekoloških tegoba.

Kod određenog broja žena lokalna žarišta se progresivno uvećavaju, a komplikuju se pojavom priraslica i cisti ispunjenih gustim sadržajem. Sam naziv ”čokoladne” ciste dolazi od boje sadržaja, koja je tamne do crne boje.

Simptomi „čokoladnih” cista jajnika najčešće su:

• bolna menstruacija, • bol u maloj karlici,

Kod sumnje na postojanje ‘’čokoladnih cista’’ neophodno je uraditi nekoliko dijagnostičkih procedura i testova koji potvrđuju postojanje ovih cista. Pored ranije opisanih simptoma koji se mogu javiti, neophodno je načiniti ultrazvučni pregled.

Prema indikacijama se može uraditi CT (kompjuterizovana tomografija) i MRI (magnetna rezonantna tomografija). Najznačajnija tehnika u postavljanju dijagnoze je primena laparaskopije, direktnim pogledom na cistu, te uzimanje uzoraka za biopsiju i patohistološku analizu, čime se postavlja definitivna dijagnoza.

U slučaju kliničke potvrde postojanja ‘’čokoladnih cisti’’ neophodno je da sa svojim izabranim ginekologom razmotriti opcije lečenja. Nakon izvršene laparaskopije, šanse za ostajanje u drugom stanju se svakako povećavaju. Vaš lekar će preporučiti i dodatnu terapiju u vidu medikamenata, ako za to postoje opravdani razlozi. Neophodno je pratiti pacijentkinju u periodu nakon laparaskopije pošto postoji mogućnost da ciste ponovo nastanu, te ispitati ostale uzroke nemogućnosti začetka (klinička obrada pacijentkinje i njenog partnera u sklopu steriliteta).

Autor: DRAGOSLAV ŠEKULARAC specijalizant ginekologija i akušerstva, DokTok lekar

Lečenje

Lečenje u potpunosti zavisi od više faktora. Pre svega od: uzrasta pacijentkinje, zdravstvenog stanja, lokalizacije, kao i postojanja steriliteta.

Lečenje se može vršiti hiruški, lekovima, kao i kombinovano. Cilj lečenja endometrioze i ‘’čokoladnih cisti’’ jeste očuvanje reproduktivnog sistema žene, otklanjanje simptoma ili bar njihovo ublažavanje koliko je to moguće i otklanjanje uzroka steriliteta.

Kakav učinak „čokoladne“ ciste imaju na plodnost? Postojanje endometrioze može uticati na više načina na

reproduktivnu funkciju žene. Endometrioza i ‘’čokoladne” ciste mogu prouzrokovati nastanak priraslica koje ‘’guraju’’ ostale organe i tkiva, čime dolazi do anatomskih promena na reproduktivnim organima žene. Time se delimično umanjuju aktivnost reproduktivnih organa. Takve promene mogu dovesti do mehaničkih prepreka za ostvarivanje trudnoće.

Saveti i preporuke

Prilikom pojave prvih znakova i simptoma, koji se mogu javiti i u adolescentom periodu života, potražite savet i pregled stručnog ginekologa. Pravovremena dijagnostika ovog problema može, uz konzervativnu i hiruršku terapiju, sačuvati reproduktivni sistem žene, prevenirati razne neugodnosti, te dovesti do toga da se žena svakodnevno oseća zadovoljno u svom telu.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija sa stručnjakom, preuzmite DokTok aplikaciju na Google/ App Store-u i zakažite svoj termin.

Oči su tvoj prozor u svet, sačuvaj ih, pregledaj se!

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

Glaukom, katarakta, dijabetična retinopatija, senilna degeneracija žute mrlje, sindrom suvog oka samo su neka od najčešćih oboljenja zbog kojih se pacijenti obraćaju oftalmolozima, a ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana vida „Oči su tvoj prozor u svet, sačuvaj ih, pregledaj se“ ukazuje na značaj redovnih pregleda kod oftalmologa, koji su najbolji način za sprečavanje slabovidosti, kao i hroničnih oboljenja oka. Blagovremena prevencija, tačnije godišnja kontrola vida i adekvatna dijagnostika, ključne su, posebno kod hroničnih oftalmoloških oboljenja, čije posledice je teško, ponekad i nemoguće lečiti, ako se ne otkriju na vreme.

Udruženje pacijenata oftalmologije „BONO VIDO“, povodom obeležavanja Svetskog dana vida ukazalo je na probleme sa kojima se sve češće suočavaju pacijenti oboleli od poremećaja mrežnjače, podsećajući, pri tom da su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) bolesti mrežnjače veoma česte i od njih boluje najmanje 2,2 milijarde ljudi.

Promene u vidom polju, kao što su zamagljen ili iskrivljen vid, tamne tačke u centralnom vidu, talasaste linije kao i fleke u vidnom polju neki su od znakova poremećaja mrežnjače. Takođe, može da se javi i iznenadni bljesak svetlosti, nagli porast krvnog pritiska, zamagljen centralni vid ili potpuni gubitak vida. Oštećenje vida negativno utiče na nezavisnost, produktivnost, kvalitet življenja i mentalno zdravlje pacijenta, ali i njegove porodice.

Žana Šibul, predsednica Udruženja pacijenata oftalmologije „BONO VIDO“ kaže da je mrežnjača, odnosno

retina, deo oka u kome se stvara slika onoga što posmatramo i prenosi dalje do mozga kako bi mogli da vidimo. Među najčešćim oboljenjima mrežnjače su senilna degeneracija makule, dijabetesna oboljenja mrežnjače i okluzija retinalne vene, a postojeće terapije za njih ne retko su ograničene i nelagodne, pa mnogi oboleli nastavljaju da žive sa ovim problemima. U svetu, standard lečenja ovih bolesti jeste anti VEGF terapija. U Srbiji postoji limitirana dostupnost ove terapijske opcije, pa se ubuduće broj pacijenata koji je dobijaju mora povećavati.

NOVE METODE LEČENJA MREŽNJAČE

Doc. dr Dijana Risimić, načelnik Dnevne bolnice za medikamentozno lečenje vaskularnih oboljenja i dijabetes (medical retina) Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da je poslednjih godina došlo do značajnog napretka u načinu lečenja bolesti mrežnjače. „Danas, standardi lečenja ove grupe bolesti podrazumevaju injekcije adekvatnih lekova koje se daju direktno u oko. Ovaj novi metod lečenja znatno je poboljšao prognoze pacijentima koji pate od bolesti mrežnjače, zahvaljujući tome što je umanjio brzinu kojom im propada vid“, kaže doc. dr Dijana Risimić.

