Рецензенти проф.
Уредник
Министар
од 18. 3. 2025. године, одобрио је
CIP - Каталогизација у публикацији –
Народна библиотека Србије, Београд
37.016:616-083(075.3)
ЗДРАВСТВЕНА нега 3 : за 3. разред медицинске школе : образовни профил гинеколошко-акушерска сестра / Елвира Хаџић ... [и др.]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2025 (Београд : Планета принт).161 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 156-161.
ISBN 978-86-17-21319-8
1. Хаџић, Елвира, 1976- [autor]
COBISS.SR-ID 168189961
•
•
•
•
•
•
1. ЗДРАВЉЕ
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА
ПРОМОЦИЈЕ ЗДРАВЉА
Промоција здравља означава веома сло-
жен процес који је усмерен на помоћ љу-
дима да развију позитивне навике и стил
живота како би унапредили и сачували
своје здравље. Захваљујући промоцији
здравља сваки човек добија шансу да га
контролише. Важно је разликовати промо-
цију од превенције. Промоција у фокус ставља здравље, док превенција у фокус ставља болест и промену понашања како би
свесни ризичних навика
угрожавају њихово здравље (нпр. пу-
шење, конзумирање алкохола, физичка
неактивност, неправилна исхрана).
Прва Међународна конференција о промо-
цији здравља је одржана у Отави 21. новем-
бра 1986. године. Тада је покренут низ ак-
ција да би се постигао циљ „Здравље за све” до 2000. године и касније. Према По-
вељи из Отаве промоција
ЗАНИМЉИВОСТИ
образовање, храна, приходи, безбедно склониште, стабилан еко-систем, одрживи ресурси, социјална правда.
побољшању здравствене писмености
ворном здравственом понашању. Захваљујући томе људи могу имати активну улогу у побољшању сопственог здравља; такође, могу се успешно ангажовати у активностима заједнице за промовисање
2.
ЗДРАВСТВЕНА ПРОПАГАНДА,
ЗДРАВСТВЕНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ, ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
ЗДРАВСТВЕНА ПРОПАГАНДА
Формирање здравих навика, одговорног
става према здрављу, унапређење и очување здравља су веома сложени задаци про-
моције здравља. Промоција здравља се
постиже здравственом пропагандом,
здравственим просвећивањем и здравственим васпитањем.
Здравствена пропаганда односи се на
процес ширења информација о здрављу
повећања
и очувања здравља
проблеме
и средстава масовног информисања, као што су телевизија, штампа или интернет.
Иако овај начин едукације подстиче људе
означава да људи уче о здрављу и како да заштите
„З�равс�вено вас�и�ање је не само шире
ње информација о з�рављу, већ ак�ивни
�роцес учења �у�ем искус�ва” (СЗО).
„З�равс�вено вас�и�ање је свака комби
нација искус�ва у учењу која олакшава
�обровољне �ромене у �онашању које во�и з�рављу” (Грин).
Док прва дефиниција наглашава активну
улогу човека у предузимању одговорности
за своје здравље током процеса учења, у
другој дефиницији се наглашава да треба
променити понашање свесно и добровољ-
но, а да промену понашања помажу едукација, учење и искуство.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Лоренс В. Грин. (Lawrence W. Green) је амерички специјалиста
јавног здравља. Најпознатији је по истраживањама о здравственом васпитању.
Улога здравственог васпитања представља:
• подстицање личне одговорности за уна-
пређење и очување здравља деце, омла-
дине, радно активне популације и стари-
јих;
• формирање позитивних здравствених
навика и одговорног здравственог
спитача, је да подстакну уна пређење и очување здравља и развијања навика
воде ка здрављу. Успешност здравственог васпитања зависи од особина здравствених васпитача.
