Časopis Apoteka broj 137

BIRETIX Focus Gel

Ciljani tretman za papulopustulozne oblike akni, ispoljava dejstvo već nakon 24h sa redukcijom zapaljenja i intenziteta aknozne lezije od 50%. Retinsphere® tehnologija, BIOPEP-15®, niacinamid, glikolna i salicilna kiselina, bisabolol – momentalno čine olakšanje za bolne upalne procese i redukuju intenzitet lezije praktično preko noći. Nanosi se ciljano na akne.

BIRETIX IsoRepair krem Emolijentni agensi, aminokiseline, prirodni hidrofilni šećeri, hijaluronska kiselina i SCA® tehnologija, čine ovu nemasnu formulaciju visokog reparativnog potencijala, izuzetno prijatnu i negujuću. SCA® tehnologija, na bazi ekstrakta puževe sluzi, sadrži faktore rasta niske molekularne mase koji penetriraju do dermalnog sloja kože, stimulišući intenzivnu regeneraciju i reparaciju tkiva.

Uz upotrebu BIRETIX preparata savetuje se zaštita od sunca širokog spektra.

Dr Đorđe Đorđević MSF Pharm

reč urednice

tpornost bakterija na antibiotike danas predstavlja jednu od najvećih pretnji za globalno zdravlje. Otpornost na antibiotike javlja se prirodno, ali neracionalna upotreba antibiotika ubrzava ovaj proces, što posledično dovodi do povećane smrtnosti, produženog boravka u bolnici i viših medicinskih troškova. Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama, dok je visok nivo rezistencije zabeležen kod svih ispitivanih vrsta bakterija u Srbiji, slično kao i u zemljama Južne i Istočne Evrope. Kada se procenjuje doprinos antibiotika zdravlju, oni su jedna od najvažnijih grupa lekova. Smatra se da je uvođenje antibiotika, naročito penicilina, produžilo životni vek svakom stanovniku naše planete za po 10 godina. Rezistencija mikroorganizama na antimikrobne lekove je trenutno jedna od najvećih pretnji očuvanju zdravlja i ovom problemu svi moramo pristupiti ozbiljno i odgovorno, i zdravstveni radnici i pacijenti. Otpornost na antibiotike se dešava kada se bakterija izmeni i postane otporna na dejstvo antibiotika koji je prethodno bio efikasan u lečenju infekcije. Lečenje infekcija izazvanih rezistentnim sojevima mikroorganizama predstavlja veći izazov za zdravstveni sistem, lečenje ovakvih infekcija traje duže, zahteva više nege, alternativne i skuplje antibiotike, povećava mogućnost ozbiljnih neželjenih efekata i komplikacija, a u nedostatku terapije može dovesti i do smrti. Rezistencija bakterija na antibiotike je fenomen koji je usko povezan sa količinom i načinom upotrebe antibiotika, a nepravilna upotreba antimikrobnih lekova je glavni činilac koji dovodi do ovog problema. Srbija je u periodu od 2011. do 2015. godine bila rekorder u potrošnji antibiotika da bi se zahvaljujući podizanju svesti o ovom problemu ovaj neslavni rezultat poboljšao i od 2015. pa do pojave pandemije uspeli smo da prepolovimo potrošnju antibiotika. Na žalost, pandemija kovid 19 dovela je do ponovnog skoka u potrošnji antibiotika i posledično povećanja pretnje od razvoja rezistencije na antibiotike. Šta možete da uradite? Koristite antibiotike samo kada je to neophodno. Antibiotici ne deluju kod gripa ili prehlade izazvane virusima, zato nemojte da koristite antibiotike u lečenju virusnih infekcija. Kada koristite antibiotike tačno se pridržavajte uputstva za korišćenje. Pitajte farmaceuta u apoteci da vam detaljno objasni kako se pravilno koriste antibiotski lekovi. Pomozite u sprečavanja infekcije tako što ćete redovno prati ruke, održavati higijenu i redovno se vakcinisati. Trudite se da ne zarazite druge ako ste bolesni. Antibiotike moramo koristiti racionalno i pravilno kako bi smo ih sačuvali i za naredne generacije.

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

IZDAVAČ

BB Soft d.o.o. Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2607-220 www.bbsoft.rs, office@bbsoft.rs

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs

STRUČNI SARADNICI

U OVOM BROJU

Ivana Cerovina Đurić dr. med. Ivan Đurić, dr. med.

Jelena Blagojević, novinar

Jelica Paunović, spec. farm.

Milica Đukanović, spec. farm. Miloš Počekovac, onkohirurg Uroš Čakar, dr sci.

MARKETING

Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs

Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs

Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs

TEHNIČKI UREDNIK

Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs

ŠTAMPA

Komazec d.o.o., Tel: 022 561641

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156

Časopis je besplatan.

Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja:

6 brojeva 300,00 RSD

12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225

Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon

Za fizička lica lični matični broj. Za pravna lica PIB broj.

U JEDNOJ FILM TABLETI PREHLADA RINITIS STANJA SLIČNA GRIPU RINOFARINGITIS

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

da li znate

OTPAD OD HRANE U BROJKAMA

• 1/3 hrane proizvedene u svetu za ljudsku upotrebu (1,3 milijarde tona godišnje) se baci

• 8-10% globalne emisije gasova povezano je sa hranom koja se ne pojede

• Ako bi otpad od hrane pokazali kao državu, onda bi on predstavljao treći najveći izvor emisije gasova

• 88 miliona tona hrane se baci svake godine u Evropskoj uniji

• Prosečan Evropljanin baci oko 173kg hrane godišnje

• Povrće i žitarice predstavljaju grupu namirnica koja se najčešće baca (približno 50% od ukupno bačene hrane)

Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, a ovogodišnja tema „Svet bez gladi” skreće pažnju na unapređenje proizvodnje hrane, bolju ishranu, zdraviju životnu sredinu i bolji kvalitet života.

IMUNIZACIJA STANOVNIŠTVA PROTIV GRIPA U REPUBLICI SRBIJI U SEZONI 2022/2023.

Grip je veliki javnozdravstveni i socioekonomski izazov, imajući u vidu epidemijski potencijal bolesti i komplikacije u grupama u riziku, dovodeći do smanjenja radne sposobnosti i opterećenosti zdravstvenog sistema. Kome je posebno preporučena imunizacija:

• Osobe sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),

• Pacijentima sa hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),

• Osobama sa metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI> 40),

• Pacijenti sa bubrežnom disfunkcijom,

• Hemoglobinopatijom,

• Hroničnim neurološkim poremećajima,

• Malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,

• Osobe sa imunosupresijom (uključujući osobe sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom),

• Kod lica starijih od 65 godina,

• Kod primalaca transplantata,

• Kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama,

• Kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima,

• Kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone. Vakcina protiv gripa može se dati istovremeno sa vakcinom protiv COVID-19 ili sa vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije za lica u posebnom riziku, pri čemu se vakcine daju u različite ekstremitete.

Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa.

da li znate

OBIM STRUKA UTIČE NA ZDRAVLJE

Indeks telesne mase se standardno koristi za utvrđivanje gojaznosti. Taj indeks odražava odnos telesne težine osobe u kilogramima i kvadrata visine u metrima. Međutim, on ne uzima u obzir raspoređivanje masti u organizmu. Masne naslage nagomilane u predelu struka i stomaka (abdominalne masne naslage) negativnije utiču na organe kao što su srce, jetra i bubrezi nego masne naslage na bokovima i zadnjici. Obim struka je dobar indikator abdominalne masti i koristan za prognozu kardiometaboličkih oboljenja. Obim struka se meri na kraju normalnog izdisaja pomoću trake za merenje postavljene horizontalno tako da ne pritiska kožu. Obim struka se smatra dobrim pokazateljem količine visceralne masti i može biti korišćen zarad procene kardiometaboličkog rizika u odnosu na raspored masti u telu. Reference za normalni obim struka (realtivno stroge vrednosti, čak i za određene negojazne i starije osobe) su manje od 80cm za žene i manje od 94cm za muškarce. Granične vrednosti koje ukazuju na povišen kardiometabolički rizik su preko 88 cm za žene i preko 102 cm za muškarce. Kod osoba koje imaju obim struka iznad graničnih vrednosti povećava se rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tip 2, problema masne jetre i metaboličkog sindroma.

da li znate

Zdrava kičma i pravilno nošenje školske torbe

Preteške školske torbe su čest uzrok bolova u leđima, grudima i vratu, kao i lošeg držanja, koje može dovesti do različitih deformiteta kičme koji se javljaju u periodu intenzivnog rasta i razvoja kod dece. Na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, obavljenih tokom 2021. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Beogradu, utvrđeno je da je loše telesno držanje prisutno kod 11,7% pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece u osnovnoj školi. Od ukupno pregledane dece, oko 12% njih ima neki deformitet kičmenog stuba. Najčešće zastupljen deformitet je kifoza (krivljenje kičme unazad) sa udelom od 6,3%. Preporuka lekara, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5 - 10%, do najviše 15% telesne težine deteta, iznad čega ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj. Na primer, dete težine 22-25kg (prosečna težina deteta pri polasku u prvi razred osnovne škole), ne bi trebalo da nosi školsku torbu težu od 2-2,5 kg.

Šta je kandida?

