Стеван Деветаковић • Биљана Јовановић Гавриловић Гојко Рикаловић • Жаклина Стојановић • Дејан Молнар
ЕКОНОМИЈА
НАЦИОНАЛНА за трећи и четврти разред средњих стручних школа
Рецензенти др Јова Радић, ванредни професор Економског факултета у Суботици Слађана Млађен, дипломирани економиста, Српска академија наука и уметности Моња Прерадовић, професор економске групе предмета у Правно-биротехничкој школи „Димитрије Давидовић“ у Земуну Катарина Ивовић, професор економске групе предмета у Другој економској школи у Београду
Уредница доц. др ЉИЉАНА ТЕШМАНОВИЋ Одговорни уредник ТАТЈАНА КОСТИЋ Главни уредник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ За издавача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, директор
Министар просвете Републике Србије одобрио је употребу овог уџбеника у трећем и четвртом разреду средњих стручних школа својим решењем број 650-02-351/2015-06 од 25.2. 2106. године.
© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
СТЕВАН ДЕВЕТАКОВИЋ • БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ГАВРИЛОВИЋ • ГОЈКО РИКАЛОВИЋ • ЖАКЛИНА СТОЈАНОВИЋ • ДЕЈАН МОЛНАР
ЕКОНОМИЈА НАЦИОНАЛНА
ЗА 3. И 4. РАЗРЕД СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ: ПОСЛОВНИ АДМИНИСТРАТОР И ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР
БЕОГРАД, 2015.
САДРЖАЈ САДРЖАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ . . . . . . . . . . . 9 1.2. Предмет националне економије као науке. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.4. Однос између макро и микро економских дисциплина . . . . . 15
2.
ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.1. Привредни раст и развој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.2. Еволуција теорије привредног развоја („од раста ка одрживом развоју”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3. Концепт људског развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.4. Концепт одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.5. Фактори привредног развоја – појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2.6. Индикатори привредног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.7. Основни економски показатељи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.7.1. Бруто домаћи производ (БДП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.7.2. Бруто домаћи производ (БДП) по глави становника . . . 30 2.7.3. Бруто национални доходак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 2.7.4. Бруто национални расположиви доходак . . . . . . . . . . . . . 33 2.8. Остали економски показатељи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.8.1. Структура извора бруто домаћег производа у тросекторском моделу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.8.2. Економски састав становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 2.8.3. Обим и структура робне размене са иностранством . . 38 2.8.4. Степен запослености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 2.9. Остали индикатори привредног развоја (социјални индикатори, еколошки индикатори) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 2.10. Индекс људског развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
3.
ПРИВРЕДНИ СИСТЕМ И ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА . . . . . . . . . . . . . 51 3.1. Појам и обележја привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3.2. Елементи привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 3.3. Институције и организације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5 3.4. Привредни систем и економска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3.5. Кључни макроекономски циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3.6. Врсте економске политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 3.7. Везе економске политике и привредног раста . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.8. Нормативни и реални привредни систем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.9. Промене привредног система на простору наше земље . . . . . 67 3.10. Реформа привредног система у транзиционом периоду . . . . 76 4.
ИНТЕГРАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 4.1. Глобализација и интеграција светске привреде . . . . . . . . . . . . . . . 86 4.2. Појам економске интеграције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 4.3. Разлози економских интеграција и њихове врсте . . . . . . . . . . . . 90 4.4. Регионална и глобална партнерства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.5. Шансе и ризици глобализације. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 4.6. Светска трговинска организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4.7. Mеђународне финансијске организације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 4.7.1. Међународни монетарни фонд. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.7.2. Међународна банка за обнову и развој . . . . . . . . . . . . . . 107 4.7.3. Европска инвестициона банка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 4.8. Место Србије у регионалним и глобалним партнерствима . . . 111 4.8.1. Сарадња Републике Србије с међународним финансијским институцијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.8.2. Регионална партнерства Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.9. Европска унија као регионални лидер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 5. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 5.1. ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 21. ВЕКУ. . . . . . . . . . . 124 5.2. Историјско наслеђе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 5.3. Предности, слабости, шансе и претње за одрживи развој Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 5.4. Национални приоритети одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 5.5. Стубови одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 5.6. Реструктурирање привреде Републике Србије и реиндустријализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 5.7. Потенцијали за развој пољопривреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 5.8. Инфраструктурни приоритети – енергетика и саобраћај . . . . 143 5.8.1. Енергетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 5.8.2. Саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.9. Образовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 5.10. Информационе технологије и економија знања . . . . . . . . . . . . 150 5.11. Одрживост научно-технолошке политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 5.12. Друштвени услови одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 5.12.1. Популациона политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 5.12.2. Социјална сигурност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5.12.3. Сиромаштво и социјална укљученост . . . . . . . . . . . . . . . 157 5.13. Спровођење Стратегије одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 РЕЧНИК ПОЈМОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
ПРЕДГОВОР Економија представља много више од улагања капитала и зарађивања новца. Она је и једна од кључних друштвених научних дисциплина које нам помажу да одговоримо на насушна питања економског живота како на нивоу привреде једне земље, тако и на светском плану. Помаже нам да утврдимо основне покретаче економског раста, узроке високе незапослености, улогу државе у подстицању економског раста, сузбијању високе инфлације и смањивању незапослености, последице економских промена у једној земљи на друге државе, ефекте међународних интеграција на стање и функционисање националних економија... Стање и развој националних привреда данас зависе од активности и одлука домаћих резидената (правних и физичких лица), али још и више од њених политичких, економских и културних веза с другим државама, регионалним интеграцијама и глобалним финансијским и економским организацијама. Ипак, повећавају се разлике у нивоу развијености између земаља у свету. Стога у неким земљама велики део становништва живи на граници егзистенције, а у другим има висок ниво стандарда. Разлог је у томе што неке земље остварују епизодни раст (повремено годишње повећање бруто домаћег производа, праћено његовом вишегодишњом стагнацијом и опадањем), док су друге успешне на стази привредног раста (остварују стабилан и дугорочан економски раст). Поменуте теме су од великог значаја за економско здравље наше земље као целине, али и за сваког појединца (када одлучује о томе да ли ће и колико да штеди, задужује се и троши) да боље разуме и оцењује предложене мере у погледу висине и врсте пореза, каматних стопа, државних расхода и других економских активности које би могле битно да утичу на стање националне економије. Овај уџбеник смо конципирали полазећи од потребе новог приступа изучавању макроекономске проблематике (посебно развојне тематике) заснованом на савременим теоријским достигнућима, искуствима других земаља и променама у светској привреди јер су све националне економије повезане једна с другом. У првом и другом поглављу даје се увод у изучавање привреде земље и анализирају привредни развој и основни показатељи на нивоу националне економије. Предмет трећег поглавља су привредни систем и економска политика, релације међу њима, њихови развојни
8
ЕКОНОМИЈА
ефекти и реформа у транзиционом периоду. Четврто поглавље се бави облицима, разлозима и ефектима интеграције светске привреде. У петом поглављу се разматра одрживи развој Републике Србије. Осим стицања основних знања о привредном развоју, привредном систему, економској политици, интеграцији светске привреде и одрживом развоју Републике Србије, након савладавања изложеног градива ученици којима је намењен овај уџбеник биће у стању да боље разумеју актуелна макроекономска дешавања и у нашој земљи, и у свету. Надамо се да ће овај уџбеник заинтересовати ученике будући да осветљава поједина кључна питања с којима се сусреће савремено друштво (као и наше) у економској области живота. Очекујемо да ће се он показати као користан и привлачан, и навести ученике на самостално размишљање. Овај уџбеник је резултат заједничког рада пет аутора (четири редовна професора и једног доцента на Економском факултету Универзитета у Београду): др Стеван Деветаковић је написао Поглавље 1, др Биљана Јовановић Гавриловић – Поглавље 2, др Гојко Рикаловић – Поглавље 3, др Жаклина Стојановић – Поглавље 4 и др Дејан Молнар – Поглавље 5. Захвални смо свима који су допринели настанку овог уџбеника и побољшавању његовог квалитета. Нарочито су нам били корисни предлози, примедбе и сугестије рецензената, као и подршка уреднице издања. Одговорност, разуме се, остаје на ауторима. Верујемо да смо одговарајућим приступом и примењеним поступком у свим деловима учинили излагање живим и интересантним, како бисмо подстакли ученике којима је намењен на усвајање знања и логичног економског расуђивања и самосталног размишљања. Ипак, остајемо отворени за све предлоге, примедбе и корисне сугестије предметних наставника и ученика економских школа, који би могли значајно допринети побољшањима у, евентуалним, новим издањима. С обзиром на то да су разлике између предмета Економија (за четврти разред) и Национална економија (за трећи разред) економских школа незнатне, овај уџбеник обухвата неопходно градиво и омогућава остваривање образовно-васпитних циљева рада из обе поменуте наставне дисциплине. Београд, августа 2015.