„U Srbiji je oftalmologija kao grana medicine, važno je podsetiti, napravila veliki iskorak u dijagnostici i u medikamentnoj i hirurškoj terapiji krajem prošlog i početkom ovog veka. Uvođenjem novih dijagnostičkih metoda, prvenstveno optičke koherentne tomografije i OCT angiografije, omogućena je vizuelizacija svih slojeva retine, a značajniji napredak napravljen je i u refraktivnoj i vitreoretinalnoj hirurgiji. Značajan napredak u lečenju oftalmoloških oboljenja, posebno zadnjeg segmenta oka, predstavlja i uvođenje novih lekova iz grupe inhibitora angiogeneze, ali i imunološke i genske terapije. Sve to ukazuje da naši lekari prate svetska dostignuća, ali svi lekovi i dijagnostičke procedure nisu dostupne i našim pacijentima u državnim zdravstvenim ustanovama, zbog visoke cene“, objašnjava doc. dr Dijana Risimić, sa Klinike za očne bolesti UKCS.

„Pomenuta oboljenja teško je lečiti ako se ne otkriju na vreme. U dečjem uzrastu je, takođe, veoma značajan oftalmološki pregled radi prevencije razvoja slabovidosti. Ona se mora tretirati od najranijeg detinjstva, a preduslov je rana dijagnostika. Zato insistiramo na preventivnim pregledima oftamoloških oboljenja i njihovoj blagovremenoj dijagnostici i terapiji“, ističe docent dr Dijana Risimić, oftalmolog.

Hladno zimsko vreme sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Kako da sprečite smrzavanje

i nastanak promrzlina

PPROMRZLINE (SMRZOTINE)

Promrzline su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela. Tipične okolnosti u kojima dolazi do nastanka smrzotina su duži boravak u prirodi u zimskim uslovima - izviđači, planinari, alpinisti… Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida.

KAKO PREPOZNATI PROMRZLINU?

U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a u pogođenim delovima tela često se oseća bockanje (trnci) ili žarenje. Kasnije koža bledi i postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda. Pogođeni delovi tela često postaju utrnuli i neosetljivi na dodir. Koža može da se ospe plikovima ili

APOTEKA / 138 / 2022.

da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.

SMRZAVANJE (HIPOTERMIJA)

Veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje, koje nastaje kada temperatura tela padne ispod 35°C. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: niska spoljna temperatura, vlaga i vetar, znojenje po hladnom vremenu, boravak u vodi (posebno ako je temperatura vode ispod 10°C), dehidracija, uzimanje lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici). Kod smrzavanja celo telo se hladi, tako da glavni simptomi nastaju iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da prepoznate rane simptome pothlađivanja, a to su intenzivno drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.

ŠTA RADITI U SLUČAJU POJAVE PROMRZLINA?

Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama. Ukloniti mokru odeću. Prvo krenite da zagrevate centralni deo tela (trup). Uvijte osobu

u ćebe. Promrzle delove tela postepeno zagrevajte koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (toplotu ruke, pazuha ili stomaka). Vodu treba konstantno mešati oko promrzlog dela tela, da bi se toplota ravnomerno rasporedila. Suvi izvori toplote (zagrejani predmeti) se ne preporučuju jer mogu da izazovu opekotine zbog smanjene osetljivosti smrznute kože. NE trljati promrzle delove tela. NE bušiti plikove. NE stavljati prašak, mast i sl. na smrzotinu/promrzlinu. NE navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove. NE dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda. Smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Preporučuje se uzimanje tople tečnosti.

KAKO DA SPREČITE SMRZAVANJE I NASTANAK PROMRZLINA?

Ne izlažite se ekstremnim vremenskim uslovima bez preke potrebe. Imajte u vidu da pri jako niskim temperaturama i vetru promrzline mogu nastati nakon svega nekoliko minuta izloženosti.Pravilno odevanje je obavezno. Obucite višeslojnu odeću, koju možete dodati ili skinuti po potrebi. Izložene delove tela – obraze, nos, uši, prste zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem). Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite šal ili masku. Oni će štititi vaše lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udišete.

Obuća koju nosite ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju. Višeslojno oblačenje treba završiti spoljnim slojem odeće – skijaškom jaknom i pantalonama/skafanderom koji su vodootporni i nepropusni za vetar, sa obaveznom kapuljačom (pogotovo ako boravite na planini).

(Izvor: Publikacija Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“)

Pred nama je period koji je iz zdravstvenog ugla period sa učestalim infekcijama gornjih respiratornih puteva koje se najčešće manifestuju kao prehlada, upala grla i zapaljenje sluznice nosa i sinusa (rinosinusitis). Infekcije gornjih respiratornih puteva (nos, sinusi, ždrelo) su čest uzrok poseta primarnim zdravstvenim ustanovama i zbog velike učestalosti i lakog prenošenja sa osobe na osobu predstavljaju vodeći uzrok odsustvovanja iz škole i sa posla.

U susret sezoni respiratornih infekcija

IIMUNIZACIJANAJBOLJA MERA PREVENCIJE

Imunizacija predstavlja primenu vakcina u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti. Imunizacijom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu, odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato ona predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti. Pored obavezne vakcinacije koja pokriva zaštitu od veoma teških zaraznih bolesti preporučuje se i vakcinacija sezonskom vakcinom protiv gripa. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone. Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine

prema uzrasnim kategorijama kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.

PREHLADA

Zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, grebanje u grlu – simptomi su prehlade koje ne možete promašiti. Obična prehlada ili nazeb, je jedna od najčešćih infekcija gornjih respiratornih puteva. Prehladu izazivaju različiti virusi. Prehlada obično traje od nekoliko dana do najviše dve nedelje, a ukoliko simptomi traju duže verovatnije je da je u pitanju alergijski rinitis, koji ima simptome kijanja, zapušenosti nosa i curenja iz nosa (kao i kod prehlade), ali su za razliku od prehlade ovi simptomi izazvani reakcijom na određeni

alergen. Zbog vrlo sličnih simptoma sa prehladom, dijagnoza alergijskog rinitisa se teško postavlja. Zato je veoma važno obratiti pažnju na dužinu trajanja simptoma, naročito kod dece kod koje se virusne infekcije disajnih puteva dešavaju često.

