Apoteka broj 125

| 10 Borba za dostupnost inovativnim terapijama se nastavlja| 14 Prehlada, grip ili COVID-19 | | 18 Novi vodič za probiotike | 22 Grčevi u nogama | 24 Škola i COVID-19 – odgovori SZO na najčešća pitanja |

Godina XVIII • Broj 125

Časopis za popularnu medicinu i farmaciju

NOVO

Rescue

krem

FiXiraj osmeh, zaboravi herpes

CINK RASTVOREN U PRIRODNIM ULJIMA UBRZAVA OPORAVAK BEZBOJAN KREM, NE NAGLAŠAVA VIDLJIVOST HERPESA UV FAKTOR 30

Pre upotrebe pročitati uputstvo! O nameni i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

reč urednice Raf i flajer umesto farmaceuta Pre više od mesec dana, uključim TV i pojavi se reklama gde veselim i uzbuđenim tonom najavljuju nešto NOVO, „Porodična apoteka“ u svim IDEA, Roda i Mercator prodavnicama širom Srbije. Kažu da će se u asortimanu naći vitamini i minerali, dodaci ishrani, probiotici, sirupi, sredstva za dezinfekciju, melemi i drugi (podvlačim) farmaceutski proizvodi. Veliki raf u prodavnici na kome je na sve strane ispisano apoteka i uz sve akcijske kataloge možete naći „Porodična apoteka“ flajer na kome na desetak strana imate pobrojane proizvode i u 2-3 rečenice objašnjeno čemu služe. Kako sami kažu na početku flajera „Nova realnost nam donosi i nove ideje“, oni misle dobre, a za većinu farmaceuta u Srbiji ova ideja ukazuje da na sve strane pokušavaju da znanje i profesiju farmaceuta omalovaže, a apoteku svedu na prodavnicu.

Problem je mnogo širi, i geografski, i suštinski, a pokušaj apotekarskog rafa u prodavnici je samo loša kopija loših primera iz drugih država. Sigurno da je zgodno nešto što vam treba od medicinskih proizvoda kupiti „usput“ dok kupujete u supermarketu, ali mislim da to nije u redu pre svega sa aspekta zdravlja i bezbednosti primene medicinskih proizvoda. Potpuno je jasno da korišćenje lekova, bilo kog režima izdavanja ima svoju jasnu indikaciju koju procenjuje lekar, a u određenim situacijama i za određena stanja i farmaceut, a vrlo slično je i za medicinska sredstva i dodatke ishrani koji iako liberalnijeg načina izdavanja imaju uticaj na zdravlje ljudi i iz tog razloga moraju biti procenjeni od strane stručnjaka, kada, kako i zašto. Isuviše prodajno orjentisan pristup nas je doveo u situaciju da se dijetetski suplementi skoro pa poistovećuju sa hranom, što nam pokazuje i ovaj skorašnji raf „Porodična apoteka“ u Rodi. Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj rade zdravstveni radnici obučeni da pomognu u lečenju pacijenata, zdravstveni radnici koji su deo tima sa lekarima i koji umeju da procene kada neki proizvod može više da naškodi nego da pomogne.

Ova situacija sa prodajom farmaceutskih proizvoda u supermarketima pokazuje ili potpuno odsustvo razmišljanja ili potpuno neuvažavanje apotekarske delatnosti, a u oba slučaja na nama farmaceutima ostaje da se borimo kako za našu struku, tako i za zdravlje pacijenata.

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

Sadržaj

4

Godina XVIII • Broj 122

Časopis za popularnu medicinu i farmaciju

IZDAVAČ BB Soft d.o.o.

Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2675-266, 2670-559, 2602-027 www.bbsoft.rs office@bbsoft.rs GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI U OVOM BROJU Ivana Cerovina Đurić, dr med.

Ivan Đurić, dr med.

Jelena Blagojević, novinar Jelica Paunović, spec. farm.

Milica Đukanović, spec. farm.

Uroš Čakar, dr sci.

MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs TEHNIČKI UREDNIK Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs ŠTAMPA Efekt print, tel.: (011) 23-93-940 Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156

DA LI ZNATE

10 BORBA ZA DOSTUPNOST INOVATIVNIM TERAPIJAMA SE NASTAVLJA 12 PREHLADA, GRIP ILI COVID-19 18 NOVI VODIČ ZA PROBIOTIKE 22 GRČEVI U NOGAMA 24 IZAZOVI ODRŽIVOG RAZVOJA U VREME PANDEMIJE 26

| 10 Čekajući vakcinu protiv COVID-19| 12 Dezinfekcija protiv koronavirusa| | 16 Očuvanje mentalnog zdravlja tokom pandemije COVID-19 | 24 Bezbedno sunčanje

ŠKOLA I COVID-19 – ODGOVORI SZO NA NAJČEŠĆA PITANJA

28 VITAMINI RASTVORLJIVI U VODI I NJIHOV ZNAČAJ U ORGANIZMU

Časopis je besplatan.

Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja: 6 brojeva 300,00 RSD 12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225 Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon Za fizička lica lični matični broj.

Za pravna lica PIB broj.

www.nadjilek.rs Nađi Lek

Besplatna mobilna aplikacija

da li znate Kako prepoznati depresiju

D

epresija je ozbiljan javnozdravstveni problem.

Kada se govori o depresiji, najčešće se povezuje sa osećanjem tuge. Osećanje tuge je normalno, ukoliko ne traje duže od jedne do dve nedelje i ne ometa previše osobu u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne. Međutim, u depresiji loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima i intenzivno utiču na život.

Većina osoba sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će imati 5-6 od navedenih: • Oseća se depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima) • Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo • Teško donosi odluke • Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi • Oseća se uznemireno i nemirno • Oseća se iscrpljeno • Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit)

4

• Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije • Gubi interesovanje za seks • Ima niže samopouzdanje • Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno • Izbegava druge ljude • Razdražljiva je • Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru • Razmišlja o samoubistvu Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno.

Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fizički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije.

Onda kada se osoba oseća gore nego obično, a raspoloženje se spontano ne popravlja Kada raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima Ukoliko osoba počinje da veruje da život nije vredan življenja ili da bi okolini bilo lakše bez nje bilo bi dobro da razgovara o tome, a obraćanje lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/psihologu može biti jedno od rešenja.

APOTEKA / 125 / 2020.

Kako sprečiti bolesti srca i krvnih sudova

APOTEKA / 125 / 2020.

• Smanjite unos zaslađenih pića i voćnih sokova- zamenite ih vodom i nezaslađenim sokovima.

• Zamenite slatkiše svežim voćem.

• Jedite pet porcija voća i povrća dnevno (neka jedna porcija bude količinski oko jedne šake namirnica).

• Izbegavajte obrađenu i već zapakovanu hranu, ona je obično puna soli, šećera i masti.

• Napravite svoj zdravi ručak kod kuće koji ćete poneti u školu ili na posao.

• Pokrenite se! Cilj nek vam bude najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5 puta nedeljno.

• Ples, hodanje, kućni poslovi - sve se računa!

• Budite što aktivniji svakoga dana - idite stepeništem umesto liftom, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili autobusom.

• Vežbajte sa društvom ili porodicom - bićete više motivisani a i zabavnije je!

• Prestanite sa pušenjem i zaštiti se od duvanskog dima • Smanjite mentalni stres! Mentalni stres kao faktor rizika za KVB neizbežni je pratilac savremenog života.

5

da li znate

Rak dojke vodeći uzrok umiranja od malignih bolesti kod žena Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje skoro 1.700.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. Kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva. Samim načinom lečenja, koje je kraće i efikasnije, podiže se kvalitet života obolelih i lečenih žena. Srbija se sa procenjenim stopama nalazi na 20. mestu u odnosu na 40 evropskih zemalja. Žene u Srbiji se nalaze u srednjem riziku obolevanja od ove vodeće maligne lokalizacije. Žene u Srbiji se nalaze u visokom riziku umiranja od raka dojke. Srbija sa procenjenim stopama mortaliteta u odnosu na 40 evropskih ze-

6

malja nalazi se 2. mestu, odmah posle Crne Gore. Rak dojke je vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji je registrovano 4494 novoobolelih i 1766 umrlih žena od raka dojke.