Ауори
1.
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Садржај 1. Шта изучава национална економија наука 2. Предмет националне економије као науке 3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина 4. Однос између макро и микро економских дисциплина
Када савладате градиво овог поглавља, моћи ћете да: • дефинишете националну економију; • објасните предмет изучавања националне економије; • дефинишете националну економију као примењену макроекономску дисциплину; • објасните однос макро и микро економских дисциплина.
1.1.
Шта изучава национална економија као наука
Национална економија је синоним за привреду једне земље, те као таква представља свеукупну људску активност која се односи на производњу, расподелу и потрошњу на њеној територији. Састоји се од мноштва повезаних делова (сектора, предузећа, задруга, домаћинстава, области и др.) тако да чини једну целину – националну привреду. Мада о томе можда и не размишљамо, свакодневно смо укључени у економски живот наше земље, као радници и власници капитала, предузетници и менаџери у условима отворене националне економије (каква је и наша) и ширења приватног власништва, предузетништва и тржишног пословања. Конкурентност постаје све значајнија за функционисање и развој привреде. Конкурентна национална привреда је предуслов и темељ суверенитета и економске одрживости наше земље. Савремена привреда сваке земље је отворен економски систем. То значи да је њено несметано функционисање везано за сарадњу с привредама осталих земаља. Чак и када међународна заједница настоји да привреду неке земље изопшти или економски блокира, део њених односа са иностранством ипак опстаје и „бежи” у зону такозване сиве економије. Имајући то у виду, закључујемо да економски живот сваке земље изискује успостављање бројних, вишеструких повратних веза, без обзира на ниво развијености и величину земље. Везе су утолико
10
ЕКОНОМИЈА
јаче и разгранатије, уколико је земља отворенија, па самим тим и укљученија у светске трговинске и друге привредне токове, као и осталу сарадњу са окружењем. То потврђују привредна кретања и економска стварност већег броја развијених земаља. Она се огледају кроз позитиван утицај спољнотрговинске размене на кретање, раст и развој привреде, што је нарочито видљиво од средине 20. века. Чак и да се размена своди само на неопходан увоз, односно извоз нужан за то, њиме се обезбеђује несметано функционисање. Под неопходним увозом подразумевамо репродукциона добра која се не производе или не у довољним количинама (инвестициона добра или сировине за које нема природних извора или потребних климатских услова). Уколико се уз то имају у виду и потрошна добра, онда је увоз начин прибављања робе до које се не може доћи на други начин, а потребна су за функционисање националне привреде и потпуније задовољење потреба. Осим неопходног увоза, укупни економски односи са иностранством делују и на распростирање нове технике – инвестиционе опреме и других производа у којима је материјализовано савремено знање, а ту су и патенти, техничка документација и други облици производне сарадње, нове идеје и производна знања, те нове методе производње и управљања. Значајно је и деловање спољног фактора које се остварује међународним кретањем капитала. У савременим условима ову разгранату форму прати и често кретање између најразвијенијих земаља, пошто су њихови међусобни економски односи обимнији и интензивнији. Но, важно је кретање капитала кроз извоз робе, првенствено машина и опреме према земљама у развоју или оним неразвијеним, чиме се скраћује време примене и убрзава њихов напредак. Деловањем спољног фактора обављају се међународна подела рада и специјализација појединих савремених привреда. На тај начин се земље усмеравају на производњу у којој могу да остваре највеће компаративне предности, с једне, те да на основу тако стечених средстава, с друге стране, финансирају увоз добара у чијој производњи немају тих предности. Међународном