ŠTEDIMO ANTIBIOTIKE

Prehlada je infekcija virusnog porekla koja ima tendenciju spontanog povlačenja nakon približno nedelju dana. Na infekciju virusnog porekla primena antibiotika nema efekta i ne preporučuje se. Uprkos tome, virusne infekcije, kao što je prehlada, najčešći su povod za propisivanje antibiotika u lekarskoj praksi čija neracionalna i prekomerna upotreba dovodi do porasta rezistencije bakterijskih sojeva na ove lekove. Otpornost bakterija na antimikrobne lekove (antimikrobna rezistencija) je globalni problem koji ne

AKTUELNO

poznaje geografske ni biološke granice i predstavlja veliku pretnju javnom zdravlju. Primena antibiotika ima svoje mesto u lečenju bakterijskih infekcija, a dijagnozu bolesti postavlja lekar na osnovu kliničke slike i urađenih analiza krvi, mikrobioloških briseva grla, nosa itd.

LEČENJE PREHLADE

Lečenje prehlade je simptomatsko. Zapušen nos je najverovatnije najneprijatniji i veoma neugodan simptom prehlade. Obilno stvaranje sluzi, kao i otečena sluznica nosa otežavaju disanje, a ovo veoma često prati i curenje iz nosa. Za privremeno olakšavanje ovih simptoma mogu se koristiti nazalni dekongestivi, kao kapi ili sprejevi za nos koji kratkotrajno, u trajanju nekoliko sati, olakšaju prohodnost vazduha u nosu. Dugotrajna primena ovih preparata se ne preporučuje (maksimalno 5 dana kod dece, 7 dana kod odraslih) jer može dovesti do medikamentoznog rinitisa, iritacije i ponovnog začepljenja disajnih puteva. Kao dodatni tretman može da se koristi ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili rastvorom natrijum hlorida ili morske vode, kao i inhalacija pare (na primer, u posudu ključale vode staviti kašiku čaja od lipe i udisati paru koja se stvara). U slučaju simptoma povišene temperature, glavobolje, može se koristiti paracetamol ili neki od lekova iz grupe nesterodnih antiinflamatornih lekova. Preporučuje se odmaranje, unos dosta tečnosti i toplih čajeva, kao i ishrana koja obezbeđuje dobru potporu imunitetu.

RINOSINUSITIS

Rinosinusitis predstavljaju zapaljenje sluznice nosa i najmanje jednog od četiri paranazalna sinusa. Kao i kod ostalih infekcija gornjih respiratornih puteva najveća dilema je da li je infekcija bakterijskog ili virusnog porekla pa shodno tome i odluka da li treba koristiti antibiotik i koji. Procena je da je u oko 90% slučajeva akutni rinosinusitis virusnog porekla. Akutni bakterijski rinosinusitis se često razvije nakon virusne infekcije respiratornog trakta, a u

kliničkoj slici dominiraju znaci akutnog rinitisa (edem i vazodilatacija nosne sluznice, rinoreja i začepljenje), u težim oblicima uz pojavu groznice i povišene temperature i bolom u licu. U lečenju akutnog bakterijskog rinosinusitisa pored simtomatske terapije (lokalni dekongestivi, inhalacija, ispiranje nosa, ublažavanje bola, visoke temperature) koriste se i antibiotici. Trajanje terapije je 7 do 10 dana uz obavezan kontrolni pregled i procenu o daljoj terapiji.

UPALA GRLA

Bol u grlu je simptom koji najčešće ukazuje na infekciju usne duplje i ždrela. Iako se može javiti i kod ne-infektivnih stanja (alergija, GERB, iritacija) gušobolja je dominantan simptom akutne upale sluznice ždrela (faringitis), upale krajnika (tonzilitis) ili upale grkljana i glasnih žica (laringitis). Ove infekcije mogu biti virusnog ili bakterijskog porekla, a mogu biti veoma blage do ozbiljnih infekcija sa komplikacijama. Virusne upale grla su najčešće izazvane rinovirusima, adenovirusima, influenca virusima, dok je kod bakterijskih infekcija najčešći izazivač streptokokna bakterija.

Bol u grlu izazvan akutnom upalom ždrela, krajnika ili grkljana u najvećem broju slučajeva se uspešno leči ambulantno, bez komplikacija. Jedan od važnijih koraka u diferencijalnoj dijagnostici akutnog bola u grlu je napraviti razliku da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija što bi trebalo da odredi u kom smeru će ići terapija. Najčešći bakterijski uzročnik akutnog faringitisa, pogotovo kod dece uzrasta od 5 do 15 godina, je grupa A β-hemolitičkog streptokoka.

Na osnovu kliničke slike ne možemo biti u potpunosti sigurni da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, ali postoje određeni kriterijumi koji sa

velikom verovatnoćom ukazuju da li je u pitanju bakterijska infekcija. Da je najverovatnije upitanju bakterijska infekcija grla ukazuju visoka temperatura (>380C ), jak bol u grlu, jaka inflamacija i crvenilo grla i eksudat na krajnicima (beli sekret), otežano gutanje, osetljivi i uvećani limfni čvorovi, nagli početak simptoma i odsustvo kašlja.

LEČENJE UPALE GRLA

Pored terapije antibioticima, koja se uvodi u opravdanim slučajevima i po preporuci lekara, lečenje se sprovodi simptomatski. Tradicionalno mesto u tretmanu bola u grlu imaju pastile koje laganim otapanjem u ustima oslobađaju neku od aktivnih supstanci čiji je zadatak da lokalno ublaže bol ili imaju antiseptički efekat. Koristan efekat pastila je i taj što povećavaju lučenje pljuvačke koja deluje zaštitno i ublažavajuće na ždrelo. Sprejevi za grlo ili rastvori za grgljanje koji imaju antiseptički efekat mogu biti od pomoći kod gušobolje. Kao pomoć kod povišene temperature ili bolova u mišićima i glavobolje mogu se koristiti lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili paracetamol, naravno uz savet farmaceuta o pravilnoj primeni ovih lekova. Savetuje se odmor, unos veće količine tečnosti (voda, čaj) i ishrana bogata vitaminima (sveže voće, povrće).

Streptokokni faringitis je najčešća forma akutnog zapaljenja ždrela kod kog se propisuje antimikrobna terapija. U ovom slučaju primena antibiotika ubrzava povlačenje simptoma, smanjuje transmisiju sa obolelog na zdrave i prevenira razvoj akutne reumatske groznice i nekih komplikacija kao što su zapaljenje srednjeg uha, sinusitis, peritonzilarni apsces itd. Terapija najčešće traje 10 dana, do potpunog uništenja patogena.