Kao jedino dokazano efikasno rešenje za smanjenje stope umiranja od ove bolesti nameće se njeno rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je očuvati zdravlje i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

APOTEKA / 125 / 2020.

iPS

informaciono poslovni sistem

da li znate

Odgovorno seksualno

ponašanje i

Programi za poslovanje maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija… iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača.

Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

kontracepcija Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice. U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2019. godini bilo je 4614 abortusa, a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja.

Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Takođe, utvrđeno je i da se naredne trudnoće češće završavaju prevremenim porođajima što dovodi do povećanja perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od polno prenosivih infekcija (primena kondoma za muškarce).

APOTEKA / 125 / 2020.

zdravstvo

Borba za dostupnost inovativnim terapijama se nastavlja Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ ovoosnovano Udruženje pacijenata Srbije (UPS) nastaviće borbu, tačnije pregovore sa nadležnim institucijama - Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO), Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija republike Srbije kako bi najsavremeniji lekovi i u Srbiji bili dostupni obolelima od najtežih oboljenja, tačnije nalazili se na pozitivnoj listi RFZO i svi pacijenti ih dobijali o trošku države. „Poslednjih godina stanje na takozvanoj pozitivnoj listi lekova RFZO se značajno popravilo, tačnije stavljene su mnoge inovativne terapije za različita oboljenja na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ali je to nedovoljno“, kaže Savo Pilipović, predsednik novoosnovanog Udruženja pacijenata Srbije i dodaje da je iz tih razloga, a u cilju obezbeđenja najsavremenijih lekova za veći broj obolelih od teških bolesti Udruženje i osnovano. Pomenuto novoosnovano Udruženje pacijenata Srbije (UPS) je krovno udruženje pacijenata Srbije, kaže Savo Pilipović, predsednik pomenutog Udruženja i dodaje da je cilj Udruženja da sprovede strukturne promene, tačnije cilj Udruženja je da i u Srbiji bude više inovativnih terapija i da budu dostupne pacijentima kojima su neophodne. Novoosnovano Udruženje pacijenata Srbije zastupaće prava pacijenata u svim institucijama društva, zalagaće se da Udruženje ima svog predstavnika u Upravnom odboru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tamo gde se

N

10

odlučuje i kreiraju liste lekova, a sve u cilju bolje prevencije i sveukupne zdravstvene zaštite zdravlja stanovništva. „Od početka godine do sada, pacijenti mnogih udruženja pacijenata imali su vidne teškoće u lečenju. Pacijenti oboleli od hepatitisa u Srbije proteklih meseci, tačnije od marta ove godine kada je zvanično objavljen početak pandemije COVID-19, susreću se sa mnogim problemima. Klinika u Beogradu je u COVID sistemu i nisu u mogućnosti da dođu do lekara, a ostali su i bez terapije, tačnije moraju potrebne lekove da kupuju, ali i plaćaju dijagnostiku“, kaže Ivana Dragojević iz Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa.

Bojana Marković iz Udruženja pacijenata obolelih od dijabetesa – „Plavi krug“, ističe da su ovi pacijenti najpodložniji obolevanju od COVID-19. U nekim gradovima i klinikama lekari su bili dostupni onlajn (preko različitih platformi ), psiholozi, takođe. Roditelji dece obolele od dijabetesa bili su posebno u problemima, a udruženje pacijenata obolelih od dijabetesa kontinuirano je bilo u vezi i sa farmaceutskim kompanijama – proizvođačima lekova za terapiju dijabetesa, kako bi se informisalo da li ima lekova za dijabetičare. Mnogi pacijenti su prestali da idu u zdravstvene ustanove na kontrole iz bojazni da ne obole od aktuelnog virusa, a deo bolnica prešao je u COVID sistem, što je dodatno otežalo položaj obolelih od dijabetesa.

Pacijenti oboleli od multiple skleroze, samo deo njih, dobio je ovog proleća novu inovativnu terapiju i za njih nije bilo proble-

ma, tačnije dobijali su je i dobijaju je i dalje redovno. Sada se leči 20 odsto obolelih, što je uspeh, jer se ranije lečilo deset odsto obolelih, ali je to nedovoljno, obzirom da u Srbiji ima 9000 osoba obolelih od multiple skleroze. Deo pacijenata obolelih od ove bolesti proteklih meseci imalo je teškoća, obzirom da je Klinika za neurologiju u Beogradu bila deo COVID sistema, ali je za pohvalu saradnja sa Društvom neurologa Srbije koje je dalo preporuke kako bi se pomoglo pacijentima obolelim od pomenutog oboljenja, kažu predstavnici Udruženja pacijenata obolelih od multiple skleroze.

I Udruženje pacijenata obolelih od retkih bolesti imalo je dodatnih problema proteklih meseci, kaže Davor Duboka, predsednik ovog Udruženja i dodaje da su se svi problemi nagomilali još u martu ove godine.

U cilju ublažavanja situacije poslati su dopisi svim odgovornim institucijama kako bi se obratila pažnja na ovu grupaciju pacijenata, a najviše upita za pomoć Udruženju tražili su pacijenti koji nisu odlazili na kontrole usled bojazni od obolevanja od COVID-19.

Novoosnovano Udruženje pacijenata Srbije, očigledno će imati puno posla, a prvenstveno će se angažovati na planu transparentnog obezbeđenja inovativnih terapija, javnom objavljivanju kriterijuma kako bi se finansijska sredstva opredeljenja za ove namene ravnomerno raspoređivala svim udruženjima pacijenata, ali će se zalagati i da se predstavnici ovog Udruženja nađu u svim telima gde se odlučuje o pravima pacijenata.

APOTEKA / 125 / 2020.

iz apotekarske prakse

Prehlada, grip ili COVID-19 Temperatura, jeza, bolovi u telu, kašalj. Sve su ovo simptomi karakteristični za prehladu, grip, korona virus, poznatiji kao COVID-19. Kako ih razlikovati?

Autor: SPEC. FARM. MILICA ĐUKANOVIĆ, SPECIJALISTA FARMACEUTSKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

COVID-19 je novi soj korona virusa koji ranije nije viđen kod ljudi. Četiri druga soja korona virusa su zapravo vrlo česta i obično uzrokuju samo blage simptome (poput prehlade). Međutim, neki sojevi, poput COVID-19, mogu da izazovu teške bolesti u određenim grupama. Na primer, izgleda da su stariji ljudi i ljudi svih starosnih grupa sa teškim osnovnim zdravstvenim stanjima poput bolesti srca, pluća i dijabetesa izloženi većem riziku od razvoja ozbiljne bolesti COVID-19.

Kada je u pitanju prehlada, iako se pacijentima čini da se osećaju jako loše, simptomi su uglavnom blagi u poređenju sa agresivnijim virusima poput gripa. Normalno je da simptomi virusne infekcije traju do 14 da-

C

12

na, ponekad i duže. Tipična prehlada traje u proseku 7 do 10 dana, a kašalj može trajati i do 3 nedelje. Većinu simptoma zapravo ne izaziva sama infekcija, već imuni sistem koji pokušava da je se reši. Prehlada će nestati uz dovoljno strpljenja i vremena koje treba dati telu da se izbori protiv virusa. Imunološki sistem je odbrana broj jedan od prehlade.

Lekovi koji se prodaju bez recepta imaju, u najboljem slučaju, umereni efekat na simptome prehlade.

Kada treba brinuti zbog upale grla?

Upala grla može biti zabrinjavajuća jer postoji prilično česta bakterijska infekcija grla, koja se naziva „streptokokno grlo“. Ako se

ne leči antibioticima, to može dovesti do ozbiljnijih problema. Klinički simptomi koji mogu uputiti na dijagnozu streptokokne grlobolje kod odraslih i dece su: temperatura viša od 38°C, beličasta izlučevina na krajnicima, povećani i bolni prednji vratni limfni čvorovi, odsutnost kašlja i kataralnih simptoma. O uvođenju antibiotika odlučuje lekar tako da ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku.