поделом рада истовремено се рационализује употреба расположивих привредних извора, а крајњи резултат је подизање националне продуктивности рада и потпуније задовољење укупних потреба. Разлике у утицају спољних фактора на појединачну националну привреду могу се уочити и у скупу развијених тржишних економија, а проистичу из величине земље, односно обима њеног унутрашњег тржишта. У принципу, деловању спољних фактора много су мање подложне веће земље, што се обично доказује у економској литератури мањим уделом спољне трговине у њиховом друштвеном производу. С друге стране, иако су развијене, у мањим земљама је уобичајено веће учешће спољне трговине, па су стога подложније утицају спољног фактора. Уколико су неразвијене или припадају земљама у развоју, мање земље су под још већим утицајем спољних фактора. Чак и када имају ресурсе, њихов привредни развој је тешко остварив без увоза капи-
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
11
талних добара за развој индустрије и осталих сектора. С друге стране, ограничење представља и њихово уско унутрашње тржиште, нарочито за индустрије у којима економска исплативост и конкурентност зависе од економије обима која надмашује капацитет домаћег тржишта. Како би превазишле ограничења унутрашњег тржишта, ове земље се морају знатно више ослањати на спољну трговину и међународну поделу рада. Наведене чињенице упућују на оцену да је економија Републике Србије под много већим утицајем спољних фактора него што је била као део СФР Југославије. Односи са Словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором у то време су значили односе унутар једне земље. Њихово обнављање после осамостаљења некадашњих република трансформисало се у међународну сарадњу, а обнављањем и успостављањем прекинуте економске сарадње са осталим земљама, знатно се увећава удео спољног фактора у развоју Србије. Деловање спољног фактора као подстицај за напредак има и извесних ограничења, која погађају неразвијене земље или оне у развоју. Како у њиховом извозу значајно место заузимају пољопривредни производи и сировине, а претежно се увози готова индустријска роба, оне се све чешће суочавају с нееквивалентном разменом у међународним односима. То се појачавало осамдесетих и деведесетих година прошлог века, те од почетка текуће економске кризе, и то због све мање тражње за примарним производима и сировинама, што је била последица деловања савременог технолошког напретка у правцу смањења потрошње сировина и енергената, потом због замене природних сировина синтетичким материјалима, као и мера политике аграрног протекционизма и самодовољности развијених земаља. Последица смањене тражње су и ниже релативне цене примарних производа и сировина, па је на тај начин извоз неразвијених и земаља у развоју додатно ограничен као подстицај њиховом напретку. Неразвијене и/или земље у развоју имају релативно мале уделе у светској трговини, па стога нису у стању да изазову значајнију промену односа понуде и тражње и утичу на њу. Управо зато их погађају сва колебања из окружење јер извозе ограничен и оскудан асортиман примарних производа, па све мање могу да се прилагоде новоуспостављеним условима, а све то нарушава њихову привредну стабилност. За разлику од њих, развијене земље располажу ширим асортиманом извозних производа, па могу еластичније да реагују на промене, те мање поремећаје код њих изазивају колебања из окружења. С друге стране, развијене земље углавном снажније преносе економске подстицаје из окружења између себе, и то уз мало или никакво суделовање неразвијених привреда у свему томе. Дакле, проучавањем привреде једне земље (па и наше) бави се научна дисциплина национална економија (економика националне привреде, национална економика).
12
ЕКОНОМИЈА
Питања и задаци 1. Дефинишите националну економију. 2. Објасните разлоге за тврдњу да је национална привреда отворен економски систем. Од чега зависи утицај спољних фактора на привреду једне замље, па и Србије?
1.2.