Zaustavimo otpornost bakterija na antibiotike

JELENA BLAGOJEVIĆ

Antimikrobni lekovi obuhvataju antibiotike, antivirusna, antigljivična i antiparazitska sredstva koji se koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka. Rezistencija na antimikrobne lekove nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti. Kao rezultat rezistencije mikroorganizama na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije postaju sve teže ili nemoguće za lečenje.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je rezistenciju na antimikrobne lekove za jednu od 10 globalnih pretnji po zdravlje ljudi. Procenjuje se da bi do 2050. godine čak deset miliona ljudi godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike.

Ne uzimati antibiotike na svoju ruku

Otpornost mikroorganizama na antibiotike u većini evropskih zemalja poprima razmere pandemije, a sve je jasnije da je kovid 19 doprineo porastu antimikrobne rezistencije.

“Antibiotike treba uzimati samo kada je neophodno i nikada na svoju ruku”, kaže dr. sci. med. Vesna Mioljević, epidemiolog, rukovodilac Službe za bolničku epidemiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i dodaje da neracionalna upotreba antibiotika ugrožava zdravlje pojedinca, ali i cele porodice, jer doprinosi otpornosti bakterija na postojeće antibiotike. Na pomenuti problem upozorava i Svetska zdravstvena organizacija koja procenjuje da bi do 2050. godine čak 10 miliona ljudi

godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja pacijenata koji godišnje umru od bolesti raka i čak deset puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.

“Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno – zdravstvenih izazova savremene medicine. Posebno se skrećepažnja na rastuću otpornost gljivica na antimikotike (lekove protiv gljivičnih infekcija) i njihovu sve veću rasprostranjenost”, ističe dr Vesna Mioljević.

Antibiotike koristiti samo kad je neophodno

Nastavi li se porast rezistencije na antibiotike, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija bio bi sve manji, a ozbiljnije infekcije bi postalo nemoguće lečiti.

“Trošimo previse antibiotika u indikacijama u kojima oni nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima, ne leče se antibioticima, tačnije antibiotici će u takvim slučajevima uticati na naše “dobre bakterije” i tako napraviti veliku štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti”, istakla je prof. dr Ivana Ćirković, iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima.

Rezistencija na antibiotike utiče i na povećanje dužine hospitalizacije kod pacijenata i samim tim i na uvećanje troškova lečenja. Zato je potrebno preduzeti konkretne mere, kako se mnogi pacijenti ne bi doveli u rizik.

Racionalna upotreba antibiotika prioritet u Srbiji

“Srbija je sve do 2015. godine bila rekorder po visokoj potrošnji antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontroloma kod izdavanja lekova i edukacijom lekara nepravilna potrošnja je umanjena za trećinu, a posebni značaj imao je i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika u kome je precizno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije sa ciljem racionalne upotrebe antimikrobnih sredstava. Racionalna upotreba podrazumeva primenu odgovarajućeg antibiotika u odgovarajućoj dozi i u tačno propisanom vremenskom periodu. Smanjenje potrošnje antibiotika u Srbiji evidentirano je do 2019. godine, a zatim 2020. i 2021. godine, zbog kovid 19 pandemije potrošnja se ponovo značajno povećala”, podseća prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog.

“Ispitivanja i istraživački rad na novim antibioticima je skup i dugotrajan posao i zato mali broj farmaceutskih kompanija hoće da uđe u ta istraživanja. Novih antibiotika na vidiku nema, pa zato postojeće treba čuvati i prići im multidisciplinarno”, kaže prof. dr Siniša Sević, infektolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Pripremila:

Uloga mio-inozitola u lečenju sindroma

policističnih

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je uobičajeno stanje koje pogađa otprilike 5-8% žena reproduktivnog uzrasta. Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je heterogeni poremećaj, gde glavne kliničke karakteristike uključuju menstrualne nepravilnosti, hronična anovulacija, sub-fertilitet, hiperandrogenizam, hirzutizam i akne. Sindrom policističnih jajnika je najčešći endokrinološki poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu, koji često dovodi do nemogućnosti zatrudnjivanja, ali i do ranih pobačaja u slučaju da do trudnoće dođe.

Mnoge antropometrijske i metaboličke abnormalnosti PCOS-a se preklapaju sa komponentama metaboličkog sindroma, grupom lipidnih i nelipidnih faktora rizika koji determinešu povecani rizik za koronarnu bolest srca i dijabetes melitus tipa 2. Po tome dolazimo do toga da postoji mnogo preklapanja između sindroma policističnih jajnika (PCOS) i metaboličkog sindroma.

Patogena veza između metaboličkog sindroma i PCOS je najverovatnije insulinska rezistencija. Stoga, prisustvo metaboličkog sindroma u PCOS-u ukazuje na veći stepen insulinske rezistencije u poređenju sa PCOS-om bez metaboličkog sindroma. Gojaznost, aterogena dislipidemija, hipertenzija, poremećena glukoza natašte/poremećena tolerancija glukoze i vaskularne abnormalnosti su uobičajene metaboličke abnormalnosti prisutne kod PCOS. Dokazano je da je modifikacija životnog stila korist, a farmakološka terapija agensima koji senzibiliziraju insulin ima potencijalnu korist u lečenju metaboličkog sindroma kod žena sa PCOS.

Lečenje sindroma policističnih jajnika

Kao što je klinička slika kod pacijentkinja raznovrsna tako su i pristupi lečenju policističnog sindroma različiti i individualni. Pošto su policistični jajnici povezani sa brojnim metaboličkim poremećajima svakako je preporuka smanjenje telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja i primena preparata koji klinički dokazano smanjuju simptome policističnih jajnika i insulinske rezistencije. Koriste se različite vrste farmakološke terapije/lekovi za povišen pritisak, antidijabetici – najčešće metformin, statini zbog LDL holesterola. Suplementacija je takođe značajna i dokazane efikasnosti. To je najčešće kombinacija mio-inozitola i folne kiseline.

Šta je mio-inozitol i zašto je efikasan alat za povećanje plodnosti?