Candida albicans i druge vrste kandida zbirno označene kao C. species, jednoćelijske su gljive koje najbolje opstaju na toplim i vlažnim površinama, i uobičajeno se mogu naći na koži i sluzokoži organa za varenje i organa za reprodukciju, gde žive kao deo normalne flore. Do infekcija uzrokovanih kandidom najčešće dolazi usled pada imuniteta osobe. Infekcije su najčešće uzrokovane vrstama gljiva koje su već prisutne na koži i sluzokoži pacijenta, i u suštini predstavljaju poremećaj normalne flore, odnosno dolazi do porasta broja gljiva u odnosu na bakterije, i pojave simptoma. U veoma retkim slučajevima može doći do prenošenja infekcije, ali je tada potrebno da kod inficirane osobe postoji smanjena otpornost ili oštećenje kože ili sluzokože. U slučaju teškog oštećenja imuniteta, koje se manifestuje drastičnim padom broja leukocita – kod onkoloških i hematoloških bolesnika, ili u slučaju nezrelosti imunološkog sistema kao kod nedonoščadi, može doći do prodora gljiva u krvotok i unutrašnje organe. Pojavi infekcije gljivicama doprinosi uzimanje antibiotika širokog spektra, endokrina oboljenja, posebno diabetes mellitus, korišćenje kortikosteroidnih lekova, trudnoća i stanja oslabljenog imunog sistema.

APOTEKA / 137 / 2022.

informaciono poslovni sistem iPS da li znate

Zašto je zdravo jesti bundevu?

iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

Bundeva je jedna od omiljenih jesenjih namirnica koja se može pripremiti na razne načine, a pored toga što je ukusna veoma je bogata različitim hranljivim sastojcima. Bogata je beta karotenom (kao i ostalo narandžasto obojeno voće i povrće) koje se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A je značajan za dobar vid jer je strukturni deo vidnog pigmenta rodospina i pomaže prilagođavanju oka različitom intenzitetu svetlosti. Značajan je za imuni i reproduktivni sistem, ali i za dobro zdravlje kože. Bundeva je bogata dijetnim vlaknima i ima nisku kalorijsku vrednost, lako je svarljiva i podstiče dobru probavu. Pored mesnog dela bundeve jestive su i semenke bundeve kao i ulje koje se dobija ceđenjem semeniki. Semenke bundeve sadrže esencijalne masne kiseline, vitamin E, fitosterole i druge korisne sastojke koji pokazuju pozitivan efekat kod benignog uvećanja prostate.

GRIP izazovi pred novu ezonu

GRIP JE VELIKI JAVNOZDRAVSTVENI I SOCIOEKONOMSKI IZAZOV. IMAJUĆI U VIDU EPIDEMIJSKI POTENCIJAL BOLESTI I KOMPLIKACIJE U GRUPAMA U RIZIKU, DOVODEĆI DO SMANJENJA RADNE SPOSOBNOSTI I OPTEREĆENOSTI ZDRAVSTVENOG SISTEMA VAŽNO JE PREVENTIVNO DELOVATI NA NASTANAK OVE BOLESTI.

Ove godine očekuje se jači nalet gripa, u odnosu na prethodne dve godine. U prethodne dve sezone desilo se nešto neuobičajeno, tačnije, zahvaljujući epidemiološkim merama korišćenim u sprečavanju širenja kovida, zaustavljeno je i širenje influence, odnosno gripa. Prethodne dve godine beležile su slabiju sezonu gripa, ali vraćanjem u normalu življenja stvoren je rizik i od obolevanja od respiratornih infekcija, pre svega od respiratornih virusa, a onda ulazimo i u sezonu gripa“, kaže prof. dr Ana Banko virusolog iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicin-

skog fakulteta u Beogradu.

„Epidemija je nepredvidljiva, ali indikacije koje dolaze sa južne hemisfere, na primer iz Australije koja je epidemiolozima i virusolozima u Srbiji uvek šest meseci unapred pokazatelj zbivanja, ukazuju da će sezona gripa biti intenzivnija u odnosu na prethodne dve godine, pa se za to treba pripremiti. Razlika u odnosu na prethodne dve godine, odnosno sezone kovida je, a primer Australije ukazuje na to, da virusna oboljenja, infekcije i grip cirkulišu, tačnije od njih najviše oboleva dečija populacija. Deca starosti šest meseci i više se mogu vakcinisati, kao i

rizične populacije i to ne samo zato što su hronični bolesnici i boluju od teških bolesti, već zato što je naučno dokazano da se pet do deset puta povećava rizik od obolevanja od gripa kod edokrinoloških bolesnika, dok kod kardioloških pacijenata u prvih sedam do 15 dana obolevanja od gripa postoji opasnost od kardioloških komplikacija i infarkta. To je jasan pokazatelj koliko je grip opasan i kako može negativno da utiče na postojeće stanje obolelog. Izlaz iz svega pomenutog je u vakcinaciji koja se sprovodi u ovom periodu godine. Vakcina je bezbedna i ne daje se samo pacijentima koji su alergični

Pripremila: Jelena Blagojević

na jaja, na pileći protein, na bazi čega je proizvedena vakcina za grip“, kaže prof. dr Ana Banko i dodaje da se tok epidemije ne može predvideti unapred, a ono što razlikuje grip od kovida je to što grip mnogo više menja svoj genetski materijal i mnogo intenzivnije mutira, pa se zato i ne može predvideti u kom intenzitetu će se javiti sledeće sezone, ali se zato i vakcina za grip menja i adaptira svake sezone jer ima ulogu da u predviđenom cirkulišućem paketu pruži odgovarajući stepen zaštite. Vakcina je dostupna građanima Srbije svim domovima zdravlja.

STARIJI POD VEĆIM RIZIKOM OD TEŽIH OBLIKA GRIPA

„Grip se prošle sezone javio kasnije no obično, tek u aprilu mesecu, ali je dokazao da stalno cirkuliše na zemljinoj kugli i ne prestaje. Rizik od hospitalizacije i smrti uzrokovanih gripom raste sa godinama jer dolazi do imunološkog starenja i to kako urođenog, tako i adaptivnog, što dovodi do povećane osetljivosti na infekcije. Stoga se stope hospitalizacija i smrti uzrokovanih gripom značajno povećavaju tokom sedme i osme decenije života“, kaže prof. dr Miloš Marković, imunolog iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dodaje da su jedna od najvažnijih grupa za vakcinaciju protiv gripa osobe starije od 65 godina.

Prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine preporučuje vakcinaciju kao preventivu i dodaje da je prošle, 2021. godine, stopa obuhvata vakcinacijom protiv gripa bila veoma niska u Srbiji, ali i u Evropi zbog fokusiranja na vakcinaciju protiv kovida. Zato je važno povećati obuhvat posebno u rizičnim grupama, jer se ove godine očekuje jači talas infekcije gripom.

„Svako može da oboli od gripa i zato je najbolji i najuspešniji način lečenja infektivnih bolesti da do njih ne dođe, tačnije prevencija, a to podrazumeva i vakcinaciju. Svaki čovek mora razvijati otpornost na bolest i to pre njene pojave, jer ukoliko otpornost ne razvijemo može doći do teže kliničke slike i većeg procenta nepovoljnih ishoda. U posebnom su riziku hronični bolesnici (kardiološki, onkološki, dijabetičari, osobe bez slezine...), osobe starije životne dobi, oštećenog imuniteta, trudnice, ali, ni oni koji se smatraju zdravim, uz to i mladi i u odličnoj kondiciji, nisu izuzeti od mogućih komplikacija te je i za njih vakcinacija najbolji način sticanja imuniteta“ , ističe prof. dr Goran Stevanović, infektolog i direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. „Mladi i deca su najveći prenosioci infekcije, jer bolest lakše prebole i odboluju je na nogama i krećući se i kada su najzaraženiji, ugrožavaju svoje, ali i tuđe zdravlje“, dodaje on.

GRIP ZA DECU MOŽE BITI OPASNIJI OD KOVIDA

Grip ugrožava i populaciju najmlađih, kaže mr. sci. med dr Goran Vukomanović, pedijatar- kardiolog iz Univerzitetske dečije klinike „Tiršova“ u Beogradu i dodaje da grip za najmlađe može da bude opasniji od kovida. „Deca su veliki prenosioci gripa, a kontagioznost, odnosno period zaraženosti kod njih traje i po dve nedelje, što je duže nego kod odraslih. Statistika koju su vodili u Americi pokazala je da je u hitne službe zbog komplikacija gripa dolazilo čak 50 odsto najmlađih bez pridruženih komorbiditeta“, kaže dr Vukomanović.

Grip je akutno infektivno oboljenje koje zahvata gornje disajne puteve i razvija se sa simptomima različitog oblika i intenziteta: od lagane nelagodnosti do teških smetnji u disanju, uz kašalj i osećanje umora, a bolesnik je nesposoban za rad od jedne do dve nedelje.

Nelečeni grip kod odraslih ljudi koji imaju preko 65 godina i kod osoba sa povremenim ili stalnim smetnjama u funkciji imunog sistema može da dovede do teških, životno ugrožavajućih komplikacija, čak i do smrti. Oboleli od gripa mogu da ga prenesu drugim ljudima i da tako postanu uzrok oboljevanja osoba sa oslabljenim imunitetom, što komplikuje njihovo stanje, posebno ako boluju od teških i hroničnih bolesti.

