Рецензенти
проф. др ДАНИЦА ОБРАДОВИЋ, Медицински факултет, Нови Сад
др СНЕЖАНА МИЛАНОВИЋ, спец. епидемиологије, Медицинска школа Звездара, Београд
ЖЕЉКА НИКОЛОВ, Медицинска школа Звездара, Београд
Уредник МАЈА ЛАЛЕВИЋ
Одговорни уредник др ТАТЈАНА КОСТИЋ
Г лавни уредник СТЕФАН ПАУНОВИЋ
За издавача
СТЕФАН ПАУНОВИЋ, в. д. директора
Министар просвете Републике Србије, решењем број 650--02-00194/2024-03
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
37.016:616-083(075.3)
СТАНИЋ, Гордана, 1972Здравствена нега 2 : за 2. разред медицинске школе : образовни профил медицинска сестра техничар / Гордана Станић, Ирена Петронијевић ; [илустрације Ива Крстић, Катарина Петронијевић] ; [фотографије аутори]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2025 (Београд : Службени гласник). - 336 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 334-336.
ISBN 978-86-17-21200-9
1. Петронијевић, Ирена, 1973- [autor] [fotograf]
COBISS.SR-ID 168193545
ISBN 978-86-17-21200-9
2.2.2.
3.2.
2.2.6.
2.2.7.
2.3.1.
3.4.
3.4.5.
3.5.1.
4.4. ЕХОСОНОГРАФИЈА
4.5. НУКЛЕАРНОМЕДИЦИНСКЕ
4.5.1.
4.5.2.
4.5.3.
4.6.
4.6.1. Задаци медицинске сестре
4.6.2. Врсте ендоскопских
4.6.3. Поступак одржавања
5. ИСХРАНА
5.1. ВРСТЕ ХРАНЉИВИХ
5.2. ИСПИТИВАЊЕ
5.3.
5.4.
5.7.
5.8.
5.9.
Израз
(Facies hypocraticus) (слика 1.41).
Патолошка контракција мишића лица (Risus sardonicus) манифестује
осмех. Јавља се код тетануса (слика 1.42).
Посматрање очију
• Поремећај положаја оса очних
очне јабучице (слика 1.43).
• Увученост очних
• Зенице различите величине (анизо-
корија) јављају се код обољења ока
или централног нервног система, и као последица примене одређених
лекова.
• Суженост зеница (миоза) настаје због тровања опијатима.
• Проширене зенице (ми�ријаза) могу се видети код особа које су се отровале алкохолом или угљен-моноксидом и код особа у дијабетесној коми.
Посма�рање беоњача Нормална боја
•
•
•
•
Облик �ру�но� коша зависи од конституције и старосног доба болесника.
• Нормалан грудни кош има облик зарубљене купе, с предње и бочне стране је испупчен, а са задње раван.
• Астеничан грудни кош je издужен и
спљоштен, истурен према напред, а имају га особе високог раста (слика 1.62).
• Бачваст грудни кош имају особе са
емфиземом плућа (оштећење алвеола плућа) (слика 1.63). Грудни кош с
временом, како емфизем напредује, добија такозвани „бачваст” изглед. У
току дисајних покрета ребра се сла-
бо или уопште не покрећу, а јаме из-
над кључне кости добијају испупчен изглед. Изгледа као да је особа у
сталном инспиријуму (удаху), а има
и изражено абдоминално дисање.
Деформи�е�и �ру�но� коша су:
• испупчен грудни кош или „кокошије груди” (Pectus carinatum) – грудна
кост штрчи према напред (слика 1.64);
• левкаст грудни кош или удубљене груди (Pectus excavatum) – грудни
кош је удубљен у пределу доње половине грудне
Промене
•
Поремећаји у фреквенцији �улса
Тахикар�ија (tachycardia) јесте убрзан
пулс – више од 100 пулсних откуцаја у минуту (слика 1.101). Може бити физиолошка или
пролазна појава, која се јавља при физичком
напору, услед узбуђења или страха. У пато-
лошким стањима убрзан пулс се јавља када су потребе за кисеоником повећане: убрзан
метаболизам (Базедовљева болест), недовољна размена гасова у плућима (туберкулоза плућа) или смањен транспорт крви кроз срце због великих
спавања и тежег физичког рада. У патолошким стањима успорен
лизма (хипотиреоза),
палпације, фреквенција
СВОЈЕ ЗНАЊЕ
1. Тахикардија је фреквенција срца виша
3. Заокружите слово испред тачних тврдњи.
