www.msfpharm.com
Isorepair
BRZO OBNAVLJANJE PRIRODNE KOŽNE BARIJERE IZMENJENE LOKALNIM I SISTEMSKIM TRETMANIMA AKNI.
HIDRATANTNA I EMOLIJENTNA
OBNAVLJA KOŽNU BARIJERU
POMOĆ KOD
LOKALNIH I SISTEMSKIH RETINOIDNIH TRETMANA
PODSTIČE REGENERACIJU KOŽE KOMPROMITOVANE ISUŠUJUĆIM TRETMANIMA
Hijaluronska kiselina · Fitoskvaleni · Ceramidi · Vitamin E ·
www.cantabrialabs.com
Retinoidi kao zlatni standard u dermatologiji neprikosnoveni su za rešavanje mnogih estetskih i zdravstvenih problema kože. Nesavršenosti poput pigmentacija, proširenih pora, bora i akni imaju jednog zajedničkog neprijatelja, upravo ovu porodicu aktivnih sastojaka. Retinoidi, nažalost, imaju svoje negativne strane i često se dešava iritacija kože, osetljivost, crvenilo, fotoosetljivost, ekscesivna suvoća, zatezanje i sve ono što definitivno ne želimo od dermokozmetičkog preparata usmerenog ka ulepšavanju.
BIRETIX dermokozmetička linija protiv akni, koristi inovativnu generaciju retinoida, hidroksipinakolon retinoat i retinol u glikosferama (Retinsphere Technology®) od kojih jedan deo molekula preskače konverziju i vezuje se odmah za retinoične receptore ispoljavajući trenutno svoje dejstvo, dok drugi deo molekula ima sporo, prolongirano otpuštanje i efikasnost raspoređenu podjednako tokom celog dana. Kombinacija ovih mehanizama dejstava omogućava nežniji i efikasniji rezultat, bez fotoosetljivosti i bez iritacije. Jednostavna, komplementarna nega, sastoji se iz 4 efikasna preparata u borbi protiv akni.
BIRETIX Cleanser
Nežni penasti gel za čišćenje koji se ispira, temeljno čisti kožu od nečistoća i viška sebuma, pritom je ne isušujući i ne remeteći prirodnu barijernu funkciju kože. BIOPEP-15® (antimikrobni peptid koji deluje ciljano na loše bakterije (C. acnes) a ne izaziva rezistenciju mikroorganizama), pirokton olamin i umirujući biljni ekstrakti započeće prvi korak ka čistoj koži bez akni i pripremiti kožu za dalje tretmane.
BIRETIX TriActive Gel
Tretmanski preparat namenjen za negu i eliminaciju različitih oblika akni kod adolescenata i odraslih. Sa
Retinsphere® tehnologijom i BIOPEP-15®, uz sinergističko dejstvo glikolne kiseline (15%), salicilne kiseline (2%) i niacinamida (3%), cilja sve nivoe patogeneze aknozne kože. Efikasan je kao monoterapija ili kao dopunska terapija, kod oba pola, čak i tokom leta!
BIRETIX Focus Gel
Ciljani tretman za papulopustulozne oblike akni, ispoljava dejstvo već nakon 24h sa redukcijom zapaljenja i intenziteta aknozne lezije od 50%. Retinsphere® tehnologija, BIOPEP-15®, niacinamid, glikolna i salicilna kiselina, bisabolol – momentalno čine olakšanje za bolne upalne procese i redukuju intenzitet lezije praktično preko noći. Nanosi se ciljano na akne.
BIRETIX IsoRepair krem
Emolijentni agensi, aminokiseline, prirodni hidrofilni šećeri, hijaluronska kiselina i SCA® tehnologija, čine ovu nemasnu formulaciju visokog reparativnog potencijala, izuzetno prijatnu i negujuću. SCA® tehnologija, na bazi ekstrakta puževe sluzi, sadrži faktore rasta niske molekularne mase koji penetriraju do dermalnog sloja kože, stimulišući intenzivnu regeneraciju i reparaciju tkiva.
Uz upotrebu BIRETIX preparata savetuje se zaštita od sunca širokog spektra.
www.cantabrialabs.com
Voda sve više postaje strateška sirovina 21. veka. Imajući u vidu neophodnost vode za opstanak živog sveta na Zemlji, briga o ovom resursu je obaveza svih nas. Brz porast stanovništva i stalni razvoj industrije i poljoprivrede uslovljava sve veću potrošnju zaliha vode, ali i stalno povećanje količine otpadnih voda. Očekuje se da do 2050. godine potražnja za vodom na globalnom nivou poraste za 55 odsto. Voda je ograničen resurs za kojim potražnja raste i zato hitno moramo delovati kako bi je sačuvali. Trebamo imati na umu da voda nije i ne sme biti komercijalni proizvod, nego resurs koji treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati.
Svetski dan voda se svake godine obeležava 22. marta s ciljem da skrene pažnju na probleme vezane za snabdevanje zdravom i čistom vodom. Još 2015. godine, svet se obavezao na postizanju 6. globalnog cilja održivog razvoja „Voda i sanitacija za sve do 2030. godine“. Svetski dan voda 2023. traži od ljudi da „budu promena koju žele da vidite u svetu“ koristeći drevnu priču naroda Kečua iz Perua, o kolibriju koji gasi požar. „Jednog dana u šumi je izbio požar. Sve životinje su pobegle da spasu život. Stajale su na ivici vatre i sa užasom i tugom gledale u plamen. Gore, iznad njihovih glava, kolibri je leteo napred-nazad od jezera do vatre, iznova i iznova. Veće životinje su pitale kolibrija šta radi, a on je odgovorio da leti do jezera po vodu da pomogne u gašenju požara. Životinje su se smejale i govorile „Ne možeš ugasiti ovu vatru!“. Kolibri je odgovorio: „Radim šta mogu.“ Priča o kolibriju koji nosi kapi vode da ugasi veliki šumski požar, treba da podstakne sve nas kako da reagujemo u kriznim situacijama. Da ne treba da stojimo i gledamo već da delamo. Svaka aktivnost ma koliko mala bila pomoći će u rešavanju problema, pogotovo ako svako doprinese koliko može. Onda se malo pretvara u veliko.
IZDAVAČ
BB Soft d.o.o.
Palmira Toljatija 5; Novi Beograd
Tel./fax:
+381 11 2607-220
www.bbsoft.rs, office@bbsoft.rs
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs
STRUČNI SARADNICI U OVOM BROJU
Ivana Cerovina Đurić dr. med.
Ivan Đurić, dr. med.
Jasmina Zdjelar, stomatolog
Jelena Blagojević, novinar
Jelica Paunović, spec. farm. Uroš Čakar, dr sci.
MARKETING
Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs
Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs
Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs
TEHNIČKI UREDNIK
Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs
ŠTAMPA
Komazec d.o.o., Tel: 022 561641
Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.
CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije
ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID
119526156
Časopis je besplatan.
Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja:
6 brojeva 300,00 RSD
12 brojeva 600,00 RSD
Račun BB-Soft-a
205-4731-57 PIB 100834225
Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon
Za fizička lica lični matični broj. Za pravna lica PIB broj.
Aronija (Aronia melanocarpa) je listopadni grm poreklom iz Severne Amerike, a u današnje vreme uspešno se uzgaja širom sveta. Plod aronije su tamno-plave bobice koje se mogu konzumirati sveže, a imaju izražen efekat sušenja usta pa se češće koriste u vidu soka, vina, džema, pirea, čaja itd. Smatraju se jednim od najbogatijih izvora biljnih antioksidanata koji pokazuju pozitivne efekte na zdravlje. Bobice aronije su niskokalorične, a bogate su vlaknima, vitaminom C, folnom kiselinom, gvožđem i antocijanima od kojih i potiče tamno plava boja plodova. Antioksidansi štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Nagomilavanje slobodnih radikala može izazvati oksidativni stres, koji može dovesti do hroničnih bolesti. Različita istraživanja ukazuju na pozitivne efekte bobica aronije na zdravlje pa ne čudi njihova široka primena u savremenoj ishrani.
Glikemijski indeks (GI) je, jednostavno rečeno, mera koliko brzo hrana izaziva porast nivoa šećera u krvi. Ova mera rangira hranu na skali od nula do 100. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom se brzo apsorbuje i metaboliše, što dovodi do brzog porasta šećera u krvi. Namirnice koje su visoko rangirane na GI skali su često - ali ne uvek - bogate prerađenim ugljenim hidratima i šećerima. Brzo povećanje šećera u krvi praćeno je i brzim smanjenjem što obično za posledicu ima želju za daljim konzumiranjem slatkih namirnica visokog GI i opet naglog porasta i naglog pada. Česte i brze promene nivoa šećera u krvi povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tip 2, insulinske rezistencije i razvoja gojaznosti. Nasuprot tome, namirnice sa niskim GI se metabolišu i apsorbuju sporije i dovode do sporijeg porasta nivoa šećera u krvi. Ove namirnice su obično bogate vlaknima, proteinima i/ili mastima.
Mera GI ne uzima u obzir koliko zapravo konzumiramo hrane pa to ne znači uvek da hranu nižeg GI možemo uzimati u neograničenim količinama. Namirnice koje imaju GI 55 ili niži smatraju se namirnicama niskog glikemijskog indeksa, namirnice čiji je GI od 56 do 69 imaju srednju GI vrednost, a GI preko 70 se smatra visokom vrednošću. Na primer, većina integralnih žitarica ima GI oko 50, dok beli hleb ima GI 95. Takođe većina svežeg povrća i voća, kao i mahunarki ima nizak ili umeren GI. Takođe, način pripreme namirnica može uticati na GI pa tako npr. pečeni krompir ima GI 85, pomfrit 75, a kuvani krompir 50. Iako glikemijski indeks nije savršen sistem, on može biti koristan alat za identifikaciju namirnica sa nižim glikemijskim indeksom koje su često bogatije hranljivim materijama, kao i koje namirnice sadrže više rafinisanih ugljenih hidrata. Poznavanje GI namirnica ima posebnu koristi kod dijabetičara.
