DA LI ZNATE

Kako prepoznati depresiju

Depresija je ozbiljan javnozdravstveni problem. Kada se govori o depresiji, najčešće se povezuje sa osećanjem tuge. Osećanje tuge je normalno, ukoliko ne traje duže od jedne do dve nedelje i ne ometa previše osobu u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne. Međutim, u depresiji loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima i intenzivno utiču na život. Većina osoba sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će imati 5-6 od navedenih: • Oseća se depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima) • Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo • Teško donosi odluke • Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi • Oseća se uznemireno i nemirno • Oseća se iscrpljeno • Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit) • Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije • Gubi interesovanje za seks • Ima niže samopouzdanje • Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno • Izbegava druge ljude • Razdražljiva je • Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru • Razmišlja o samoubistvu Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno. Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fi zički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije. Onda kada se osoba oseća gore nego obično, a raspoloženje se spontano ne popravlja Kada raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima Ukoliko osoba počinje da veruje da život nije vredan življenja ili da bi okolini bilo lakše bez nje bilo bi dobro da razgovara o tome, a obraćanje lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/psihologu može biti jedno od rešenja.

Kako sprečiti bolesti srca i krvnih sudova

• Smanjite unos zaslađenih pića i voćnih sokova- zamenite ih vodom i nezaslađenim sokovima. • Zamenite slatkiše svežim voćem. • Jedite pet porcija voća i povrća dnevno (neka jedna porcija bude količinski oko jedne šake namirnica). • Izbegavajte obrađenu i već zapakovanu hranu, ona je obično puna soli, šećera i masti. • Napravite svoj zdravi ručak kod kuće koji ćete poneti u školu ili na posao. • Pokrenite se! Cilj nek vam bude najmanje 30 minuta umerene fi zičke aktivnosti 5 puta nedeljno. • Ples, hodanje, kućni poslovi - sve se računa! • Budite što aktivniji svakoga dana - idite stepeništem umesto liftom, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili autobusom. • Vežbajte sa društvom ili porodicom - bićete više motivisani a i zabavnije je! • Prestanite sa pušenjem i zaštiti se od duvanskog dima • Smanjite mentalni stres! Mentalni stres kao faktor rizika za KVB neizbežni je pratilac savremenog života.

da li znate

Rak dojke vodeći uzrok umiranja od malignih bolesti kod žena

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva. Samim načinom lečenja, koje je kraće i efi kasnije, podiže se kvalitet života obolelih i lečenih žena. Srbija se sa procenjenim stopama nalazi na 20. mestu u odnosu na 40 evropskih zemalja. Žene u Srbiji se nalaze u srednjem riziku obolevanja od ove vodeće maligne lokalizacije. Žene u Srbiji se nalaze u visokom riziku umiranja od raka dojke. Srbija sa procenjenim stopama mortaliteta u odnosu na 40 evropskih zemalja nalazi se 2. mestu, odmah posle Crne Gore. Rak dojke je vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je registrovano 4494 novoobolelih i 1766 umrlih žena od raka dojke. Kao jedino dokazano efi kasno rešenje za smanjenje stope umiranja od ove bolesti nameće se njeno rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efi kasno lečenje. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je očuvati zdravlje i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

informaciono poslovni sistem

Programi za poslovanje

maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija…

iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

Odgovorno seksualno ponašanje i kontracepcija

Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice. U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije a zbog njihove nedovoljne efi kasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2019. godini bilo je 4614 abortusa, a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fi zičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Takođe, utvrđeno je i da se naredne trudnoće češće završavaju prevremenim porođajima što dovodi do povećanja perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece. Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od polno prenosivih infekcija (primena kondoma za muškarce).