AUTOIMUNSKE BOLESTI SVE ČEŠĆE

intervju

PROF. DR SANVILA RAŠKOVIĆ, INTERNISTA ALERGOLOG I IMUNOLOG IZ KLINIKE ZA ALERGOLOGIJU I IMUNOLOGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE I REDOVNI PROFESOR MEDICINSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU.

Autoimunske bolesti sve češće

Ljudski organizam okrene se ponekad sam protiv sebe i počne nekontrolisano da stvara različita antitela koja napadaju sopstvene organe i tkiva. Zašto se to dešava , do sada u potpunosti nije razjašnjeno, ali se zna da to uzrokuje nastanak autoimunskih bolesti. Od značaja je da se autoimunske bolesti dijagnostikuju u ranoj fazi , jer to omogućava uspešnije lečenje i oporavak obolelog. O autoimunskim bolestima razgovarali smo sa PROF. DR SANVILOM RAŠKOVIĆ, internistom alergologom i imunologom iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije i redovnom profesorkom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Razgovarala: JELENA BLAGOJEVIĆ

Šta su autoimunske bolesti? Koje su i u kojoj oblasti medicine najrasprostranjenije? Autoimunske bolesti su široki krug oboljenja, tačnije ima ih preko 80 vrsta, u kojima dolazi do pojave autoantitela na sopstvene ćelije i tkiva, to jest u ovim bolestima organizam sopstveno “prepoznaje” kao strano. To znači da se gubi imunološka tolerancija prema sopstvenim ćelijama i one se vide kao “uljezi”. Kao posledica stvaranja antitela i aktivacije različitih imunoloških ćelija u organizmu dolazi do imunološkog zapaljenja i oštećenja različitih organa i tkiva, što se vidi u kliničkoj slici i laboratorijskoj obradi. Autoimunske bolesti prepoznajemo u neurologiji, u dermatologiji, i u mnogim drugim granama medicine, ali najviše su rasprostranjene internističke autoimunske bolesti. Autoimunske bolesti u internoj medicine delimo na organ - specifične, kao što su to na primer autoimunske bolesti štitaste žlezde (Hašimoto tireoiditis) ili jetre (primarna bilijarna ciroza) i na generalizovane-sistemske autoimunske bolesti. U sistemske bolesti se ubrajaju i sistemski lupus, Sjogrenov sindrom, sistemska skleroza, polimiozitis. Postoji i velika grupa imunoloških zapaljenja krvnih sudova koji se nazivaju sistemski vaskulitisi.

Šta dovodi do poremećaja imuniteta u organizmu čoveka? Većina autoimunskih bolesti pokazuje naslednu sklonost u porodicama. Međutim genetska osnova nije presudna, ona samo povećava rizik da se osoba razboli. Postoji čitav niz spoljnih faktora koji mogu uticati na pojavu autoimunskih bolesti: ultravioletno zračenje, pojava partikula ugljovodonika u vazduhu (industrija, saobraćaj, naftna polja), uticaj teških metala (uranijum, kadmijum, olovo - rudnici, zagađenje tla, hrane, vode, pušenje), hormonski faktori (većina autoimunskih bolesti je češća kod žena, za šta se optužuju estrogeni), ali i ksenoestrogeni i ftalati (plastika, smole). Uticaj virusnih i bakterijskih infekcija na otpočinjanje autoimunskog procesa je nesumnjiv (virus mononukleoze, koksaki virusi, parvo virusi i drugi). Znači, nastanak autoimunskih bolesti je multifaktorijalan.

U kojoj životnoj dobi se najčešće javlja poremećaj u imunom sistemu? Autoimunske bolesti vrlo često nastaju u mlađem životnom dobu, na primer sistemski lupus nastaje najčešće oko 18. do 30. go-

SIMPTOMI AUTOIMUNSKIH OBOLJENJA

CRVENILO BOL TEMPERATURA UMOR

dine (može i ranije i to su teži klinički oblici). Međutim, ima i bolesti, kao što je Sjegrenov sindrom, koje nastaju često oko pedesete godine života.

Koji su simptomi poremećaja imuniteta i oboljevanja čoveka od neke autoimune bolesti? Simptomi autoimunskih bolesti su raznovrsni. Za organ specifične autoimunske bolesti tipično je da dolazi do poremećaja u radu nekog organa (jetra, štitasta žlezda). Za sistemske bolesti tipično je da mogu da zahvataju male zglobove, kožu, krvnu sliku, pa se često na početku javljaju bolovi u zglobovima, različite promene po koži, ali i pad broja leukocita ili trombocita u krvnoj slici. U težim oblicima mogu biti zahvaćeni centralni i periferni nervni sistem, bubrezi, pluća i drugi organi. To je sve praćeno i pojavom zapaljenskog sindroma u laboratorijskim rezultatima, kao i pojavom velikog broja različitih antitela u krvi, od kojih su najpoznatija i najčešća takozvana ANA- antitela protiv nukleusa/jedra ćelije.