Šta je glikemijski
Svaka trudnoća je posebna i o fizičkoj aktivnosti odnosno da li treba da vežba, koliko i kojim intenzitetom, trudnica treba da se posavetuje sa ginekologom. Ako se radi o zdravoj trudnici i normalnom toku trudnoće redovna fizička aktivnost se preporučuje i veoma je korisna tokom cele trudnoće. Fizička aktivnost ima višestruke koristi jer održava dobru kondiciju trudnice što je značajno za lakši porođaj, takođe pomaže održanju normalne telesne težine tokom trudnoće i doprinosi kvalitetnijem snu. Redovno vežbanje omogućava bolju psihofizičku kondiciju, a pomaže i u smanjenju bolova u leđima, smanjenju oticanja nogu i ruku, poboljšava cirkulaciju itd. Šetnja je jedna od najboljih fizičkih aktivnosti, svima je dostupna, a brzinu hoda i dužinu trajanja šetnje možete prilagođavati nivou vaše kondicije. Trudnicama se pored hodanja preporučuje i plivanje, vežbe u vodi, joga za trudnice i programi vežbanja posebno prilagođeni trudnicama. Preporuka je i pohađanje programa za psihofizičku pripremu za porođaj. Psihofizička priprema za porođaj započinje obično oko 26. nedelje trudnoće. Vežbe imaju za cilj učenje o porođaju, lakše podnošenje napona i što bolje istiskivanje bebe prilikom porođaja. To su vežbe napinjanja i relaksacije, tehnike disanja, poboljšanja cirkulacije i vežbe za jačanje muskulature karličnog pojasa.
Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja, a pristup vodosnabdevanju i kvalitet vode za piće Svetska zdravstvena organizacija je svrstala u osnovne pokazatelje zdravstvenog stanja stanovništva. Svima nam je voda neophodna pa je tako na svima nama da brinemo i čuvamo vodu i rešavamo krize koje su povezane sa zagađenjem i nestašicom vode. Primeri šta možete uraditi da pomognete očuvanju voda:
• Štedite vodu! Kraće se tuširajte i ne dozvolite da slavina teče kada perete zube, sudove i pripremate hranu.
• Prestanite da zagađujete! Ne bacajte otpad od hrane, ulja, lekove i hemikalije u toalet ili odvode.
• Ne ostavljajte bilo kakav otpad u blizini reka, jezera, mora, itd.
• Organizujte akcije čišćenja priobalnih oblasti i podignite svest zajednice o važnosti čiste i nezagađene okoline.
• Zasadite drveće! Drveće je od velike pomoći očuvanju ekosistema i smanjenja zagađenosti.
U skladu sa ovogodišnjim sloganom Svetskog dana voda „Uradi šta možeš. Ubrzaj promene.“
Upala ili inflamacija je znak da se imunološki sistem bori protiv infekcije. Infekcija može biti povezana sa bakterijama, virusima, alergenima, povredama ili drugim uzrocima. Obično znacima upale smatramo crvenilo, otok i bol. Ali, ponekad se zapaljenje može desiti bez očiglednih simptoma i trajati duži vremenski period. Hronična upala može biti povezana sa problemom u imunološkom sistemu. Bez obzira na uzrok, dugotrajna hronična upala može povećati rizik od razvoja različitih bolesti. Međutim, istraživanja o uticaju hrane na zapaljenski proces i dalje traju, a često se izvode na životinjskim modelima pa zaključci nisu uvek sa sigurnošću primenljivi i kod ljudi. Ono što je do sada čini se najizvesnije je da jedenje raznovrsne, nutritivno hranljive hrane može pomoći u smanjenju upale u telu, pre svega pomažući imunološkom sistemu da dobro funkcioniše.
Voće i povrće sadrži prirodne komponente zvane fitonutrijenti koji mogu pomoći u zaštiti od upale. Zdrave masti, kao što su mononezasićene masti i omega-3 masne kiseline, takođe mogu pomoći kod upale. Nasuprot tome, hrana bogata zasićenim mastima može povećati upalu. Visoko prerađena hrana i druga hrana sa trans mastima takođe može biti inflamatorna. Smatra se da na primer tamna čokolada (više od 70% kakaoa), crveno vino, zeleni čaj, kurkuma, đumbir pomažu u smanjenju upale. Teško je proceniti koliko često i u kojoj količini „protivupalne“ hrane treba jesti da bi se osetio pozitivan efekat. Za sada, najbolji savet je da usvojite zdrav stil ishrane bogat svežim povrćem, voćem i žitaricama od celog zrna.
Može li ishrana pomoći kod inflamacije?
iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača.
Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.
Palmira Toljatija 5/I
11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559
www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs
Dugo se smatralo da je sifilis bolest koja se retko javlja u savremenom društvu, da je to nekakav marginalni problem nerazvijenog sveta. Međutim realnost je nešto drugačija o čemu svedoči i nedavna povećana učestalost ove bolesti u Srbiji. Sifilis je bio veoma čest u Evropi tokom 18. i 19. veka, da bi u razvijenim zemljama početkom 20. veka nakon masovne upotrebe antibiotika došlo do naglog opadanja broja infekcija. Od osamdesetih godina prošlog veka kreće ponovni porast obolelih. Sifilis je u najvećem broju slučajeva polno prenosiva bolest, a seksualni kontakt je samo jedan od načina prenošenja. Može se preneti i preko oštećene kože ili sluzokože, kontaktom sa sekretima, mogući način prenosa je sa majke na dete tokom trudnoće. Uzročnik bolesti je bakterija Treponema pallidum. Bolest je dugog toka, odvija se po fazama i može imati vrlo različite simptome. U prvoj fazi, dve do deset nedelja nakon infekcije, na ulaznom mestu infekcije dolazi do stvaranja primarne lezije (tvrdi šankr koji je bezbolan, jasno ograničen i tvrd). Lezija postaje ranica koja posle izvesnog vremena zaceli. Najčešća mesta primarne lezije su vrh penisa, vagina, završni deo rektuma, usna duplja. U drugoj fazi dolazi do širenja mikroorganizma po telu ukoliko se oboleli ne leči, što je praćeno ospom i drugim promenama. Druga faza se javlja nekoliko nedelja nakon zarastanja primarne lezije. Kao i prva faza, i druga se završava nestankom kožnih promena. Nakon toga nastaje asimptomatska faza a postojanje bolesti je moguće dokazati samo analizom antitela. Kliničke manifestacije treće faze obično se javljaju nakon nekoliko godina, sa veoma raznolikom simptomatologijom, ali sa trajnim oštećenjem zahvaćenih organa (nervni sistem, kardiovaskularni sistem, kosti, koža) i visokim rizikom invaliditeta i smrti. Zaraznost obolele osobe se smanjuje tokom vremena. Sifilis se može lečiti u svim stadijumima, ali najefikasnije je u ranim stadijumima bolesti. Prevencija sifilisa je najefikasniji način kontrole ove bolesti, prvenstveno upotreba kondoma prilikom seksualnih odnosa. Sa druge strane, pravovremena klinička i mikrobiološka dijagnoza i terapija smanjuju rizik od daljeg prenošenja na druge osobe, kao i rizik nastajanja invaliditeta i smrti.
Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ
Nacionalna banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, osnovna 2019. godinine, ne zadovoljava potrebe za reproduktivnim materijalom zbog veoma malog broja donora. Iz tog razloga Srbija je od januara ove godine počela sa uvozom doniranih spermatozoida i jajnih ćelija iz Španije, Danske i Češke.
OOd kraja januara ove godine Srbija je počela, kao i mnoge države u Evropi i svetu, sa uvozom doniranog reproduktivnog materijala iz stranih banaka reproduktivnog materijala. Nedavno, u Srbiju je stigao i prvi kontingent doniranih jajnih ćelija iz banke reproduktivnog materijala iz Španije, a u toku je i njihova primena u postupku vantelesne oplodnje kod prijavljenih parova. U periodu od 10. decembra 2022. godine do 25. januara 2023. godine za ovaj proces sa reproduktivnim materijalom iz uvoza prijavilo se oko 500 parova i žena bez partnera. Šest žena će najpre ući u proces vantelesne oplodnje sa jajnim ćelijama iz Španije, tačnije četiri u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i dve u beogradskoj Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front“, čulo se na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
„Srbija je počela sa uvozom doniranog reproduktivnog materijala (jajnih ćelija i spermatozoida), obzirom da domaća, Nacionalna banka
reproduktivnog materijala osnovana 2019. godine, po kapacitetima ne zadovoljava potrebe u Srbiji (pet donora spermatozoida i nijedan jajnih ćelija). Reproduktivni materijal uvoze i mnoge druge zemlje (Danska, Španija, Grčka), a Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je potpisao ugovor sa više evropskih banaka reproduktivnih ćelija i to sa bankama u Španiji, dve iz Danske i jednom iz Češke“, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. “Parovi i žene bez partnera moći će da biraju iz koje banke ćelija žele reproduktivni materijal i u kojoj zdravstvenoj ustanovi žele da se ceo proces obavi. U toku je sklapanje ugovora sa sedam državnih i petnaest privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji gde će vantelesna oplodnja moći da se obavi, a e-Uprava se postarala da ceo proces pripreme zainteresovanim parovima olakša. U periodu od mesec i po dana za proces vantelesne oplodnje stiglo je oko 500 prijava od čega su deset odsto žene bez partnera koje o trošku države mogu sa materijalom iz uvoza da obave pomenuti proces. Naravno, to
podrazumeva žene starosne dobi do 45 godina, a one koje imaju više od 45 godina, a manje od 50 godina, mogu takođe da se prijave, ali troškove postupka snose same“, kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić.
Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ističe da je ova klinika prva u Srbiji obavila vantelesnu oplodnju još 1991. godine i da sada to dete ima 31 godinu. „To nije novina u Srbiji , ali nije bilo dovoljno donora, pa se program nije mogao ni odvijati. Zato je postupak uvoza doniranog reproduktivnog materijala značajan, jer će uticati na povećanje broja novorođenih beba, ali će se ispuniti i želje mnogih žena koje do sada nisu mogle da ostvare materinstvo. Interesovanje za jajne ćelije je za sada veće, od iskazanog interesovanja za spermatozoidima, podseća prof. dr Aleksandar Stefanović i dodaje da će postupak vantelesne oplodnje moći da radi svaka
zdravstvena ustanova koja zadovoljava propisane uslove. Naravno, bez obzira na uvoz doniranog reproduktivnog materijala, trebalo bi više promovisati potrebu donora iz Srbije, kako jajnih ćelija, tako i spermatozoida, ali i o mogućnosti unošenja novina u zakonsku regulativu“, dodaje prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS.