DIJABETIČARI I KARDIO-VASKULARNI BOLESNICI U RIZIKU

„Populacija obolelih od dijabetesa tipa 2 i gojazne osobe, svrstavaju se među najugroženije infekcijom gripa. Za ove kategorije izuzetno je važno da se imunizuju, jer poremećaji glikoregulacije u sudaru sa virusom daju težu kliničku sliku infektivne bolesti. Kod imunizovanih pacijenata obolelih od dijabetesa je potreba za hospitalizacijom manja i do 60 odsto“, kaže prof. dr Đuro Macut, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. I pacijenti oboleli od kardiovaskularnih bolesti su u velikom riziku, ističu kardiolozi i podsećaju da je Srbija po evropskoj klasifikaciji među šest zemalja sa najvećim rizikom od kardio-vaskularnih oboljenja. „Nakon infekcije virusom gripa povećava se deset puta mogućnost od infarkta miokarda i osam puta od moždanog udara kod kardio – vaskularnih pacijenata. Zbog toga su ovi pacijenti jedna od najugroženijih kategorija kojima se preporučuje vakcinacija protiv sezonskog gripa“, tvrdi prof. dr Srđan Bošković, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

APOTEKA / 137 / 2022.

Prehlada nema čemu da se nada.

Prah sa ukusom maline koji se rastvara u toploj vodi, namenjen očuvanju zdravlja respiratornog sistema i normalnoj funkciji imunskog sistema. 10 kesica

Mokraćna kiselina u krvi

Mokraćna kiselina u krvi predstavlja nalaz koji često zbunjuje pacijente, pogotovo ukoliko je ona povišena. Prvi razlog za to je njeno povezivanje sa mokraćom a drugi izostanak simptoma koji bi pacijentu objasnili odakle ona tu. U ovom tekstu ćemo pokušati da vam približimo šta je to mokraćna kiselina, kada se javljaju njene povišene vrednosti i kada predstavlja faktor opasan po zdravlje.

Š

ŠTA JE TO MOKRAĆNA KISELINA?

Mokraćna kiselina predstavlja normalan sastojak krvi, tako da je za njeno određivanje potrebno dati krv u biohemijskoj laboratoriji. Nastaje kao nus produkt metabolizma purina. Izbacuje se iz našeg organizma uglavnom putem mokraće. Normalne vrednosti u krvi se kreću od 208 do 428 mikromola po litru za muškarce i od oko 155 do 357 mikromola po litru za žene u zavisnosti od laboratorije do laboratorije. Ne spada u standardne uobičajene analize, već vrlo često tek onda kada se jave neki simptomi ili se posumnja da oni mogu da se pojave.

KADA SE JAVLJAJU POVIŠENE VREDNOSTI MOKRAĆNE KISELINE?

Povećana mokraćna kiselina u krvi se u osnovi javlja iz tri razloga: kada je organizam previše stvara, kada se nedovoljno izbacuje putem bubrega ili kombinacija prethodno navedenog. Iako izgleda prosto, povećanje koncentracije mokraćne kiseline u krvi je jako komplikovano za objasniti. Prvo ćemo pomenuti konzumiranje hrane bogate purinima koja podrazumeva džigericu i druge iznutrice, tunjevinu, sardinu, druge morske plodove, alkohol, suhomesnato, čega sve danas ima u izobilju. Ali ne možemo samo optužiti ishranu za povećanje mokraćne kiseline u krvi, problem je mnogo dublji i vezan je za bubrege.

U suštini bilo koja hronična bolest koja dovodi do podmuklog diskretnog oštećenja bubrega ili vrši

opterećenje u nivou bubrega može vremenom da dovede do povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Tu ubrajamo: povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, pojedini lekovi, recimo oni za izmokravanje, bolesti srca, problemi sa štitom žlezdom, tumori itd.

KOJI SE SIMPTOMI ILI BOLESTI JAVLJAJU KADA JE POVEĆANA MOKRAĆNA KISELINA?

U slučaju da vam je povećana mokraćna kiselina u krvi, može da dođe pre svega do taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima i razvoja bolesti zglobova koja se zove GIHT. Pored toga treba spomenuti moguće formiranje kamenja i peska u bubrezima. Pesak i kamenje u bubrezima znaju da budu jako problematični i

naprave dodatne probleme sa celim urinarnim traktom.

ŠTA DA RADITE UKOLIKO IMATE POVEĆANU MOKRAĆNU KISELINU U KRVI?

Pre svega nemojte da paničite. Činjenica stoji da u kontekstu svega što smo napisali bilo ko može da ima povećanu mokraćnu kiselinu u krvi. Ali nemojte da brinete, postoji veliki broj ljudi koji ima povećanu mokraćnu kiselinu u krvi, a nema nikakve simptome. Na činjenicu da je ona povećana, možete da gledate kao na upozorenje organizma da nešto morate da uradite kako ne bi došlo do komplikacija i simptoma. Krenite sa dijetom, izbacite alkohol, gazirano, smršajte i dovedite pritisak ili šećer u normalu. Na taj način oborićete vrednosti mokraćne kiseline u krvi, ali pre svega spasiti bubrege propadanja.

APOTEKA / 137 / 2022.

Autori: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić, www.savetilekara.rs

Mentalno zdravlje – prioritet za sve

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem da podigne svest o pitanjima mentalnog zdravlja širom sveta i mobiliše napore za podršku u rešavanju ovog problema. Ovogodišnja kampanja nosi naziv „Mentalno zdravlje i blagostanje: globalni prioritet za sve“ ističući da rastuće socijalne i ekonomske nejednakosti, dugotrajni sukobi, nasilje i vanredne situacije povezane sa javnim zdravljem pogađaju raznoliko stanovništvo, ugrožavajući napredak ka poboljšanju blagostanja. Zapanjujućih 84 miliona ljudi širom sveta je bilo prisilno raseljeno samo tokom 2021. godine. Mnogi aspekti mentalnog zdravlja su dovedeni u pitanje.

SVAKA OSMA OSOBA U SVETU IMA NARUŠENO MENTALNO ZDRAVLJE

Još pre pandemije, 2019. godine, procenjeno je da je jedna od osam osoba u svetu živela sa mentalnim poremećajem. U isto vreme, primetan je nedostatak usluga, stručnog znanja ali i finansijskih sredstava dostupnih za prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja, a ovaj problem posebno je izražen u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Pandemija COVID-19 stvorila je globalnu krizu i mentalnog zdravlja. Prema Svetskom izveštaju o mentalnom zdravlju Svetske zdravstvene

organizacije objavljenom u junu, depresija i anksioznost porasli su za 25 odsto u prvoj godini pandemije, čime je broj ljudi koji žive sa mentalnim poremećajem dostigao skoro milijardu ljudi. Usluge psihijatrijskih službi su se ozbiljno poremetile proteklih godina, a jaz između potrebnog i stvarnog tretmana u lečenju mentalnog zdravlja se povećao.

U SRBIJI SU NAJČEŠĆI ALKOHOLIZAM I DEPRESIJA

Prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja u Srbiji (CoV2Soul.rs) pokazuje da svaki šesti ispitanik (15,2 odsto, odnosno oko 700 000 odraslog stanovništva) ispunjava kriterijume nekog od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja. Studija ukazuje da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva i to najviše u populaciji od 18 do 40 godina. U Srbiji je kod 2,8 odsto ispitanika (120 000 stanovnika) detektovana suicidalnost i to većinom blaga i umerena.

OSUĐIVANJE OKOLINE PREPREKA U LEČENJU

Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku i mnogo ljudi ne potraži pomoć plašeći se osuđivanja i pogleda okoline. SZO povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja poručuje da je neophodna reforma zaštite mentalnog zdravlja i da svi možemo imati ulogu u rešavanju ovog problema. Moramo produbiti vrednosti i posvećenost koju

dajemo mentalnom zdravlju kao pojedinci, zajednice i vlade. Moramo ojačati brigu o mentalnom zdravlju kroz mrežu pristupačnih i kvalitetnih usluga i podrške u zajednici.

Mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva bolest, ono je suštinski deo svakog pojedinca i presudno je za kolektivno zdravlje i blagostanje. Dobro mentalno zdravlje znači i bolje povezivanje, funkcionisanje i napredovanje u zajednici. Ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima najverovatnije imaju lošiji kvalitet života, a to ne mora biti tako. Danas znamo da većina mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja može da se leči i omogući se pojedincu produktivan i ispunjen život.

Zamislimo svet u kome se mentalno zdravlje ceni, unapređuje i štiti; gde svi imaju jednake mogućnosti da uživaju u mentalnom zdravlju i da ostvaruju svoja ljudska prava; i gde svako može da pristupi zdravstvenoj zaštiti koja mu je potrebna. Moguće je, ako se svi zajedno potrudimo.

HEMATOLOGIJA

Kako pobediti multipli mijelom?

USrbiji se svake godine od multiplog mijeloma dijagnostikuje od 400 do 500 novoobolelih, od čega je njih 40 odsto mlađe od 65 godina. Prosečna starost obolelih je 69 godina, ukazuje statistika i podseća da je u poslednjih pet godina zabeležen rast novodijagnostikovanih. Od značaja je napomenuti i to da se od 2020. godine, zbog okolnosti u kojima se živelo izazvanih pandemijom beleži blagi pad obolelih i to se uklapa u evropski prosek”, istakla je prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva.