Предмет националне економије као науке
Привреда сваке државе предмет је интересовања њених научника и стручњака из различитих области, као и становништва. Објашњење је у томе што је најбоље познају, па не изненађује што је узимају да провере, потврде или оспоре законитости прихваћене у теорији или своје налазе до којих су дошли. Када се увере у ваљаност законитости или сазнања, могу да их прихвате или наставе проверу на привредама других земаља да би се уверили у њихово опште важење или могућа ограничења, односно услове у којима се остварују. У томе ни привреда Србије није изузетак, па је и сама предмет интересовања многих стручњака и научника, а ми ћемо се пре свега усредсредити на њено посматрање из угла економских наука. То ћемо учинити првенствено да бисмо указали на различите прилазе бројних економских дисциплина, њихове сличности и разлике с националном економијом, односно теоријске ослонце на којима се заснивају, и то разматрајући одређену страну економске проблематике. Поменимо да ниједна економска дисциплина осим националне економије нема за предмет изучавања целовиту економску стварност једне земље. У њој се свеобухватно, заокружено и свестрано посматрају услови, стања и промене у економској стварности Републике Србије. Национална економија је примењена макроекономска дисциплина јер првенствено изучава целину привреде на простору Републике Србије, истражује стања и промене у макроекономским величинама, које се стручно називају макроекономски ареаи и користе се за мерење резултата укупне економије с разних становишта. Уз то, она се бави условима који одређују макроекономске величине, те узајамним односима сектора и/или региона, било појединачно, било груписаних на разне начине, међусобно и у односу на целину. Будући да је у савременом свету тешко и замислити привреду која би била самодовољна, без обзира на њену величину и ниво развијености, национална економија проучава и бројне облике међународне размене, односно целину разноврсних економских и других односа са иностранством.
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
13
Питања и задаци 1. Шта је предмет изучавања националне економије као науке? 2. За чије је потребе нарочито значајно проучавање националне економије као науке? 3. Наведите агрегатне и упросечене економске величине које разматра национална економија.
1.3.
Национална економија као примењена макроекономска дисциплина
Одређење да је национална економија римењена исцилина значи а је реме њене ажње економска сварнос оређене земље, оносно њена целовиа ривреа. На њој се проверавају важећа теоријска сазнања и законитости развоја, анализирају и уопштавају кретања привредне стварности, те оцењује усклађеност са законитим токовима развоја или удаљавање од њих. Осим тога, утврђују се стратегија, правци развоја и мере економске политике за остваривање макроекономских циљева, односно врше институционална прилагођавања уколико су потребна за то. Национална економија се разликује од економских дисциплина које проучавају уже целине или поједине економске субјекте по целовитости приступа, обухвату и примењеним методама анализе. Другим речима, као наставни предмет изучава привреду земље као велики економски систем одређен јединством раста, структуре и функционисања, а све то као део целине друштвеног система. С обзиром на то да се изучава национална економија Републике Србије, по себи се разуме да су у средишту пажње привредна стварност наше земље, њени значајнији односи са окружењем, основни саставни елементи и амбијент у коме се одвија економска активност. Национална економија се нужно ослања на сазнања и резултате истраживања бројних осталих економских дисциплина, било да изучавају економске законитости и категорије уопште (основи економије, макроекономија, теорија привредног развоја, теорија економских система...) или оних који у средиште стављају различите делове привреде, све до појединачних субјеката (економике области, регионалну економику, економику јавног сектора, економику међународних односа, систем функционисања, монетарну економику, фискалну економику, па до економике предузећа). Уз то, национална економија је повезана и са сазнањима или методологијама осталих наука, првенствено оних које се баве законитостима развоја становништва, размештајем природних ресурса и услова у простору, те методолошким дисциплинама (демографија, географија, геологија, статистика...). Тврдњом да је национална економија макроекономска исцилина желимо да нагласимо разлику у приступу, то јест а се ривреа као целина осмара кроз збирно исказане ареане величине које је оређују. У економској стварности сваке земље појављује се велики
14
ЕКОНОМИЈА