Inozitol se često naziva vitaminom B8, iako postoje kontroverze o tome da li se zvanično kvalifikuje kao vitamin B. Mio-inozitol (MI) i d-hiroinozitol (DCI) su dva oblika inozitola o kojima se često raspravlja u vezi sa plodnošću. MI je posebno važan za sazreva-

jajnika

nje jajne ćelije, kvalitet jajne ćelije i folikularne tečnosti. U stvari, MI je uključen u proces koji se zove „signalizacija na putu fosfoinozitida“ i igra ključnu ulogu u oplodnji jajne ćelije. Pokazalo se da su MI i DCI često van ravnoteže kod žena koje se bore sa PCOS-om ili neplodnošću.

U slučaju PCOS-a, pokazalo se da MI pomaže u poboljšanju osetljivosti na insulin i pomaže u postizanju optimalnije čiste telesne mase. Kao dodatni bonus, pokazalo se da MI pomaže u modulaciji aktivnosti folikul stimulirajuceg hormona (FSH) koja je neophodna i za regulaciju hormona i za ciklus oslobađanja jajeta. Ovo su kritična razmatranja kada se želi optimizovati opšte zdravlje i plodnost.

Mio-inozitol i osetljivost na insulin

MI i DCI se nalaze u celom ljudskom telu na različitim nivoima u zavisnosti od vrste ćelija i tkiva. Neravnoteža u MI i DCI u telu može dovesti do poremećaja metabolizma šećera. Kao što je objavljeno u Međunarodnom časopisu za endokrinologiju 2016: „MI i DCI su izomerni oblici inozitola za koje je utvr-

Autor: DR SAVA MITIĆ

đeno da imaju svojstva slična insulinu, delujući kao drugi glasnici u intracelularnom putu insulina; oba ova molekula su uključena u povećanje insulinske osetljivosti različitih tkiva kako bi se poboljšale metaboličke i ovulatorne funkcije. Suplementacija sa MI tokom trudnoće može pomoći u poboljšanju parametara šećera u krvi, kao i pomoći kod gestacionog dijabetesa. A za mnoge pacijente, suplementacija MI takođe daje dodatni bonus snižavanja nivoa androgena (na primer, testosterona), čime se smanjuju akne i višak dlaka na telu.

U naučnoj studiji iz 2014. istraživači su spekulisali: „...da pacijenti sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) koji imaju hiperinsulinemiju, imaju pojačanu epimerizaciju (konverzija) MI u DCI u jajniku, što dovodi do nedostatka MI koji narušava signalizaciju FSH, što dovodi do smanjenog broja oocita.” Oni su tu hipotezu testirali studijom na 20 pacijenata sa

PCOS-om i 20 zdravih žena i merili su nivoe MI i DCI u njihovoj folikularnoj tečnosti. Istraživači su u ovoj studiji zaključili da je odnos MI-DCI u folikularnoj tečnosti opao sa 100:1 kod zdravih učesnika na 0,2:1 kod pacijenata sa PCOSom koji su dodatno pokazivali značajno više nivoe insulinske rezistencije, hiperinsulinemije i luteinizirajuceg hormona. Ovo ukazuje na koncept da bi suplementacija MI (2g - 4g) mogla pomoći u regulisanju ove neravnoteže kod osoba sa PCOS.

Naučni izveštaj iz 2015. dalje je istraživao šta se dešava u jajnicima kada su PCOS i insulinska rezistencija prisutni u telu. Istraživači su postavili hipotezu i potom pokazali da čak i kada druga tkiva u telu pokazuju insulinsku rezistenciju, jajnik ne pokazuje insulinsku rezistenciju. Istraživači su primetili da jajnik ima sposobnost da konvertuje MI u DCI, i da žene sa PCOS povećavaju konverziju MI u DCI kako bi se iz-

borile sa neravnotežom šećera. Ovo na kraju dovodi do hiperprodukcije DCI i iscrpljivanja MI kod žena sa PCOS, stanje koje su istraživači označili kao „DCI paradoks“.

Mio-inozitol kao ključna podrška plodnosti i trudnoći Mio-inozitol (MI) predstavlja bezbedno jedinjenje što se pokazalo korisnim u pitanjima vezanim za plodnost i trudnoću. U stvari, MI učestvuju u nekoliko signalnih procesa, uključujući puteve insulina i gonadotropina, i, stoga, verovatno je da pozitivno utiče na plodnost. Konkretno, nekoliko kliničkih ispitivanja pokazuje da njegova primena može ima terapeutski efekat kod neplodnih žena, te da može biti koristan i kao preventivni tretman tokom trudnoće. Posebno, MI može sprečiti nastanak defekata neuralne cevi i pojavu gestacionog dijabetes melitusa, promovišući trudnoću bez problema. Zbog bezbednosti i efikas-

nost mio-inozitola, takav tretman takođe može zameniti nekoliko farmaceutskih proizvoda, koji su kontraindikovana u trudnoći.

Zašto je folna kiselina važna pre i tokom trudnoće?

U ranom fetalnom razvoju folna kiselina pomaže u formiranju neuralne cevi. Folna kiselina je veoma važna jer može pomoći u sprečavanju nekih velikih urođenih mana bebinog mozga (anencefalija) i kičme (spina bifida). Neuralna cev formira rani mozak i kičmu. Bitno je i to da smo mi populacija koja ima deficit folne kiseline.

Šta ćemo sad?

Gyinos, pakovanje 15 kesica – proizvod kompanije New Med doo sadrži 2g mio inozitola i 200 µg folne kiseline u kesicama, koje se koriste 2 puta dnevno razmućene u čaši vode, prijatnog ukusa. Gynos sastavom i dejstvom podržava medicinu zasnovanu na dokazima.

Antioksidansi i njihov značaj u svakodnevnoj ishrani

Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR

Hrana koju svakodnevno konzumiramo može znatno doprineti antioksidativnoj zaštiti organizma, što u velikoj meri može da utiče na kvalitet našeg života i može imati značajnu ulogu u kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, koje, nažalost, uzimaju sve više maha.

Od jedinjenja koja pokazuju antioksidativne osobine u životnim namirnicama posebno se mogu istaći polifenolna jedinjenja i flavonoidi. Upravo oni, kada se unose hranom, zajedno sa antioksidansima koji se sintetišu u ljudskom organizmu vrše prevenciju oštećenja proteina, lipida i drugih biomolekula bitnih za naš metabolizam. Razna jedinjenja koja usled zagađenja vazduha, vode i hrane dođu do ljudskog organizma mogu znatno da smanje nivo antioksidanasa u našem organizmu. Nedostatak antioksidanasa usled smanjenog unosa putem hrane ili pojačanim uticajem prooksidanasa iz životne sredine može da dovede do razvoja mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti itd.