„Napor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS, ali i više ministarstava već daje rezultate, oformljena je domaća banka reproduktivnih ćelija, a zahvaljujući domaćem donoru, došlo je nedavno do trudnoće kod jedne žene“, kaže dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. „Cilj je da se svake godine rađa sve više dece u Srbiji, da porodice i žene bez partnera dođu do potomstva“, dodaje on i podseća da je država obezbedila, pored donorskog reproduktivnog materijala iz uvoza i odgovarajuće uslove za
sve to (medicinsku opremu, kvalitetan kadar...) i uložila dodatnih 45 miliona dinara. „Sve to uključuje i delimičnu izmenu važećih pravilnika, kako bi Republički fond za zdravstveno osiguranje mogao sve finansijski da prati, obzirom da postupak vantelesne oplodnje uvezenim reproduktivnim materijalom košta oko 7 000 evra, a država sve to pokriva. Država je za
U SRBIJI PRETHODNE GODINE
ROĐENO 62 250 BEBA
ove namene za 2023. godinu, za 1 500 parova izdvojila blizu milijardu dinara, a ukoliko se ukaže potreba izdvojiće se i dodatna sredstva“, kaže Mirsad Đerlek i podseća da je potrebno uraditi vodič dobre kliničke prakse i registar iz ove oblasti.
„U poslednjih deset godina preduzete su konkretne i efikasne mere u cilju zaštite porodice, a od 2018. godine značajno su povećana i prava u domenu potpomognute oplodnje i trudnoće“, kaže prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiji u vladi Srbije. „Uz pomoć vlade povećana su prava za parove u procesu vantelesne oplodnje, a nakon direktne finansijske podrške i novih mera povećavao se broj pokušaja za prvo dete, sada je neograničen, a pomerana je i starosna granica za žene za vantelesnu oplodnju“, podseća ministarka u vladi Srbije prof. dr Darija Kisić.
Sve češće se čuju i predlozi da bi i donatore reproduktivnog materijala u Srbiji trebalo finansijski stimulisati, što sada nije slučaj. Tačnije, zakonska regulativa iz oblasti doniranja reproduktivnog materijala u Srbiji ne predviđa materijalnu stimulaciju za donore, što je u mnogim državama dozvoljeno, pa i u državama iz kojih mi uvozimo pomenuti materijal.
Tokom 2022. godine u Srbiji je rođeno 62 250 beba, što je 188 više nego godinu pre, ukazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Geografski posmatrano, skoro svi regioni u Srbiji beleže porast broja novorođenih. U Beogradu je tokom prošle godine na svet došlo 197 beba više nego godinu pre, u regionu Šumadije i zapadne Srbije rođeno je 169 beba više nego u 2021. godini, dok su u regionu južne i istočne Srbije rođene 43 bebe više nego za dvanaest meseci 2021. godine.
Vojvodina je izuzetak, i prema preliminarnim pokazateljima Republičkog statističkog zavoda tamo je u 2022. godini rođeno 221 beba manje nago u 2021. godini.
U protekloj, 2022. godini, najviše beba rođeno je u avgustu (5.855), septembru (5.695) i oktobru (5.462), tačnije u mesecima kada, kako poetično ističu, rode najčešće sleću u porodilišta svuda u svetu, pa i u Srbiji.
Važno je istaći da mehanizam dejstva nekih od najznačajnijih biljaka koje deluju na CNS nije potpuno jasan. Za različite biljke slobodno možemo reći da pokazuju višestruku aktivnost, usled različitih aktivnih jedinjenja koja su prisutna u njima. Studije sprovedene na životinjama su istakle da ekstrakti od čak 80 različitih biljaka pokazuju potencijalnu aktivnost kod psihijatrijskih stanja. Ipak znatno manji broj biljaka se danas koristi u praksi kod problema sa CNS-om. Kada se pogledaju biljke koje se koriste kod ovih problema one se mogu grupisati prema njihovim efektima koje pokazuju nakon primene. Ovde ćemo se osvrnuti na samo nekoliko zanimljivih biljaka koje pokazuju uticaj na raspoloženje.
Šafran (Crocus sativus) je začinska biljka i to je najskuplji začin koji se danas koristi u kulinarstvu. Pored toga poseduje i značajna lekovita svojstva. Žig tučka cveta šafrana sadrži biološki aktivna jedinjenja iz grupe karotenoida gde se posebno ističe krocin, monoterpeni i flavonoidi (kvercertin i kamferol). Ispitivanja na glodarima su pokazala da ekstrakt šafrana može da poboljša memoriju. Jedno od aktivnih jedinjenja koje je za to odgovorno je krocin koji može da poboljša memoriju i smanji negativan uticaj skopolamina na pamćenje. Nekoliko studija sprovedenih na ljudima, u kojima je prosečno
bilo oko 40 učesnika sa blagim do umerenim simptomima depresije, pokazalo je interesantne rezultate. Nakon 6 do 8 nedelja primene ekstrakta šafrana pokazalo se da je preparat ove biljke efikasniji od placeba, ali i jednako efikasan kao konvencionalni lek koji se najčešće koristi u poboljšanju simptoma depresije. Ipak manji broj učesnika u ovim studijama je ograničavajući faktor da se još preciznije potvrde potencijalna lekovita svojstva ove biljke u tretmanu depresije.
Druga biljka za koju je pokazano da može da utiče na CNS je kantarion (Hypericum perforatum). Primena kantariona je zabeležena još u Staroj Grčkoj. Ekstrakti kantariona su bo- gati mnogim biološki aktivnim jedinjenjima kao što su flavonoidi, fenolne kiseline, naftodiantroni i mnoga druga. Biološka aktivnost kantariona uključuje inhibiciju neurona čime se sprečava ponovno preuzimanje neurotransmitera (serotonin, dopamin, noradrenalin i drugi). Takođe se smanjuje i osetljivost receptora prema tim neurotransmiterima kao i njihova sposobnost vezivanja. Neka od najznačajnijih jedinjenja koja su odgovorna za ovakvu aktivnost su hipericin, pseudohipericin, protohipericin i hiperforin. Naravno pored njih postoje i druga koja daju doprinos ovim svojstvima kantariona. Iz prethodno istaknutih činjenica o uticaju na neurotransmitere nije
Tokom istorije ljudima je bilo poznato da pojedine lekovite biljke imaju i psihoaktivna svojstva, odnosno deluju na centralni nervni sistem (CNS) zbog čega mogu uticati na raspoloženje, svest, ponašanje itd. Za takvu aktivnost su odgovorna različita jedinjenja iz biljaka koja su takođe i aktivne supstance u različitim biljnim lekovima.
slučajno da ekstrakti kantariona pokazuju različite efekte vezane za ponašanje životinja. Neki od najznačajnijih su neuroprotektivni efekat, i poboljšanje kognitivnih funkcija. Kada se posmatraju studije na ljudima one su uglavnom bile usmerene na antidepresivna svojstva ekstrakta kantariona. Primenom ekstrakta kantariona u dozi od 300 do 1200 mg dnevno u terapiji blagih do umerenih simptoma depresije pokazano je da značajno utiču na njih u poređenju sa placebom. Takođe su se pokazali jednako dobro kao i sintetski antidepresivi. Dokazi koji ukazuju da se kantarion podjednako dobro pokazao kao i antidepresiv idu u prilog činjenici da pacijenti tokom primene bolje podnose ekstrakte ove biljke nego neke lekove iz prethodno pomenute grupe. Važno je naglasiti da kantarion i njegovi ekstrakti mogu da utiču na metabolizam lekova što može dovesti do njihove niže koncentracije u plazmi.
Matičnjak (Melissa officinalis) je lekovita višegodišnja biljka, koja ima miris na limun, a u medicini se koristi već vi še od 2000 godina. Interesantno je istaći da primena ove biljke
može da dovede do poboljšanja pamćenja i mentalnih funkcija. Zbog blagog sedativnog dejstva koje ova biljka ima može da se koristi kod poremećaja sna, ali i za smanjenje razdražljivosti, anksioznosti i stresa. Jedinjenja koja su odgovorna za aktivnost ove biljke su citronelal, neral i geranial, flavonodi i druga polifenolna jedinjenja od kojih je najznačajnija ruzmarinska kiselina. Studije na glodarima su pokazale sedativni efekat etarskog ulja i ekstrakta matičnjaka. Takođe studije na ljudima su imale za cilj da pokažu uticaj matičnjaka na kognitivne sposobnosti i raspoloženje. Tako su u studiji u kojoj je učestvovalo 20 dobrovoljaca primenjivane tri pojedinačne različite doze ekstrakta matičnjaka (300, 600 i 900mg) čija je aktivnost poređena sa placebom. Rezultati primene ekstrakata su pokazali doznu zavisnost gde su i najniža i najviša doza dovele do blago sedativnog dejstva i uticale su na smanjenje razdražljivosti ispitanika u poređenju sa placebom. Interesantno je istaći studije koje su istraživale uticaj matičnjaka na osobe koje imaju demenciju. U tu svrhu korišćeno je etarsko ulje za aromaterapiju nakon čije primene je procenjivan kvalitet života 71 osobe koja ima ozbiljnu demenciju. Nakon 4 nedelje primene u
poređenju sa placebom grupa ispitanika koja je koristila etarsko ulje pokazala je manju uznemirenost i društvenu povučenost, dok su više vremena provodili u nekim konstruktivnim aktivnostima. Druga studija ističe primenu tinkture kod pacijenata sa blagom i umerenom demencijom tokom 16 nedelja. Rezultati su pokazali kognitivno poboljšanje i smanjenje uznemirenosti osoba koje su uzimale tinkturu.
Jedna od biljaka koja vodi poreklo sa ostrva u Tihom okeanu i poseduje svojstva da smanjuje umor i dovodi do opuštanja i sna je kava (Piper methysticum). U predelima sveta gde je autohtona već se milenijumima koriste rizom i koren za pravljenje pića i ekstrakta. Neka od glavnih biološki aktivnih jedinjenja su kavapironi koji su poznatiji još i kao kavalaktoni. Ekstrakti koji se nalaze na tržištu su standardizovani i sadrže od 30 do 70% kavalaktona. Važno je naglasiti da listovi i stabljika kave sadrže
alkaloide koji su hepatotoksični tako da se ovi biljni organi ne smeju koristiti. Tačan mehanizam kojim kavalaktoni deluju na centralni nervni sistem je danas slabo objašnjen. Kavalaktoni pokazuju svojstvo da utiču na pobuđenost neurona preko voltažno zavisnih kalcijumovih kanala, a mogu da deluju i na neke neurotransmitere (serotonin, glutaminska kiselina i dopamin). Interesantni podaci su dobijeni analizom studija na ljudima gde je pokazano da u poređenju sa placebom ekstrakt kave (primenjivan najduže 24 nedelje u dozi od 105 do 280mg kavalaktona) je značajno smanjio anksioznost u poređenju sa placebom.