“U multiplom mijelomu dolazi do nekontrolisanog umnožavanja belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, čija je normalna funkcija da luče antitela takozvane imunoglobuline i na taj način štite organizam od infekcija i nastanka tumora. Umesto toga, u multiplom mijelomu se, uz nekontrolisano umnožavanje malignih plazmocita, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina, dovodeći do anemije, oštećenja bubrežne funkcije, infekcija, oštećenja kostiju i preloma, kao i hroničnog bola. Bolesnici sa multiplim mijelomom imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na infekcije”, ističe doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju beogradskog KBC “Bežanijska kosa”. “Zato je važno da se multipli mijelom otkrije na vreme i da se krene sa adekvatnom terapijom kako bi se sprečile komplikacije bolesti. Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi, pri čemu izražena anemija, povišene vrednosti ukupnih proteina, povišena sedimentacija i nalaz oslabljene bubrežne funkcije, uz nespecifične simptome kao što su zamor, malaksalost, bol u kostima, učestale infekcije, mogu ukazivati na multipli mijelom i

APOTEKA / 137 / 2022.

MULTIPLI MIJELOM, MALIGNA BOLEST KOŠTANE SRŽI KOJA ZAHVATA KRVNU LOZU ODGOVORNU ZA IMUNITET I ODBRANU OD INFEKCIJA I DRUGIH TUMORA, I DALJE JE U SRBIJI DRUGI PO UČESTALOSTI RAK KRVI, A TO UKAZUJE NA POTREBU ZNAČAJNIJEG UNAPREĐENJA NEGE I LEČENJA OBOLELIH OD OVE BOLESTI

tada izabrani lekar u domu zdravlja treba da uputi pacijenta hematologu na dalje analize i preglede.

CILJ VEĆA DOSTUPNOST SAVREMENE TERAPIJE

“Ciljevi lečenja multiplog mijeloma su postizanje dobro kontrolisanog hroničnog stanja i kvalitetan životni vek jednak sa prosečnom dužinom života opšte ljudske populacije, što se postiže primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta. U terapiji ove bolesti ostvaren je veliki napredak poslednjih petnaest godina, uz mogućnost izlečenja kod 15 odsto bolesnika. Kod ostalih, a naročito kod starije populacije cilj je da bolest pređe u hronično, kontrolisano stanje uz prelazak na vanbolničko lečenje. Potreba za dostupnošću visoko efikasnih savremenih lekova je velika, posebno kod pacijenata

kojima se bolest vratila, odnosno kod onih koji su u relapsu bolesti. Blizu 30 odsto obolelih ima bolest visokog rizika i njima je u Srbiji potrebno omogućiti lečenje savremenim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja, koje u kombinaciji sa već dostupnim lekovima odlažu vreme do pogoršanja i progresije bolesti i značajno produžavaju životni vek, uz očuvanje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja”, podseća prof. dr Jelena Bila.

„Oboleli od muliplog mijeloma u Srbiji očekuju da će Republički fond za zdravstveno osiguranje uskoro na svoju listu lekova staviti inovativne visoko efikasne lekove za lečenje ove bolesti, koji će značajno unaprediti i produžiti život ovih pacijenata“, ističe prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva.

Pripremila: Jelena Blagojević

Osteoporoza

zaštite

Pre oko 7 000 godina trabekularna struktura nalik saću unutar naših kostiju je bila mnogo zadebljana, sa visokim odnosom kosti i vazduha. Ovo zadebljanje je rezultat konstantnog opterećenja kostiju kroz stalnu fizičku aktivnost poput traženja hrane. Ovi napori su rezultirali redovnim manjim oštećenjima kostiju, koje su nakon oporavka zadebljale i ojačale. Danas je ljudski skelet postao mnogo lakši. Savremeni ljudski način života ne predstavlja izazov za naše kosti, zbog čega su one lakše i sklonije prelomima kasnije u životu.

Bolest kostiju koja se razvija kada se mineralna gustina i koštana masa smanjuju, izazivajući promene kvaliteta i strukture kostiju nazivamo osteoporozom. Zbog ovih promena, posledično se povećava rizik od preloma. Nazivaju je „tihom“ bolesti jer simptome obično nema, a postajemo je svesni možda tek kada slomimo kost. Osteoporoza je glavni uzrok preloma kod žena u postmenopauzi i kod starijih muškaraca. Prelomi se mogu pojaviti u bilo kojoj kosti, ali se najčešće javljaju u kostima kuka, pršljenova u kičmi i zglobovima. Kosti zahvaćene osteoporozom mogu postati toliko krhke da se prelomi javljaju spontano ili kao rezultat manjih padova, kao što je pad sa stojeće visine koji inače ne bi prouzrokovao lom zdrave kosti, ili normalnih stresova za kosti kao što su savijanje, podizanje ili čak kašalj.

Faktori rizika za nastanak osteoporoze Određeni faktori rizika mogu dovesti do razvoja osteoporoze ili mogu povećati verovatnoću za razvoj ove bolesti. Mnogi ljudi sa osteoporozom imaju nekoliko faktora rizika, ali ima i onih koji nemaju nikakve specifične faktore rizika. Na neke od njih možemo da utičemo, a na neke ne. Međutim, razumevanjem ovih faktora, možemo biti u mogućnosti da sprečimo bolest i prelome.

Pol - veće šanse za razvoj osteoporoze imaju žene. One imaju nižu vršnu koštanu masu i manje kosti od muškaraca. Međutim, muškarci su i dalje u opasnosti, naročito nakon 70. godine.

Starost - je takođe faktor rizika, jer se starenjem koštana masa gubi brže, a kosti sporije oporavljaju. Vremenom, naše kosti postaju slabije, a rizik od osteoporoze veći.

Telesna konstitucija - vitke žene i muškarci sa tankim kostima su u većem riziku od razvoja osteoporoze jer imaju manje kosti za gubitak u poređenju sa ženama i muškarcima sa većim kostima.

Genetska predispozicija - rizik od osteoporoze i preloma može se

povećati ako jedan od roditelja ima istoriju osteoporoze ili preloma kuka.

Hormonski status - nizak nivo određenih hormona može povećati šanse za razvoj osteoporoze. Primeri su nizak nivo estrogena kod žena nakon menopauze, nizak nivo estrogena zbog abnormalnog odsustva menstruacije kod žena u premenopauzi zbog hormonskih poremećaja ili ekstremnih nivoa fizičke aktivnosti, nizak nivo testosterona kod muškaraca.

Ishrana - počevši od detinjstva do starosti, ishrana sa malo kalcijuma i vitamina D može povećati rizik od osteoporoze i preloma. Preterana dijeta ili loš unos proteina mogu povećati rizik od gubitka koštane mase i osteoporoze.

Druga medicinska stanja i lekovi - endokrine i hormonske bolesti, gastrointestinalne bolesti, reumatoidni artritis, određene vrste raka, anoreksija takođe mogu predstavljati rizik za razvoj osteoporoze. Dugotrajna upotreba određenih lekova može povećati verovatnoću za razvoj osteoporoze. Tu spadaju: glukokortikoidi i adrenokortikotropni hormom, antiepileptici, hormonski lekovi za lečenje raka dojke i prostate, inhibitori protonske pumpe, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, tiazolidindioni.

Način života - zdrav način života može biti važan za održavanje jakih kostiju. Faktori koji doprinose gubitku koštane mase uključuju:

Autor: spec. farm. Milica Đukanović, specijalista farmaceutske zdravstvene

• Nizak nivo fizičke aktivnosti i produženi periodi neaktivnosti mogu doprineti povećanju stope gubitka koštane mase.

• Hronična teška konzumacija alkohola je značajan faktor rizika za osteoporozu.

• Studije pokazuju da je pušenje faktor rizika za osteoporozu i frakture.

DIJAGNOZA OSTEOPOROZE

Najčešća metoda za merenje mineralne gustine kostiju je osteodenzitometrija, poznatija kao DEXA metoda. To je brz, bezbolan i neinvazivan test koji meri gustinu kostiju na različitim mestima koja su sklona prelomima, kao što su kuk i kičma. Rezultati se porede sa prosečnom gustinom kostiju mladih, zdravih ljudi istog uzrasta, pola i rase. DEXA metoda se smatra najpouzdanijim načinom za dijagnozu osteoporoze i predviđanje rizika od preloma.

LEČENJE OSTEOPOROZE

Ciljevi lečenja osteoporoze su usporavanje ili zaustavljanje gubitka koštane mase i sprečavanje preloma. Izbor terapije zavisi od samog uzroka, jer ukoliko je osteoporoza nastala kao posledica nekog drugog medicinskog stanja, potrebno je da se identifikuje i leči osnovni uzrok.

Bisfosfonati su lekovi koji se koriste za očuvanje gustine kostiju i za lečenje osteoporoze. Oni usporavaju gubitak koštane mase, što može smanjiti mogućnost preloma. Kalcitonin je odobren za lečenje osteoporoze kod žena u postmenopauzi koje ne mogu da uzimaju ili tolerišu druge lekove za osteoporozu. Selektivni modulator estrogenskih receptora i tkivno selektivni estrogenski kompleks odobreni su za lečenje i prevenciju osteoporoze kod žena u postmenopauzi. Oni nisu estrogeni, ali imaju efekte slične estrogenu na neka tkiva i efekte blokiranja

estrogena na druga tkiva. To im omogućava da poboljšaju gustinu kostiju, smanjujući rizik od preloma. Estrogen i kombinovani estrogen i progestin su takođe odobreni za sprečavanje osteoporoze i preloma kod žena u postmenopauzi. Zbog potencijalnih neželjenih efekata, preporuka je da žene koriste hormonsku terapiju u najmanjoj dozi, u kraćem vremenskom periodu ukoliko drugi lekovi ne pomažu. Važno je pažljivo razmotriti rizike i prednosti hormonske terapije za lečenje osteoporoze.