и разумевање, да поштују аутономију тј. доношење одлука људи, да развијају комуникационе вештине, љубазност, колегијалност, и да се континуирано усавршавају и едукују пратећи савремене препоруке. Комуникација је основни начин спровођења здравственог васпитања. Комуникативност омогућава да здравствени радник лако успостави контакт са људима. Такође, омогућава успостављање емпатског
односа и односа поверења. Комуникација се одвија путем
ОБИЧАЈИ
Обичаји се везују за групе народа у којима су настали. Представљају традицију и начин понашања које је настало дугогодишњим понављањем у некој друштвеној за-
једници. Настају током искуства и често
представљају неписана правила понашања
неке заједнице или културе. Припадници
заједнице их поштују, понашају се у складу са својом традицијом, а такође их преносе на своје потомке.
чење званичном медицинском доктрином, односно медицином заснованом на доказима. Иако су обичаји настали ради добробити и користи, неретко се дешава да имају и
неке негативне последице, нарочито по здравље појединца, али и заједнице.
Мишљење да само здравствени обичаји утичу на здравље, и да се само њима треба бавити у здравственом васпитању
потпуно. На здравље утичу како здравствени обичаји, тако и социјални, економски, правни, религиозни и други, те их је неопходно све сагледати. Подстицати оне који утичу позитивно на здравље (физичко и ментално), а умањити на најмању меру оне који негативно утичу на здравље.
СТАВОВИ
Понашање сваког појединца зависи
обичаја, веома су заступљени обичаји жи-
вотног циклуса као што су рађање, крште-
ње, венчање и смрт. Постоје и обичаји који су повезани с народним празницима, као
што су
учењем и искуством. Такође и социјализација особе већином зависи од ставова које је формирала, мада се неки
ВАСПИТАЊА
Здравствено васпитање се најпре мора
испланирати, затим организовати и спровести. Пре свега тога потребно је одредити циљ или, чешће, више циљева, и све време се руководити одређеним принци-
Циљеви здравственог васпитања произлазе из потреба
на
здравље чланова неке друштвене зајед -
нице. Услови који утичу на здравље су: услови животне средине, услови стано -
вања, хигијенски услови (лична хигијена,
комунална хигијена, хигијена насеља, школска хигијена), радна средина. У са-
временом добу су наглашене социјалне
разлике које негативно утичу на здра -
вље, као што су: ниска примања, сиромаштво, изолација, стресно окружење. Циљеви се такође постављају на основу
актуелних или потенцијалних
свим нивоима здравствене заштите.
Посебни циљеви су многобројни; они се постављају на основу потреба или проблема групе с којом се ради. Зависе од карактеристика средине, заједнице и особина личности (на које се циљеви односе).
Специфични циљеви се постављају на основу порекла проблема. Проблеми могу бити у вези са знањем, ставовима, мотивацијом и понашањем. Дакле, специфичне циљеве здравственог васпитања сагледавамо као когнитивне, афективне, бихејвиоралне и социјалне.
Когнитивни циљеви представљају информисање и повећање нивоа знања. Могу бити усмерени на унапређење здравља, или спречавање неког потенцијалног или актуелног проблема.
5. ПЛАНИРАЊЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНОГ РАДА
ПЛАНИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ
ВАСПИТАЊА
Здравствено васпитање је сложен концепт
који се мора добро испланирати како би
се постигли квалитетни и трајни резултати.
Планирање захтева да се одреде кључни
елементи, односно да се поступак рашчлани по корацима. Планирање доводи до
успешније реализације сваког пројекта и
бољих резултата. Не каже се случајно: ,,до-
бар план је пола посла”.
Када говоримо о здравствено-васпитном
програму у некој заједници (породица,
предшколска, школска, радна заједница...)
или региону (насеље, општина, део територије једне државе...), сваке године се
прави план развоја здравствене заштите у
зависности од потреба или проблема у
вези са здрављем. Најбоље би било да се
планови праве за унапређење здравља и
превенцију болести, али није их касно пра-
вити ни када
ма становништва. Здравствено-васпитни програм се
у неколико фаза, а дефинисање циљева и утврђивање садржаја здравствено-васпитног рада представљају основ планирања у здравственом васпитању.