Kao što se može videti kod problema sa raspoloženjem pored sintetskih mogu se koristiti i biljni proizvodi čija primena otvara mnoge potencijalno dobre terapijske mogućnosti. Lekovite biljke predstavljaju pravo bogatstvo prirode koje je važno da se primenjuje u lečenju na pravi način i to prema preporukama zdravstvenih radnika (farmaceuta i doktora medicine). Samo na taj način se može postići njihovo adekvatno terapijsko dejstvo i izbeći mogući neželjeni efekti.
Stres je deo naše svakodnevice. Predstavlja fizičku i psihičku reakciju organizma na potencijalno štetne faktore. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice, ali ako takvo stanje postane hronično može izazvati različite poremećaje i oboljenja. Za ublažavanje svakodnevnog stresa i održavanje mentalne ravnoteže, često se upotrebljavaju biljni preparati, za koje se odavno zna da mogu pomoći kod psihičke uznemirenosti, anksioznosti i nesanice. Ovi preparati najčešće sadrže ekstrakt korena valerijane (Valeriana o cinalis L., Valerianaceae).
Valerijana (odoljen, macina trava) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka. Koristili su je još stari Grci i Rimljani kao diuretik, sredstvo za ublažavanje bolova i spazmolitik. Danas se koristi kao sredstvo za umirenje, kod nervoze i smetnji izazvanih nervozom, kod nesanice, psihičke uznemirenosti i napetosti. Zbog dokazane terapijske efikasnosti koren valerijane uvršten je u gotovo sve farmakopeje, a biljni preparati koji ga sadrže su jedni od najviše korišćenih širom sveta.
Biljnu lekovitu sirovinu predstavlja osušen rizom sa korenovima valerijane. Danas se uglavnom dobija od gajene biljke. Rizom sa korenjem se vadi u jesen, obrađuje i suši na temperaturi koja ne prelazi 40ºC. Sirov materijal je blagog mirisa koji se pojačava sušenjem i postaje izuzetno neprijatan stajanjem. Miris potiče od izovalerijanske kiseline.
U protekle tri decenije je efikasnost korena valerijane u ublažavanju tegoba kod nervne napetosti i nesanice potvrđena brojnim kliničkim studijama. Rezultati velike studije u koju je bilo uključeno 982 lekara opšte prakse i više od 11000 pacijenata sa poremećajima spavanja i anksioznošću, pokazuju
da je primena tableta koje sadrže suvi ekstrakt korena valerijane, tokom 10 uzastopnih dana, dovela do poboljšanja kod 72 odsto pacijenata koji su imali problema sa uspavljivanjem, kod 76 odsto onih koji su se budili više puta tokom sna i kod 72 odsto pacijenata koji su patili od nervne napetosti i uznemirenosti.
Kliničkim studijama je takođe potvrđeno da ekstrakt valerijane značajno skraćuje vreme uspavljivanja i poboljšava trajanje i kvalitet sna, uspostavljajući pri tom prirodan ritam spavanja. Pacijenti koji su uzimali preparat sa ekstraktom korena valerijane su brže tonuli u san, ređe su se budili u toku noći, a ujutru se nisu osećali omamljeno i umorno, što je često kod uzimanja sintetičkih lekova za smirenje i spavanje.
U literaturi se veoma retko mogu naći podaci o ispoljavanju neželjenih reakcija na preparate valerijane što, nesumnjivo, govori o njihovoj dobroj podnošljivosti. Ipak, postoje opisani slučajevi neželjenih efekata tipa gastrointestinalnih tegoba i alergijskih reakcija, blagog intenziteta. Kod hronične primene ponekad može da se javi glavobolja, umor, pospanost, pa čak i nesanica.
Glavna kontraindikacija za primenu preparata na bazi valerijane je preosetljivost na neku od komponenti preparata. Ovi preparati se ne preporučuju ni tokom trudnoće i dojenja, kao ni deci mlađoj od
12 godina. Zbog blage pospanosti koja je prisutna 1-2 sata posle uzimanja preparata, ne preporučuje se upravljanje motornim vozilima i rad s mašinama u tom periodu.
Koren valerijane se koristi u više lekovitih oblika: za internu upotrebu najčešće u obliku usitnjene biljne sirovine za pripremu čajnog napitka, kao tečni ekstrakt ili tinktura i u obliku kapsula ili tableta sa suvim ekstraktom. Često se koristi i u obliku kombinovanih preparata sa biljkama sličnog dejstva, npr. nanom i matičnjakom.
ODOVAL S® Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” je biljni dodatak ishrani u obliku kapsula. Omogućava bolje podnošenje svakodnevnog stresa i održavanje mentalne ravnoteže. Sadrži suve ekstrakte korena valerijane i lista matičnjaka čiji aktivni sastojci ublažavaju uznemirenost i razdražljivost, olakšavaju nastupanje sna i uspostavljaju prirodni ritam spavanja.
ODOVAL S® ispoljava blagotvorno dejstvo kod različitih tegoba nastalih usled hroničnog stresa (psihička napetost i uznemirenost u toku dana, razdražljivost, osećaj zabrinutosti...). Može se koristiti i kao pomoć za opuštanje kod nesanice i čestog buđenja tokom noći koji su posledica psihičke napetosti i uznemirenosti, jer olakšava uspavljivanje i omogućava kvalitetan san.
Biljni dodatak ishrani za relaksaciju i miran san
AKO STE:
• Napeti • Razdražljivi • Uznemireni
• Zabrinuti • Nespokojni ili • Loše spavate
Institut za proučavanje lekovitog bilja
»Dr Josif Pančić«
www.institutjosifpanic.rs
Akutni pankreatitis predstavlja upalu pankreasa, organa koji se nalazi u našem stomaku. Ova bolest spada u jednu od najpodmuklijih bolesti ljudskog organizma. Može da se izleči ali komplikacije mogu da dovedu do stanja koje je opasno po život, zbog čega ga treba ozbiljno shvatiti i ozbiljno pristupiti lečenju.
ŠTA JE TO PANKREAS I ČEMU SLUŽI?
Pankreas je organ koji se nalazi u stomaku iza želuca. Njegova uloga je dvojaka. Učestvuje u regulaciji šećera u organizmu lučeći hormone insulin, glukagon, somatostatin i pankreatički polipeptid, dok je njegova druga funkcija sekrecija pankreasnog soka koji ima ulogu u varenju i neutralizaciji kiseline koja dolazi iz želuca. Pankreasni sok se u dvanaestopalačno crevo dovodi pankreasnim kanalom, koji ide iz pankreasa i spaja se sa žučnim kanalom koji dovodi žuč. Oni se zajedno ulivaju u dvanaestopalačno crevo. Ovo smo vam ukratko objasnili kako bi shvatili šta sve može da dovede do akutne upale pankreasa.
ŠTA IZAZIVA AKUTNI PANKREATITIS?
Najčešći uzrok javljanja pankreatitisa je kamenčić iz žučne kese koji je krenuo. Ovaj kamenčić je zastao i zapušio izlazni kanal kojim se zajednički izlivaju pankreasni sok i žuč. U tom slučaju, pankreasni sok zaostaje u pankreasu, aktivira se i iritira ćelije pankreasa te izaziva upalu. Ostali uzroci javljanja ove bolesti mogu da budu preterana konzumacija alkohola, povrede, tumori, pojedini lekovi, autoimune bolesti i dr.
KOJI SU SIMPTOMI AKUTNOG PANKREATITISA?
Akutni pankreatitis je jedna podmukla bolest. U ordinaciji opšte prakse najčešće posumnjamo na nju kada se jave ove tegobe:
• Bol u stomaku koji je lokalizovan više sa leve strane i širi se u leđa u obliku pojasa. Ovaj bol je najčešće podmukao i pacijenti ga opisuju sa nelagodno na licu. Često nije preterano jak ali može da bude i jačeg intenziteta.
• Postoji mučnina i povraćanje koji se ne mogu objasniti postojanjem nekog drugog uzorka.
• Gubitak apetita.
• Postoji gubitak težine koji se ne može objasniti.
• Pojava groznice i ubrzanog rada srca.
KOJA ISPITIVANJA SE RADE
KADA SE SUMNJA NA PANKREATITIS?
Kada postoji sumnja na pankreatitis radi se pre svega fizički pregled stomaka kao i naravno merenje pritiska, EKG i slušanje srca i pluća. Nakon toga se traži kompletna laboratorija u koju su uključene i amilaze. Amilaze su enzimi pankreasa koji se ispituju u urinu i serumu. One mogu da pokažu postojanje upale pankreasa. Ispitivanje se zaokružuje ultrazvukom stomaka i eventualno skenerom.
KAKO SE LEČI AKUTNI PANKREATITIS?
Terapija akutnog pankreatitisa spada u domen hirurga ili gastroenterologa i zavisi od uzroka nastanka. Ponekada se uzrok nastanka ne zna a uzimajući u obzir da ova bolest može da dovede do značajnih komplikacija, vrlo često se terapija sprovodi i u bolničkim uslovima. Terapija može da podrazumeva davanje infuzije, lekova za bolove, antibiotika… Pored toga, ukoliko je u pitanju kamen iz žučne kese, postoji verovatnoća da će taj kamen morati da se izvadi hirurški ili endoskopski. U zavisnosti od toga koja procedura je preduzeta, najčešće stanje bude bolje posle desetak dana kada se izlazi iz bolnice. Nakon toga u kućnim uslovima mora da se vodi dijeta koja treba da bude bazirana na manje masti. Treba izbegavati meso i mesne prerađevine, prženu ili pohovanu hranu, slatkiše, smanjiti unos kafe, smanjiti konzumiranje alkohola i cigareta. Obroci treba da budu manji ali češći.
Često se u terapiju uvodi i nešto od lekova za poboljšavanje varenju ali nemojte ih sami uzimati dok se ne konsultujete sa hirurgom.