Pored ovoga u svetu su odobreni još neki lekovi za tretman osteoporoze.

Analog paratiroidnog hormona povećava koštanu masu i odobren je za žene u postmenopauzi i muškarce sa osteoporozom koji su pod visokim rizikom od preloma. Analog proteina povezan sa paratiroidnim hormonom je injekcija koja se obično propisuje ženama u postmenopauzi koje imaju istoriju preloma. Inhibitor sklerostina je lek koji leči osteoporozu

APOTEKA / 137 / 2022.

*Kalcijum je potreban za održavanje normalnih kostiju. Vitamin D i magnezijum doprinose održavanju normalnih kostiju i mišića.

Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.

FARMACIJA

blokiranjem dejstva proteina i pomaže telu da poveća formiranje nove kosti, kao i da uspori gubitak koštane mase. Inhibitor RANK liganda usporava gubitak koštane mase i odobren je za lečenje osteoporoze kod:

• Žena u postmenopauzi ili muškaraca sa osteoporozom koji su pod visokim rizikom od preloma.

• Muškaraca i žena koji imaju gubitak koštane mase prouzrokovan lekovima koji se koriste u lečenju raka prostate i raka dojke.

• Muškaraca i žena koji ne reaguju na druge vrste lečenja osteoporoze.

ZNAČAJ ISHRANE

Važan deo lečenja osteoporoze je zdrava, uravnotežena ishrana, koja uključuje dosta voća i povrća, odgovarajuću količina kalorija u skladu sa godinama, visinom i težinom i naravno hranu koja obezbeđuje kalcijum, vitamin D i proteine. Ovo pomaže u smanjenju gubitka kostiju i održavanju opšteg zdravlja. Kalcijum i vitamin D su važni hranljivi sastojci za sprečavanje osteoporoze i pomažu kostima da dostignu vrhunac koštane mase. Ukoliko unos kalcijuma nije adekvatan, telo ga uzima iz kostiju, što može dovesti do gubitka koštane mase. To vremenom kosti čini slabim i tankim, što dovodi do osteoporoze. Dobri izvori kalcijuma su mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, tamnozeleno lisnato povrće, brokoli, sardine i losos sa kostima, kao i namirnice obogaćene kalcijumom kao što su sojino mleko, tofu, sok od pomorandže, žitarice i hleb. Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma iz creva. Neke namirnice prirodno sadrže dovoljno vitamina D, uključujući masnu ribu, riblje ulje, žumanca i jetru. Ostale namirnice koje su obogaćene vitaminom D su glavni izvor vitamina, uključujući mleko i žitarice.

Pored zdrave ishrane, zdrav način života je važan za optimizaciju zdravlja kostiju. Dobri saveti su izbegavanje pasivnog pušenja i prekid pušenja. Alkohol se može piti umereno, ne više od jednog pića dnevno za žene i ne više od dva pića dnevno za muškarce.

Preporučeni unos kalcijuma i vitamina D prema Nacionalnom institutu za zdravlje

Starosna grupa

Kalcijum mg/dan Vitamin D (IU/dan)

Novorođenče 0-6 meseci 200 400

Novorođenče 6-12 meseci 260 400

1-3 godine 700 600 4-8 godina 1000 600 9-13 godina 1300 600 14-18 godina 1300 600 19-30 godina 1000 600 31-50 godina 1000 600 Muškarci 51-70 godina 1000 600 Žene 51-70 godina 1200 600

Stariji od 70 godina 1200 800 14-18 godina, trudnice/dojilje 1300 600 19-50 godina, trudnice/dojilje 1000 600

Važni su redovni pregledi kod lekara i informisanost o faktorima koji mogu uticati na zdravlje kostiju ili povećati šanse za pad, kao što su lekovi ili druga medicinska stanja.

Vežbanje je važan deo programa lečenja osteoporoze. Istraživanja pokazuju da najbolje fizičke aktivnosti za zdravlje kostiju uključuju vežbe snage ili vežbe otpora. Tokom detinjstva i odraslog doba, vežbanje može da ojača kosti, međutim, u starosti vežbanje više ne povećava koštanu masu. Umesto toga, redovna vežba može pomoći starijim osobama da izgrade mišićnu masu i snagu, poboljšaju koordinaciju i ravnotežu što može pomoći u smanjenju šanse za pad. Iako je vežbanje korisno za osobe sa osteoporozom, ne bi trebalo da naglo ili preterano opterećuju kosti.

ŽIVOT SA OSTEOPOROZOM

Padovi mogu biti uzrokovani faktorima koji stvaraju nesigurne uslove. Važno je obratiti pažnju na određene mere koje mogu pomoći da se spreče padovi na otvorenom.

• Koristiti štap ili hodalicu za dodatnu stabilnost.

• Nositi cipele koje pružaju podršku i imaju tanke neklizajuće đonove. Izbegavati nošenje papuča i cipela sa dubokim gazištem.

• Hodati po travi kada su trotoari klizavi.

• Zaustaviti se na ivičnjacima i proveriti njihovu visinu pre nego što zakorače na njih.

Neki načini da se spreči pad u zatvorenom prostoru su:

• Soba bez nereda, posebno na podovima. Izbegavati provođenje električnih kablova preko područja za hodanje.

• Koristiti tepihe na klizavim podovima.

• Nositi cipele, čak i u zatvorenom prostoru.

• Voditi računa o prisustvu kućnih ljubimaca.

• Oprez na visoko uglačanim podovima koji su glatki i opasni, posebno kada su mokri.

• Koristiti dvostruku traku kako bi sprečili klizanje tepiha.

• Dobro osvetljeno stepenište sa rukohvatom.

• Postaviti držače na zidove kupatila u blizini kade, tuša i toaleta.

• Koristiti gumenu prostirku za kupanje ili sedište protiv klizanja pod tušem ili kadom.

• Poboljšati osvetljenje u kući.

Pored svih ovih saveta uvek mogu prijati razgovor sa drugim ljudima koji imaju osteoporozu, podrška prijatelja i porodice kao i učenje o osteoporozi i tretmanima koji će pacijentima pomoći da donesu odluke u vezi sa svojom bolesti.

APOTEKA / 137 / 2022.

Gvožđe mikroelement od životnog značaja

Mikronutrimenti predstavljaju važne činioce balansirane ishrane. Iako su prisutni u malim količinama njihova uloga je značajna u mnogim fiziološkim procesima u organizmu. Njihov nedostatak može dovesti do ozbiljnih patoloških stanja tako da je rešenju ovog problema potrebno pristupiti sistematično. Jedan od mikroelemenata čiji nedostatak ugrožava zdravlje trećine svetske populacije je gvožđe.

BSvetska zdravstvena organizacija (SZO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN (FAO) su jedne od ključnih organizacija koje imaju ulogu u borbi protiv problema nedostataka mikronutrimenata. Ovaj problem je rešavan na različite načine. Tako je na primer u razvijenim zemljama vršena suplementacija gvožđem i folnom kiselinom kod trudnica, so je jodirana, a fortifikacija

(obogaćivanje) margarina i mlečnih proizvoda vitaminom A je već široko rasprostranjena nekoliko decenija unazad. Bez obzira na sve to nedostatak mikronutrimenata je prisutan u određenom procentu populacije i u razvijenim zemljama, dok je u onim u razvoju u znatno većem procentu.

Upravo je nedostatak gvožđa jedan od problema koji pogađa kako nerazvijeni deo sveta tako i onaj razvijen. Na početku priče potrebno je istaći da nedostatak gvožđa ne dovodi uvek do anemije, ali i da sama anemija

ne nastaje uvek usled nedostatka gvožđa. Iz tog razloga vode se mnoge rasprave na temu na koji način da se reši pomenuti problem. Neka od potencijalnih rešenja su da se smanji nedostatak gvožđa i pojava anemija usled nedostatka gvožđa. Kao što je prethodno rečeno anemija nastaje i zbog drugih problema kao što su malarija i infekcija helmintima (crvi, gliste), ali i usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline. Iz ovoga se može zaključiti da adekvatan pristup rešavanju problema zahteva poznavanje uzroka

APOTEKA / 137 / 2022.

Autor: dr sci. Uroš Čakar

ISHRANA

anemije, gde se na osnovu toga i znanja o patologiji ove bolesti može početi sa lečenjem. Jedan od podataka koji nimalo ne ohrabruje je činjenica da je čak više od dve milijarde ljudi u svetu anemično. Čest problem predstavlja neadekvatan unos gvožđa kod dece i trudnica koji je nekada nemoguće uneti samo putem hrane. Tada je potrebno uključiti dodatke ishrani. Unos gvožđa samo hranom je moguć onda kada deca i trudnice koriste namirnice koje sadrže dovoljno iskoristljivog gvožđa i kada su zalihe gvožđa u organizmu dovoljne. Anemija usled nedostatka gvožđa nastaje onda kada rezerve gvožđa u ljudskom organizmu postanu niske. Nedostatak gvožđa je jedan od najčešćih nutritivnih problema koji se javlja kada su rezerve gvožđa u ljudskom organizmu nedovoljne da dovedu do stvaranja fiziološkog nivoa hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji.