HRANA ZA ZDRAVLJE KRVNIH SUDOVA

Jedna od namirnica za koju se zna da poseduje antioksidativne osobine i pozitivan efekat na ljudski organizam jeste crveno vino. Crveno vino bilo je jedna od prvih životnih namirnica za koju je dokazano da poseduje antioksidativne osobine, ali i da povećava otpornost LDL holesterola na oksidaciju. Pored vina, pokazano je in vitro da oksidacija LDL holesterola može da se inhibira i brokolijem, sokom od grožđa, sojom, belim lukom, borovnicama i brusnicom. Upravo unos ovih namirnica može doprineti prevenciji oštećenja ćelija krvnih sudova i smanjiti mogućnost

pojave kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, antioksdiansi mogu da utiču i na dilataciju (opuštanje) krvnih sudova, čime se poboljšava protok krvi. U studijama sprovedenim na grupi ljudi pokazano je da vitamin C pozitivno utiče na dilataciju arterija.

VOĆE I POVRĆE U BORBI PROTIV TUMORA

Oštećenje ćelijskih regulatornih proteina i DNK u ćeliji može da dovede do razvoja karcinoma. Razlog za to su oksidativni procesi, a antioksidansi iz hrane mogu da pomognu u zaštiti ćelija od pojave karcinoma. Tako genistein i ostali flavonoidi iz soje i proizvoda od nje su pokazali in vitro (istraživanje u epruveti, ne u živom organizmu) antiproliferativne osobine (osobinu da smanjuju razmnožavanje pojedinih sastojaka ćelijskog tkiva) kod ćelija karcinoma dojke. Još jedan prirodni ekstrakt, od brusnice i borovnice, pokazao je znatan antiproliferativni efekat in vitro na tumorskim ćelijama. Takođe je posmatran i unos voća i povrća u ishrani i mogućnost pojave razvoja maligniteta. Na osnovu obrađenih rezultata zaključeno je da nizak unos voća i povrća ishranom gotovo dva puta povećava rizik za nastanak karcinoma. Poređenja radi, ljudi u paleolitu su ishranom prosečno unosili čak 604 mg vitamina C i 33 mg vitamina E, što je mnogo više nego što danas prosečno unosi stanovnik razvijenog dela sveta – od 77 do 109 mg vitamina C i 7-10 mg vitamina E.

Često se događa da, kada se dostigne visok nivo antioksidanasa, dolazi do poremećaja balansa u organizmu

i antioksidansi počinju da se ponašaju kao oksidansi pa je zato važna mera prilikom unosa antioksidanasa.

UTICAJ SREDINE

U različitim namirnicama je zastupljena različita količina antioksidanasa, što utiče i na antioksidativnost tih namirnica. Pokožica grožđa je znatno bogatija flavonoidima nego pulpa bobice. Na sadržaj antioksidanasa u voću mogu da utiču i faktori sredine, koji mogu da se razlikuju od godine do godine. Tako neki antioksidansi, kao što je resveratrol, nastaju u grožđu kao odbrambeni odgovor biljke na gljivice i UV zračenje. Ne dolazi samo do porasta nivoa resveratrola, već i drugih polifenolnih jedinjenja, što je rezultat rada imunog sistema grožđa. Isti je slučaj i sa brusnicama, kod kojih se takođe povećava nivo antioksidanasa pod uticajem UV zračenja. Tokom prerade nekih namirnica nivo antioksidansa u njima može da se smanji usled primene nekih postupaka u preradi.

Saznanja vezana za antioksidanse u namirnicama i sposobnosti ljudskog organizma da se izbori protiv oksidativnog stresa danas su stalni predmet istraživanja. Upravo nedostatak antioksidanasa u ishrani često može da bude razlog za razvoj nekih oboljenja. Unos antioksidanasa uz pomoć dodataka ishrani može da pomogne, ali oni nisu dostupni različitim populacionim grupama u svetu. Za razliku od toga, voće i povrće je, kao jedan od najznačajnijih izvora različitih prirodnih antioksidanasa, koji svojim sinergističkim efektom pomažu u prevenciji mnogih bolesti, veoma bitno u svakodnevnoj ishrani.

Šta je anemija i kako se izboriti sa anemijom?

Anemiju, oboljenje poznato kao malokrvnost, karakteriše nedostatak gvožđa i/ili snižena vrednost hemoglobina. Eritrociti ili crvena krvna zrnca su ćelije krvi koje sadrže crven, gvožđem bogat protein-hemoglobin čija je uloga prenos kiseonika od pluća do svih mišića, tkiva i organa. Procenjuje se da oko 20% svetske populacije pati od nedostatka gvožđa, dok je u Srbiji taj procenat veći i iznosi 40% . Sve starosne grupe mogu bolovati od anemije.

Žene češće oboljevaju od anemije, posebno u reproduktivnom periodu. Razlozi tome mogu biti obilna menstrualna krvarenja, trudnoća i dojenje.

Vegani i vegetarijanci su takođe podložni nedostatku gvožđa, zatim sportisti i starija populacija. Važno je znati da nedostatak gvožđa uzrokuje opštu slabost, umor, bledilo kože, ubrzano disanje, vrtoglavicu, zujanje u ušima, tamne koluto-

ve oko očiju, podočnjake, pospanost, razdražljivost, neredovne menstruacije, gubitak libida itd.

Tada se savetuje suplementacija ishrane. Gvožđe je mineral sa ključnom ulogom u ljudskom zdravlju. Učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i hemoglobin-proteina odgovornog za prenos kiseonika u tkiva našeg organizma. On je neophodan za normalnu funkciju imunog sistema.

SYNERGY FERROFECT

Fero-bisglicinat kompleks

Ferrofect je kompleks u čijem sastavu pored gvožđa značajnu ulogu imaju i vitamin C koji pomaže u apsorpciji gvožđa.

Vitamini B6 i B12 su neophodni za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Folna kiselina štiti od formiranja kongenitalnih defekata.

Cink, bakar i mangan pomažu u podeli ćelija crvenih krvnih zrnaca i transportu gvožđa kroz organizam.

FERROFECT – superiorna formula sa postepenim oslobađanjem tokom 24 sata, nudi sigurnu i efikasnu suplementaciju ishrane za optimalno zdravlje.

Visoka bioraspoloživost 90,9% Odlična apsorpcija u digestivnom traktu Ne izaziva mučninu i druge stomačne smetnje Jedna (1) tableta dnevno 15-20 minuta pre obroka

Uvoznik i distributer: Omni Medikal doo Autoput 13, blok 53, 11070 Novi Beograd www.omnimedikal.rs • Tel.: 060 50 50 318

Kako se otrezniti posle vesele noći pune alkohola?