Kada pacijenta sa prehladom treba uputiti lekaru?

• Temperatura koja traje 2 dana ili više i ne poboljšava se • Kašalj koji traje duže od 3 nedelje • Prisutna jaka glavobolja, bol u uhu i/ili sinusima APOTEKA / 125 / 2020.

• Bol u grudima i poteškoće pri disanju • Poteškoće u gutanju koje traju duže od 3 nedelje • Prisustvo gustog, žuto zelenog ili krvavog sputuma • Odsustvo poboljšanja simptoma nakon 7 dana Ukoliko nisu prisutni razlozi za upućivanje lekaru, terapiju treba započeti što pre u skladu sa simptomima. Najčešće se daje paracetamol ili NSAIL sa ili bez antihistaminika, a po potrebi mogu se dodati dekongestiv i lek za ublažavanje kašlja.

Kako da se osećate bolje?

Evo nekoliko saveta za ublažavanje simptoma i brže poboljšanje prehlade: • Odmaranje. Ovo je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za sebe. Čak i pola dana dodatnog odmora pomaže.

• Adekvatan unos vode i drugih tečnosti. Voda razređuje sluz i pomaže u ublažavanju kašlja, začepljenog nosa i upale grla.

• Ispiranje sinusa slanom vodom.

• Održavanje vlažnosti vazduha kao i provetravanje prostorija.

APOTEKA / 125 / 2020.

• Izbegavanje dima. Dim pogoršava simptome i usporava oporavak. Niko u kući ne bi trebalo da puši, a ukoliko je pacijent i sam pušač savetovati pauzu nekoliko dana ili pušenje samo napolju.

• Ukoliko kašalj ili začepljen nos ometaju san, dobra preporuka je korišćenje dodatnog jastuka kako bi se malo podigla glava.

Grip i COVID-19 su zarazne respiratorne bolesti, ali ih uzrokuju različiti virusi. Budući da su neki simptomi gripa i COVID-19 slični, možda će biti teško utvrditi razliku između njih samo na osnovu simptoma, upravo zato je potrebno testiranje, da bi se napravila diferencijalna dijagnoza.

Znaci i simptomi Grip je česta respiratorna infekcija koju uzrokuje virus koji utiče na nos, grlo i pluća i može trajati od 5 do 7 dana. I COVID-19 i grip mogu imati različit raspon simptoma od asimptomatskih (odsustva simptoma) do ozbiljnih, koji su u oba slučaja jako slični. Ono što je karakteristično za COVID-19, a što nije sastavni deo kliničke slike kada je u pitanju grip je gubitak osećaja ukusa i/ili mirisa i

prisustvo gastrointestinalnih tegoba, prvenstveno dijareje.

Kada očekivati pojavu prvih simptoma?

U oba slučaja može proći jedan ili više dana od trenutka kada se osoba zarazi do trenutka kada počne da oseća prve simptome. Za grip je karakteristično burno razvijanje simptoma od 1 do 4 dana nakon infekcije. Ako osoba ima COVID-19, moglo bi joj trebati više vremena da razvije prve simptome.

Tipično se javljaju 5 dana nakon zaraze, ali se mogu pojaviti već 2 dana nakon infekcije ili čak 14 dana nakon infekcije, a vremenski raspon može varirati.

Koliko dugo neko može širiti virus U oba slučaja oboleli mogu zaraziti druge osobe počevši od 24 sata (1 dan) pre nego što prvi put imaju simptome. Kada je grip u pitanju to može biti i tokom 5 do 7 dana ili više nakon pojave simptoma. Kod nekih ljudi, posebno dece i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, to može biti i du-

13

iz apotekarske prakse

že. Glavna razlika je to što osoba koja ima COVID-19, može biti zarazna duži vremenski period nego da je imala grip. Još uvek se istražuje koliko dugo neko može širiti virus koji izaziva COVID-19. Moguće je da je u pitanju najmanje 10 dana nakon što su se znaci ili simptomi prvi put pojavili. Ukoliko simptoma nije bilo ili nestanu, moguće je ostati zarazan najmanje 10 dana nakon pozitivnog testa na COVID-19.

Kako se širi I COVID-19 i grip mogu se širiti od osobe do osobe, između ljudi koji su u bliskom međusobnom kontaktu. Šire se uglavnom kapljicama kada ljudi sa bolešću kašlju, kijaju ili razgovaraju. Te kapljice mogu sleteti u usta ili nos ljudima koji su u blizini ili ih eventualno mogu udahnuti. Moguće je zaraziti se fizičkim kontaktom (npr. rukovanjem) ili dodirivanjem površine ili predmeta na kojima je virus, a zatim dodirivanjem vlastitih usta, nosa, očiju.

Iako se smatra da se COVID-19 i virusi gripa šire na slične načine, COVID-19 je zarazniji među određenim populacijama i starosnim grupama od gripa. Takođe, primećeno je da se virus koji uzrokuje COVID-19 može brzo i lako proširiti na puno ljudi i rezultirati kontinuiranim širenjem među ljudima kako vreme bude odmicalo.

Komplikacije I COVID-19 i grip mogu rezultirati komplikacijama, kao što su: • Upala pluća • Respiratorna insuficijencija • Akutni respiratorni distres sindrom • Sepsa • Srčani i moždani udar • Otkazivanje više organa (respiratorna insuficijencija, otkazivanje bubrega, šok)

14

• Pogoršanje hroničnih medicinskih stanja (koja uključuju pluća, srce, nervni sistem ili dijabetes) • Upala mozga, srca ili mišićnih tkiva • Sekundarne bakterijske infekcije Razlike su to što će se većina ljudi koji oboljevaju od gripa oporaviti za nekoliko dana do manje od dve nedelje, ali neki će ipak razviti gore navedene komplikacije.

Dodatne komplikacije povezane sa COVID-19 mogu da uključuju: • Krvne ugruške u venama i arterijama pluća, srca, nogu ili mozga • Multisistemski inflamatorni sindrom kod dece

Odobreni tretmani Većina ljudi sa gripom ozdravi bez medicinskog lečenja. Treba savetovati pacijente da ostanu kod kuće, odmaraju se, unose dovoljno tečnosti i visoku temperaturu obaraju paracetamolom ili ibuprofenom. Važno je zapamtiti da antibiotici neće uništiti virus. Obično infekcije treba samo da krenu svojim tokom, pa je najbolje sačekati. Ako se simptomi poprave, a onda se danima kasnije iznenada pogoršaju, pacijente treba uputiti lekaru koji će proceniti da li je u pitanju bakterijska infekcija. Generalno, razlozi za upućivanje lekaru su isti kao i u slučaju prehlade.

Ako je u pitanju dete, odmah ga uputiti lekaru ukoliko se jave sledeći simptomi: • Problemi sa disanjem • Plavičasta boja usana • Povraćanje koje traje nekoliko sati • Ozbiljni nedostatak energije • Jaki bolovi u mišićima • Mnogo manje urina nego obično Danas, svim ovim razlozima za odlazak kod lekara svakako treba dodati i gubitak osećaja mirisa i ukusa, prisustvo hroničnih bolesti i starije životno doba jer u takvim situacijama blagovremeno testiranje na COVID -19 i otpočinjanje odgovarajuće terapi-

je može da bude od presudnog značaja za ishod bolesti.

Ljudi sa visokim rizikom od komplikacija ili koji su hospitalizovani zbog COVID-19 ili gripa trebalo bi da dobiju medicinsku negu radi olakšavanja simptoma i prevencije komplikacija. U oba slučaja preporučuje se lečenje u skladu sa protokolima odobrenim u našoj zemlji, koji se svakodnevno ažuriraju u skladu sa najnovijim saznanjima.

Vakcina Za razliku od prehlade ili korona virusa, vakcinacija je dobar način za sprečavanje gripa. Važno je napomenuti pacijentu da ukoliko je primio vakcinu protiv gripa, to ne znači da ne može dobiti grip, ali su simptomi uglavnom blaži. Ove godine je vakcinacija protiv sezonskog gripa važnija nego ikada do sada, naročito kada su pitanju rizične grupe pacijenta (osobe sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičari, osobe starije od 65 godina, deca). Vakcina za suzbijanje COVID-19 još uvek ne postoji, ali se aktivno radi na njenom otkrivanju .