PRAVILNA ISHRANA

Nivo gvožđa u ljudskom organizmu, ali i mogućnost da dođe do anemije usled nedostatka gvožđa se može proceniti laboratorijskim analizama krvi gde se posebna pažnja posvećuje vrednostima parametara kao što su hematokrit i hemoglobin. Gvožđe može da bude hemsko i ne-hemsko. Hemsko gvožđe potiče iz hemoglobina i mioglobina i veoma dobro se apsorbuje i predstavlja jednu malu frakciju u odnosu na ukupno gvožđe koje se unosi hranom. Glavni izvor su namirnice životinjskog porekla gde se posebno ističu meso i mesni proizvodi, džigerica, riba i žumance jaja. Ne-hemsko gvožđe je neorgansko gvožđe koje je prisutno u namirnicama biljnog porekla kao što je suvo voće, povrće, leguminoze i žitarice. Raspoloživost u organizmu nehemskog gvožđa je mnogo niža u odnosu na hemsko i zavisi od nekih dijetarnih i fizioloških faktora. Tome u prilog idu i brojevi koji kažu da je apsorpcija hemskog gvožđa od 8 odsto do 40 odsto dok ne-hemskog ide 0,5 odsto do 6 odsto. Prosečan sadržaj gvožđa u takozvanoj zapadnjačkoj ishrani je od 10 do 15mg od čega se apsorbuje samo

10 do 15 odsto. Najbolji izvor hemskog gvožđa je meso iz kog je bolja apsorpcija čime se značajno povećava nivo gvožđa koji se unosi hranom. Veo ma je interesantno naglasiti da termički tretman namirnica i čuvanje na niskoj temperaturi dovodi do prelaska hemskog u ne-hemsko gvožđe čime se smanjuje njegova apsorpcija iz nekih namirnica. Pored ovoga postoje i drugi faktori koji utiču na nivo gvožđa. Tako je pokazao da kalcijum hlorid inhibira apsorpciju i hemskog i ne-hemskog gvožđa. Dokazano je da je inhibitorni efekat dozno zavisan tako da doza ispod 40mg ne dovodi do inhibicije, dok je maksimalna inhibicija postignuta dozom od 300mg gde je inhibicija apsorpcije gvožđa gotovo potpuna. Pored toga apsorpciju gvožđa mogu da inhibiraju i unosi velike količine čaja i kafe, infekcije i problemi sistema organa za varenje.

DODACI ISHRANI

Anemija je ozbiljan zdravstveni problem i po preporuci lekara koriste se lekovi. Postoje i osobe koje imaju trenutno povećane potrebe za gvožđem (trudnice, osobe koje veoma malo ili nikako ne jedu meso, itd.) i kojima se savetuje da dodatno obrate pažnju na ishranu ili da uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom uvedu suplemente gvožđa. Pored dodataka ishrani koji se preporučuju u takvim stanjima, preporučuje se i da povećaju unos gvožđa putem hrane čime će obnoviti zalihe gvožđa u organizmu. Neki od saveta uključuju da se tokom dana u ishranu uključe namirnice sa visokom sadržajem gvožđa, ali i da se hranom unosi vitamin C, jer on poboljšava apsorpciju gvožđa. Pored toga preporučuje se da se tokom svakog dnevnog obroka unose namirnice koje imaju hemsko gvožđa, ako je to moguće, ali i izbegavati kao što je prethodno naglašeno, unos velikih količina kafe i čaja. Jedan od čestih problema

suplementacije gvožđem je osećaj mučnine i gastrointestinalnih problema, zbog čega pacijenti često neredovno koriste propisanu terapiju. Postoje najnovije generacija preparata gvožđa koje obezbeđuju bolju resorpciju uz izostanak gastrointestinalnih neželjenih dejstava.

TEORIJA I PRAKSA

Posledice anemije mogu da budu dugotrajne. To se najbolje može primetiti kod dece, jer u tom slučaju dolazi do ozbiljnih problema u razvoju deteta, a mogu se razviti mentalni poremećaji čije posledice ostaju vidljive tokom celog života. Iako na prvi pogled nepovezana, istraživanja ukazuju da anemije značajno mogu da utiču i na bruto društveni proizvod države, jer se smanjuje broj radno sposobnog stanovništva ako se anemija ne leči na vreme. Potrebno je otkriti tačan uzrok anemije u okviru populacije pre nego što se započnu bilo kakve aktivnosti. Kao što je pomenuto, najčešće su anemije nastale usled nedostatka gvožđa. Problem je dodatno teži jer većina ljudi koja ima nedostatak gvožđa ili anemiju toga nije ni svesno. Bitno je posmatrati i populacione grupe kod kojih je rizik najveći. Povećanje unosa gvožđa u cilju rešavanja ovog problema i promocija zdravih životnih navika dovode do adekvatnog kognitivnog razvoja deteta. Sve to ima malu cenu u odnosu na to kada se ne bi preduzelo ništa. Povećanjem unosa gvožđa kod određenih populacionih grupa vrši se prevencija mnogih problema i upravo pristup rešenju ovog problema zasnovan na ishrani ima pravo opravdanje. Najveći izazov ipak leži u tome da se pristup zasnovan na ishrani primeni kod dece i trudnica i da rezultati budu vidljivi. Jedno od rešenja jeste i da se izvrši fortifikacija hrane koja se svakodnevno konzumira čime se obezbeđuje dovoljan unos tokom celog dana.

APOTEKA / 137 / 2022.

Šta je anemija i kako se izboriti sa anemijom?

Anemiju, oboljenje poznato kao malokrvnost, karakteriše nedostatak gvožđa i/ili snižena vrednost hemoglobina. Eritrociti ili crvena krvna zrnca su ćelije krvi koje sadrže crven, gvožđem bogat protein-hemoglobin čija je uloga prenos kiseonika od pluća do svih mišića, tkiva i organa. Procenjuje se da oko 20% svetske populacije pati od nedostatka gvožđa, dok je u Srbiji taj procenat veći i iznosi 40% . Sve starosne grupe mogu bolovati od anemije.

Žene češće oboljevaju od anemije, posebno u reproduktivnom periodu. Razlozi tome mogu biti obilna menstrualna krvarenja, trudnoća i dojenje.

Vegani i vegetarijanci su takođe podložni nedostatku gvožđa, zatim sportisti i starija populacija. Važno je znati da nedostatak gvožđa uzrokuje opštu slabost, umor, bledilo kože, ubrzano disanje, vrtoglavicu, zujanje u ušima, tamne koluto-

ve oko očiju, podočnjake, pospanost, razdražljivost, neredovne menstruacije, gubitak libida itd.

Tada se savetuje suplementacija ishrane. Gvožđe je mineral sa ključnom ulogom u ljudskom zdravlju. Učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i hemoglobin-proteina odgovornog za prenos kiseonika u tkiva našeg organizma. On je neophodan za normalnu funkciju imunog sistema.

SYNERGY FERROFECT

Fero-bisglicinat kompleks

Ferrofect je kompleks u čijem sastavu pored gvožđa značajnu ulogu imaju i vitamin C koji pomaže u apsorpciji gvožđa.

Vitamini B6 i B12 su neophodni za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Folna kiselina štiti od formiranja kongenitalnih defekata.

Cink, bakar i mangan pomažu u podeli ćelija crvenih krvnih zrnaca i transportu gvožđa kroz organizam.

FERROFECT – superiorna formula sa postepenim oslobađanjem tokom 24 sata, nudi sigurnu i efikasnu suplementaciju ishrane za optimalno zdravlje.

Visoka bioraspoloživost 90,9% Odlična apsorpcija u digestivnom traktu Ne izaziva mučninu i druge stomačne smetnje Jedna (1) tableta dnevno 15-20 minuta pre obroka

RAK DOJKE - kako ga otkriti i sprečiti?

Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Zbog ozbiljnosti ovog problema, važno je ukazati na značaj svakodnevnog praktikovanja zdravog stila života, redovnog samopregleda dojki kao i odlazaka na ultrazvučne i mamografske preglede. Za bolji uspeh lečenja važno je pravovremeno otkriti bolest i započeti terapiju. O ovoj važnoj temi razgovarali smo sa Prim. dr Milošem Počekovcem, specijalistom opšte hirurgije i onkohirurgom, ali i DokTok lekarom koji nam je odgovorio na nekoliko važnih pitanja u vezi sa prevencijom raka dojke.

Koliko često je važno i neophodno raditi samopreglede dojki?

Samopregled dojki se radi jednom mesečno u periodu između 5. i 12. dana od poslednjeg dana menstruacije kada su dojke hormonski „mirne“ tj kada je najmanja osetljivost dojki. Kod žena koji nemaju ciklus savetujemo da izaberu jedan dan u mesecu za samopregled dojki. Potrebno je opipavati sve regije dojke i pazušnu jamu. Ukoliko primetite iscedak iz bradavice, kuglicu ili bilo kakvu drugu promenu obavezno se javite lekaru koji se bavi problemima sa dojkom. Samopregled nije zamena za ultrazvuk ili mamografiju.

Pored samopregleda koji su još važni pregledi koje svaka žena treba da uradi i koliko često?

Kada žena napuni 30 godina potrebno je jednom godišnje da uradi ultrazvuk dojki,a preko 40. godine

jednom u 2 godine mamografiju. Sasvim male promene na dojkama nije moguće opipati samopregledom niti je moguće iskusan hirurg da primeti, tako da je važno da se urade radiološki pregledi. Od 100 mamografija kod žena koje ne opipavaju nikakve promene na dojkama, pronalaze se male zloćudne promene koje operacijom I daljom minimalno invazivonm terapijom dovode do skoro 100% izlečenja.

Šta je potrebno uraditi kada se primete promene na dojci/ dojkama?