Na kraju treba napomenuti da su komplikacije akutnog pankreatitisa jako opasne. U najtežim slučajevima može doći do smrti. U nekim slučajevima dolazi do prelaska akutnog u hronični pankreatitis koji takođe može da oteža normalno funkcionisanje pacijenta.
Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlji tradicionalno se obeležava svakog 31. januara, a slogan ovogodišnje kampanje je „Svaka cigareta smeta“. Ovim sloganom se želi skrenuti pažnja javnosti da ne postoji u potpunosti neškodljiv duvanski proizvod niti bezbedan nivo izloženosti duvanu. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno. U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvaljujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamljiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlja još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.
Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastupljeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.
Pre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređajaTobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi),
čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokim temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojstvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište. Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročitow kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica ključni faktor je vreme. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlje, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača.
(Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd)
Autor: DOC DR SNEŽANA LUKIĆ, subspecijalista gastroenterologije i šef kabineta za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKC Srbije
Konstipacija predstavlja otežano ili usporeno crevno pražnjenje i pojavu tvrde stolice. Može biti funkcionalna i organska, koja se javlja kao posledica metaboličkih bolesti (šećerna bolest, hipotireoza), neuroloških bolesti (Parkinsonova bolest, moždani udar), kolagenoza (sistemska skleroza) ili karcinoma kolona. Mnogo češće je zastupljena funkcionalna konstipacija.
• Manuelni manevri za olakšanje defekacije
• Manje od 3 spontana pražnjenja creva nedeljno
• Kašaste stolice retko prisutne bez upotrebe laksativa
• Nedovoljni kriterijumi za IBS (inflamatorne bolesti creva)
Simptom koji je ključni za diferenciranje funkcionalne konstipacije u odnosu na iritabilni crevni sindrom sa konstipacijom (IBSC) je bol, koji je odsutan kod funkcionalne konstipacije.
na dan. Prema podacima američkih stručnih udruženja, prosečan Amerikanac unese samo 15 g biljnih vlaka. Slična situacija je i u drugim zemljama. Smatra se da zbog preskakanja obroka i čestog obedovanja „brze hrane”, prosečna odrasla osoba unese polovinu potrebne količine biljnih vlakana.
Zbog svega navedenog u terapiji konstipacije se najpre insistira na promeni životnih navika - konzumiranju tečnosti, povećanju fizičke aktivnosti i unošenju biljnih vlakana putem hrane.
Dijagnoza funkcionalne konstipacije, prema Rome IV kriterijumima, se postavlja ukoliko je prisutno 2 ili više sledećih kriterijuma (tokom 25% defekacija) koji moraju biti ispoljeni u poslednja 3 meseca, sa početkom pojave simptoma najmanje 6 meseci pre postavljanja dijagnoze:
• Naprezanje tokom defekacija
• Brabonjasta ili tvrda stolica (Bristol skala 1 ili 2)
• Osećaj nepotpune ispražnjenosti tokom defekacije
• Senzacija anorektalne opstrukcije/blokade
Hronična konstipacija spada u najčešće gastroenterološke poremećaje i javlja se kod oko 10-15% populacije i, obzirom da veoma remeti kvalitet života, konstipacija predstavlja veliki teret za zdravstveni sistem. Češće se javlja kod žena i starijih osoba.
Konstipacija je često posledica savremenog načina života koji karakterišu neredovni obroci, smanjeno unošenje tečnosti, odsustvo fizičke aktivnosti, i posebno smanjeno unošenje biljnih vlakana.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i američkog udruženja za dijetetiku (ADA) je da se putem ishrane unese bar 25-30 g biljnih vlakana
Međutim, ukoliko navedeni higijensko-dijetetski režim ne dovede do smanjenja simptoma konstipacije, prva linija terapije su zapreminski laksativi. Najčešće upotrebljavan zapreminski laksativ je Plantago ovata (aktivna suspstanca Psyllium). Plantago ovata deluje tako što vezuje veliku količinu vode u crevima, bubri i razmekšava stolicu. Pošto povećava zapreminu stolice, deluje kao fiziološki stimulus za pokrete creva imitirajući normalnu crevnu peristaltiku. Zbog ove karakteristike ima veliku prednost u odnosu na nadražajne laksative. Preporučena doza je 15 g na dan, uz dodatnu količinu tečnosti (rastvara se u čaši vode). Može se upotrebljavati svakodnevno, u dugom vremenskom periodu. Plantago ovata je siguran, biljni izvor vlakana, koji se dugo vremena koristi u tretmanu konstipacije. Obzirom da omekšava stolicu i ne deluje nadražajno na debelo crevo, može se koristiti i kod pacijenata sa perianalnim bolestima (fisure, hemoroidi) kao i u postoperativnom periodu kod kolorektalnih i ginekoloških operacija.
NEUREDNA STOLICA I ZATVOR (OPSTIPACIJA) SU U DANAŠNJE VREME POSTALI GOTOVO
UOBIČAJENI. OKO TREĆINE POPULACIJE REDOVNO PATI OD OVOG NEPRIJATNOG POREMEĆAJA
KOGA ČESTO PRATI OSEĆAJ TEŽINE I BOLOVA U STOMAKU, NADIMANJE I GASOVI. PROBLEM SE POGORŠAVA SA GODINAMA I ČEŠĆI JE KOD ŽENA NEGO KOD MUŠKARACA.
Mada uzroci nastanka opstipacije mogu biti različiti, ona se najčešće javlja kao posledica neredovne i nezdrave ishrane, nedovoljnog unosa tečnosti i nedovoljne fizičke aktivnosti. Opstipacijom se smatra pražnjenje creva ređe od 3 puta nedeljno i gotovo je redovno prate tvrda stolica, napori pri pražnjenju i osećaj pritiska i nepotpunog pražnjenja creva. Pojava zatvora obično ne predstavlja ozbiljno stanje i najčešće nema potrebe odmah posegnuti za laksansima, jer prirodna sredstva za regulisanje varenja mogu biti dovoljna za rešavanje problema. Uravnotežena ishrana pomaže prevenciji i ublažava zatvor: celulozna vlakna, prisutna u namirnicama biljnog porekla, stimulišu varenje i crevnu peristaltiku, unos tečnosti povećava ukupnu masu crevnog sadržaja i refleksno podstiče pokretanje creva na rad i pražnjenje, a fizička aktivnost u trajanju od najmanje pola sata dnevno takođe prirodno stimuliše rad creva.
Ukoliko se i pored primene ovih mera ne uspostavi redovno pražnjenje creva, postoji čitav niz biljnih preparata koji mogu pomoći u regulisanju stolice i protiv zatvora. Kao aktivni sastojak ovih proizvoda često se upotrebljava kora krušine.
Krušina (Frangula alnus Mill , Rhamnaceae) je žbun ili nisko drvo sa sivosmeđom korom, široko ovalnim listovima i belim cvetovima koji su pojedinačni ili sakupljeni u štitastim cvastima u pazuhu listova. Rasprostranjena je po čitavoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Raste po vlažnim šumama, lugovima, pored reka i potoka.
Kao biljna lekovita sirovina koristi se osušena kora (Frangulae cortex) skinuta sa debljih grana i mlađih stabala samonikle krušine. Može se upotrebljavati tek posle stajanja od godinu dana ili posle zagrevanja na 100 ºC tokom jednog sata, jer upotreba sveže kore dovodi do jakih povraćanja i proliva praćenih grčevima.
Kora krušine je priznata kao pouzdan laksans. Njeni aktivni sastojci izazivaju pojačanu pokretljivost debelog creva i menjaju propustljivost zida creva za vodu i elektrolite. Na taj način izazivaju se refleksne kontrakcije muskulature i pražnjenje creva. Koristi se sama ili, još češće, kao sastojak različitih čajnih mešavina za izazivanje stolice kod zatvora, hemoroida, analnih fisura i drugih oboljenja kad se želi lakše pražnjenje creva sa mekom stolicom. Ekstrakti kore krušine sa definisanim sadržajem aktivnih materija, koriste se za izradu biljnih preparata, najčešće u obliku tableta, kapsula ili dražeja.
Kora krušine i preparati izrađeni od nje primenjuju se samo kod akutnih opstipacija i ne duže od nedelju dana, a ako se ne uspostavi redovna stolica, potrebno je obratiti se lekaru. Ne preporučuje se upotreba kod stomačnih bolova nepoznatog porekla, zapaljenja slepog creva, zapaljenja trbušne maramice, zavezanih creva, čira na želucu i drugih ulceracija digestivnog trakta, za vreme menstruacije, trudnoće i dojenja, a ne sme se davati ni deci mlađoj od 12 godina.
Od neželjenih efekata tokom primene mogu se javiti mučnina,
povraćanje i proliv. Kod česte i dugotrajne upotrebe moguće je pojačano izlučivanje vode i kalijumovih soli, a može doći i do gubitka prirodnog refleksa pražnjenja creva i takozvane “lenjosti creva“. Kod dugotrajne primene usled gubitka kalijumovih soli može doći do interakcija sa kardiotoničnim glikozidima i lekovima protiv aritmija. Ne preporučuje se ni istovremena upotreba sa diureticima i kortikosteroidima.
Plod kima (Carum carvi L., Apiaceae) je čest sastojak biljnih preparata koji se preporučuju kod grčeva u gastrointestinalnom traktu i otežanog varenja. Ova biljna sirovina sadrži etarsko ulje karakterističnog mirisa i nagorkog ukusa koje deluje spazmolitično i antibakterijski. Koristi se kao sredstvo za opuštanje grčeva glatke muskulature creva i kao sredstvo za odvođenje gasova (karminativ).
Bilax D® kapsule Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ sadrže standardizovani suvi ekstrakt kore krušine koji deluje laksantno i etarsko ulje kima koje ispoljava karminativno dejstvo i smanjuje grčeve u digestivnim organima. Zahvaljujući tome, Bilax D® olakšava pražnjenje creva i eliminaciju gasova, pa se koristi za ublažavanje tegoba kod neuredne stolice i zatvora, a može pomoći i u olakšavanju pražnjenja creva kod hemoroida i drugih bolesti kod kojih je poželjno lakše pražnjenje creva sa mekom stolicom. Preporučuje se uzimanje 1-2 kapsule uveče, pred spavanje, pošto delovanje nastupa 8 do 12 h nakon primene.