број појединачних, микропривредних јединица које имају и следе своју сопствену логику економског понашања и промена према којима поступају. Резултати њихове активности опредељени су понашањем било које од њих у употреби расположивих, али у ствари ограничених чинилаца и добара која се могу применити и комбиновати на различите начине. Потом је уобичајено да се појединачни привредни субјекти групишу по различитим основама, највише на основу сличности примењених процеса рада или према територији на којој се налазе, да би на крају тог процеса били потпуно обухваћени макроекономским агрегатима. Најпре су то величине привредне активности – производње, расподеле, размене, употребе и потрошње (бруто домаћи производ, амортизација, бруто национални доходак, акумулација, инвестиције, потрошња становништва, приходи и расходи државе, обим и структура спољнотрговинске размене, као и целина економских односа са иностранством), затим производни фондови у улози капитала, запосленост и незапосленост, укупан број и разноврсне структуре становништва, природни извори и услови, као и бројни други агрегати. Осим тога, макроекономски приступ значи да се национална економија бави целином привреде и кроз бројне упросечене оцене стварности – кретање цена (стабилност, инфлација или дефлација) и релативни односи кроз које се формирају укупна понуда и укупна тражња; као и профитним стопама; просечним платама, њиховом односу према профиту и продуктивности рада; те per capita (по становнику) пројекцијама свих агрегата којима се могу тачније исказивати кретања и упоређивати са осталим привредама. У дефинисању предмета изучавања националне економије треба укратко указати и на значење дела сложенице макроекономска дисциплина. Наглашени део сложенице значи да се успоставља рационална веза између циљева и расположивих средстава за њихово достизање. Тиме се указује да је нужно направити избор између већег броја разнородних циљева који се могу достићи, с једне, и услова за то опредељених ограниченим изворима (ресурсима), постојећом производњом, односно новоствореном вредношћу, с друге стране. Такав избор не би био нужан да природних извора има у изобиљу, а да произведено богатство и расположива средства нису ограничени, па да економско (рационално) коришћење и избор нису потребни. Како то није могуће, у привредној стварности се суочавамо с недовољно расположивим чиниоцима и ограниченим добрима за задовољење људских потреба. Стога је много стварније истаћи да постоји и више циљева које треба задовољити алтернативном употребом економског потенцијала, те да они конкуришу једни другима и да се морају рангирати по приоритету, односно по важности за дате услове и достигнути ниво привредне развијености.
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
15
Питања и задаци 1. Објасните одређења примењена и макроекономска дисциплина националне економије. 2. Шта значи економско у сложеници макроекономска дисциплина?
1.4.
Однос између макро и микро економских дисциплина
На макроекономском нивоу посматрано, у целини привреде постоје сви услови за економско понашање. То се изражава постојањем више циљева и ораниченим ресурсима, како је наглашено на почетку ове главе. Циљеве реба ранираи о риориеима, а за расоложива сресва (ресурсе) осоји моућнос алернаивне уоребе. Ипак, у савременим тржишним економијама нема одговарајућег макроекономског субјекта који би тај избор обављао на нивоу привреде као целине.1 Управо зато се привредна активност остварује кроз бројне трансакције између појединачних микропривредних субјеката, па се тако успостављају односи између разноврсних циљева неједнаке важности и ограничених средстава у привреди појединачне земље. Већ од тридесетих година 20. века тај се процес не одвија спонтано, потпуно стихијски, већ се у њега укључује савремена држава како би мерама економске политике деловала усмеравајући поједине субјекте (предузећа, домаћинства или појединце) у правцу таквог распореда ограничених ресурса који ће омогућити остварење изабраних макроекономских циљева. У основи тог система, дакле, задржава се слобода избора привредних субјеката на основу њихових сопствених приоритета, што значи да се поштују као основни саставни елементи целине привреде. Управо зато је за макроекономски приступ веома важно познавање економских приоритета појединачних привредних субјеката, по чему није изузетак ни национална економија. Ипак, она сама непосредно не проучава понашање привредних субјеката, већ се ослања на спознаје микроекономских научних дисциплина које их стављају у средиште својих истраживања. Полазећи од њихових сазнања о економском понашању привредних субјеката, а помоћу одговарајућих инструмената економске политике (монетарно-кредитне, фискалне, девизне и спољнотрговинске), њихово понашање се може усмеравати у жељеном правцу, то јест у смеру који значи остваривање изабраних макроекономских циљева. Другим речима, полазећи од тежње да се максимизира циљна функција микропривредних субјеката, мерама економске политике стварају се услови да они остварујући сопствене тежње истовремено распоређују и комбинују чиниоце производње, што омогућава постизање постављених макроекономских циљева (пуна запосленост радне снаге, жељени привредни раст, равнотежа на унутрашњем тржишту или у размени са иностранством, као и бројни други циљеви). 1 У земљама које су се одређивале као социјалистичке било је покушаја да држава и органи које је она посебно формирала централизовано врше избор, али се то показало као економски нерационално и неодговарајуће за задовољење потреба сагласно могућностима и приоритетима свих делова друштва.