Iako se svakodnevno saznaje više, još uvek postoji mnogo toga što je nepoznato o COVID-19 i virusu koji ga uzrokuje. Kako bi se sprečilo širenje ili izlaganje virusu potrebno je sprovoditi sledeće mere:  Pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja.  Korišćenje maramica za čišćenje nosa.  Pranje ruku.  Decu koja imaju grip treba držati dalje od starijih ljudi i svih koji imaju hroničnu bolest.  Izbegavanje mesta gde su gužve, poput bioskopa, tržnih centara i jaslica tokom epidemije gripa.  Pranje posuđa u vrućoj vodi sa sapunicom kako bi se eliminisali virusi.  Pranje ruku temeljno i često.  Nošenje zaštitnih maski.

APOTEKA / 125 / 2020.

NOVO

U JEDNOJ FILM TABLETI PREHLADA RINITIS STANJA SLIČNA GRIPU RINOFARINGITIS

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

PM-RS-2020-4-379

predstavljamo

VIRANTO FORTE

efikasna odbrana od virusa

VIRANTO FORTE je sirup čija potpuno nova formulacija sadrži jedinstvene sastojke sa klinički dokazanim jakim dejstvom na viruse.

PRIRODNI SASTOJCI VIRANTA FORTE Pelargonium sidoides (ekstrakt korena južnoafričke muškatle), kao glavni sastojak sirupa, je klinički najispitivanija lekovita biljka, sa najviše dokaza u terapiji respiratornih infekcija.

Dejstvo Pelargoniuma klinički je dokazano u terapiji infekcija gornjih respiratornih puteva i na osnovu raspoloživih dokaza sa sigurnošću možemo reći da je veoma efikasan prirodni lek za virus.

Viranto Forte sadrži i ekstrakt ploda crne zove, koja takođe ima dokazano jako dejstvo na viruse, visoku koncentraciju potpuno prirodnog vitamina C iz ekstrakta acerole i šipurka, i cink.

ANTIVIRUSNA SVOJSTVA Kliničke studije su otkrile da Pelargonium ima veliki broj aktivnih supstanci, od kojih su za dejstvo najznačajniji kumarin (umckalin) i proantocijanidi.

Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da Pelargonium, baš kao i ekstrakt ploda crne zove u Virantu Forte: • Blokira vezivanje virusa za receptore ćelija. Ispoljava jako antivirusno delovanje pre nego što virus uđe u ćeliju. Sprečava vezivanje za proteinski receptor na ćeliji.

• Sprečava replikaciju virusa u ćeliji, ukoliko virus uđe u ćeliju.

Studije su dokazale i jako delovanje Pelargoniuma na podsticanje rada imunskog sistema.

16

ANTIBIOTSKA SVOJSTVA Zbog klinički dokazanog jakog antibiotskog delovanja možemo reći da je Pelargonijum prirodni antibiotik.

On blokira “vezivanje” bakterija u fazi kolonizacije, čime sprečava nastajanje bakterijske infekcije disajnih puteva.

Antibakterijsko delovanje dokazano je na sojevima bakterija koji su česti uzročnici bakterijskih respiratornih infekcija: Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumonie, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa, Haemophilus influenza.

Zbog prirodnog antibiotika u svom sastavu, Viranto Forte ispoljava jako antibakterijsko delovanje kojim sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije. ŠTA VIRANTO FORTE OMOGUĆAVA Primenjen u prvih sat do dva od pojave prvih simptoma, Viranto Forte omogućava praćenje toka bolesti. Na taj način se odlaže primena antibiotika, kao i druge suportivne terapije, bez bojazni da će doći do komplikacija, čak iako je u pitanju bakterijska infekcija.

Kako bi primena u prvim satima nakon pojave simptoma bila moguća, roditeljima se savetuje da Viranto Forte uvek imaju u svojoj kućnoj apoteci. Svakako se preporučuje poseta pedijatru ukoliko se simptomi pogoršavaju.

VIRANTO FORTE ima i snažno antibakterijsko dejstvo, pa se slobodno može reći da deluje kao prirodni antibiotik.

KADA I KAKO SE KORISTI Pelargonium je u zemljama zapadne Evrope registrovan kao lek i odobrena je zvanična indikacija za terapiju akutnog bronhitisa.

Jedan je od retkih biljnih lekova koji se na recept mogu dobiti u Švajcarskoj, Nemačkoj i Češkoj, a prepisuje se za indikaciju akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva i akutni bronhitis kod dece.

Kliničke studije su potvrdile da rana primena ekstrakta Pelargoniuma: • redukuje simptome i skraćuje vreme trajanja respiratorne infekcije • sprečava nastajanje bakterijske superinfekcije i smanjuje upotrebu lekova - paracetamola, ibuprofena, antibiotika.

Viranto Forte sa Pelargonijumom u svom sastavu je namenjen deci starijoj od 3 godine za terapiju prehlade i gripa, odnosno terapiju virusnih infekcija gornjih respiratornih puteva: - Tonzilitis, - Faringitis, - Akutni sinuzitis - Akutni bronhitis.

EVROPSKE INSTITUCIJE POTVRĐUJU EFIKASNOST Evropsko respiratorno društvo (European Respiratory Society) navodi ekstrakt Pelargoniuma kao prirodni sastojak u lečenju simptoma akutnog bronhitisa.

NICE, Nacionalni vodič Velike Britanije od 2019. godine preporučuje Pelargonium kao prvu liniju terapije kašlja.

Cochrane, kao najrelevantiji u proceni rezultata kliničkih studija, takođe daje pozitivan zaključak: Pelargonium je efikasan u lečenju i smanjenju simptoma akutnog rinosinusitisa, prehlade, bronhitisa i sinusitisa.

APOTEKA / 125 / 2020.

farmacija

Novi vodič za probiotike Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ rojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji, ali i da nisu svi probiotici isti. Upravo zbog toga, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata, koje su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, rečeno je na edukativnoj tribini posvećenoj probioticima održanoj nedavno u Beogradu.

Danas su probiotski preparati postali nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta. Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema, već i u održavanju ukupnog zdravlja.

B

18

Savet farmaceuta u apoteci “Pravi savet u vezi lekova trebalo bi da se dobije u apoteci od farmaceuta, a to se odnosi i na primenu probiotskih preparata. Probiotici predstavljaju mikroorganizme koji kada se primene u dovoljnoj količini izazivaju dobrobit za pacijente. To znači da je od značaja da se primene u određenoj količini, ali nije sve jedno koji se probiotski preparat koristi za koju indikaciju. Zato je i važan savet farmaceuta. Farmaceutima će u narednom period biti lakše jer je Farmaceutski fakultet u Beogradu i Savez farmaceutskih udruženja Srbije izradio smernice za farmaceute koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti probiotskih preparata. U smernicama je definisana konkretno indikacija i koji probiotski preparat se za nju koristi, u kojoj količini i koliko vremenski dugo. Moramo znati da se u obzir moraju uzimati kriterijumi za izbor probitskog preparata, jer se razlikuju kriterijumi za probiotike koji se uzimaju za prevenciju od onih čija je primena za terapiju već postojećeg zdravstvenog problema”, ka-

že prof. dr Branislava Miljković, profesorka na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. Pomenute smernice za farmaceute za primenu probiotskih preparata, tačnije “Vodič za probitike” urađene su na osnovu naučno dostupnih informacija i konkretno su vezale probiotski soj, koji se nalazi u probiotiku za konkretnu indikaciju. Određen je, takođe i broj probiotskog soja koji treba da se nađe u probiotskom preparatu, jer kao i kod lekova, važno je da se odredi količina probiotskog preparata koja će dovesti do određenog efekta. ”Probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada. Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike. Od značaja je napomenuti i to da još nema kliničkih studija koje bi mogle da dokumentuju da li ovi preparati utiču na COVID-19, ali ukoliko se koriste antibiotici u leAPOTEKA / 125 / 2020.