Biljni dodatak ishrani koji može doprineti lakšem pražnjenju creva
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“
www.institutjosifpanic.rs
Pravilna higijena intimne regije je veoma značajna za održavanje dobrog vulvo-vaginalnog zdravlja žena. Korišćenje neadekvatnih kozmetičkih proizvoda kao i njihova suviše česta primena u toku dana za pranje intimne regije veoma često donosi više štete nego koristi pre svega remeteći prirodni balans vulvo-vaginalne flore.
Prema Zakonu o predmetima opšte upotrebe: “Kozmetički proizvodi jesu supstance ili smeše koje su namenjene da dođu u kontakt sa spoljašnjim delovima ljudskog tela (epiderm, dlaka, nokti, usne, spoljašnji polni organi) ili sa zubima i sluzokožom usne duplje, isključivo ili prvenstveno radi čišćenja, parfemisanja, menjanja njihovog izgleda, odnosno korigovanja mirisa tela, odnosno zaštite i održavanja u dobrom stanju.” Prema Pravilniku o kozmetičkim proizvodima: “Kozmetički proizvodi uključuju sledeće proizvode: (…) 21) proizvode za spoljašnju intimnu higijenu;”.
Kao što se iz prethodnog može zaključiti, proizvodi za intimnu higijenu i negu su kozmetički proizvodi ukoliko se koriste isključivo na spoljašnjim intimnim delovima u svrhu čišćenja, zaštite, korigovanja mirisa i održavanja u dobrom stanju ovih delova tela. Treba znati da svi proizvodi koji su namenjeni da se primene intravaginalno
(unutar vagine) nisu kozmetički proizvodi.
Intimna higijena je sastavni deo lične higijene. Treba imati na umu da obični sapuni ili gelovi za tuširanje nisu najadekvatniji proizvodi za pranje i negu intimnih delove tela. Većina ovih proizvoda je namenjena održavanju prirodne pH vrednosti kože koja iznosi 5,5. Zona intimne regije je veoma osetljiva. Karakteristična je po kiseloj pH koja je između 3,8-4,5 kod žena u reproduktivnom periodu odnosno 6,8 kod žena u menopauzi. Ukoliko se taj prirodni balans naruši, stvaraju se uslovi za razvijanje i razmnožavanje štetnih bakterija. Kao posledica se pojavljuju iritacije, svrab, bol, neprijatni mirisi, pojačano lučenje sekreta ili infekcija. Neke žene imaju korist od pravilne intimne higijene, ali kod drugih će se i dalje razvijati infekcija. Treba istaći da nepravilna vaginalna higijena može da poveća rizik za vaginalne tegobe, ali sa druge strane moramo biti
svesni i toga da pravilna intimna higijena, na žalost, neće sprečiti sve probleme jer je većina vaginalnih infekcija prouzrokovana faktorima koji nisu vezani za higijenu.
1) Površinski aktivne materije (PAM)svi proizvodi za pranje intimne regije sadrže površinski aktivne materije. Uglavnom su to sastojci koji pripadaju grupi blagih PAM-ova koji adekvatno čiste kožu ali ne narušavaju njen površinski lipidni zaštitni sloj i ne dovode do isušivanja kože spoljašnjih intimnih delova. Međutim, s druge strane, treba znati da oni ipak iako su tako blagi uklanjaju bakterije koje normalno žive u tim regijama i štite je te stoga koliko god bili blagi ukoliko se koriste prečesto u toku dana mogu da nam više štete nego koriste. U poslednje vreme sve veći broj proizvoda za čišćenje sadrži nesulfatne površinski
aktivne materije koje su vrlo blage za kožu uz visoke stepen efikasnosti tj. čišćenja kože.
2) Mlečna kiselina- kao što je već napred napomenuto pH intimne regije je između 3,8- 4,5 kod žena u reproduktivnom period. Ćelije vaginalnog zida proizvode velike količine glikogena koje bakterije metabolički obrađuju stvarajući mlečnu kiselinu koja je odgovorna za nivo pH vrednosti. S obzirom da je fiziološki prisutna i osnovni je činilac normalne pH vrednosti intimne regije, mlečna kiselina je česta komponenta intimnih kupki. Cilj je da očuva ili reguliše narušenu pH vrednost spoljnih intimnih delova a indirektno da utiče i na pH vagine. Na taj način se podstiču fiziološki odbrambeni mehanizmi.
3) Pantenol- poboljšava hidriranost površinskih slojeva kože, stimuliše epitelizaciju kože i smiruje iritaciju, crvenilo i svrab.
4) Biljni ekstrakti- ekstrakt kamilice koji ima umirujuće i protivupalno delovanje, aloe vera- reguliše vlažnost kože, hamamelis- smanjuje iritaciju i povećava vlažnost kože
5) Probiotici- najnovije formulacije su počele da budu obogaćene i probioticima. Kao i kod drugih namena i ovde je svrha probitika da normalizuje mikrofloru intimne regije i pomogne u održavanju zdrave zaštitne mikroflore.
Osim raznih tipova kupki za intimnu regiju, na tržištu su prisutne i intimne vlažne maramice. One najčešće sadrže aktivne sastojke koje sadrže i tečni i/ili gel proizvodi. Međutim, činjenica da njihova upotreba apsolutno isključuje upotrebu vode ipak ih treba koristiti onda kada nemamo drugih mogućnosti, razumno i vremenski ograničeno. Ovo nikako ne bi smeo da bude dugotrajniji vid higijene ili nege.
Spoljašnja koža vulve je veoma
slična koži pazuha- obe prirodno imaju dlačice kojima se štite i veliki broj znojnih žlezda. Te se stoga na tržištu mogu naći i dezodoransni proizvodi koji su namenjeni za primenu na intimnoj regiji. Ovi pokušaji prikrivanja mirisa mogu uzrokovati više štete nego koristi.
Mnoge studije su pokazale da postoji značajna povezanost između korišćenja intimnih kupki i bakterijskih infekcija vagine. Žene koje su koristile mirisne i antiseptične intimne kupke su češće dobijale bakterijsku vaginozu i to čak 3 puta. Onda ne čudi što lekari u većini preporučuju korišćenje samo tople vode, ali ako mislite da vam nije dovoljna, koristite isključivo proizvode namenjene intimnoj zoni na način koji preporučuje proizvođač. Parafraziram za kraj: Manje je bolje!
Sve se veći broj pacijenata odlučuje na ortodontsku terapiju, najčešće iz estetskih razloga ili jače izraženih poremećaja oralne funkcije. Osećaju straha koji se često povezuje s nošenjem aparata za zube danas zaista nema mesta. Potrebno je samo malo strpljenja i držati se uputstava koje vam je vaš ortodont dao.
KADA SE PREPORUČUJE PRVA POSETA ORTODONTU?
Udanašnje vreme malo je onih koji se mogu pohvaliti da nemaju potrebu za bilo kojim vidom ortodontske terapije. Ortodoncija je stomatološka grana, koja se bavi ispravljanjem nepravilnog položaja zuba, kao i odnosa između vilica, tokom rasta i razvoja pa i kasnije. Neke ortodontske nepravilnosti su nasledne, a neke se stiču.
Idealno vreme za prvu posetu ortodontu jeste šesta godina vašeg deteta, odnosno nicanjem prvih stalnih zuba ili ukoliko primetite neke od sledećih slučajeva:
• teskobu zuba,
• nagnute zube,
• prerani gubitak mlečnih zuba,
• dugotrajno sisanje prsta ili neke druge loše navike,
• kao i poremećaji žvakanja i zatvaranja usta.
Tom prilikom se sagledava u kakvom su stanju zubi i da li ima potrebe za eventualnim ortodontskim tretmanom u budućnosti. Ukoliko prilikom kliničkog pregleda primetimo potrebu za ortodontskom terapijom potrebno je uraditi rendgen dijagnostiku uglavnom ortopan ili „veliki snimak zuba“, telerendgen i u nekim slučajevima 3D snimak.
Aparati koji se koriste mogu biti pričvršćeni za zube i to su fiksni aparati ili pak mogu biti mobilni koje pacijent može stavljati i skidati prema uputstvima ortodonta. Mobilni zubni aparati preporučuju se deci u fazi razvoja dok su u ustima prisutna i
mlečna i stalna denticija tj. uglavnom u pubertetu. Mobilni aparati da bi imali učinka moraju da se nose tokom cele noći i najmanje 4 sata tokom dana, a čini ih žičani deo pričvršćen u plastici ili su izrađeni od gume.
Pre početka terapije neophodno je da se saniraju svi kariozni zubi i oboljenja mekih tkiva. Ortodont uzima otiske zuba i vilica, na osnovu kojih se izrađuju modeli, radi analiza i crta se plan budućeg aparata koji će tehničar izraditi. Izrađuju se posebno aparat za gornju i za donju vilicu. Pacijent (i roditelj) aktivno učestvuju u terapiji. U toku predaje aparata, ortodont će obučiti kada i na koji način će biti potrebno okretati zavrtnje i na taj način uticati na aktivne delove. Jako je bitno da se dete obuči da samo skida i postavlja aparat, da bi moglo da ga koristi i kada roditelj nije prisutan. Mobilna proteza se pere samo četkicom za zube i blagim tečnim sapunom, pa se ispira pod mlazom vode. Pre korišćenja može se staviti u oralni antiseptik radi prijatnijeg ukusa. Čuva se u suvoj posudi ili kutiji, nikako u vodi.
U početku može postojati neprijatnost, pacijent oseća napetost u predelu zuba, neki glasovi su teži za izgovor. Ako se aparat nosi redovno, ove početne neprijatnosti nestaju i pacijent se prilagođava. Najveći broj aparat se može skidati u toku jela, ali ne svi. Potrebno je nositi ih i danju i noću. Oralna higijena i čistoća aparata su obavezni, kao i redovne kontrole. Kako bi ga što radije nosili, maleni pacijenti mogu odabrati i omiljenu boju za aparat, ili dodati neki stiker u ploču, a kada je materijal u pitanju, aparat može biti plastični ili gumeni.
DA LI JE MOBILNI APARAT GARANCIJA DA DETE NEĆE MORATI U STARIJEM UZRASTU NOSITI FIKSNI APARAT?