ФАЗЕ ПЛАНИРАЊА И ПРОГРАМИРАЊА ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Постоји неколико начина организације и спровођења здравственог васпитања, али се сви они суштински своде на исти резултат. Зато ћемо се држати досадашњих 5 фаза које су јасно дефинисане.
у планирању здравствено-васпитног рада су:
1. снимање основе, 2. анализа и дефинисање приоритета,
3. израда програма, 4. остваривање програма (реализација), 5. евалуација (оцењивање односно процењивање).
РАДА
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНОГ
МЕТОДЕ У ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНОМ РАДУ
Методе представљају осмишљен поступак за остварење неког циља. Здравствено-
-васпитни рад зависи од избора метода.
Према томе, важно је сагледати популацију у којој се спроводи здравствено васпитање, ниво образовања, узраст, културу и
обичаје како би се свему томе прилагодио избор метода.
Методе које се примењују у здравствено-васпитном раду
• индивидуалне,
• групне,
• комплексне.
Поједине методе могу припадати већем
броју група. Примена свих метода захтева
темељну припрему здравственог васпитача, проучавање проблема који је тема
здравственог васпитања, као и добру организацију (места, времена, средстава која ће се
вене заштите, пацијентима и њиховим породицама, имају могућност да континуирано спроводе индивидуални
како не би било прекидања и непријатности током разговора за саговорнике. Све време током разговора је важно да се примењују принципи хуманости, поштовања личности и аутономија саговорника. Такође је важно показати емпатски и толерантан став.
Интервју има три фазе:
• за�очињање разговора: важно је представити се, упознати се са саговорником, истаћи циљ разговора, пружити охрабрење
Слика 10. – Ин�ервју
ЗАНИМЉИВОСТИ
Хало ефекат је први утисак који се стиче у првом контакту и има велики ути-
на даљи однос пацијената према здравственим радницима и здравственим институцијама.
Интервју према намени може бити:
• информативни, • терапијски.
Информативни интервју је намењен за
прикупљање информација од саговорника
(пацијента, корисника здравствене заштите, породице). Према трајању је краћи.
Оваквом врстом разговора почиње први
контакт с пацијентом; од почетка је важно како се обраћамо саговорнику.
Терапијски
тити невербалне
приватност и аутономију. Поједине теме (нпр. у вези с контрацепцијом, сексуално преносивим инфекцијама) могу бити веома непријатне, па треба обратити пажњу на начин формулисања питања. Добро је да питања буду отвореног типа како би саговорник исказао осећања и размишљања (нпр. Шта мислите о вакцинацији?). Искреност, брига, топлина показана невербалним знацима (погледом, благим осмехом), активно слушање, емпатија и поштовање унапређују терапијску комуникацију.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Аристотелова правила лепог говора можемо применити током разговора. Односе се на истину, добронамерност и љубазност.
Саветовање је значајно јер се спроводи да би се пружили савети о здрављу, унапређењу и очувању здравља, формирању здравог стила живота и превенцији обољевања. Спроводи се у свим здравственим институцијама, посебно у оквиру саветовалишта.
Елементи доброг саветовања су:
• фокусираност на потребе корисника здравствене заштите (здравих и оболелих појединаца);
• процена проблема корисника здравствене заштите;
• активно слушање;
• интерактивна дискусија;
• сагледавање веровања, мишљења, ставова корисника; • изградња односа поверења;
стручна консултација како би се решила значајна
ЗАНИМЉИВОСТИ
Техника и метода рада у групи која повећава мотивацију и активност чланова
brainstorming
• активност свих чланова групе;
• равноправни однос међу припадницима групе;
• развој активног слушања и двосмерног процеса преношења информација (од здравственог васпитача ка члановима групе и обрнуто);
• повезаност и већу подршку у процесу
учења;
• већу мотивацију
за одређени проблем;
• примену стеченог искуства;
• ефикасније стицање знања.