čenju COVID–19, onda uz to idu i probiotici“ ističe prof. dr Branislava Miljković.

Koji probiotik ide uz antibiotik Prof. dr Miodrag Krstić gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije COVID-19, pogotovu tokom prvog talasa kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom, a kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi. „Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Antibiotici imaju dobrih strana, ali imaju i loših, tačnije kod 25 odsto korisnika prouzrokuju neželjena dejstva od kojih su najčešće antibiotski kolitis, antibiotska dijareja koji nastaju jer antibiotici, ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru. Jedan od načina da se spreči taj antibiotski kolitis je da se antibiotskim preparatima dodaju adekvatni probiotski preparati, tačnije oni

APOTEKA / 125 / 2020.

PROF. DR BRANISLAVA MILJKOVIĆ I PROF. DR MIODRAG KRSTIĆ

kod kojih postoje jasne kliničke studije i jasni klinički dokazi da su efikasni i bezbedni. U Srbiji je registrovano blizu 120 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazva-

ne primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim

19

farmacija

najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Ono što takođe treba naglasiti jeste da se samo probiotici koji sadrže gljivicu Saccharomyces boulardi mogu uzimati u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efikasnost preparata. Za druge slične gljivice i probiotike se ne može tvrditi dokle se ne objave kliničke studije.

Očigledno, mikrobiota je veliki ekološki sistem u okviru koga u simbiozi žive brojne korisne bakterije koje sprečavaju razvoj patogenih bakterija, a probiotski preparati potpomažu da se naša crevna mikrobiota do kraja oporavi“, objašnjava prof. dr Miodrag Krstić.

Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Udruženja infektologa Srbije ističe da infektološki gledano polako ulazimo u hladniji zimski period kada su česte respiratorne infekcije, sada i sve prisutniji koronavirus i da se očekuje i povećana upotreba antibiotika i probiotika. „U borbi protiv koronavirusa važni su neki drugi lekovi, ne probiotici, ali ti drugi leko-

kacije rada creva, upale creva...“, kaže prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije.

Antibiotici uništavaju normalnu crevnu floru

PROF. DR TOMISLAV PREVEDEN

vi mogu da izazovu probleme sa organima za varenje, pa se zato daju probiotici. S druge strane, sve češće se govori o crevnoj flori i mikrobioti u crevima da ona utiče na mnoge bolesti, ali to nisu infektivne bolesti. Uloga probiotika u lečenju koronavirusne infekcije je prvenstveno zaštitna, jer sprečava kompli-

Probiotike kupovati u apoteci “U fazi ispitivanja je mnogo novih probiotskih preparata, bez obzira što ih na farmaceutskom tržištu u svetu, ali i u Srbiji i sada ima dosta. Njihovo ispitivanje traje i po desetak godina, kao kod lekova, što je dobro zbog bezbednosti pacijenata. Probiotski preparati, poznato je već, nisu svi podjednako dobri, a najgora varijanta je da pacijent uzima probiotik po svom nahođenju i na svoju ruku. Dobar probiotski preparat je onaj koji je ispitan u validnoj kliničkoj laboratoriji, koga prati klinička studija i ističem da je kupljen u apoteci, a ne na automobilskoj pumpi ili u prodavnici prehrambenih namirnica gde nema farmaceuta da pruži stručno mišljenje i preporuku”, kaže prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije.

20

„S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne flore (crevne mikrobiote) i da zbog njenog narušavanja može doći do proliva, pacijentima se uz antibiotike daju i probiotici. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina se crevna mikroflora mnogo proučava i poremećaj crevne flore se povezuje sa mnogim bolestima. Saznalo se da usled uzimanja antibiotika može doći do dijareje izazvane disregulacijom crevne flore, kolonizacijom creva gljivicama roda Candida i infekcijom creva bakterijom Clostridium difficile koja predstavlja najtežu komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata koji imaju druge udružene bolesti. Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila Klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi. Dokazano je da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme, koji imaju neke druge bolesti. Važno je zato da se pri uzimanju probiotskih preparata uzimaju oni koji u svom sastavu imaju probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardi uz bakterijski probiotik“, kaže prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

APOTEKA / 125 / 2020.

iz lekarske prakse

Grčevi u nogama Grčevi u nogama su čest problem, pogotovo starijih osoba. Dešavaju se u glavnom iznenada i mogu da poremete normalno svakodnevno funkcionisanje.

Ovo je tekst o njima.

Autor: DR IVANA CEROVINA ĐURIĆ I DR IVAN ĐURIĆ, WWW.SAVETILEKARA.RS

Š

Šta su to grčevi u nogama?

Pod grčevima u nogama se podrazumeva iznenadno i bolno grčenje mišića. Grčenje se javlja obično samo na jednoj strani, najčešće u predelu potkolenice mada može i u predelu stopala. Može da traje od nekoliko sekundi do desetak minuta. Nakon grčeva, može da ostane bol u predelu zahvaćenog mišića koji može da traje i do nekoliko sati. Grčenje može da bude toliko jako i neprijatno da u potpunosti, u tom trenutku, može da onesposobi pacijenta.

Noćno grčenje nogu je posebno neprijatno. Pacijenti se iznenada bude iz sna, sa jako bolnim grimasama na licu. Bol i grč koji se tada jave mogu u potpunosti da poremete ciklus sna.

Ko najčešće ima grčeve u nogama?

Grčenje nogu mogu da imaju svi ali najčešće se javlja kod: žena, starijih osoba, osoba obolelih od raznih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, neurološka bolesti itd, trudnice -pogotovo u 2. i 3. trimestru trudnoće, osobe koje su imale povrede, sportisti…

Šta izaziva grčeve u nogama?

Grčevi u nogama mogu da nastanu kao posledica više različitih stanja. Na žalost vrlo često se uzrok ne zna ali postoje izvesna stanja i zdravstveni problemi koji mogu da pomognu u utvrđivanju uzroka.

• Starost, kod starijih osoba, zbog oštećenja cirkulaciji može da dođe do oštećenja miši-

22

ća, nerava, što samo po sebi može da dovede do iznenadnih grčeva.

• Trudnoća, trudnice, zbog nošenja ploda, imaju veći pritisak na donjim ekstremitetima. Taj povećani pritisak na donjim ekstremitetima može da dovede do grčeva ali i stvaranja proširenih vena i hemoroida.

• Uzimanje pojedinih lekova kao što su diuretici ili statini. Diuretici dovode do izbacivanja tečnosti i elektrolita. Pogotovo ukoliko se uzimaju svakog dana ili ste bili recimo u hitnoj / bolnici gde su vam diureticima obarali pritisak. Usled tog gubitka tečnosti i elektrolita, pogotovo kalijuma, važna je njihova nadoknada. Ali vodite računa pogotovo ako imate grčeve zbog gubitka kalijuma. Za njegovu nadoknadu postoje lekovi i duga sredstva, ali oni mogu da dovedu i do preterane koncentracije kalijuma u krvi što opet nije dobro. Ukoliko imate grčeve zbog diuretika obavezno se javite lekaru na pregled. Statini takođe mogu kao svoju neželjenu pojavu da daju grčeve u nogama.

• Preterano vežbanje ali i vežbanje uopšte, • Nedovoljan unos tečnosti, • Neurološka oboljenja kao što su šlog ili neko drugo oboljenje koje dovodi do oštećenja mozga, • Poremećaj u cirkulaciji nogu, • Oštećenje nerava u nogama ili problem sa kičmom, • Oštećenje jetre, kada jetra ne uspeva da iz našeg organizma izbaci štetne materije, • Trovanja raznim toksični materijama i supstancama, • Od ređih razloga, ali ipak vrednih pomena treba izdvojiti infekcije, tetanus…

Kako se leče grčevi u nogama?

Pre svega važno je otkriti uzrok tih grčeva.

Ukoliko su u pitanju lekovi, terapija se menja i nju može da uradi vaš izabrani lekar. Ukoliko je nešto drugo u pitanju, dobro je ispitati te grčeve do detalja.