Većina promena na dojkama su benigne-dobroćudne prirode Ukoliko žena primeti bilo kakvu promenu na dojkama potrebno je da se odmah javi lekaru koji se bavi problemima sa dojkama. Hirurg obavlja klinički pregled dojki, a potom upućuje radiologu radi dalje dijagnostike.

Šta su ciste dojke i da li su opasne? Kada je potrebna intervencija kod istih?

Postoje proste ciste kada u samom zidu cisti ne postoje nikakve promene. One nikada ne prelaze u maligno stanje. Javljaju se posle 30. godine. Ukoliko narastu preko 2cm i ukolliko su bolno osetljive potrebno je kratkom intervencijom uradit tzv. punkciju i izvaditi tečnost. Ukoliko u samom zidu ciste postoje još neka čvrsta promena (retko se dešava) onda je potrebna iglena biopsija u lokalnoj anesteziji.

Koji su simptomi karcinoma dojke?

U početnom stadijumu karcinom dojke je neopipljiv i zato su preporuke: redovne radiološke kontrole i preventivni pregledi kada možemo da otkrijemo male promene, otklonimo hirurški tumor, bez otklanjana cele dojke.

ONKOLOGIJA

Međutim u kasnijim stadijumima moguće je otkriti kvržicu ili promenu, zadebljanje tkiva na dojkama koje ranije nije bilo. Promene na koži, kao kora od pomorandži, uvlačenje kože ili bradavice. Iscedak krvav ili bezbojan iz bradavice.

Šta su fibroadenomi i da li su opasni?

Fibroadenomi kao i ciste na dojkama spadaju u najčešća benigna oboljenja dojke. Fibrovezivno tkivo, adeno-žlezdano tkivo, što znači da su fibroadenomi sastavljeni od žlezdanog I vezinog tkiva. Obično se javljaju između 15. I 25. godine života, mada mogu i u kasnijem dobu da se jave, ali ređe. Veličine si od 1-3cm, ponekad mogu da se uvećaju u trudnoći ali da se smanje nakon 50. godine. Tačan uzrok nastanka je nepoznat, ali se pretpostavlja da nastaju usled dejstva estrogena. Vrlo retko mogu da pređu u maligno stanje 0,1-0,3%.

Preporuke su da se hirurški otklanjaju kada narastu preko 2cm, kada neko u porodici već ima karcinom dojke, kada su bolno osetljivi ili kada na redovnim ultrazvučnim pregledima menjaju oblik i veličinu.

Kada treba uraditi prvu mamografiju i da li je to bezbedan pregled?

Dojke su sastavljene od žlezdanog tkiva koga ima najviše u mlađem

životnom dobu ispod 40. Godine i takvo žlezdano tkivo se najbolje kontroliše ultrazvučnim pregledima. Međutim u kasnije životnom dobu preko 40. godine, žlezdano tkivo postepeno prelazi u masno tkivo, koje se najbolje vizualizuje mamografom. Tako da se mamografija preporučuje preko 40. godine I to na svake 2 godine. Mamografija je bezbedna metoda.

Da li je genetički skrining jedan od načina prevencije kancera dojke?

Postoje više faktora rizika za nastanak karcinoma dojke. U oko 1015% slučajeva moguće je nastanak karcinoma dojke zbog mutacija na tzv.

BRCA1 i BRCA2 genima za karcinom dojke. Kod osoba koje imaju pozitivne gene, a nisu obolele od karcinoma dojke savetuje se “pojačani” skrining tj. radiološko praćenje, hiruršku proceduru u vidu profilaktičke mastektomije ili hemoprevencije.

Da li i na koji način žena, unapređenjem životnih navika može uticati da spreči obolevanje od raka dojke?

Uzrok nastanka karcinoma dojke je i dalje nepoznat. Stručnjaci misle da su najverovatniji uzročnici promene u genetskom sastavu način života i okruženje u kome živimo. Preporuke su osim samopregledai radiološkog praćenja - redovna fizička aktivnost, mediteranska ishrana bogata ribom, maslinovim uljem, orašastim plodovima, mahunarki, voćem i povrćem.

Dr Miloš Počekovac je specijalista opšte hirurgije i onkohirurg i dostupan je za video konsultacije na DokTok platformi. Ukoliko imate pitanje na ovu temu ili neku drugu, odaberite odgovarajućeg stručnjaka i zakažite svoju konsultaciju putem DokTok aplikacije već danas.

Sačuvajte zdravlje krvnih sudova i srca

Slobodni kiseonični radikali predstavljaju jedinjenja koja se stvaraju tokom normalnih metaboličkih procesa u našem organizmu. U pitanju su molekuli koji potencijalno mogu da oštete naše ćelije. Povećano stvaranje slobodnih kiseoničnih radikala povezuje se sa nastankom brojnih oboljenja. Ovi reaktivni molekuli uključeni su u nastanak kardiovaskularnih oboljenja (ateroskleroze i povišenog krvnog pritiska), dijabetesa, astme, tumora i neuroloških oboljenja (Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i multiple skleroze).

Naš organizam poseduje sopstveni antioksidativni sistem koji može neutralisati slobodne radikale. Unosom pojedinih vitamina, kao što su vitamin C i vitamin E, može se povećati antioksidativna zaštita organizma. Snažan antioksidativni efekat ispoljavaju i flavonoidi, prisutni u brojnom voću i povrću. Upravo smeša bioflavonoida i procijanidina čini najveći deo ekstrakta kore primorskog bora, koji se nalazi u jednom novom dijetetskom suplementu na našem tržištu koji se zove Oligopinn®.

Oligopinn® je prirodni proizvod koji sadrži ekstrakt kore primorskog bora. Radi se o formulaciji sa izuzetno jakim antioksidativnim efektom, za koju je kroz brojne kliničke studije dokazano da štiti krvne sudove i srce, obezbeđujući

APOTEKA / 137 / 2022.

normalan protok krvi kroz sve organe.

Pored toga, Oligopinn® deluje protivupalno, poboljšava tonus i elastičnost vena, pa smanjuje otoke koji se javljaju na nogama, reguliše vrednosti holesterola i triglicerida i posledično smanjuje krvni pritisak. Preporučuje se osobama koje imaju aterosklerozu, povišene vrednosti masnoća, dijabetičarima, gojaznim osobama, pušačima, kao i osobama koje imaju probleme sa venama i čestim pojavama otoka usled sporije cirkulacije u nogama.

U jeku COVID-19 pandemije, primena Oligopinn®-a može biti od koristi u prevenciji, ublažavanju simptoma i bržem oporavku pacijenata sa SARS-CoV-2 infekcijom. Iako kliničkom slikom COVID-19 dominiraju respiratorni problemi, u pitanju je oboljenje u kom gotovo nijedan organ nije pošteđen. SARS-CoV-2 infekciju karakterišu snažni

upalni procesi, koji se u svojoj najsnažnijoj formi ispoljavaju kroz tzv. “citokinsku oluju” i kojom se oštećuju brojne ćelije u našem organizmu pod uticajem različitih citokina i slobodnih radikala. Upravo kod ovakvih procesa u našem telu bi Oligopinn® mogao ispoljiti svoj antioksidativni i protivupalni efekat u potpunosti. COVID-19 infekciju karakteriše i ubrzano stvaranje krvnih ugrušaka, kome bi mogao da se suprotstavi anti-agregacioni efekat ekstrakta kore primorskog bora. Brojni su pozitivni terapijski efekti koje ispoljava proizvod Oligopinn®, a koji su direktno usmereni protiv daljeg razvoja virusa i pojave komplikacija.

Ukupno gledano, na raspolaganju imamo jedan prirodan, bezbedan i efikasan dijetetski suplement, koji svojim mehanizmima delovanja može biti od koristi i osobama sa SARS-CoV-2 infekcijom. Unos bioflavonoida i procijanidina u obliku preparata Oligopinn® značajno doprinosi snažnoj i prirodnoj antioksidativnoj i protivupalnoj zaštiti organizma. Efikasnost i bezbednost ovog dijetetskog suplementa je potvrđena u preko 470 naučnih publikacija.

BB i CC kreme

POTROŠAČI SU ODUVEK TRAŽILI PROIZVODE KOJI IM ŠTEDE VREME I NOVAC, TAKO DA TREND ZA PROIZVODE SA VIŠESTRUKOM KORISTI NIJE NEKA NOVINA. KLJUČNI EFEKAT I BB I CC KREMOVA JE HIDRATACIJA. PORED HIDRATIŠUĆIH KOMPONENTI, BB/CC KREME TAKOĐE TRETIRAJU KOŽU ANTIOKSIDANSIMA ILI DRUGIM ANTI-AGING SASTOJCIMA I PLUS NUDE SPF ZAŠTITU ŠIROKOG SPEKTRA, UJEDNAČAVAJU TEN KOŽE PRIKRIVAJUĆI MITISERE, AKNE, HIPERPIGMENTACIJE, CRVENILO.

Autor: spec. farm. Jelica Paunović, specijalista kozmetologije

Pre izvesnog vremena mi se jedna dvadesetšestogodišnjakinja koja inače ima akne, požalila na svoj problem oko pronalaženja adekvatnog pudera za lice. Žalila se na to da je probala najrazličitije marke i brendove ali da je problem uglavnom na kraju bio isti. Imala je utisak da joj oni „guše“ kožu i još više podstiču njene probleme. Zbog manjih ožiljaka i flekica od akni imala je potrebu da svakodnevno koristi puder kako bi to zakamuflirala. I tako, kroz taj naš razgovor smo došle do BB i CC

krema koje bi njoj bile vrlo korisne kao deo svakodnevne nege i šminke. Ona je naravno čula i za BB i za CC kreme zahvaljujući reklamama ali nije znala ni po čemu se one razlikuju od običnih krema a naravno ni razliku između jednih i drugih. I tako sam došla na ideju da ovaj tekst posvetim ovim kozmetičkim proizvodima.

