farmacija
Novi vodič za probiotike Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ rojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji, ali i da nisu svi probiotici isti. Upravo zbog toga, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata, koje su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, rečeno je na edukativnoj tribini posvećenoj probioticima održanoj nedavno u Beogradu. Danas su probiotski preparati postali nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta. Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema, već i u održavanju ukupnog zdravlja.
B
18
Savet farmaceuta u apoteci “Pravi savet u vezi lekova trebalo bi da se dobije u apoteci od farmaceuta, a to se odnosi i na primenu probiotskih preparata. Probiotici predstavljaju mikroorganizme koji kada se primene u dovoljnoj količini izazivaju dobrobit za pacijente. To znači da je od značaja da se primene u određenoj količini, ali nije sve jedno koji se probiotski preparat koristi za koju indikaciju. Zato je i važan savet farmaceuta. Farmaceutima će u narednom period biti lakše jer je Farmaceutski fakultet u Beogradu i Savez farmaceutskih udruženja Srbije izradio smernice za farmaceute koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti probiotskih preparata. U smernicama je definisana konkretno indikacija i koji probiotski preparat se za nju koristi, u kojoj količini i koliko vremenski dugo. Moramo znati da se u obzir moraju uzimati kriterijumi za izbor probitskog preparata, jer se razlikuju kriterijumi za probiotike koji se uzimaju za prevenciju od onih čija je primena za terapiju već postojećeg zdravstvenog problema”, ka-
že prof. dr Branislava Miljković, profesorka na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. Pomenute smernice za farmaceute za primenu probiotskih preparata, tačnije “Vodič za probitike” urađene su na osnovu naučno dostupnih informacija i konkretno su vezale probiotski soj, koji se nalazi u probiotiku za konkretnu indikaciju. Određen je, takođe i broj probiotskog soja koji treba da se nađe u probiotskom preparatu, jer kao i kod lekova, važno je da se odredi količina probiotskog preparata koja će dovesti do određenog efekta. ”Probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada. Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike. Od značaja je napomenuti i to da još nema kliničkih studija koje bi mogle da dokumentuju da li ovi preparati utiču na COVID-19, ali ukoliko se koriste antibiotici u leAPOTEKA / 125 / 2020.
