ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
15
Питања и задаци 1. Објасните одређења примењена и макроекономска дисциплина националне економије. 2. Шта значи економско у сложеници макроекономска дисциплина?
1.4.
Однос између макро и микро економских дисциплина
На макроекономском нивоу посматрано, у целини привреде постоје сви услови за економско понашање. То се изражава постојањем више циљева и ораниченим ресурсима, како је наглашено на почетку ове главе. Циљеве реба ранираи о риориеима, а за расоложива сресва (ресурсе) осоји моућнос алернаивне уоребе. Ипак, у савременим тржишним економијама нема одговарајућег макроекономског субјекта који би тај избор обављао на нивоу привреде као целине.1 Управо зато се привредна активност остварује кроз бројне трансакције између појединачних микропривредних субјеката, па се тако успостављају односи између разноврсних циљева неједнаке важности и ограничених средстава у привреди појединачне земље. Већ од тридесетих година 20. века тај се процес не одвија спонтано, потпуно стихијски, већ се у њега укључује савремена држава како би мерама економске политике деловала усмеравајући поједине субјекте (предузећа, домаћинства или појединце) у правцу таквог распореда ограничених ресурса који ће омогућити остварење изабраних макроекономских циљева. У основи тог система, дакле, задржава се слобода избора привредних субјеката на основу њихових сопствених приоритета, што значи да се поштују као основни саставни елементи целине привреде. Управо зато је за макроекономски приступ веома важно познавање економских приоритета појединачних привредних субјеката, по чему није изузетак ни национална економија. Ипак, она сама непосредно не проучава понашање привредних субјеката, већ се ослања на спознаје микроекономских научних дисциплина које их стављају у средиште својих истраживања. Полазећи од њихових сазнања о економском понашању привредних субјеката, а помоћу одговарајућих инструмената економске политике (монетарно-кредитне, фискалне, девизне и спољнотрговинске), њихово понашање се може усмеравати у жељеном правцу, то јест у смеру који значи остваривање изабраних макроекономских циљева. Другим речима, полазећи од тежње да се максимизира циљна функција микропривредних субјеката, мерама економске политике стварају се услови да они остварујући сопствене тежње истовремено распоређују и комбинују чиниоце производње, што омогућава постизање постављених макроекономских циљева (пуна запосленост радне снаге, жељени привредни раст, равнотежа на унутрашњем тржишту или у размени са иностранством, као и бројни други циљеви). 1 У земљама које су се одређивале као социјалистичке било је покушаја да држава и органи које је она посебно формирала централизовано врше избор, али се то показало као економски нерационално и неодговарајуће за задовољење потреба сагласно могућностима и приоритетима свих делова друштва.
