NOVI VODIČ ZA PROBIOTIKE

farmacija

Novi vodič za probiotike

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji, ali i da nisu svi probiotici isti. Upravo zbog toga, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata, koje su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efi kasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, rečeno je na edukativnoj tribini posvećenoj probioticima održanoj nedavno u Beogradu. Danas su probiotski preparati postali nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta. Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu fl oru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema, već i u održavanju ukupnog zdravlja. 18

Savet farmaceuta u apoteci

“Pravi savet u vezi lekova trebalo bi da se dobije u apoteci od farmaceuta, a to se odnosi i na primenu probiotskih preparata. Probiotici predstavljaju mikroorganizme koji kada se primene u dovoljnoj količini izazivaju dobrobit za pacijente. To znači da je od značaja da se primene u određenoj količini, ali nije sve jedno koji se probiotski preparat koristi za koju indikaciju. Zato je i važan savet farmaceuta. Farmaceutima će u narednom period biti lakše jer je Farmaceutski fakultet u Beogradu i Savez farmaceutskih udruženja Srbije izradio smernice za farmaceute koje su zasnovane na naučnim dokazima o efi kasnosti probiotskih preparata. U smernicama je defi nisana konkretno indikacija i koji probiotski preparat se za nju koristi, u kojoj količini i koliko vremenski dugo. Moramo znati da se u obzir moraju uzimati kriterijumi za izbor probitskog preparata, jer se razlikuju kriterijumi za probiotike koji se uzimaju za prevenciju od onih čija je primena za terapiju već postojećeg zdravstvenog problema”, kaže prof. dr Branislava Miljković, profesorka na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. Pomenute smernice za farmaceute za primenu probiotskih preparata, tačnije “Vodič za probitike” urađene su na osnovu naučno dostupnih informacija i konkretno su vezale probiotski soj, koji se nalazi u probiotiku za konkretnu indikaciju. Određen je, takođe i broj probiotskog soja koji treba da se nađe u probiotskom preparatu, jer kao i kod lekova, važno je da se odredi količina probiotskog preparata koja će dovesti do određenog efekta. ”Probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada. Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike. Od značaja je napomenuti i to da još nema kliničkih studija koje bi mogle da dokumentuju da li ovi preparati utiču na COVID-19, ali ukoliko se koriste antibiotici u le-

čenju COVID–19, onda uz to idu i probiotici“ ističe prof. dr Branislava Miljković. Koji probiotik ide uz antibiotik

Prof. dr Miodrag Krstić gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije COVID-19, pogotovu tokom prvog talasa kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom, a kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi. „Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Antibiotici imaju dobrih strana, ali imaju i loših, tačnije kod 25 odsto korisnika prouzrokuju neželjena dejstva od kojih su najčešće antibiotski kolitis, antibiotska dijareja koji nastaju jer antibiotici, ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru. Jedan od načina da se spreči taj antibiotski kolitis je da se antibiotskim preparatima dodaju adekvatni probiotski preparati, tačnije oni kod kojih postoje jasne kliničke studije i jasni klinički dokazi da su efikasni i bezbedni. U Srbiji je registrovano blizu 120 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim

PROF. DR BRANISLAVA MILJKOVIĆ I PROF. DR MIODRAG KRSTIĆ

farmacija

najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Ono što takođe treba naglasiti jeste da se samo probiotici koji sadrže gljivicu Saccharomyces boulardi mogu uzimati u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efi kasnost preparata. Za druge slične gljivice i probiotike se ne može tvrditi dokle se ne objave kliničke studije. Očigledno, mikrobiota je veliki ekološki sistem u okviru koga u simbiozi žive brojne korisne bakterije koje sprečavaju razvoj patogenih bakterija, a probiotski preparati potpomažu da se naša crevna mikrobiota do kraja oporavi“, objašnjava prof. dr Miodrag Krstić. Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Udruženja infektologa Srbije ističe da infektološki gledano polako ulazimo u hladniji zimski period kada su česte respiratorne infekcije, sada i sve prisutniji koronavirus i da se očekuje i povećana upotreba antibiotika i probiotika. „U borbi protiv koronavirusa važni su neki drugi lekovi, ne probiotici, ali ti drugi lekovi mogu da izazovu probleme sa organima za varenje, pa se zato daju probiotici. S druge strane, sve češće se govori o crevnoj fl ori i mikrobioti u crevima da ona utiče na mnoge bolesti, ali to nisu infektivne bolesti. Uloga probiotika u lečenju koronavirusne infekcije je prvenstveno zaštitna, jer sprečava komplikacije rada creva, upale creva...“, kaže prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije.

PROF. DR TOMISLAV PREVEDEN

Probiotike kupovati u apoteci

“U fazi ispitivanja je mnogo novih probiotskih preparata, bez obzira što ih na farmaceutskom tržištu u svetu, ali i u Srbiji i sada ima dosta. Njihovo ispitivanje traje i po desetak godina, kao kod lekova, što je dobro zbog bezbednosti pacijenata. Probiotski preparati, poznato je već, nisu svi podjednako dobri, a najgora varijanta je da pacijent uzima probiotik po svom nahođenju i na svoju ruku. Dobar probiotski preparat je onaj koji je ispitan u validnoj kliničkoj laboratoriji, koga prati klinička studija i ističem da je kupljen u apoteci, a ne na automobilskoj pumpi ili u prodavnici prehrambenih namirnica gde nema farmaceuta da pruži stručno mišljenje i preporuku”, kaže prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije.

Antibiotici uništavaju normalnu crevnu fl oru

„S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne fl ore (crevne mikrobiote) i da zbog njenog narušavanja može doći do proliva, pacijentima se uz antibiotike daju i probiotici. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina se crevna mikrofl ora mnogo proučava i poremećaj crevne fl ore se povezuje sa mnogim bolestima. Saznalo se da usled uzimanja antibiotika može doći do dijareje izazvane disregulacijom crevne fl ore, kolonizacijom creva gljivicama roda Candida i infekcijom creva bakterijom Clostridium di cile koja predstavlja najtežu komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata koji imaju druge udružene bolesti. Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila Klostridijum difi cile infekcija creva i postantibiotski prolivi. Dokazano je da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme, koji imaju neke druge bolesti. Važno je zato da se pri uzimanju probiotskih preparata uzimaju oni koji u svom sastavu imaju probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardi uz bakterijski probiotik“, kaže prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.