Филиформан пулс се јавља код следећих обољења: a) ангине пекторис, б) акутног крварења, в) инсуфицијенције бубрега, г) акутне слабости срца.
4. Заокружите слово испред тачне тврдње.
Пулс и температура стоје у узајамном односу – за
степен
телесне температуре пулс се убрзава за: а) 2–4 откуцаја, б) 4–6 откуцаја, в) 8–10 откуцаја.
5. Заокружите слово испред тачне тврдње.
Ако за болесника кажемо да има брадикардију, то значи да је код њега дошло до поремећаја у: а) фреквенцији пулса, б) пуноћи пулса, в) ритму пулса.
6. Заокружите слово испред тачне тврдње.
Мерењем пулса обраћамо пажњу на: а) фреквенцију, ритам и пуноћу, б) фреквенцију, ритам и дубину, в) брзину, квалитет и пуноћу.
1.4.2.1. Поступак мерења пулса Мерење
•
• постави три средња
фреквенције
траје 60 секунди (слика 1.102);
• процени
Евидентирање пулса
По завршеном мерењу пулса медицинска сестра евидентира вредности пулса у одговарајућу документацију установе, претежно у терапијско-температурну листу болесника. Потребно је евидентирати датум и време мерења пулса, као и фреквенцију пулса. Како у листи за евидентирање виталних
знакова постоје хоризонталне и вертикалне линије, потребно је знати где се тачно обележава измерена вредност пулса (слика 1.103).
Вертикалне линије у температурно-терапијско-дијететској листи означавају време мерења пулса у току 24 сата. Свака вертикална линија, посматрано слева надесно, представља вредност од три сата. Хоризонталне линије, посматране одоздо
горе, имају
2.
у�у� за
мора да садржи следеће податке:
• назив установе, организационе јединице, одељења или амбуланте;
• податке за идентификацију пацијента (име, презиме, пол, датум рођења, број историје болести, уколико је болесник на стационарном лечењу);
• врсте прегледа које се траже за узети материјал;
• упутну (радну) дијагнозу болесника;
• врсту узетог биолошког материјала;
• датум и време узимања узорака биолошког материјала;
• јасно назначен захтев за хитност (у ситуацијама
путеви ослобађају секрета. Центар за кашаљ налази се у продуженој мождини. Рефлекс кашљања се јавља као последица:
• механичких промена у горњим дисајним
и трахеобронхијалном стаблу (страна тела, тумори и сл.),
• запаљењских процеса у респираторном тракту, перикарду,
• наглих температурних осцилација
• надражајан;
• кашаљ са зацењивањем;
• сув, непродуктиван кашаљ, напоран
уре и вирусног запаљења плућа;
• суво, лагано кашљуцање, које може да указује
на промене у бронхијама;
• продуктиван кашаљ, праћен искашљавањем испљувка, који се јавља код бронхиектазије (избацивање
апсцеса плућа;
• влажан, продуктиван кашаљ, при
•
• дезинфикује место убода помоћу три тупфера натопљена 70%-ним алкохолом, кружним покретима од центра према периферији у пречнику од минимум 2 cm или у правцу циркулације;
• сачека 30 секунди да се алкохол спонтано осуши, како
Серум (биохемија)
(биохемија)
3.3.