сти-
ла руковођења.
Стил руковођења може бити:
• ау�окра�ски: руководилац је строг, до-
минантан и заузима централну улогу,
захтева послушност и извршење задатака; уколико се не изврше задаци, спроводи кажњавање; сви чланови групе зависе од руководиоца;
• �емокра�ски: овакво руковођење је пра-
ведно и дугорочно успешно, уважава се мишљење свих чланова групе, активно су
сви укључени у рад и доношење одлука, негује се сарадња, вођа
Недостаци рада у малој групи су што обухвата веома мали број људи у здравствено-васпитном процесу и што такав рад подразумева сложену и захтевну организацију која је неекономична.
У пракси се групни рад најчешће примењује у саветовалиштима (нпр. са младима, трудницама током психофизичке припреме за порођај). Може се применити и у школама, вртићима, радним организацијама.
•
• Очигледна здравствено-васпитна средства
•
• Питања и задаци
7.
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНА СРЕДСТВА
ЗДРАВСТВЕНОМ ВАСПИТАЊУ
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНА
СРЕДСТВА
Здравствено-васпитна средства су техничка помагала, изабрана тако да одговарају
здравствено-васпитним методама и олакшају здравствено-васпитни рад. Помажу у
реализацији здравственог васпитања и
утичу на његов успех.
Две основне улоге здравствено-васпитних
средстава су:
• пружање помоћи здравственим васпитачима у спровођењу здравствено-васпит-
ног рада;
• пружање помоћи здравственим васпитаницима (слушаоцима, особама које едукујемо) да лакше схвате
Иако се здравствено-васпитна
Неколико карактеристика здравствено-васпитних средстава:
• лако уочљива и привлачна (допадљива);
• комбинују различите боје, текст, облике (креативно направљена);
• примерена узрасту за који се користе;
• садрже поруку и јасно приказан садржај на који се односе;
• повећавају мотивацију и заинтересованост популације;
• јефтина и лако се израђују;
• лако доступна широј популацији.
Једна од општеприхваћених подела здравствено-васпитних средстава према начину примене је на:
• очи�ле�на: здравствене изложбе, средства с покретном сликом, средства с непокретном сликом, писана (штампана) и преношење живе речи;
• сре�с�ва масовно� информисања: радио, штампа (новине), телевизија, интернет.
ОЧИГЛЕДНА ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНА СРЕДСТВА
изложбе
изложбе су очигледна здравствено-васпитна средства.
својој
квих изложби је велики. На пример, могу се применити поводом Светског дана
здравља.
Монотематске здравствене изложбе специјализоване су за одређену тему, област
или садржај који се тиче здравља. Такође су специјализоване за одређену групу
људи према узрасту или интересовањима и потребама. На пример, могу се спрове-
сти поводом Светског дана срца.
Сматра се да су изложбе најсложенија
здравствено-васпитна средства, јер се
остварују поставком изложбе (модели, предмети, фотографије за показивање) и
демонстрацијом поступака у вези са здра-
вљем (мерење крвног притиска, мерење
гликемије, самопреглед дојке).
Здравствене изложбе се могу организовати и спроводити у саветовалиштима, ди-
спанзерима, чекаоницама свих здравствених установа, вртићима и предшколским
установама, школама, факултетима, предузећима, општинама. Важно је да изложбе не буду пренатрпане и нејасне, јер у том случају стварају конфузију.
• пружа могућност стицања практичних
знања.
Недостаци:
• није економично средство (подразумева доста материјалног улагања),
• захтева прилично времена за организацију и припрему,
• неопходан је велики простор,
• потребно је да се ангажује више здравствених стручњака.