Da li su autoimunske bolesti hronične bolesti, kako se leče i da li se češće javljaju kod muškaraca ili žena? Autoimunske bolesti su hronične, ali naš cilj je da terapijom stavimo bolest pod kontrolu. U toku ovih bolesti često se smenjuju periodi pogoršanja i poboljšanja, zato se i terapija menja kroz vreme. Veoma je važno da pacijenti sa autoimunskim bolestima dolaze redovno na kontrolu, čak i kada se potpuno dobro osećaju i da samoinicijativno ne isključuju terapiju, jer onda može doći do značajnog pogoršanja. Kao što je rečeno, žene više oboljevaju od autoimunskih bolesti, u čemu je značajan i hormonski faktor – hormoni estrogeni.

Da li od autoimunskih bolesti oboljevaju i deca? Dešava se, doduše retko, da i deca obole od autoimunskih bolesti. Ono što je nepovoljno je da mnoge autoimunske bolesti ako počnu u ranom detinjstvu, imaju vrlo ozbiljan tok i potreban je stalni nadzor i lečenje.

Da li autoimunske bolesti iščezavaju tokom života? Autoimunske bolesti su najčešće hroničnog toka. Vrlo retki su pacijenti koji samo u jednoj fazi života imaju bolest, koja se potpuno povuče. Cilj je da se redovnim kontrolama bolest stavi pod kontrolu i omogući praktično normalan život i životni vek.

Kako se podiže imunitet kod ljudi? Autoimunske bolesti su znak pojačanog imuniteta prema sopstvenom telu. Ono što podrazumevamo pod “podizanjem imuniteta “ jeste poboljšavanje opšte odbrane organizma prema bakterijskim i virusnim infekcijama, kojima su ovi pacijenti jako skloni. Zato je poželjna dobra i raznovrsna ishrana, način života (bez velikih fizičkih napora, bez velikog izlaganja suncu i naglim promenama temperature), na koji način će ovi pacijenti biti i otporniji na infekcije (radi odbrane od infekcija vrši se i dodavanje suplemenata tipa vitamina C, cinka, imunoglukana, vitamina D i slično).

Ima li u Srbiji dovoljno smeštajnog i stručnog kapaciteta za lečenje obolelih od autoimunskih bolesti? Da li su pacijentima obolelim od pomenutih bolesti u Srbiji dostupni inovativni lekovi i sve ostale savremene terapije slične onim koje se propisuju pacijentima u razvijenim evropskim državama? Autoimunske bolesti leče lekari raznih specijalnosti zavisno od toga koji je organ zahvaćen. U lečenju sistemskih bolesti najveću ulogu imaju klinički imunolozi i reumatolozi i u Srbiji ima dovoljno smeštajnog i stručnog kapaciteta za njihovo lečenje. Naravno, uslovi lečenja trebalo bi da se stalno poboljšavaju i imunološke laboratorije i stacionari da se ojačavaju opremom i kadrom. Konvencionalna terapijska sredstva (antimalarici, kortikosteroidi i ostali imunosupresivi) su nam u Srbiji dostupna, ali za sada nisu dostupni svi modaliteti terapije, na primer biološka terapija nam je izuzetno retko dostupna za većinu bolesnika sa sistemskim bolestima i vaskulitisima.

Kakva je situacija sa autoimunskim bolestima i Kovid 19? Šta savetujete pacijentima obolelim od autoimunskih bolesti, a u cilju ublažavanja njihovog zdravstvenog stanja? Sva stanja koja dovode do smanjene odbrane organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama, a u to spadaju i autoimunske bolesti, u većem su riziku da dobiju teže infekcije. Izuzetno je važno da osobe sa autoimunskim bolestima i njihove porodice sprovode sve mere zaštite od infekcije. Kao što je već pomenuto, redovne kontrole i terapija, uz samo delimičnu modifikaciju načina života (koja se tiču ne izlaganja suncu, izbegavanja većeg fizičkog napora, raznovrsne ishrane i slično) doprinose poboljšanju stanja organizma, i ono što sada sigurno možemo reći je da preko 90 odsto obolelih od autoimunskih bolesti može da doživi svoj normalni životni vek.

predstavljamo

O NOVOSTIMA NA TRŽIŠTU PROBIOTIKA RAZGOVARAMO SA DR MED. SANDOM POPOVAC, REGIONALNIM BREND MENADŽEROM ZA PROBIOTIKE U KOMPANIJI ABELA PHARM

Dvostruka snaga u jednoj kapsuli!