3.3.1. Орална примена лека
за болесника, јер је потребно само да прогута лек. Лекови унeти на овај начин имају спорију ресорпцију у
организму, делују након 20 до 60 минута. Недостатак овакве примене лека јесте то што само део дозе лека доспева до системске циркулације, док се већи део не ресорбује или се разграђује
•
• даје болеснику лек у руке и саветује га да таблету/капсулу или лек у неком
другом облику стави на средину језика и прогута га с водом (слика 3.2);
• уколико има више лекова, саветује
болесника да пије један по један;
•
3.4.3.1. Поступак апликације лека поткожно
Припрема медицинске сестре, припрема болесника и
су описане у лекцији 3.2.2. План рада медицинске
Припрема материјала
За поткожну апликацију лека припрема се, на дезинфикованим терапијским колицима, следећи материјал: терапијска листа, лек према налогу лекара, алкoхoл, стeрилнe бризгaлицe и иглe oдговарајуће величине (слика 3.22), тупфери од вате/газе, заштитне рукавице, сет за антишок терапију, жути контејнер, жута и црна кеса за одлагање медицинског отпада.
Поступак поткожне апликације лека –извођење
Поступак поткожне апликације лека медицинска сестра
• представи се болеснику;
• примењује правило 5П за примену лека;
• обезбеди приватност болеснику;
• опере и дезинфикује руке, а затим навуче рукавице;
• стоји испред болесника због комуникације с њим и праћења његовог стања;
• одабере место за апликацију;
• постави болесника у удобан положај (да седи или лежи) и ослободи
вате, хигијенски штапићи за нос, рукавице, сет за антишок
•
• обезбеди приватност
• примени правило 5П за примену лека на правилан начин;
• опере и дезинфикује руке;
• постави болесника у лежећи положај, тако да
главу лагано забаци уназад и на страну, су-
протно од места примене лека (слика 3.73);
• недоминантном руком пажљиво подигне врх
носа болесника;
• држи капаљку изнад ноздрве тако да је њен
врх уперен ка средишњој линији носа (на тај
шупљине, а не ка грлу);
зак ваздуха у носну шупљину и пролазак лека). Болеснику каже да дубоко удахне кроз нос, па истовремено с његовим удахом притисне спреј и апликује
• обрише наставак спреја
же вагине (слика 3.74).
На овај начин примењују се вагиналне супозиторије,
• медицинска сестра прегледа
• обезбеди приватност болесници
• опере, дезинфикује и посуши руке и
• постави болесницу у гинеколошки положај;
• по потреби, спроведе тоалету аногениталне регије;
• на вагиналету стави лубрикант на воденој бази, према упутству произвођача;
• раздвоји лабије недоминантном руком;
• посаветује болесницу да дише дубоко јер
тако опушта мускулатура;
• доминантном руком стави лек
стом (око 5 cm у вагину) (слика 3.75);
• скине рукавице, па дезинфикује
3.5.6.
капљице у гасовитом медијуму (слика 3.76). Лек примењен
болесника
буду пролазни. Примену дозираних аеросола омогућавају: апарати који стварају аеросоле – инхалатор или небулизатор (слика 3.77), распршивачи (пумпица, спреј)
Припрема материјала
примену лека преко респираторног тракта по-
моћу инхалатора припрема се следећи материјал: исправан апарат за инхалацију (садржи одговарајућу
маску за нос и уста и комору за активирање лека) (сли-
ка 3.79), физиолошки раствор, прописани лек, сет за
антишок терапију, бризгалице и игле, папирна вата, рукавице, посуда са дезинфекционим средством за одлагање употребљеног материјала, жути контејнер и
кесе за одлагање медицинског отпада.
дози;
• скине поклопац са посуде за дозирање лека на апарату, у њу бризгалицом убаци прописани лек и физио-
лошки раствор у назначеној дози и
поклопцем прописно затвори дозер на апарату за инхалацију (слика 3.80);
• монтира
ПАТОАНАТОМСКИ
делови тела који се могу препознати, плаценте итд. ИНФЕКТИВНИ ОТПАД: Завојни материјал, брисеви, оштри предмети, отпад са дијализе, инфицирана крв, ткиво фетуса итд.