16
ЕКОНОМИЈА
Наравно, свака развојна етапа у привреди земље захтева да се избор и комбиновање циљева развоја не искључују, и да се распоређују у времену како би се комбинацијом економско-политичких мера подстицало њихово остварење. Битна претпоставка за то је постојање целовитог (интегралног) тржишта – тржишта робе/услуга, капитала и рада. Осим тога, неопходно је и институционално окружење у чијој се основи налази слобода економског избора, те омогућавање извршавања бројних уговорних обавеза које преузимају микроекономски субјекти у међусобном пословању или им се намећу у односу на државу. Слобода избора на страни предузећа и осталих учесника у привредним активностима значи могућност да максимизирају разлику између оствареног резултата и трошкова које су имали – профит, односно да потрошачи максимизирају сопствену корист од комбинације добара која купују за расположиви доходак. Целину привреде чини велики број микропривредних субјеката који сваки за себе одређују приоритете. Они се не могу једноставно објединити било којом од метода савремене економске науке, па се на макроекономском нивоу не може применити поступак максимизације а да се стварност претерано не поједностави, што је нарочито видљиво у развијенијим економијама. С обзиром на све то, макроекономски учинци националне привреде своје исходиште имају у понашању микропривредних субјеката. Зато је за макроекономију веома значајно успостављање услова у којима ће економски субјекти свој избор обављати сагласно унапред постављеним циљевима целине и истовремено остваривати своје појединачне приоритете. Другим речима, то значи да су микроекономска сазнања основа од које полазе макроекономске дисциплине, па и национална економија.
Питања и задаци 1. Из чега происходе макроекономски учинци националне привреде? 2. Наведите услове које је нужно успоставити за економске субјекте да би национална привреда остварила жељене макроекономске учинке.
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
17
Сажетак поглавља Национална економија је примењена макроекономска дисциплина пошто превасходно изучава целину привреде на простору једне земље. Предмет посматрања националне економије је економска стварност одређене земље. Важећа теоријска сазнања и законитости развоја проверавају се на привреди као целини. Изучавају се и стратегија, правци развоја и мере економске политике за остварење микроекономских циљева. Из наведеног следи примењеност националне економије. Да би се боље сагледала економска стварност једне земље, национална економија се ослања на сазнања и резултате истраживања других економских дисциплина и сродних наука. Економски живот сваке земље, без обзира на ниво привредне развијености и њену величину, подразумева отвореност ка окружењу, то јест укљученост у светске економске токове. Како ће спољни фактори утицати на националну привреду зависи од величине земље, односно величине унутрашњег тржишта и степена развијености.
КЉУЧНИ ТЕРМИНИ
• национална економија • национална економија као наука
• макроекономска ди-
• микроекономске ди-
сциплина • макроекономски агрегати
сциплине • спољни фактори • увоз
• извоз • међународни економски односи
• интегрално тржиште
ИЗВОРИ • • • •
Деветаковић С., Б. Јовановић Гавриловић, Г. Рикаловић (2013), Национална економија, ЦИД, Економски факултет, Београд Марсенић Д. (2003), Економика Јуославије, Економски факултет, Београд Чобељић Н., И. Росић (1992), Приврени развој и риврени сисем Јуославије, Савремена администрација, Београд Чобељић др. Н. (1972), Привреа Јуославије, рас, срукура и функционисање, књига I и књига II, Економски институт, Београд