Uraditi laboratoriju koja će u sebi da sadrži i elektrolite Na (natrijum), K (kalijum), Mg (magnezijum), ultrazvuk stomaka posebno donjeg i dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta.

Prva pomoć kod javljanja grčeva • Istezanje i masiranje zgrčenog mišića, • Namažite bolan mišić nekom antireumatskom mašću ili kremom za bolove, • Uzmite neki lek za bolove, lekovi za bolove ne mogu odmah pomoći, ali mogu smanjiti bolove, • Pijte dovoljno tečnosti, • Ukoliko ste sigurni da je grč nastao zbog lekova za izmokravanje, uzmite neku namirnicu bogatu kalijumom recimo paradajz ili magnezijumom…

Da li su grčevi u nogama opasni?

Grčevi u nogama u suštini nisu opasni, pogotovo ako im se zna uzrok. Oni ne bi trebalo da traju dugo i ne bi trebalo da se ponavljaju.

Ukoliko ipak primetite da traju dugo, bolni su, često se javljaju ili ste se povredili i sumnjate na tetanus ipak morate da idete kod lekara na pregled.

APOTEKA / 125 / 2020.

javno zdravlje

SVETSKI DAN HRANE 2020

Izazovi održivog razvoja u vreme pandemije

roj ljudi na svetu neprekidno raste. Predviđanja su da će nas do 2050. godine biti čak 10 milijardi. Tako brzo rastuća populacija bezuslovno diktira pojačane potrebe za svim resursima, a proizvodnja hrane moraće da poraste za čak 66% u odnosu na aktuelnu. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja.

B

Naše akcije naša su budućnost U 2020. godini, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i društveno-ekonomskom krizom. U takvim prilikama, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane „Gaji. Hrani.

Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društvenih sistema.

24

Ceo svet, bez izuzetka, u ovoj 2020. godini suočava se sa jednim zajedničkim problemom - pandemijom COVID-19. Istorijski su izuzetno retki momenti u kojima čitavo čovečanstvo zazire od iste pošasti. Mi sada živimo takav jedan „trenutak“ - pun prepreka i nepoznanica, zastrašujući i izazovan na toliko mnogo nivoa.

Pandemija nije samo zdravstvena katastrofa koju treba savladati i sanirati, ona je ozbiljan faktor destabilizacije svih društvenih sistema širom sveta. Lagano, kroz prašumu svojih ličnih strahova i egzistencijalnih kriza, to svi počinjemo da uviđamo.

I iako je virus korone, bez ikakve dileme, pokorio svet, zaposeo naše živote, potisnuvši u zadnji plan brojna globalna pitanja, glad je ta koja u vreme pandemije nije nestala, naprotiv... Ciljevi održivog razvoja UN sada su mnogo veći izazov nego ranije, a prvi među njima upravo je „Bez gladi do 2030“.

Glad je i dalje ozbiljan svetski problem Preko dve milijarde ljudi i dalje nema pristup dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane. Čak 690 miliona ljudi u svetu je gladno, 10 miliona više nego u 2019. godini, što ukazuje da postoji ozbiljan negativni uticaj pandemije COVID-19 na stanje gladi u svetu.

Oko 70% siromašnih u svetu su upravo oni koji se najviše oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju i prirodne resurse. Vlasnici malih gazdinstava proizvode čak oko 80% svetske hrane. Upravo oni najteže su pogođeni posledicama pandemije.

Iako je tokom poslednjih nekoliko decenija ostvaren značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, još uvek neuravnoteženi sistemi proizvodnje hrane sada su pred novim izazovom. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, rapidan gubitak biodiverziteta, ogromne količine hrane koje bivaju bačene pre nego što uopšte stignu do veleprodajnih objekata, egzistencijalni i poslovni problemi proizvođača i ostalih radnika u lancu proizvodnje, tek su neka od pitanja koja su, u doba pandemije i njom izazvane ekonomske devastacije, samo dobila na važnosti.

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja.

Obeležava se još od 1981. godine u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana specijalizovana agencija pri Ujedinjenim nacijama - Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

(Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd; www.zdravlje.org.rs) APOTEKA / 125 / 2020.

PRedstavljamo

Imunitet od najvernijeg saveznika do najvećeg neprijatelja

PRIM. DR NINA RAJČIĆ

Ž

ivimo veoma brzo, a proteklih meseci i zabrinuto, u strahu od infekcije koju planetom širi virus (SARSCoV-2). Sve ovo budi negativne emocije, a sa njima i stres i anksioznost, menjamo navike, a to dodatno slabi naš imuni sistem.

O ovom virusu, na svetskom nivou, i dalje znamo malo. Ono što je sigurno je da niko nije pošteđen. Niko nije potpuno siguran, kako stariji, tako i mladi, kao i oni jedri i u punoj snazi, potpuno zdravi. Svedoci smo da i deca mogu da se zaraze, kao i trudnice i porodilje. Dakle, svi su u podjednakoj opasnosti od ovog virusa.

Ne postoji niko ko je zaštićen. U tom slučaju, šta nam je činiti?

Kog saveznika pozvati u pomoć?

Ono što je danas više no ikad transparentno je da imunitet postaje ključna reč, naročito u narednom periodu. Kada kažemo kolektivni imunitet ne mora da znači da je jedini način da veliki deo populacije od neke bolesti oboli, pa da na nju bude imun. Pod kolektivnim imunitetom, može da se podrazumeva da svi, ujednačeno radimo na dobrom imunom odgovoru, prevencijom, da naš imunitet jačamo, da ne dođemo u situaciju da može da nas pokori bilo kakav virus. To je, svakako moguće, ukoliko se imunitet shvati krajnje ozbiljno i pristupi se njegovom “negovanju”, kao našem najvernijem savezniku. Čućemo kako imunitet nazivaju našim jedinim lekom, saveznikom u radu svih ćelija, a to je složen, međusobno povezan sistem, koji uključuje mnoge organe i funkcije. Podsećanja radi, svaki organ ima svoj imunitet.

U kojoj situaciji imunitet od našeg najvećeg saveznika postaje naš najveći neprijatelj? Kada je slab i ne štiti naš organizam. Onda se postavlja pitanje kako uspostaviti dobar imunitet, koji će uvek dati adekvatan odgovor i zaštiti nas?

Primarijus dr Nina Rajčić kaže da je najdelotvornije uneti u organizam već pripremljene, prirodne, izbalansirane sastojke, čijom primenom se postižu veliki rezultati na polju odbrane imuniteta. Takav preparat je Ge 132, dodatak ishrani, jedinstven po sastavu i delovanju. Skup antioksidanata i adaptogena, moćan imunomodulator sa visokim faktorom kočenja, deluje na ćelijskom nivou, u sinergiji i zaštiti, regeneraciji, detoksikaciji, antiinflamaciji, geroprotekciji… kao riznica aktivnih sastojaka (betaglukani, polifenoli-flavonoidi), iz gljive Reichi, matične mleči, resveratrola, zelenog čaja i vitamina C. Sa dve kapsule Ge 132 dnevno, uneli ste dovoljnu količinu svih sastojaka, sa kojima možete biti mirni, jer ste dali potrebnu podršku svom imunitetu. Vitamin C, koji je jedan od sastojaka, pomaže da se svi ostali sastojci u organizmu apsorbuju na pravilan način. U tom slučaju, on je spreman da se bori sa svim virusima, bakterijama, mikroorganizmima koji bi ga napali.

Ge 132 je proizveden u Nemačkoj, po najvišim standardima Evropske unije.

Na broj telefona call centra 011/344 68 08, možete dobiti i lekarski savet, ukoliko imate pitanje vezano za vaše zdravstveno stanje.

Više informacija na www.internationalhealth.eu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

Škola i COVID-19

odgovori SZO na najčešća pitanja Da li su deca u manjem riziku od obolevanja od COVID-19?