Ne, nije. Ovo je veoma često pitanje sa kojim se susrećemo, no nažalost mnogo je faktora koji odlučuju o kasnijoj ortodonskoj terapiji. Za većinu ortodontskih problema kod kojih je
indikovana terapija mobilnom protezom, zubi se mogu u potpunosti ispraviti nošenjem mobilne proteze. Naravno, samo ukoliko je dete nosi kako je propisano od strane ortodonta. Ako dete ipak ima neku od ozbiljnijih nepravilnosti, pa je posle mobilne potrebno da nosi i fiksnu protezu, takav plan terapije se roditeljima predoči na samom početku. Mobilna proteza nam u tim slučajevima služi da ublaži nepravilnost, tj. da promeni pravac rasta vilica u poželjan, što u značajnoj meri poboljšava krajnji rezultat.
Jedan aparat se nosi od 6 do 12 meseci. Nakon toga se radi novi. Često je u toku terapije potrebno promeniti nešto u aparatu, dodati neki novi element, skinuti neki stari koji je „odradio“ ono što je trebalo, sve u skladu sa planom terapije. Ovi aparati prate procese rasta i smenu zuba. Situacija se kod deteta u ustima menja. Broj aparata zavisi od ozbiljnosti situacije i postojeće nepravilnosti. Nekada, kod težih nepravilnosti, aktivni ortodontski aparati „pripremaju teren“ za postavljanje fiksnih aparata. Ono što je osnovno kod ove terapije je da je terapija dugotrajna. Promene su spore, ali stabilne. Različiti pacijenti se ne mogu međusobno upoređivati, jer je svaki slučaj poseban i kod svakog pacijenta je potreban individualan pristup, pa je i trajanje terapije različito.
Od posebne važnosti u celoj terapiji je saradnja ortodonta, roditelja i samog pacijenta. Bez međusobne saradnje i poverenja nema uspešne terapije. Bitno je da i roditelji i pacijenti ne očekuju promenu preko noći. Sile koje se koriste ovom prilikom su slabe i promene se ne vide odmah, već nakon nekoliko meseci upornog nošenja.
Ukoliko želite da se konsultujete sa stručnjakom na ovu ili neku drugu temu, preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.
Šetanje je najjednostavniji i najlakši način da započnete sa vežbanjem. Niste ograničeni vremenski, možete ići u šetnju kad god imate vremena i rano ujutru i posle posla ili uveče. Takođe šetanja može biti lagana, umerena, intenzivna, brzog hoda u zavisnosti od raspoloženja i trenutne fizičke spremnosti. Šetnja u skladu sa zdravstvenim mogućnostima je aktivnost koja se preporučuje i osobama sa različitim hroničnim bolestima. Dolazak lepog vremena čini šetnju prilikom da uživate u buđenju prirode. Zato ovog proleća umesto dogovorenog druženja sa prijateljima u kafiću ili kod kuće družite se zajedno uz šetnju u prirodi.
Vožnja bicikla je odličan vid rekreacije koji je pogodan za sve nivoe fizičke spremnosti. Bicikl možete voziti polako, kada predstavlja laganiji vid aerobne aktivnosti ili intenzivno, na usponima kada predstavlja ujedno i aerobnu i aktivnost sa opterećenjem. Vožnja bicikla jača mišiće nogu i donjeg dela trupa, a redovna vožnja bicikla pomaže u smanjenju telesne težine. Bicikl je ekološki prihvatljivo prevozna sredstvo koje može biti zdrav način za prevoz do posla. Proleće je pravo vreme da ponovo izvezete bicikl i uživate u vožnji sa porodicom i prijateljima.
Prolećna sezona simbolizuje nove početke, buđenje prirode i povećanje aktivnosti napolju. Proleće je savršeno vreme za vežbanje napolju jer vreme postaje toplije, ali ne suviše toplo tako da ostavlja mogućnost za različite aktivnosti. Preporuke za održavanje dobrog zdravlja i fizičke kondicije su najmanje 20 minuta umerene fizičke aktivnosti u kontinuitetu, najmanje 5 puta nedeljno. Takođe preporučuje se najmanje 2 puta nedeljno raditi vežbe opterećenja. Osobe koje imaju zdravstvenih problema uvek treba da se posavetuju sa lekarom koje vežbe smeju da rade. Predlažemo pet zabavnih načina za vežbanje koje će vam pomoći da poboljšate svoje zdravlje ovog proleća.
Dolazak toplijeg vremena otvara mnoštvo mogućnosti za vežbanje na otvorenom. Jednostavno pronađite mirno mesto u obližnjem parku, pored reke, jezera, ili u prirodi van grada. Dovoljno je da ponesete neku prostirku za vežbanje i opustite se. Možete vežbati jogu, vežbe istezanja, opustiti se uz vežbe disanja ili raditi intenzivnije treninge, sve je stvar izbora i želje. Mnogi gradovi u Srbiji imaju po parkovima i teretane na otvorenom koje na značaju dobijaju dolaskom toplijeg vremena.
Možete se odlučiti za klasiku kao što je fudbal ili probati nešto novo kao što je badmington ili hokej na travi. Bavljenje ekipnim sportovima nije samo dobra vežba, već je i prilika da se družite sa drugima i udahnete malo svežeg vazduha. Spisak sportova na otvorenom je dugačak, tako da se nikada nećete umoriti od jedne aktivnosti. Počnite sa dostupnim sportovima poput košarke, odbojke, fudbala ili, ako želite da izađete iz svoje zone udobnosti, probajte ples na otvorenom, veslanje, ragbi ili jednostavno okupite porodicu i prijatelje i podsetite se detinjstva igrajući između dve vatre.
Proleće je odlično vreme za planinarenje. Boravak u prirodi i višesatna šetnja i usponi imaju mnoštvo pozitivnih efekata na zdravlje. Planinarenje je aktivnost koja se može prilagoditi različitim nivoima fizičke spremnosti. Planinarenjem jačate mišiće celog tela, poboljšavate kondiciju, ubrzavate metabolizam i sagorevate kalorije. Za one koji provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru, planinarenje omogućava da se vratite prirodi i uživate u divnim prolećnim pejzažima. Boravak u prirodi smanjuje nivo stresa, poboljšava raspoloženje i pozitivno utiče na mentalno zdravlje.
PREDSTAVLJAMO Immusan® C 800
Izbalansirana ishrana, bogata vitaminima i mineralima, izuzetno je važna za građenje jakog imunog sistema. Međutim, tempo života, svakodnevnica i nedostatak vremena često dovode do toga da ishranom ne možemo obezbediti onoliko vitamina i minerala koliko je potrebno našem organizmu. Iz tog razloga, poželjna je primena dijetetskih suplemenata koji će organizam, na svakodnevnom nivou, snabdevati potrebnim hranljivim materijama.
Za pravilno funkcionisanje imunog sistema, našem organizmu su potrebni određeni vitamini i minerali, dok nedostaci ovih hranljivih materija mogu povećati podložnost infekcijama. Ukoliko postoji više od jednog nutritivnog nedostatka, komfornije i ekonomičnije je nadomestiti potrebne vitamine i minerale jednim dijetetskim suplementom, umesto uzimanja nekoliko pojedinačnih preparata. Prilikom izbora, bitno je uzeti u obzir da se hranljive materije nalaze u adekvatnim dozama, kao i da pojedinačne komponente deluju sinergistički, a ne antagonistički.
Pravilan izbor hranljivih materija koje se nalaze u preparatu za jačanje imuniteta je izuzetno važan, s toga treba odabrati one proizvode koji
sadrže ciljano odabrane vitamine i minerale koji su ključni za pravilno funkcionisanje imunog sistema:
• Vitamin C koji doprinosi jačanju imuniteta podržavajući različite funkcije kako urođenog, tako i stečenog imuniteta. On podržava funkciju epitelne barijere protiv patogena i ispoljava antioksidativnu aktivnost. Sinergistički deluje sa vitaminom E i selenom, pa je poželjno istovremeno ih primenjivati ukoliko za tim postoji potreba.
• Vitamin D potpomaže bolju apsorpciju kalcijuma i fosfora u organizmu. Pored toga, deluje direktno na imunološki odgovor organizma.
Tokom zimskih meseci, podložniji smo razvoju respiratornih infekcija, koje mogu biti propraćene manje ili više izraženim simptomima. Nakon što ih preležimo, setimo se koliko je bitno da imamo jak imuni sistem koji će spremno odgovoriti na uzročnike prehlade i gripa. Građenje imuniteta ne treba da bude kratkoročan proces, već rutina koju treba negovati. ta.
• Cink je oligomineral koji podstiče neutrofile i NK (natural killer) ćelije koje učestvuju u borbi protiv virusnih infekcija. Cink i selen deluju sinergistički, ispoljavajući moćnu antioksidativnu aktivnost i omogućavajući formiranje ćelija imunog sistema, na taj način povećavajući odbrambene sposobnosti organizma u borbi sa infekcijama.
• Vitamin B12 je izuzetno važan jer učestvuje u metabolizmu svih ćelija, rastu tkiva i održavanju pravilnog funkcionisanja centralnog nervnog sistema.
Immusan® C 800 odbrambeni kompleks 5 u 1 podržava imuni sistem zahvaljujući pažljivo odabranim nutrijentima u visokim dozama. Vitamin D3, cink, selen, vitamin C i vitamin B12 su neophodni u vreme povećanog rizika od infekcija i njihova jedinstvena kombinacija u samo jednom preparatu je znatno ekonomičnija i komfornija za pacijenJedna tableta dnevno dovoljna je za podršku imunom sistemu, a zahvaljujući depo tehnologiji organizam se može ravnomerno i tokom nekoliko sati snabdevati hranljivim materijama. Na taj način omogućena je bolja apsorpcija aktivnih sastojaka, kao i smanjenje potencijalnih neželjenih efekata.
nih neželjenih efekata.
Imali ste stresan dan na poslu i u povratku kući žurno svraćate u restoran brze hrane na pomfrit i burger ili ste umorni i tužni pa posegnete za celom kutijom sladoleda iz zamrzivača ili pak naručite picu ako vam je dosadno ili ste usamljeni. Možda vam zvuči poznato. Veliki broj ljudi ne jede uvek samo da bi zadovoljili fizičku glad već se okreću hrani radi utehe, oslobađanja od stresa ili ponekad da se nagrade za dobro obavljen posao.
Autor: SPEC. FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ
Emocionalno jedenje je upotreba hrane sa ciljem da se osećate bolje, da ispunite emocionalne potrebe, a ne stomak. Nažalost, emocionalno prejedanje ne rešava emocionalne probleme. U stvari, obično ih pogoršava jer nakon toga, ne samo da ostaje prvobitni emocionalni problem, već se osećate krivim zbog prejedanja.