Ono po čemu je kompanija Abela Pharm najprepoznatljivija je brend Bulardi®, jedinstveni probiotski preparat? Probiotici su danas veoma aktuelna tema i među stručnom i među opštom javnošću. Ono što je ključno znati jeste da nisu svi probiotski preparati isti i da je važno izabrati pravi, jer probiotici imaju mnogo benefita po naše zdravlje. Oni mogu zaustaviti dijareju, ublažiti stomačne tegobe različitog porekla, poboljšati kvalitet života pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva, kao i povećati stopu eradikacije od Helicobacter pylori infekcije. U Srbiji je, međutim, registrovano skoro 100 probiotskih preparata, što značajno komplikuje izbor adekvatnog proizvoda, pa se prilikom kupovine uglavnom baziramo na preporukama koje smo čuli od lekara, farmaceuta, prijatelja, rođaka ili preko medija.

Zbog čega su probiotici značajni? U normalnim uslovima, dobre bakterije čine oko 90% mikroba koji žive u našim crevima. Ali, faktori poput ishrane, stresa, raznih hroničnih i akutnih bolesti, kao i primene nekih lekova, pre svega antibiotika, mogu da poremete ravnotežu i dovedu do gastrointestinalnih tegoba, upala, oslabljenog imuniteta, proliva ili zatvora. Probiotici pomažu da se povrati prirodna ravnoteža u stomaku, a samim tim i naše ukupno zdravlje. Posebno aktuelna indikacija za primenu preparata Bulardi jeste prevencija antibiotskog kolitisa. Preko 30% ljudi koji uzimaju antibiotike imaju neke stomačne tegobe zbog disbalansa u crevnoj flori koju prave antibiotici kao neselektivni lekovi. Značaj Bulardija je u tome što je, kao gljivica, otporan na delovanje antibiotika, i što se jedini može primeniti u isto vreme sa kapsulom antibiotika.

Znači da nije svejedno koji probiotski preparat preporučiti? To nije svejedno ni kod odraslih ni kod dece! Nije svaki probiotski soj preporučljiv za svaku indikaciju. Vodeće svetske i evropske stručne organizacije (WGO, ESPGHAN), u želji da „uvedu red“ u ovu oblast već duže vreme izdaju preporuke zasnovane na dokazima („evidence-based recommendations), sa ciljem da se lekari na svim nivoima zdravstvene zaštite upoznaju sa pravilnom i bezbednom primenom probiotskih preparata, da bi njihov odabir i doziranje bili adekvatni. U skladu sa tim preporukama, prošle godine smo osmislili i novi Bulardi – Bulardi® 500, jedinstveni preparat na našem tržištu. On sadrži dvostruko veću dozu probiotske gljivice S.boulardii uz dodatak vitamina D u optimalnoj dozi. Koji je značaj vitamina D? Poznat je blagotvoran efekat vitamina D na ljudsko zdravlje, počevši od primene kod osteoporoze pa do pozitivnih efekata na imunitet. Većina ljudi na žalost ne shvata da ima nedostatak ovog vitamina, jer su simptomi deficita generalno neprimetni, a mogu imati značajan negativan uticaj na kvalitet našeg života. Umor, bol u kostima i leđima, gubitak koštane mase, naročito kod žena, često razbolevanje ili ponavljanje infekcija, depresija, usporeno zarastanje rana..., samo su neki od simptoma deficita vitamina D. U ovom konkretnom slučaju, naša ideja uvođenja ove inovativne kombinacije bila je preveniranje svih simptoma koji su povezani sa nedostatkom vitamina D, ali i primena u ozbiljnijim zdravstvenim stanjima. To su prevencija i lečenje najtežih oblika bolničkih infekcija Cl.difficile i H.pylori, jer je kod pacijenata sa nižim nivoom vitamina D u krvi, primećena manja stopa izlečenja, više komplikacija i veći broj recidiva ovih infekcija.

Da li je kod probiotika važna i doza? Doza je izuzetno važna! Danas savremene preporuke kažu da su minimalne doze probiotskog preparata 5-10 milijardi ćelija, pa prilikom kupovine treba i na to da se obrati pažnja, jer su doze naznačene na pakovanju. Često zaboravljamo da su probiotici živi mikroorganizmi koji su osetljivi na ambijentalne uslove - temperaturu, svetlost i vlagu. Ono što sa ponosom ističemo jeste da smo 2017. godine, prvi i za sada jedini u regionu, uveli jedinstvenu, inovativnu flow- pack tehnologiju, koja podrazumeva pakovanje blistera u specijalnu kesicu ispunjenu inertnim gasom. Na taj način smo obezbedili mnogo bolju stabilnost naših probiotskih preparata. Zato jedini garantujemo deklarisani broj ćelija u svakoj kapsuli i na kraju roka upotrebe, a kao lekar posebno naglašavam da od doze zavisi i efikasnost preparata.

DR MED. SANDA POPOVAC:

Ono što je ključno znati jeste da nisu svi probiotski preparati isti i da je važno izabrati pravi, jer probiotici imaju mnogo benefita po naše zdravlje