Spremate li se za izlazak ili odlazak na veliku proslavu punu ljudi, muzike, hrane i alkohola? Da li ste se nekada napili na takvoj proslavi i kako ste se otreznili posle nje? U ovom tekstu ćemo pokušati da vam približimo kako mi kao lekari pristupamo tom „čarobnom“ mehanizmu trežnjenja i čega se najviše tokom trežnjenja bojimo.

Prvo nekoliko činjenica:

1. Alkoholu je potrebno jako kratko vreme da iz našeg stomaka dođe u krvotok i otprilike za desetak minuta počinje da deluje, a vrhunac bude za oko sat vremena.

2. Koncentrovanija pića koja imaju

viši procenat alkohola brže deluju od pića sa manjom koncentracijom alkohola.

3. Hrana usporava preuzimanje alkohola u krvi ali ga ne zaustavlja.

4. Alkohol se prerađuje u jetri i od njene dobre funkcije ali i samog stanja organizma, godina, zdravlja zavisi koliko dugo će da traje trežnjenje.

5. Jetri je potreban otprilike jedan sat da preradi jedno piće.

6. Alkohol u urinu može da se otkrije u periodu od 12 – 48 sati a u izdisajnom testu do oko 24h, mada precizniji aparati mogu alkohol da otkriju i u dužem vremenskom periodu, tako da nema sedanja za volan posle pijane noći.

Šta mi radimo kada nam neko dovede osobu pod dejstvom alkohola ili nas pozove i pita kako uspešno obaviti trežnjenje?

Prvo pokušamo da utvrdimo da li je ta osoba povređena. To je najosnovnije, pijane osobe su sklone padanju, udaranju glavom i povredama ekstremiteta. Takođe vrlo često se dešava da osoba pod dejstvom alkohola bude i napadnuta od strane nekih drugih osoba, nekad i opljačkana, tako da sve to treba uzeti u obzir pre pregleda i postavljanja dijagnoze (nije svako ko je pijan u nesvesti od alkohola, možda ima i potres mozga ili je dijabetičar kome je pao šećer). Uvek pratnji ili

Autor: DR IVANA CEROVINA ĐURIĆ I DR IVAN ĐURIĆ, www.savetilekara.rs

onome ko poziva naglasimo da mora da provede pored pijane osobe jedno određeno vreme, sve dok se definitivno ne uveri da nema povreda (to vreme može da bude jako dugo).

Pijane osobe treba staviti na bok ako dođe do povraćanja da ne bi ispovraćani sadržaj udahnuli i njime se ugušili. Inače jednom davno smo imali pacijenta koga su uneli potpuno bez svesti u našu ambulantu, umokrio se, buncao i nikako nismo mogli da ga probudimo, skener je bio dobar kao i sva ispitivanja, probudio se tek posle tri dana, oran i čio.

Sama sumnja da postoji neka povreda ili da nešto nije kako treba zahteva detaljno ispitivanje. Kada se

/ 138 / 2022.

definitivno uverimo da nema povrede i da je ta osoba samo preterala sa alkoholom onda krećemo sa mukotrpnim poslom koji se zove otrezniti nekoga ko to možda i ne želi…

Šta je potrebno da bi se neko otreznio?

Pre svega vreme. Ne postoji način da se alkohol koji je dospeo u krv na neki veštački način izbaci. Mi imamo samo jednu jetru i ako ste popili mnogo alkohola za praznike ili proslavu, jetri će trebati mnogo vremena da taj alkohol neutrališe.

Osnova trežnjenja je nadoknađivanje tečnosti. Svo to znojenje dok plešete i sav taj alkohol koji ste uneli dovodi do gubitka tečnosti i dehidratacije. Važno je nadoknaditi tu tečnost koja se izgubila. Popijte punu čašu vode pred spavanje i imajte još vode pored sebe kako bi je pili u toku noći.

Spavanje je takođe bitno za trežnjenje, iako taj san zna da bude mučan, isprekidan, ipak on daje našoj jetri vremena da izbaci sve te negativne sastojke iz našeg organizma.

Jedite laganu hranu, izbegavajte teške obroke nakon pijane noći jer mogu da vam naprave mučninu i da povraćate. Povraćanje je korisno samo do mere dok alkohol ne dospe u krv, tako da se nemojte siliti, možete samo da se naterate na još veći gubitak tečnosti. Konzumiranje kafe, energetskih napitaka i drugih napitaka koji da kažemo podižu sistem, mogu samo trenutno da vas oporave, ona ne mogu da očiste vaš organizam od alkohola. Mada napici bogati vitaminom C i B mogu da pomognu jetri da ubrza razgrađivanje alkohola ali pod uslovom da vam ne bude muka od njih.

Šetnja može da ubrza trežnjenje, ali nemojte preterivati, pogotovo ako ste popili mnogo alkohola. Bolje je da legnete da spavate nego da upadnete u šanac i razbijete glavu.

Vožnja automobila nikako ne trezni, nemojte nikako da sedate i da vozite u alkoholisanom stanju, čak i ako ste popili trunčicu alkohola.

Smirivanje agresivnih alkoholisanih pacijenata je priča za sebe i jako je komplikovana i teška stavka, najbolje je ubediti ih da legnu da spavaju. Mamurluk je nešto što se očekuje za dan posle. Alkohol i lekovi ne idu jedno sa drugim.

Kako da se ne napijete?

Jednostavno – NEMOJTE DA PIJETE ALKOHOL! Ali ako već hoćete, onda se pridržavajte par pravila:

1. Držite se pića koja nemaju mnogo alkohola u sebi (ali ne zaboravite pivo nije voda)

2. Uz svako piće popijte čašu vode.

3. Grickajte grickalice kako bi usporili preuzimanje alkohola u krvi (ne stoje za džabe grickalice po kafićima). Ako jedete pre konzumiranja alkohola, alkohol se sporije resorbuje u krvotok.

4. Usporite sa pijenjem i probajte da se kontrolišete i prekinete kada vidite da vam je dosta.

5. I naravno, nemojte tradicionalno da mešate alkoholna pića. Jednom kada krenete sa jednim pićem nastavite sa njim.

Na žalost nema čarobne formule za trežnjenje i ono zahteva vreme, mnogo strpljenja i ljubav prema pijanoj osobi. To je proces praćen povraćanjem, nekontrolisanim vršenjem nužde na sve strane i agresivnošću, stvarima koje i najstrpljivijeg čoveka mogu da dovedu do ludila i polako ga teraju od pijane osobe.