Средства с покретном сликом су: филм, видео траке (видео касете), фланелографи, магнетна плоча и компјутер
Филмови се приказују путем компјутера или ТВ екрана. Филм је аудиовизуелно средство
(вида
слуха).
се различит садржај који се тиче здравља. Здравствени филмови су краћи, да не
замору гледалаца и како би очували пажњу и интересовање.
Предности филма као очигледног здравствено-васпитног средства су:
• делује као „жива слика”,
• даје реалистичан приказ дешавања из живота,
• повећава концентрацију, пажњу и интресовање гледалаца,
• чине динамичнијим рад у малој и великој групи,
• усмерава пажњу на нека важна питања и поруке о здрављу,
БУДИ
• пружа информације, упозорења и евентуално решења потенцијалних проблема,
• подстиче активност.
Основна порука плаката је унапређење и
очување здравља.
Књиге, уџбеници, приручници су радови
стручног или научног карактера. Намењени су у едукативне сврхе и за стицање и унапређење знања о здрављу и јавно-
-здравственим проблемима. Потребно је
прилично времена за писање
су широко распрострањена и економична здравствено-ва спитна средства. Потребно је да буду занимљиво израђена, да имају здравствено-васпитну поруку и да скрену пажњу на актуелне здравствене проблеме. Основна намена је здравствена пропаганда.
Брошуре, леци, агитке и пароле су доступни у апотекама, домовима здравља, болницама, саветовалиштима, ординацијама, на организованим предавањима...
ПРЕНОШЕЊЕ ЖИВЕ РЕЧИ
П остиже се путем разгласних станица, магнетофона, грамофона. Магнетофон и грамофон
СРЕДСТВА МАСОВНОГ
ИНФОРМИСАЊА – САВРЕМЕНА
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНА
СРЕДСТВА
Средства масовног информисања су савремена здравствено-васпитна средства
која имају најснажнији утицај на понашање и здравствену културу људи. Информационе технологије се развијају одувек како би се размењивале информације.
Имају утицај на начин живота и функционисање друштва.
• радио,
• телевизија,
Радио је некада био најзаступљеније средство масовног информисања. Имала га је
свака породица, ресторан, предузеће, возило… Данас се најчешће слуша током
вожње. Здравствено-васпитне поруке се
шаљу путем емисија, репортажа, интервјуа
или предавања помоћу радија, током целог дана. Слушаоци добијају важне здрав-
ствене савете. Могуће је укључивање у
емисије позивом на број, постављање пи-
тања, чак и учествовање у дискусији. Како
би се емисија слушала неопходно је њено
најављивање неколико дана раније. Обраћање слушаоцима у емисији мора бити јасно, разумљиво, са пажљиво бираним тер-
минима да би се избегло неразумевање.
Путем радио-емисија се упућују и позиви
за вакцинацију, добровољно давање крви
и слично. Раније су све ове активности
биле заступљеније него данас. Недостатак
је што се радио емисија може испратити
само у
осим интернета, једно
од најмоћнијих средстава масовног инфор-
мисања. Заступљена је у животу свих људи.
Овим путем се најбрже шаљу информације
већем броју људи. Много доступних канала
који постоје има различите емисије, репор-
саговорници некомпетентни). Иако су
гледаоци пасивни, након емисије се дешава да почну примењивати оно што су чули. Сви здравствени савети имају снажнији утицај када се изговоре путем телевизије. Едукативни карактер емисија, с провереним информацијама, требало би да представља доминантно средство за унапређење и очување здравља.
Штампа се односи на дневне и периодичне публикације и рубрике у њима. Могу се прочитати различити чланци о здрављу, обољењима, превенцији, као и уопште савети који се тичу здравља. Такође се чешће пише о обољењима. Међу ауторима су здравствени стручњаци, али и новинари. Када се пише чланак треба водити рачуна о теми, циљу чланка и популацији за коју је намењен. Током писања се треба придржавати већ поменутих правила, као што су: јасно изражавање, прегледан текст, прилагођена терминологија.