Slučajevi COVID-19 se ređe prijavljuju kod dece u poređenju sa odraslima, a bolest ako se javi obično je blaga. Prema podacima prijavljenim SZO, deca i adolescenti do 18 godina predstavljaju 1 do 3% prijavljenih infekcija, iako ova starosna grupa čini 29% svetske populacije. Iako deca mogu biti manje pogođena, ona takođe mogu imati veći broj kontakata u školama i zajednici. Dalje studije su u toku kako bi se procenio rizik od infekcije kod dece i kako bi se bolje razumeo prenos u ovoj starosnoj grupi.

SZO

ostati neprimećeni. Važno je što rani podaci iz studija sugerišu da bi stopa zaraze među tinejdžerima mogla biti veća nego kod mlađe dece. Neke studije modeliranja sugerišu da bi ponovno otvaranje škola moglo imati mali efekat na širi prenos u zajednici, ali to još uvek nije sigurno i dobro potvrđeno.

U toku su dalja proučavanja uloge dece u prenošenju virusa u okviru obrazovnih ustanova i van njih. SZO sarađuje sa naučnicima širom sveta na razvoju protokola koje države mogu koristiti za proučavanje prenosa COVID-19 u obrazovnim institucijama, koji će uskoro biti dostupni.

Kakva je uloga dece u prenosu SARS-CoV-2 virusa?

Da li bi deca koja imaju neku bolest (npr. dijabetes, astmu, gojaznost) trebala da pohađaju nastavu u školi?

Uloga dece u prenosu ovog virusa još uvek nije dobro poznata. Do danas je zabeleženo malo epidemija koje uključuju decu ili škole.

Međutim, mali broj epidemijskih žarišta zabeleženih među nastavnim i povezanim osobljem takođe sugeriše da širenje COVID-19 u obrazovnim okruženjima može biti ograničeno.

Kako deca uglavnom imaju blaži oblik bolesti i manje simptoma, slučajevi mogu ponekad

Da li bi dete trebalo da ide u školu zavisi od njegovog zdravstvenog stanja, trenutnog prenosa COVID-19 u zajednici i zaštitnih mera koje škola i zajednica preduzimaju kako bi se smanjio rizik od prenosa COVID-19. Iako trenutni dokazi sugerišu da je rizik od teške bolesti za decu u celini niži nego za odrasle, mogu se preduzeti posebne mere predostrožnosti kako bi se rizik od infekcije kod dece sveo na minimum, a takođe bi trebalo

SZO

26

SZO

razmotriti i koristi od povratka u školu.

Trenutni dokazi sugerišu da su ljudi sa osnovnim stanjima kao što su hronične respiratorne bolesti, gojaznost, dijabetes ili rak u većem riziku od razvoja teške bolesti i smrti nego ljudi bez takvih zdravstvenih stanja. Čini se da je ovo slučaj i sa decom, ali još uvek je potrebno više informacija.

Da li učitelji, nastavnici i ostalo školsko osoblje koje boluje od hroničnih bolesti treba da drži nastavu u školi?

Odrasli od 60 godina i stariji i ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima su pod većim rizikom od razvoja teškog oblika COVID-19 bolesti i smrti. Odluka o povratku u nastavno okruženje zavisi od pojedinca i trebalo bi da uključuje razmatranje lokalne epidemiološke situacije, kao i mere koje se preduzimaju u školama kako bi se sprečilo dalje širenje.

SZO

Koji je inkubacioni period SARS-CoV-2 virusa kod dece?

Period inkubacije za decu je isti kao i kod odraslih. Vreme između izloženosti COVID-19 i kada simptomi počnu obično je oko 5 do 6 dana, a kreće se u rasponu od 1 do 14 dana.

SZO

APOTEKA / 125 / 2020.

PRedstavljamo

Prirodni proizvodi u sklopu konvencionalnih terapija

N

a Kubi se, kao i u svim zemljama sveta, primenjuje alternativna medicina i to ne samo kod pacijenata sa kancerom. U svim medicinskim specijalnostima mi koristimo različite biljke, kao i druge alternative koje pomažu bržem oporavku pacijenta. Biljna medicina stara je koliko i čovečanstvo. Mi onkolozi širom svetu koji smo često uokvireni konvencionalnim terapijama moramo promeniti pogled u sveobuhvatniji, jer pacijent nije samo pacijent sa kancerom, već ima i druge propratne bolesti, kao i simptome i toksičnosti povezane sa bolešću i terapijama, simptome protiv kojih se moramo boriti sa alternativnom terapijom.

Autor teksta: DR ANABELY ESTÉVES GARCÍA, Mnogi lekari u prisustvu ovih simptoma i specijalista opšte medicine i onkologije, toksičnosti i dalje koriste lekove konvencionalne profesor i istraživač. Zaposlena u medicine za poboljšanje stanja pacijenta. Terapije Međunarodnom zdravstvenom centru CIS koje nisu onkospecifične, ali pomažu kod različitih LA PRADERA i angažovana na naučnim problema kao što su leukopenija, trombocitopenija, istraživanjima u centru za molekularnu biologiju na Kubi. anemija, zatvor, nesanica, nabrojane su samo neke

od njih, u takvim stanjima poželjna je prirodna terapija.

U našoj zemlji, kao dodatak konvencionalnoj terapiji, već dugi niz godina koristimo prirodne proizvode sa vrlo dobrim rezultatima. Čak i kod pacijenata koji se podvrgavaju hemoterapiji, radioterapiji, imunoterapiji, imamo vrlo dobre rezultate.

Prirodna terapija nikada nije stavljana po strani.

Zbog toga u terapiji koristimo prirodne proizvode kao što su anamu, moringa, spirulina koje imaju imunostimulirajuća, antioksidativna i nutritivna svojstva kao prirodni dodatak i kojima su takođe pripisana višestruka svojstva protiv zapaljenja, nesanice, ukratko, mnogo poželjnih efekata kod pacijenta koji ne pati samo od bolesti, već i od toksičnosti svojih terapija.

Pogled na pacijenta mora biti vrlo sveobuhvatan, jer nam je cilj da živi kvalitetno.

ishrana

Vitamini rastvorljivi u vodi i njihov značaj u organizmu Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR

Vitamini predstavljaju jedinjenja koja su neophodna za zdravlje i pravilan rad različitih organa i sistema u telu. Tome u prilog ide i njihovo ime koje nam to dodatno ukazuje vita (na latinskom znači život). Mogu se podeliti na one koji se lako rastvaraju u vodi (hidrosolubilne) i one koji se rastvaraju u mastima (liposolubilne), a nešto više o prvoj grupi vitamina u tekstu koji sledi.

28

Hidrosolubilne, odnosno vitamine rastvorljive u vodi čine vitamin C i vitamini B grupe. Ovo su veoma značajna jedinjenja koja su prisutna u svakodnevnoj ishrani. Mogu da se unesu uz pomoć hrane koju svakodnevno unosimo ili uz pomoć raznih dodataka ishrani.

B

Vitamin C

Jedan od najznačajnijih vitamina i to posebno pred sezonu gripa i prehlada jeste vitamin C. Ovaj vitamin učestvuje u stvaranju kolagena, ali i utiče na čvrstinu kostiju, zuba i kapilara. Važan je i u mnogim enzimskim reakcijama koje se odvijaju u jetri. Jedna od najznačajnijih uloga vitamin C jeste antioksidativna. Ovaj vitamin vezuje slobodne radikale i na taj način se ćelije štite od oksidativnog stresa. Oksidativni stres je u osnovi mnogih hroničnih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes melitus i kardiovaskularne bolesti. Nažalost ove bolesti danas se sve više javljaju i to posebno kod ljudi koji žive u razvijenom delu sveta. Još jedna važ-

na uloga ovog vitamina jeste i da pojačava iskoristljivost gvožđa i to onog iz namirnica biljnog porekla koje se još naziva i nehemsko gvožđe. Veoma važno je istaći da se čak od 70 do 90% ovog vitamina kada se unese ishranom apsorbuje, međutim kada se doza mnogo poveća, na 1,5 g, apsorpcija opada za čak 50%.