Zajedno za novi život

Nakon vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, pandemija kovida je gotovo zaustavila program transplantacije, pa tako danas u Srbiji preko 2 000 ljudi čeka na transplantaciju nekog od organa. Takođe, i pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 život srodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice.

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

JEDAN DONOR MOŽE SPASITI I OSAM ŽIVOTA

Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa “Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju “Još si mi trag”, jer je vreme za promene na bolje.

“Jedan donor može spasiti i do osam života”, kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata “ Zajedno za novi život” i dodaje da se zahvaljujući saglasnosti i jednom DA ne spasavaju samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. Mladen Todić, pre šest godina je dobio jetru od nepoznatog donora i kako sam kaže svakoga dana pomisli na čoveka koji mu je donirao jetru i umesto tačke na njegov život, stavio zarez.

Pored pandemije, koja je na više od dve godine prekinula program transplantacije organa u Srbiji, sudbina ovog programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Republike Srbije. Naime, Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavnom Republike Srbije.

ČEKA SE IZMENA ČLANOVA ZAKONA O TRANSPLANTACIJI

“Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Ti članovi Zakona su izmenjeni i dati su u procedure, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, stiglo je i tumačenje

POKRENUTA NACIONALNA KAMPANJA “JOŠ SI MI TRAG”

SIGURAN IMUNITET

EFIKASNOST - kombinacija alkilglicerola iz ulja jetre tri vrste ajkula

BEZBEDNOST - odnos alkilglicerola po modelu iz majčinog mleka

KVALITET – 60 godina kliničkih ispitivanja

NACIONALNA KAMPANJA

mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa, a date su i instrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje pravni vakum izmene 23. i 28. Člana pomenutog Zakona. Od značaja je pomenuti i to da je posledica svega toga bila i to da je u julu i avgustu ove godine, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, bilo devet potencijalnih donora. Porodice nisu dale saglasnost, a da je saglasnosti bilo mogao se produžiti život od 15 do 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. To se, nažalost, nije desilo”, ističe prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

“U Srbiji se, još uvek ne radi transplantacija pluća pa su naši pacijenti za ovu vrstu zahvata odlazili u strane centre. Važno je znati da je u planu i ova vrsta transplantacije u Srbiji i to već tokom 2023. godine, jer su naši lekari bili na edukaciji u najpoznatijim svetskim centrima za ovu vrstu zahvata (Austrija, Italija)”, kaže prof. dr Predrag Sazdanović.

Ass. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je do perioda pandemije korona virusom program transplantacije srca u Srbiji išao uzlaznim putem, tačnije, rađeno je deset transplantacija srca godišnje. Zatim dolazi do zastoja programa i poslednja transplantacija srca urađena je u ovoj klinici u oktobru 2021. godine. Potrebe Srbije za transplantacijom srca su blizu 70 na godišnjem nivou i zato je veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija zbrinut ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore i na taj način oni čekaju transplantaciju. Do sada je u Centru za transplantaciju srca Klinike za kardiohirurgiju, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja

koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca”, podseća ass. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

TRANSPLANTACIJA BUBREGA FINANSIJSKI ISPLATIVIJA OD DIJALIZE

Transplantacija bubrega, u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma i veći stepen socijalne rehabilitacije. Osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega je i ekonomski isplativija, jer je posle prve godine i kasnije, više puta jeftiniji način lečenja od dijalize.

“Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu je ove godine urađeno šest transplantacija bubrega od živog donora, a do kraja godine planirano je da se uradi još toliko”, ističe pukovnik, docent dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Transplantacija se od živog donora u ovoj ustanovi obavlja sa uspehom, kontinuirano (osim zastoja od dve godine zbog kovida) i multidisciplinarno. Primaoci i davaoci bubrega za ’živu’ transplantaciju se brižljivo kontrolišu i pre i posle transplantacije, pa su rezultati apsolutno uporedivi sa rezultatima referentnih centara u svetu. Problem kadaverične transplantacije je nedostatak organa, a to znači da je neophodna pravovremena identifikacija potencijalnih donora moždane smrti, kao i rad na popularizaciji ideje donorstva i poverenja porodice da kod pacijenata postoji moždana smrt, koja je, na žalost, nepovratno stanje”, objašnjava pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu i dodaje da je za porodice važno da znaju da je moždana smrt konačna smrt.

TRANSPLANTACIJE U SRBIJI RADE SE PO STANDARDIMA USVOJENIM U SVETU

“Transplantacija organa kod naših pacijenata radi se tek onda kada su iscrpljeni svi drugi metodi lečenja i sve troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Mnoge bolesti, tačnije 33 bolesti mogu dovesti do transplantacije organa, a pre ovog hirurškog zahvata pacijent se kompletno mora pripremiti, čak ići i na stomatološki pregled i sve kvarove zuba otkloniti. Naravno, svi ovi pacijenti imaju prioritet u kontrolnim pregledima pre transplantacionog zahvata. Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, Klinički centar Vojvodine i Vojnomedicinska akademija Srbije standardizovane su zdravstvene ustanove za pripremu pacijenata planiranih za transplantaciju organa. Donora organa je malo i zato se na edukaciji stanovništva o ovome treba više raditi, kako bi se barem malo približili Španiji, Portugaliji, Hrvatskoj… koje se mogu pohvaliti velikim brojem transplantacija “, kaže dr Đorđe Ćulafić, šef Centra za transplantaciju i hepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

”Potencijalni davalac organa, tačnije donor može biti osoba do 65 godina starosti i zdrava. Pre transplantacije konzilijarno se konstatuje moždana smrt, kod kadaveričnih transplantacija, i moraju se zadovoljiti strogi medicinski kriterijumi, a propisano ih je osam, što je više nego u pojedinim evropskim zemljama”, objašnjava dr Saša Knežević, šef Jedinice za šok Urgentnog centra Srbije.

Antiinflamatorno dejstvo: Sanira mikro povrede i podržava antibakterijsku terapiju

Diuretičko dejstvo: Podržava urinarni tok, rastvaranje i ispiranje konkremenata

Spazmolitično dejstvo: olakšava eliminaciju kamena

Svojstva helatiranja: Sprečava formiranje oksalatnog kamena kroz formiranje kompleksa sa citratima

Renoprotektivno dejstvo: Efekat podržan kombinacijom svojstava