MALI OSVRT NA PROŠLOST....

Potrošači su oduvek tražili proizvode koji im štede vreme i novac, tako da

trend za proizvode sa višestrukom koristi nije neka novina. Ovo je bio izazov za formulatore da stvore multifunkcionalne proizvode koji rade kao i niz pojedinačnih koji se koriste kao deo rutine. Nove tehnologije su pomogle, ali isto tako i rad marketinških odeljenja u preimenovanju proizvoda kako bi se pojavili novi, inovativni proizvodi koji su „u trendu“.

Ko može da zaboravi ludilo za 2-u1 šamponom i regeneratore u osamdesetim godinama u vreme kada mnogi ljudi nisu koristili regeneratore?

Oni su pomogli da se promene navike pranja kose, ali su uskoro ljudi shvatili da je ponovljena upotreba zbog prisutnog regeneratora ne dovodi do adekvatnog pranja kose i došlo je do reakcije protiv njih. Formulacije su se poboljšale, a naučnici su pronašli načine za dobijanje regeneratora na kosi nakon što ga šampon očisti.

Negde oko 1980. godine rađena su istraživanja čiji cilj je bio proizvod koji bi omekšao i zagladio kožu nakon hemijskog pilinga. Originalni koncept kombinovao je svojstva korektora, podloge, ovlaživača i kreme za sunčanje sve u jednom proizvodu i pakovanju. Prateći ovaj orginalni koncept, korejske i japanske žene počele su da koriste proizvode koji se prodavao kao „BB krema“. Ove kreme su formulisane tako da reflektuju svetlost da bi stvorili iluziju bleđe, ružičaste kože ujednačenog tona. Nudili su praktičnost jednog proizvoda umesto više pojedinačnih proizvoda. Pošto su pigmenitisani odnosno obojeni, imali su veću moć prikrivanja od uobičajenih krema. Tek 2011. ovi proizvodi su se našli na zapadnim tržištima (Evropa i Amerika) ali u uskom rasponu nijansi. I uprkos tome, vrlo brzo su doživeli veliku popularnost.

BB VS CC KREMA

BB je skraćenica od engleskih reči „beauty balm“/„blemish balm“. BB kreme su razvijene kako bi se postigla multifunkcionalna formulacija koja pruža sveobuhvatnu negu i zaštitu koži. CC je skraćenica od engleskih reči „Colour Correction“, „Colour Control“

i zapravo predstavljaju poboljšane formulacije BB kremova.

Osnovni koncept kod BB kremova je da ima karakteristike: 1) proizvoda za negu i zaštitu lica (vlaženje kože, anti-age efekat, UV zaštita) i 2) proizvoda dekorativne kozmetike (prekrivanje neravnina i pigmentacija kože, ujednačavanje tena, upijanje sebuma itd). CC kremovi takođe poseduju ove karakteristike s tim što imaju bolju pokrivnu moć pa su pogodni za kožu sa ožiljcima, crvenilom i hiperpigmentacijama. Takođe, obezbeđuju veću efikasnost kozmetički aktivnih supstanci i dugotrajniji efekat na koži.

Ključni efekat i BB i CC kremova je hidratacija. Pored hidratišućih komponenti, BB/CC kreme takođe tretiraju kožu antioksidansima ili drugim antiaging sastojcima i plus nude SPF zaštitu širokog spektra. I naravno, ujednačavaju ten kože prikrivajući mitisere, akne, hiperpigmentacije, crvenilo...

MULTIFUNKCIONALNO: NIJE SVE BAŠ TAKO RUŽIČASTO

U jednom prestižnom kozmetičkom časopisu pročitala sam da prosečna BB/CC krema ima od 35 do 40 sastojaka posebno kod prestižnih brendova. Svi oni tvrde da njihov proizvod objedinjuje delovanje više pojedinačnih proizvoda: kreme za lice, korektora, anti-age proizvoda, proizvoda za zaštitu od sunca... I sve ovo znači da jedna BB/CC krema ima veliki broj kozmetički aktivnih supstanci: humektansi, ulja, biljni ekstrakti, anti-age supstance, UV filteri i pigmenti. I svi oni treba da budu zastupljeni

u određenoj količini da bi iskazali svoj pun kozmetički efekat. Zaključak ovoga je sledeći: što je više sastojaka u formulaciji, to su njihove koncentracije manje da bi se svi oni našli u jednoj kremi. Pa se samim tim, postavlja pitanje o njihovoj efikasnosti u okviru ovakve formulacije. Da li ćemo zaista dobiti očekivanu hidrataciju ili očekivani anti-age efekat ili očekivanu moć pokrivanja u odnosu na ono što imamo od pojedinačnih proizvoda?

Naravno da ovo na kraju ne treba da obeshrabri i odvrati potrošača od BB/CC krema. Kao i u svemu drugom, potrebno je sagledati potrebe i očekivanja i spram toga odabrati adekvatan proizvod. Moj lični stav je da su ove kreme dobrodošle za negu i zaštitu kože mlađih osoba kojima je potrebna hidratacija, prikrivanje manjih neujednačenosti tena i blag anti-age efekat. Ali ukoliko imate samo jedan problem koji dominantno želite da tretirate, onda se ipak treba opredeliti za proizvod koji je namenjen samo za tu jednu namenu pa ga možete koristiti samostalno ili kombinovati sa BB/CC kremama. Treba znati da je ovaj alfabet otišao i dalje tako da se na tržištu mogu naći i DD kreme (hibrid BB i CC krema) i za sada od samo dva proizvođača, EE kreme.

Po mišljenju mnogih ljudi, ni BB ni CC kreme nisu revolucionarno otkriće u kozmetičkoj industriji. Ali činjenica je da su komforne za upotrebu, da zadovoljavaju više naših potreba u svakodnevnoj nezi u samo jednom proizvodu, da su jeftinije u odnosu na sve pojedinačne proizvode zajedno i na kraju, zauzimaju manje mesta u koferu.

APOTEKA / 137 / 2022.

PRAVILNA PRIMENA KAPI ZA OČI

Oko je veoma osetljiv organ, a površina oka je slabo propustljiva za lekove pa se većina preparata koji se koriste za lokalnu primenu u oku koristi za olakšavanje tegoba kao što su svrab, crvenilo, suzenje oka, za lečenje bolesti kao što su različite infekcije, alergije, glaukom ili za dijagnostičke procedure kao što je širenje zenica. Oko može da primi veoma malu količinu tečnosti, reda veličine jedne kapi,

1

Dobro operite ruke sapunom i vodom i posušite ih čistim ubrusom.

tako da prilikom primene kapi za oči u oko treba naneti samo jednu kap, a ukoliko je potrebno staviti još jednu, sačekati 2-3 minuta pa staviti još jednu kap. Oko lako podleže infekcijama pa je veoma važno da preparati koji se nanose u oko budu sterilni. Kada koristite kapi za oči veoma je važno obratiti pažnju na pravilnu primenu kako bi njihovo dejstvo bilo potpuno.

2

Blago zabacite glavu unazad otvorenih očiju i pogleda na gore. Kažiprstom blago povucite donji kapak na dole. Tako dobijate više mesta za kap koju stavljate u oko.

Zatvorite oko i lagano pritisnite kažiprstom unutrašnji ugao oka u trajanju od 30 sekundi. Na ovaj način se smanjuje gubitak leka i mogućnost sistemske apsorpcije preparata.

4

Pripremite kapi za oči za upotrebu. Ako je potrebno promućkajte bočicu i namestite kapaljku. Vodite računa da ne dodirujete kapaljku. Čep spustite na čistu salvetu.

Drugom rukom vrh kapaljke približite oku ali vodite računa da kapaljka ne dodiruje oko. Lek treba naneti u deo bliže spoljašnjem uglu oka. Lagano istisnite jednu kap u oko.

Zadržite zatvorene oči još minut ili dva.

VAŽNA NAPOMENA

• Kontaktna sočiva treba skinuti pre primene leka, a treba sačekati barem 15 minuta pre ponovnog stavljanja sočiva. Tokom lečenja nekih akutnih oboljenja oka kontaktna sočiva ne bi trebalo nositi do izlečenja. Samo neki preparati za vlaženje oka mogu da se koriste bez uklanjanja sočiva.

• Ne koristite tuđe preparate za oči.

• Očuvanje sterilnosti preparata je veoma važno

• Obavezno proverite na pakovanju i posavetujte se sa farmaceutom kako da pravilno čuvate kapi za oči nakon otvara-

nja. Kod preparata za jednokratnu upotrebu, proizvod se otvara neposredno pre upotrebe, a neupotrebljen deo se baca. Kod preparata koji se koriste više puta rok upotrebe varira, a u najvećem broju slučajeva može biti od pet dana (ne sadrže konzervans) do 28 dana (sadrže konzervans), ali postoje i proizvodi koji zahvaljujući posebno osmišljenom pakovanju mogu imati i nešto duži rok upotrebe.

• Neke kapi za oči morate čuvati u frižideru, a neke ne smete, a najbolje je proveriti sa farmaceutom kako se čuvaju kapi za oči koje koristite

APOTEKA / 137 / 2022.