VITAMIN D

Vitamin D ili takozvani vitamin sunca se može definisati i kao hormon. Razlog za to je činjenica da nastaje usled fotolitičkog dejstva UV zračenja na kožno tkivo gde su prisutni steroli koji su uključeni u njegovo stvaranje. Umereno izlaganje sunčevom zračenju omogućava da sami stvaramo u svom organizmu ovaj vitamin. Nažalost ovakav slučaj nije kod ljudi koji provode većinu svog vremena u zatvorenom prostoru ili žive na višim geografskim širinama gde UV zračenja nekada gotovo i nema. U takvim slučajevima vitamin D se može uneti ishranom i to namirnicama u kojima prirodno postoji ili onima koje su obogaćene. Takođe značajan izvor su i dodaci ishrani.

Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR

Postoje dva oblika vitamina D i to D2 ergokalciferol i D3 holekalciferol. Ergokalciferol i njegov prekursor ergosterol se nalaze u biljnom svetu. Neki miroorganizmi koje koristimo u ishrani kao što je pivski kvasac su takođe bogat izvor vitamina D2. Holekalciferol je široko rasprostranjen u životinjskom svetu gde nastaje iz 7-dehidroholesterola koji je veoma retko prisutan u biljnom svetu. U životinjskom svetu koncentracija holekalciferola zavisi od unosa vitamina D ishranom i od izloženosti sunčevoj svetlosti.

Hrana bogata vitaminom D

Najbogatiji prirodni izvor D3 je riblja jetra i ulje gde je prisutan u slobodnom obliku, ali i kao estar dugolančanih masnih kiselina. Prethodni podatak prebačen u brojeve ističe da ulje jetre bakalara sadrži 10000 IJ/100g, ulje jetre haringe čak 140000 IJ/100g, dok sama morska riba ima znatno niže i to bakalar 85 IJ/100g, haringa 330 IJ/100g, skuša 120 IJ/100g i losos 220-440 IJ/100g (1IJ=0,025mg D2 ili D3). Mleko sadrži od 0,3 do 54 IJ/100g dok mlečni proizvodi kao što su puter 35 IJ/100g i sir 12 IJ/100g imaju znatno niži sadržaj pa je potrebno da se ove namirnice obogate. Od hrane životinjskog porekla posebno se ističe džigerica i to juneća od 8 do 40 IJ/100g pileća od 50 do 65 IJ/100g i svinjska 40 IJ/100g. Takođe i svinjsko meso sadrži 84 IJ/100g, živinsko 80 IJ/100g dok kožica živinskog mesa čak 900 IJ/100g. Kao što se vidi u nekim namirnicama je vitamin D izuzetno zastupljen a negde je gotovo u tragovima. Da bi se obezbedio adekvatan unos ovog vitamina ishranom neke namirnice se obogaćuju i to proizvodi od žitarica i dečija hrana. Na ovaj način se sprečava pojava rahitisa, jer je vitamin D važan za normalno funkcionisanje koštanog sistema. Obogaćivanje namirnica se radi i sa D2 i sa D3. Neke druge namirnice mogu da budu bogate indirektno i razlog za to je dodatak ovog vitamina u hranu koju životinje konzumiraju. Kada se pogleda ishrana ljudi u razvijenom delu sveta glavni izvor vitamina D u ishrani su mleko, žitarice i riblje ulje. Naravno, prisutni su i dodaci ishrani. Tako jedan primer ističe da multivitaminski dodatak ishrani sadrži prosečno oko 400 IJ vitamina D dok neki lekoviti preparati mogu čak da sadrže 50000 IJ vitamina D u jednoj kapsuli ili tableti.

Sunčevo zračenje i vitamin D

Važno je istaći da vitamin D može da nastane pod uticajem UV zračenja na 7-dehidroholesterol koji se nalazi u koži. Početak ovog procesa zavisi od apsorpcije UV zračenja pa se tako svega 5 do 15% dostupnog 7-dehidroholesterola prevede u D3. Na to utiče doba dana kada smo izloženi suncu, godišnje doba, geografska širina, ali i sama osoba i njen tip kože. Biosinteza vitamina D pod uticajem UV zračenja se dodatno smanjuje pod uticajem pigmenta melanina, tako da osobe sa tamnijom kožom zahtevaju mnogo duže izlaganja UV zračenju nego one sa svetlijom da bi se sintetisala dovoljna količina vitamina D. Tokom godina koža se tanji, ali se i smanjuje nivo 7-dehidroholesterola u našem organizmu pa se i sadržaj vitamina D smanjuje. Pored toga na smanjenje izlaganju UV zračenju utiču svakodnevne aktivnosti (pokrivanje tela odećom, boravak u zatvorenom prostoru, primena kozmetičkih proizvoda za sunčanje). Naravno primena kozmetičkih proizvoda za sunčanje je opravdana sa ciljem da se spreče štetni uticaji UV zračenja. Stvaranje vitamina D u

našoj koži pod uticajem UV zračenja zavisi od ugla pod kojim sunčevi zraci padaju kada su u zenitu, i koji je najveći kada je Zemlja najbliža suncu i koji opada kako se Zemlja udaljava. Tako tokom zime na geografskim širinama severno i južno od 50º nema UV zračenja, dok zimi severno ili južno od 40º nema biosinteze vitamina D u koži. Upravo ovi podaci ukazuju da je biosinteza vitamina D3 različita i da koncentracija u serumu zavisi od godišnjeg doba gde je najviša tokom jeseni. Ovaj podatak ukazuje da je za većinu ljudi upravo izlaganje sunčevom zračenju mnogo važnije nego unos ovog vitamina ishranom.

