intervju ta su autoimunske bolesti? Koje su i u kojoj oblasti medicine najrasprostranjenije? Autoimunske bolesti su široki krug oboljenja, tačnije ima ih preko 80 vrsta, u kojima dolazi do pojave autoantitela na sopstvene ćelije i tkiva, to jest u ovim bolestima organizam sopstveno “prepoznaje” kao strano. To znači da se gubi imunološka tolerancija prema sopstvenim ćelijama i one se vide kao “uljezi”. Kao posledica stvaranja antitela i aktivacije različitih imunoloških ćelija u organizmu dolazi do imunološkog zapaljenja i oštećenja različitih organa i tkiva, što se vidi u kliničkoj slici i laboratorijskoj obradi. Autoimunske bolesti prepoznajemo u neurologiji, u dermatologiji, i u mnogim drugim granama medicine, ali najviše su rasprostranjene internističke autoimunske bolesti. Autoimunske bolesti u internoj medicine delimo na organ - specifične, kao što su to na primer autoimunske bolesti štitaste žlezde (Hašimoto tireoiditis) ili jetre (primarna bilijarna ciroza) i na generalizovane-sistemske autoimunske bolesti. U sistemske bolesti se ubrajaju i sistemski lupus, Sjogrenov sindrom, sistemska skleroza, polimiozitis. Postoji i velika grupa imunoloških zapaljenja krvnih sudova koji se nazivaju sistemski vaskulitisi.
Š
PROF. DR SANVILA RAŠKOVIĆ, INTERNISTA ALERGOLOG I IMUNOLOG IZ KLINIKE ZA ALERGOLOGIJU I IMUNOLOGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE I REDOVNI PROFESOR MEDICINSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU.
Autoimunske bolesti sve češće Ljudski organizam okrene se ponekad sam protiv sebe i počne nekontrolisano da stvara različita antitela koja napadaju sopstvene organe i tkiva. Zašto se to dešava , do sada u potpunosti nije razjašnjeno, ali se zna da to uzrokuje nastanak autoimunskih bolesti. Od značaja je da se autoimunske bolesti dijagnostikuju u ranoj fazi , jer to omogućava uspešnije lečenje i oporavak obolelog. O autoimunskim bolestima razgovarali smo sa PROF. DR SANVILOM RAŠKOVIĆ, internistom alergologom i imunologom iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije i redovnom profesorkom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razgovarala: JELENA BLAGOJEVIĆ
10
Šta dovodi do poremećaja imuniteta u organizmu čoveka? Većina autoimunskih bolesti pokazuje naslednu sklonost u porodicama. Međutim genetska osnova nije presudna, ona samo povećava rizik da se osoba razboli. Postoji čitav niz spoljnih faktora koji mogu uticati na pojavu autoimunskih bolesti: ultravioletno zračenje, pojava partikula ugljovodonika u vazduhu (industrija, saobraćaj, naftna polja), uticaj teških metala (uranijum, kadmijum, olovo - rudnici, zagađenje tla, hrane, vode, pušenje), hormonski faktori (većina autoimunskih bolesti je češća kod žena, za šta se optužuju estrogeni), ali i ksenoestrogeni i ftalati (plastika, smole). Uticaj virusnih i bakterijskih infekcija na otpočinjanje autoimunskog procesa je nesumnjiv (virus mononukleoze, koksaki virusi, parvo virusi i drugi). Znači, nastanak autoimunskih bolesti je multifaktorijalan. U kojoj životnoj dobi se najčešće javlja poremećaj u imunom sistemu? Autoimunske bolesti vrlo često nastaju u mlađem životnom dobu, na primer sistemski lupus nastaje najčešće oko 18. do 30. goAPOTEKA / 124 / 2020.