Povremeno korišćenje hrane u svrhu ohrabrenja ili nagrade nije nužno loša stvar. Ali kada je jelo vaš primarni mehanizam za suočavanje sa emocijama, kada je vaš prvi impuls da otvorite frižider kad god ste pod stresom, ili ste uznemireni, ljuti, usamljeni, iscrpljeni ili vam je dosadno, onda ste se zaglavili u nezdravom emocionalnom ciklusu gde pravi uzrok problema ostaje nerešen. Emocionalna glad se ne može ispuniti hranom. Jedenje može
pružiti dobar osećaj na kratko, ali osećanja koja su izazvala želju za prejedanjem su i dalje tu.
Vremenom se problem pogoršava, prestajete da uzimate u obzir zdravije načine da se nosite sa svojim emocijama, sve teže kontrolišete svoju težinu i osećate se sve nemoćnije i nad hranom i sa svojim osećanjima. Međutim, moguće je napraviti pozitivnu promenu. Možete naučiti zdravije načine da se nosite sa svojim emocijama, izbegnete okidače, pobedite žudnju i konačno zaustavite emocionalno prejedanje.
Pre svega, važno je da uočite razlike između emocionalne i fizičke gladi. Pravljenje razlike može biti teže nego što zvuči, posebno ako redovno koristite hranu da biste se izborili sa svojim osećanjima. Emocionalnu glad je lako zameniti sa fizičkom glađu, ali postoje znakovi koji mogu pomoći da razlikujete ove dve vrste gladi.
Emocionalna glad dolazi iznenada. U trenutku osećate neodoljivu, hitnu potrebu za jelom. Fizička glad, s druge
strane, dolazi postepeno. Želja za jelom se ne oseća kao žudnja koja zahteva trenutno zadovoljenje (osim ako niste gladovali dugo vremena).
Emocionalna glad žudi za specifičnom „utešnom“ hranom. Kada ste fizički gladni, skoro sve vrste jela deluju ukusno, uključujući zdrave stvari poput povrća. Ali emocionalna glad žudi za nezdravom hranom ili zašećerenim grickalicama koje pružaju brzo zadovoljenje ukusa. Osećate se kao da morate pojesti tortu ili picu i ništa drugo u tom trenutku vam neće pomoći da utolite glad.
Emocionalna glad često dovodi do bezumnog prejedanja. Pre nego što shvatite, pojeli ste celu kesu čipsa ili punu kutiju sladoleda, a da niste obratili pažnju na to šta jedete. Kada jedete kao odgovor na fizičku glad, obično ste svesniji šta radite i retko se prejedete.
Emocionalna glad nije zadovoljena kada ste siti. Nastavljate da žudite za još i još hrane, često jedete dok vam stomak nije prepunjen. Fizička glad, s druge strane, ne zahteva prejedanje. Osećate se zadovoljno kada vam je stomak pun.
Emocionalna glad ne potiče iz stomaka. Umesto krčanja stomaka ili bola u stomaku kada smo mnogo gladni, kod emocionalne gladi osećate glad kao žudnju koju ne možete da izbacite iz glave. Fokusirani ste na specifične teksture, ukuse i mirise.
Emocionalna glad često dovodi do osećaja krivice ili stida. Kada jedete da biste zadovoljili fizičku glad, malo je verovatno da ćete se osećati krivim ili posramljenim jer jednostavno dajete svom telu ono što mu je potrebno. Ako se osećate krivim nakon što jedete, to je verovatno zato što duboko u sebi znate da ne jedete iz nutritivnih razloga.
Prvi korak u zaustavljanju emocionalnog prejedanja je identifikovanje vaših okidača. Koje situacije, mesta ili osećanja vas teraju da posegnete
za utehom u hrani? Većina emocionalnog jedenja povezana je sa neprijatnim osećanjima, ali može biti izazvana i pozitivnim emocijama, kao što je nagrađivanje sebe za postizanje cilja ili proslavljanje praznika ili srećnog događaja.
Jedan od čestih okidača emocionalne gladi je stres. Kada je stres hroničan, kao što je često slučaj u današnjem haotičnom, užurbanom svetu, vaše telo proizvodi visoke nivoe hormona stresa, kortizola. Kortizol izaziva žudnju za slanom, slatkom i prženom hranom - hranom koja vam daje nalet energije i zadovoljstva. Što je više nekontrolisanog stresa u vašem životu, veća je verovatnoća da ćete se okrenuti hrani za emocionalno olakšanje.
Jelo može biti način da se privremeno utišaju ili „uguše“ neprijatne emocije, uključujući ljutnju, strah, tugu, anksioznost, usamljenost, ogorčenost i stid. Na taj način pokušavate izbeći teške emocije koje ne želite osećati. Međutim, pun stomak ne čini da ove neprijatne emocije nestanu.
Da li ikada jedete samo da biste nešto radili, da biste se oslobodili dosade ili da biste popunili prazninu u svom životu? Osećate se neispunjeno i prazno, a hrana je način da okupirate svoja usta i svoje vreme. Hrana vas samo trenutno odvlači od osnovnih osećanja besmislenosti i nezadovoljstva svojim životom.
Verovatno ste se prepoznali u bar nekoliko prethodnih opisa. Jedan od najboljih načina da identifikujete obrasce koji stoje iza vašeg emocionalnog prejedanja je da vodite dnevnik ishrane i raspoloženja.
Svaki put kada se prejedete ili osetite da ste prinuđeni da posegnete za svojom verzijom „utešne“ hrane, odvojite trenutak da shvatite šta je izazvalo žudnju. Najčešće će te identifikovati uznemirujući događaj koji je pokrenuo ciklus emocionalnog jedenja. Zapišite sve u svoj dnevnik ishrane i raspoloženja: šta ste jeli (ili želeli da jedete), šta vas je uznemirilo, kako ste se osećali
pre nego što ste jeli, šta ste osećali dok ste jeli i kako ste se osećali posle. Vremenom ćete videti da se pojavljuje obrazac. Možda se uvek na kraju prežderete nakon što provedete vreme sa kritičnim prijateljem. Ili možda pod stresom jedete kad god imate određeni rok ili problem na poslu ili kada prisustvujete porodičnim događajima ili kada ostanete sami kod kuće itd. Jednom kada identifikujete okidače emocionalne gladi, sledeći korak je identifikovanje zdravijeg načina da nahranite svoja osećanja.
Da biste zaustavili emocionalno prejedanje, morate pronaći druge načine da se emocionalno ispunite. Prvi korak je svakako da razumete emocionalnu glad i prepoznate okidače koji je izazivaju. Zatim je potrebno da nađete zamenu hrani koja će ispuniti vaša emocionalna očekivanja.
Da bi ste saznali da li jedete kad ste uznemireni, tužni, uplašeni, anksiozni rešite kviz u nastavku, a ako je odgovor na barem jedno pitanje „da“ to ukazuje da možda emotivno stanje dovodi do nepotrebnog prejedanja.
• Da li jedete više kada ste pod stresom?
• Da li jedete kada niste gladni ili kada ste siti?
• Da li jedete da biste se osećali bolje (da biste se smirili i umirili kada ste tužni, ljuti, dosadno vam je, uznemireni ste, itd.)?
• Da li se nagrađujete hranom?
• Da li redovno jedete dok ne osetite da ste se najeli?
• Da li se zbog hrane osećate bezbedno? Da li se osećate kao da je hrana prijatelj?
• Da li se osećate nemoćno ili da se ne možete kontrolisati u blizini hrane?
• Da li ponekad jedete a da niste ni svesni da ste nešto stavili u usta (npr. dok gledate TV i sl.)?
• Da li osećate grižu savesti ili ljutnju nakon jela?
Imajte na umu da uvek možete potražiti pomoć i razgovarati sa stručnim licem (psihologom). Takođe pokušajte da vaš život ispunite aktivnostima koje će smanjiti stres i napetost ili pomoći da ublažite usamljenost ili dosadu. Razmislite šta volite da radite, šta vas čini srećnim, šta vam je zabavno. To može biti druženje sa prijateljima, čitanje knjige, šetnja u prirodi, igra sa decom, slušanje muzike, ples, neki hobi, sport itd. Pustite mašti na volju i razmislite o aktivnostima koje na vas pozitivno utiču.
Emocionalno jedenje obično je automatska i impulsivna radnja. Pre nego što uopšte shvatite šta radite, pojeli ste već veliku količinu hrane. Pokušajte da odvojite trenutak da zastanete i razmislite kada vas obuzme želja za hranom, dajte sebi priliku da donesete drugačiju odluku. U trenutku neizdržive želje za na primer čokoladom zastanite na nekoliko minuta i razmislite kako se osećate. Šta je podstaklo žudnju za određenom hranom? Čak i ako na
kraju pojedete celu čokoladu, bolje ćete razumeti zašto ste to uradili. Ovo vam može pomoći da se sledeći put pripremite za drugačiji odgovor. Naučite da prihvatite svoja osećanja, čak i ona loša. Iako se može činiti da je osnovni problem to što ste nemoćni nad hranom, emocionalno prejedanje zapravo proizlazi iz osećaja nemoći nad svojim emocijama. Ne osećate se sposobnim da se direktno nosite sa svojim emocijama, pa ih izbegavate hranom. U suštini kada nismo opsednuti svojim osećanjima ili kada ne potiskujemo svoje emocije, čak i najbolnija i najteža osećanja relativno brzo nestaju i gube moć da kontrolišu naše aktivnosti.
Lagano uživanje u hrani je važan aspekt svesnog jedenja, suprotno od bezumnog, emocionalnog jedenja. Pokušajte da duboko udahnete nekoliko puta pre nego što počnete da jedete, spustite pribor između zalogaja i zaista se fokusirajte na hranu. Obratite pažnju na teksture, oblike, boje i mirise vaše hrane. Svesno jedenje pomaže da pojedete manju količinu hrane, odnosno da pojedete onoliko koliko je dovoljno da se zasitite.
Usvajanje zdravih navika i osvešćivanje problema korak po korak vodi ka rešavanju emocionalnih problema i posledičnog prejedanja. Kada ste fizički zdravi, opušteni i odmorni, bolje se nosite sa izazovima koje vam život neizbežno nameće.
• Ublažava valunge
• Olakšava ulazak u san
• Smanjuje napetost i nervozu
• Povećava otpornost na stres