Potrebe ljudi za ovim vitaminom su različite i zavise od godina starosti, ali i preporuka koje daju različite države. Tako je prema našim zakonima maksimalna dozvoljena količina vitamina C u dodacima ishrani za odrasle 1000 mg. Krvotokom se vitamin C transportuje duž organizma, dok se najviše koncentracije mogu naći u nekim žlezdama kao što je nadbubrežna i hipofiza, dok je neki prosečan sadržaj u telu oko 1,5g. Eliminacija ovog vitamina ide putem urina, dok je važno istaći da prolazi i placentu i nalazi se u majčinom mleku.

Hrana biljnog porekla je najbolji izvor vitamina C gde se posebno ističe povrće. Tako od lisnatog povrća se ističu kuvani prokelj (60mg u 100g) i sirovi kupus (49mg u 100g).

Najviši sadržaj vitamina C je ubedljivo u paAPOTEKA / 125 / 2020.

ishrana prici, i to u sirovoj zelenoj (120mg u 50g) dok u crvenoj u istoj masi paprike ima nešto više i to 140mg. Od voća i to onog koje raste u našim krajevima se ističe bobičasto i to crna ribizla (115mg u 100g), jagode (77mg u 100g) i maline (32mg u 100g). Tropsko voće ima visok sadržaj vitamina C pa se tako ističu guava (230mg u 100g), mango (50mg u plodu), kivi (60mg u plodu), dok citrusi u koje spada i limun prosečno sadrže oko 30mg u 100g. U Velikoj Britaniji ishranom muškarci prosečno dnevno unesu 83,4mg dok žene 81mg. Vitamin C je nestabilan na povišenim temperaturama pa tako prethodno istaknuti sadržaj ništa ne znači ako se ne izabere odgovarajući način termičkog tretmana. Tokom čuvanja vitamin C se gubi, dok kuvanjem prelazi u vodu koja se može koristiti dalje za ishranu. Primena mikrotalasa se pokazala kao postupak gde se najmanje gubi ovaj vitamin u namirnicama. Danas je nedostatka vitamina C veoma retka pojava, ali nizak sadržaj ovog vitamina može da se pojavi kod pušača, starijih osoba, pacijenata na bolničkom lečenju i osoba sa dijabetesom.

Vitamin B6 Vitamin B6 predstavlja takođe jedan od hidrosolubilnih vitamina. Ovaj vitamin je veoma važan kofaktor za enzime koji učestvuju u više od 100 različitih reakcija uključenih u metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata. Veoma je važan i u sintezi hemoglobina.

Apsorbuje se u gastrointestinalnom sistemu, dok se deponuje u jetri, mišićima i mozgu. Eliminiše se nepromenjen urinom, dok se može naći i u majčinom mleku. Za razliku od vitamina C, vitamin B6 se nalazi i u hrani životinjskog porekla. Tako jagnjeća džigerica sadrži 0,4mg u 90g dok kuvana riba 0,5mg u 150g. Od namirnica biljnog porekla posebno se ističu kukuruzne pahuljice (1,5mg u 95g).

U Velikoj Britaniji ishranom muškarci prosečno dnevno unesu 2,9mg dok žene 2mg. Bioraspoloživost ovog vitamina zavisi od termičkog tretmana i čuvanja namirnica. Tako

30

je važno naglasiti da je ovaj vitamin osetljiv na svetlosti i nestabilan u kiseloj i neutralnoj sredini. U dodacima ishrani se nalazi u dozama koje zadovoljavaju unos od 2 do 5mg dnevno. Nedostatak vitamina B6 ne pokazuje neke specifične simptome, pa se tako mogu pojaviti helioza (ispucala koža na uglovima usana), glositis (zapaljenje jezika) i dermatitis karakteristični za nedostatak drugih vitamina B grupe. Može se pojaviti slabost, depresija, periferna neuropatija, dijareja, anemija kao i povećan rizik za razvoj kamena u bubregu. Nedostatak vitamina B6 može dovesti do poremećaja metabolizma drugih vitamina iz B grupe kao i nedostatak vitamina C.

Vitamin B12 Još jedan predstavnik ove grupe je B12. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u metabolizmu, gde se posebno ističe njegova uloga u nervnom tkivu, hematopoezi i ćelijskoj deobi.

Za apsorpciju ovog vitamina je važan takozvani intrizični faktor koga stvaraju parijetalne ćelije želuca. Nestvaranje intrizičnog faktora je odgovorno za pernicioznu anemiju koja nastaje usled nedostatka B12. Vitamin B12 se najviše nalazi u jetri, dok je u krvi vezan za proteine plazme. Eliminiše se urinom, fecesom i putem žuči, a pojavljuje se i u majčinom mleku. Od namirnica po sadržaju vitamina B12 se posebno ističe jagnjeća džigerica (70µg u 90g), jagnjeći bubrezi (55 µg u 75g) i skuša (15 µg u 110g). Dnevno u Velikoj Britaniji muškarci unesu prosečno ishranom 6,5 µg a žene 4,8 µg. Simptomi nedostatka su povezani sa neurološkim problemima koji se odnose na demijelinizaciju (oštećenje zaštitnog omotača nerava) kičmene moždine, mozga i nerava, dok se slabost javlja ređe.

Kod osoba sa problemom apsorpcije ovog vitamina pojaviće se nedostatak nakon 2 do 3 godine, dok kod vegetarijanaca (koji imaju normalnu apsorpciju) tek nakon 5 godina i više (20 do 30 godina). U slučaju nedostatka može se uneti u dozi od 2 do 25 µg dnevno. Važno je istaći da velike doze vitamina C (ne sme se unositi 1 sat nakon oralne prime-

ne B12) i vitamina B9 (folne kiseline) mogu značajno da smanje nivo B12.

Vitamin B5 Vitamin B5 poznatiji kao pantotenska kiselina ima važnu ulogu u metabolizmu masti, ugljenih hidrata, proteina dok je potreban i za sintezu holesterola, steroidnih hormona i neurotransmitera acetil holina. Apsorbuje se u tankom crevu, dok se posebno može naći u tkivu jetre, srca i bubrega. Izlučuje se putem urina 70% i fecesa 30%. Bioraspoloživost se smanjuje povećanim unosom masti i proteina. Hrana životinjskog porekla je bogat izvor, i to jagnjeća džigerica (7mg u 90g), jagnjeći bubrezi (4mg u 75g), dok od hrane biljnog porekla se ističu pahuljice (1,1mg u 95g). U Velikoj Britaniji odrasla osoba prosečno unese ishranom 5,1mg dnevno. Nedostatak ovog vitamina može da se javi zbog povećanog unosa alkohola, dok i nedostatak ili povećani nivo nekog drugog vitamina B grupe takođe mogu na to da utiču. Dodaci ishrani sadrže B5 u dozi do 100mg dnevno.

Folna kiselina Vitamin B9, poznatiji kao folna kiselina, uključen je u mnogobrojne metaboličke reakcije. Apsorbuje se u tankom crevu, dok se deponuje u jetri koja je odgovorna za održavanje nivoa u serumu. Izlučuje se urinom i fecesom, a može se naći i u majčinom mleku.

Tokom kuvanja namirnica B9 zaostaje u vodi i nestabilan je na visokim temperaturama. Nedostatak dovodi do poremećaja u deobi ćelija što se posebno može videti u tkivima koja se brzo obnavljaju kao što je krv gde je to slučaj sa eritrocitima. Nedostatak dovodi do megaloblastične anemije. Bogat izvor je jagnjeća džigerica (220µg u 90g), krompir (145µg u 150g), spanać (100µg u 100g), leblebije (110µg u 105g) i pahuljice (140 µg u 40g). U Velikoj Britaniji muškarci prosečno unesu dnevno 322 µg, a žene 224 µg. Nedostatak ovog vitamina može da se javi usled smanjenog unosa ishranom, smanjenjem apsorpcije, hroničnim alkoholizmom i dugotrajnom upotrebom lekova koji snižavaju nivo ovog vitamina.

Vitamini su neophodni za normalno funkcionisanje organizma tako da je njihov propisani unos veoma bitan, dok je unos koji je veći podjednako opasan koliko i njihov nedostatak.

APOTEKA / 125 / 2020.