Интересовање читалаца креће од наслова, а одржава се током читања текста, па треба водити рачуна да наслов буде кратак, јасан, информативан и примамљив. Значајно је да се путем штампе промовише здрав стил живота, унапређење
• Туберкулоза
•
• Фактори ризика
• Превенција туберкулозе
•
•
•
8.
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД
ПРЕВЕНЦИЈИ
ТУБЕРКУЛОЗА
Туберкулоза (ТБ) је хронична заразна бо-
лест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis (Кохов бацил). То је болест која
најчешће погађа плућа и представља најра-
спрострањенију заразну болест у свету.
Туберкулоза је идентификована у 19. веку,
иако је описивана вековима уназад. Велики
прилив становништва у градове, довео је
до лоших хигијенских услова, па се болест
брзо ширила међу сиромашним радницима.
Узрочник туберкулозе је открио немачки
доктор Роберт Кох, 1882. године, али је тек
6 деценија касније (1946. год.) откриће антибиотика за ову болест омогућило адекватно лечење. Новим достигнућима и побољшањем услова живљења, сматрало се да ће болест бити искорењена, међутим, ситуација још увек није таква. Разлог је интензиван проток људи који шире заразу, затим много ХИВ инфекција
до
увођења мера које су важне у сврху превенције. За туберкулозу је било важно да се побољшају услови живљења и смањи пренасељеност. За колеру је било кључно спречавање контаминације воде и
хране, успостављање довода
чења доступним антимикробним лековима. ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
Туберкулоза није равномерно распрострањена у свету. Уочава се велика разлика у такозваној географској распрострањености. У многим азијским и афричким земљама, око 80% становништва буде позитивно на туберкулинским
Већ у породилиштима више од 90% новорођенчади се вакцинише, али је веома важно испратити новорођенчад која нису могла да се вакцинишу у породилишту из неког здравственог разлога и вакцинисати их чим услови за то буду повољни. У превенцији су важне и неспецифичне мере. Од кључног значаја су услови живота. Неопходно је здравствено-васпитним радом подстицати развијање здравих стилова живота, добру хигијену, проветравање просторија, здраву исхрану, спорт и
рекреацију. Важно је и подстицање моти-
вације да се не развију лоше навике, као
што су: конзумирање дувана, алкохола и
дрога, јер представљају највеће загађиваче организма и факторе ризика за многа
стања и болести.
Секундарна превенција обухвата рану
дијагностику, благовремено лечење и
негу оболелих, оспособљавање за понашање у болести, као и спречавање ком -
пликација. Такође је важно тестирање
(скрининг) свих који су били са оболе -
лом особом, како би се идентификовале све заражене особе из окружења. Скри-
нинг се такође ради код болесника који
треба да приме имуносупресивну тера -
пију (код неких системских аутоимуних
болести), а позитиван тест је контраиндикација за примену поменуте терапије.
посматрамо
туберкулозе у
у којим државама је стандард живота најбољи, али и где су превентивне мере дале добре резултате. У њима је туберкулоза на добром путу да буде искорењена – годишње оболи мање од 10 особа на 100.000 становника. То су Канада, Северна Америка, земље Скандинавије, Уједињено Краљевство, земље Западне и неке земље Централне Европе, Аустралија и Нови Зеланд, али и
Уједињени Арапски Емирати. Насупрот овим земљама, у региону подсахарске Африке,
2,5 милиона годишње. То
рактеристични по пренасељености и лошим условима живота, а и превентивни рад у овим условима има извесна ограничења, па су напори здравствено-васпитног рада далеко захтевнији.
би се постигла интеракција и активно учешће слушалаца. У зависности од средине, услова и карактеристика циљне групе, опредељујемо се за методе које ће бити најефикасније, нпр. организациони састанак, питања и одговори, предавања у срединама са лошим хигијенским условима, предавања у популацији са лошим животним навикама, патронажне
Пре свега, потребно је да се подигне свест
о томе да туберкулоза није искорењена.