КОМУНАЛНИ ОТПАД: уобичајено смеће, отпад из кухиње итд.
ОТПАД КОЈИ СЕ МОЖЕ РЕЦИКЛИРАТИ: пластика, папир, картон, стакло итд.
ОПАСАН ОТПАД: радиоактивни отпад, фармацеутски производи, хемикалије итд.
•
за оштре предмете привремено се, између две употребе, затворе поклопцем на њиховом врху, а дефинитивно када се напуне до одређеног капацитета;
• увек користити безбедне технике руковања оштрим предметима, избегавати кретање с коришћеном иглом, не додавати коришћени оштар предмет неком другом да га одложи и
носити рукавице;
• користити вакутајнер систем за узи-
мање крви и игле са специјалним затварачем (клипсом) (слика 3.107);
• одмах одбацити искоришћене и не-
исправне оштре предмете;
• потражити помоћ уколико болесник не сарађује током рада;
• никада не враћати поклопац (заштит-
ник) на иглу, не савијати и не ломити
иглу јер најчешће долази до повреда
убодом на иглу (слика 3.108);
• не убацивати руку у контејнер са
оштрим предметима;
5.7.1. Ентерална исхрана
катетера (ЦВК).
примењује кроз периферну
Парентерална исхрана може бити �о�ална, када се искључиво користи овај вид исхране да задовољи све енергетске потребе болесника, и �арцијална – делимична или
комбинована, допунска исхрана, уз коју се
користи и други начин исхране болесника. У парентералној исхрани се од
централног
У следећа три задатка заокружите слова испред тачних тврдњи.
2. Према типу примене, вештачка исхрана може бити: а) активна, б) пасивна, в) ентерална, г) парентерална.
3. Контраиндикације за примену ентералне исхране су: а) упорно повраћање и крварење из горњих партија дигестивног тракта, б) опструкција црева или тешка упала црева, в) бесвесно стање, г) смањена ресорпција хранљивих материја у цревима.
4. Парентерална исхрана може бити: а) тотална, б) комбинована, в) парцијална, г) пер ос исхрана. У следећим задацима заокружите више тачних одговора.
5. Шта од наведеног садржи раствор за парентералну исхрану? а) витамине, б) амино-киселине, в) емулзије масти, г) глукозу и електролите.
6. Шта од наведеног спада у начине вештачке исхране болесника?
а) парентерални начин иахране б) храњење
НАЗОГАСТРИЧНЕ
Храњење путем назогастричне сонде је начин вештачке исхране који се примењује код болесника који нису у могућ -
ности да се хране природним путем, преко уста (слика 5.15).
Ин�икације за примену исхране путем назогастричне сонде су: поремећај свести
болесника, урођене аномалије усне дупље, поремећаји жвакања, прелом вилице, угашен рефлекс гутања, психичка обољења,
повреде главе и др.
Да би се храњење извело на овај начин, потребно је пласирати назогастричну сонду
кроз ноздрву, путем горњих партија дигестивног тракта, до
дужине од 80 cm до 120 cm, различитог промера, од 4 mm до 24 mm (сонде мањег промера се
5.9.1. Поступак
треба да буду мањи (200–300 ml) и чешћи (6–8 и више оброка дневно). Ово
спречило ширење желуца. Путем назогастричне сонде могу
(уколико није контраиндиковано).
Припрема материјала
храњење
назогастричне сонде припрема се следећи материјал: на
дезинфикованим колицима или покретном сточићу потребан материјал, прибор
и посуда са припремљеном храном одго -
варајуће температуре (слика 5.17); компреса (папирна вата или убруси) за заштиту болесника; стетоскоп и бризгалица за проверу проходности сонде; чаша с
млаком водом; зависно од начина храњења, Жанетова бризгалица (Janet) (слика 5.17) за храњење, систем
мијски чисте рукавице; кесе
Поступак храњења болесника
