ŠKOLA I COVID-19 – ODGOVORI SZO NA NAJČEŠĆA PITANJA

Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

Škola i COVID-19

odgovori SZO na najčešća pitanja

Da li su deca u manjem riziku od obolevanja od COVID-19?

SZO Slučajevi COVID-19 se ređe prijavljuju kod dece u poređenju sa odraslima, a bolest ako se javi obično je blaga. Prema podacima prijavljenim SZO, deca i adolescenti do 18 godina predstavljaju 1 do 3% prijavljenih infekcija, iako ova starosna grupa čini 29% svetske populacije. Iako deca mogu biti manje pogođena, ona takođe mogu imati veći broj kontakata u školama i zajednici. Dalje studije su u toku kako bi se procenio rizik od infekcije kod dece i kako bi se bolje razumeo prenos u ovoj starosnoj grupi.

Kakva je uloga dece u prenosu SARS-CoV-2 virusa?

SZO Uloga dece u prenosu ovog virusa još uvek nije dobro poznata. Do danas je zabeleženo malo epidemija koje uključuju decu ili škole. Međutim, mali broj epidemijskih žarišta zabeleženih među nastavnim i povezanim osobljem takođe sugeriše da širenje COVID-19 u obrazovnim okruženjima može biti ograničeno. Kako deca uglavnom imaju blaži oblik bolesti i manje simptoma, slučajevi mogu ponekad ostati neprimećeni. Važno je što rani podaci iz studija sugerišu da bi stopa zaraze među tinejdžerima mogla biti veća nego kod mlađe dece. Neke studije modeliranja sugerišu da bi ponovno otvaranje škola moglo imati mali efekat na širi prenos u zajednici, ali to još uvek nije sigurno i dobro potvrđeno. U toku su dalja proučavanja uloge dece u prenošenju virusa u okviru obrazovnih ustanova i van njih. SZO sarađuje sa naučnicima širom sveta na razvoju protokola koje države mogu koristiti za proučavanje prenosa COVID-19 u obrazovnim institucijama, koji će uskoro biti dostupni.

Da li bi deca koja imaju neku bolest (npr. dijabetes, astmu, gojaznost) trebala da pohađaju nastavu u školi?

SZO Da li bi dete trebalo da ide u školu zavisi od njegovog zdravstvenog stanja, trenutnog prenosa COVID-19 u zajednici i zaštitnih mera koje škola i zajednica preduzimaju kako bi se smanjio rizik od prenosa COVID-19. Iako trenutni dokazi sugerišu da je rizik od teške bolesti za decu u celini niži nego za odrasle, mogu se preduzeti posebne mere predostrožnosti kako bi se rizik od infekcije kod dece sveo na minimum, a takođe bi trebalo razmotriti i koristi od povratka u školu. Trenutni dokazi sugerišu da su ljudi sa osnovnim stanjima kao što su hronične respiratorne bolesti, gojaznost, dijabetes ili rak u većem riziku od razvoja teške bolesti i smrti nego ljudi bez takvih zdravstvenih stanja. Čini se da je ovo slučaj i sa decom, ali još uvek je potrebno više informacija.

Da li učitelji, nastavnici i ostalo školsko osoblje koje boluje od hroničnih bolesti treba da drži nastavu u školi?

SZO Odrasli od 60 godina i stariji i ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima su pod većim rizikom od razvoja teškog oblika COVID-19 bolesti i smrti. Odluka o povratku u nastavno okruženje zavisi od pojedinca i trebalo bi da uključuje razmatranje lokalne epidemiološke situacije, kao i mere koje se preduzimaju u školama kako bi se sprečilo dalje širenje.

Koji je inkubacioni period SARS-CoV-2 virusa kod dece?

SZO Period inkubacije za decu je isti kao i kod odraslih. Vreme između izloženosti COVID-19 i kada simptomi počnu obično je oko 5 do 6 dana, a kreće se u rasponu od 1 do 14 dana.

PRedstavljamo Prirodni proizvodi u sklopu konvencionalnih terapija

Autor teksta: DR ANABELY ESTÉVES GARCÍA, specijalista opšte medicine i onkologije, profesor i istraživač. Zaposlena u Međunarodnom zdravstvenom centru CIS LA PRADERA i angažovana na naučnim istraživanjima u centru za molekularnu biologiju na Kubi. Na Kubi se, kao i u svim zemljama sveta, primenjuje alternativna medicina i to ne samo kod pacijenata sa kancerom. U svim medicinskim specijalnostima mi koristimo različite biljke, kao i druge alternative koje pomažu bržem oporavku pacijenta. Biljna medicina stara je koliko i čovečanstvo. Mi onkolozi širom svetu koji smo često uokvireni konvencionalnim terapijama moramo promeniti pogled u sveobuhvatniji, jer pacijent nije samo pacijent sa kancerom, već ima i druge propratne bolesti, kao i simptome i toksičnosti povezane sa bolešću i terapijama, simptome protiv kojih se moramo boriti sa alternativnom terapijom.

Mnogi lekari u prisustvu ovih simptoma i toksičnosti i dalje koriste lekove konvencionalne medicine za poboljšanje stanja pacijenta. Terapije koje nisu onkospecifične, ali pomažu kod različitih problema kao što su leukopenija, trombocitopenija, anemija, zatvor, nesanica, nabrojane su samo neke od njih, u takvim stanjima poželjna je prirodna terapija.

U našoj zemlji, kao dodatak konvencionalnoj terapiji, već dugi niz godina koristimo prirodne proizvode sa vrlo dobrim rezultatima. Čak i kod pacijenata koji se podvrgavaju hemoterapiji, radioterapiji, imunoterapiji, imamo vrlo dobre rezultate.

Prirodna terapija nikada nije stavljana po strani. Zbog toga u terapiji koristimo prirodne proizvode kao što su anamu, moringa, spirulina koje imaju imunostimulirajuća, antioksidativna i nutritivna svojstva kao prirodni dodatak i kojima su takođe pripisana višestruka svojstva protiv zapaljenja, nesanice, ukratko, mnogo poželjnih efekata kod pacijenta koji ne pati samo od bolesti, već i od toksičnosti svojih terapija.

Pogled na pacijenta mora biti vrlo sveobuhvatan, jer nam je cilj da živi kvalitetno.