Važan za imunski sistem

Pored uticaja na koštano tkivo vitamin D ima važnu ulogu i u imunom sistemu. To se dešava preko receptora za vitamin D prisutnih u većini ćelija imunog sistema, ali i uticaja na te ćelije. Reakcije koje se dešavaju uključuju inhibiciju stvaranja imunoglobulina od strane B limfocita, ali i inhibiciju stvaranja interleukina i to 2 i 12. Pored toga utiče i na inhibiciju stvaranja interferona gama od strane T ćelije koje su isto uključene u imuni odgovor. Pored ovoga pojačava fagocitoznu aktivnost makrofaga i monocita čime se brže ubijaju bakterije. Takođe je važno istaći da aktivni oblik vitamina D smanjuje mogućnost za razvoj mnogih autoimunih bolesti. Nedostatak vitamina D dovodi do pojave zapaljenja kod ljudi, tako da su u studijama pokazani neki markeri, kao što je C reaktivni protein. Upravo njegova koncentracija je u vezi sa serumskom koncetracijom vitamina D. Aktivni metabolit smanjuje stvaranje zapaljenskih citokina koji nastaju u ćelijama imunog sistema. Eksperiment koji je urađen na miševima kod kojih nije bilo receptora za vitamin D nije pokazao nikakve probleme sa njihovim imunim sistemom što ukazuje selektivnu imunu funkciju ovog vitamina. Upravo ona zavisi od same prirode uticaja koji dovodi da aktiviranja imunog odgovora.

Kardiovaskularne bolesti i vitamin D

Nizak nivo vitamina D može da bude i jedan od faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti (KVB). Neke od studija pokazale su da se u prisustvu vitamina D značajno smanjio C reaktivni protein. Upravo on je jedan od parametara koji ukazuje da postoji mogućnost za pojavu KVB. Vitamin D takođe sprečava neke od pojava koje utiču na patogenezu KVB kao što su proliferacija vaskularnih glatkih mišića, vaskularna kalcifikacija, stvaranje supstanci koji dovode do zapaljenja kao i regulacija renin angiotenzin sistema. Nedostatak vitamina D može da bude uzrok nedovoljnog izlaganja suncu, nedovoljnog unosa ishranom ili nekog metaboličkog problema. Kao što je prethodno istaknuto sunčevo zračenje obezbeđuje biosintezu ovog vitamina što se posebno vidi kod ljudi koje žive u delovima sveta gde tokom zime ima mnogo manje sunca. Važno je istaći da čak i osobe koji žive tokom cele godine u sunčanim krajevima mogu da proizvedu nizak nivo ovog vitamina i to upravo zbog njihovog načina života (boravak u zatvorenom prostoru, zagađenje vazduha). Većina ljudi tokom godine pokazuje promene u koncetraciji u plazmi vitamina D dok u nekim slučajevima taj period može da potraje čak i polovinu godine što se može rešiti odgovarajućim izvorima iz ishrane. Da bi se izbegla pojava nedostatka sinteze vitamina D usled različitih klimatskih uslova u kojima živimo tokom godine važno je obogatiti namirnice koje svakodnevno konzumiramo. Na ovaj način je moguće napraviti prevenciju pojave mnogih problema koji mogu nastati usled nedostatka ovog vitamina u našem organizmu. Veoma je važno zato da znamo kada, kako i koliko unosimo ovaj vitamin.

PRedstavljamo

Šta nam donosi jesen, kada su u pitanju virusi i bakterije, i šta ako novi talas korone mutira sa sezonskim gripom?

Vreme povratka sa odmora nameće upravo ova pitanja. Šta nas očekuje sa prvom pojavom virusa i bakterija koje donosi jesen? I hoće li biti novih pikova i talasa korona virusa? Šta ako se zarazimo, hoće li biti lakše ili još teže? Koliko smo stvari naučili iz prethodnih iskustava?

Tokom leta smo govorili da je važno voditi računa o imunitetu tokom cele godine. I sada mislimo i poručujemo to isto. Bez obzira na kalendarsko doba, imunitet se mora čuvati i na njemu raditi stalno.

Jesen je vreme kada se sumiraju utisci koliko smo vodili računa i koliko smo “akumulirali” zdravlja za predstojeće virusne i bakterijske infekcije.

Ukoliko vodimo računa o preventivi i koristimo određene formule tokom cele godine, sigurno je da je strah od virusa i bakterija, svedena na minumum. Za brigu o zdravlju nikada nije kasno. Svakoga dana možete učiniti nešto za sebe i za svoje zdravlje. Opet ću napomenuti da o zdravlju moraju svi da misle,tokom cele godine. Na najveću pažnju, opet upućujem hronične, maligne bolesnike, dijabetičare, kardiovaskularne, kao i sve one sa udruženim ili pojedinačnim sistemskim bolestima. Prostora za paniku nema, koji god virus da vlada.

Kao lekar apelujem na sve da slušaju šta im struka govori, da koriste terapiju koja im je prepisana.

Ja kao lekar, svima mogu da preporučim da koriste preparat Ge 132 plus natural, jer će na taj način biti sigurni da su uradili najviše što su mogli, za svoje zdravlje. - prim. dr Petar Borović

Preparat Ge 132 plus natural, koji se proizvodi u Nemačkoj, sadrži pet aktivnih sastojaka: ekstrakt reiši pečurke, matični mleč, resveratrol, likopen, sulforafan.

Više o preparatu Ge 132 plus natural na sajtu www.internationalhealth.eu Konsultacije sa doktorom na telefon 011 344 68 08 Kao lekar apelujem na sve da slušaju šta im struka govori, da koriste terapiju koja im je prepisana. Ja kao lekar, svima mogu da preporučim da koriste preparat Ge 132 plus natural, jer će na taj način biti sigurni da su uradili najviše što su mogli, za svoje zdravlje. – prim. dr Petar Borović