Неопходно је дати јасне смернице којих
сваки појединац треба да се придржава.
То су савети да треба водити рачуна о хи-
гијени животног простора, личној хигије-
ни, да приликом кашљања треба марами-
цом прекрити уста и нос, затим, неопход-
но је често проветравати просторије, хра-
нити се у складу с правилном исхраном,
довољно се одмарати и спавати, што сма-
њује и ниво стреса, умерено се бавити фи-
зичком активношћу која унапређује здра-
вље, избегавати факторе ризика (као што су пушење, алкохолизам, наркоманија).
Важно је напоменути да здравље не треба
само чувати, већ га на овај начин треба
унапредити.
Навешћемо један број примера помоћу
којих се може видети на којим нивоима и с којом популацијом (циљном
жемо успешно вршити здравствено-васпитни рад у превенцији ове
али и других, наравно, користећи здравстве-
методе и средства.
вртићу се могу организовати радионице на тему личне хигијене и здраве
ако је то случај, као и на подизање свести радника о значају коришћења заштитне опреме.
Сарадња са стручним службама и рад саветовалишта представља важну компоненту у заштити од туберкулозе. Они раде са особама које су нарочито
•
•
•
•
•
9.
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД
ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ
Шећерна болест (лат. diabetes mellitus) је
једна од најчешћих хроничних незаразних
болести, и као таква представља велики
проблем јавног здравља. Испољава се као
ендокринолошки поремећај уз повишене
вредности шећера у крви (хипергликемија) услед смањене секреције или смањеног биолошког
условљава
решавања овог пробле-
потребно је спроводити здравстве-
но-васпитни рад. Како би мере које се
предузимају биле ефикасне, неопходно је
упознати болест, разумети узроке настајања, развој и могуће последице.
Разликујемо неколико типова шећерне бо-
лести: тип 1 (јувенилни – код младих услед
недостатка инсулина односно инсулин-зависни), тип 2 (код старијих, услед гоја-
зности и других фактора ризика, мада се све чешће среће и код младих као последица гојазности), гестациони (јавља се у
трудноћи) и остали типови (секундарни –услед неких болести панкреаса, алкохолизма, вирусних обољења).
ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ Број оболелих од ове болести је у сталном порасту, и поприма размере такозване глобалне епидемије. Процењује се да у свету болује више од 500 милиона људи (подаци из 2021.), а СЗО предвиђа да ће у наредних 20 година број оболелих бити
2020.
10,5 на 100.000 становника (тип 1) и више од 182,2 на 100.000 становника (тип
се да је од дијабетеса тип 2 оболело 95% од укупног броја оболелих. То значи да се настанак болести у великој мери може спречити. Забрињавајући је и податак да је у нашој земљи дијабетес трећи водећи узрок умирања, са порастом броја умрлих у последњих 10 година (око 3300 годишње). Много обелелих од дијабетеса умире од инфаркта срца и мозга, па је кумулативни број умрлих од дијабетеса
• Кардиоваскуларне болести
• Епидемиолошки подаци
• Фактори ризика
• Превенција кардиоваскуларних
• Савети
• Светски дан срца
• Питања и задаци
10. ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД У
ПРЕВЕНЦИЈИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ
КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ
Кардиоваскуларне болести (КВБ) јесу бо-
лести срца и крвних судова. Најчешће су
исхемијске болести срца (ангина пекторис и инфаркт миокарда), васкуларне бо-
лести мозга (цереброваскуларни инсулт – ЦВИ) и дубока венска тромбоза. Ове
болести настају услед атеросклерозе крвних судова, а посебно је значајно што могу брзо да напредују под утицајем
исхода је у развијеним земљама (Канада, Аустралија, Земље Скандинавије и западне Европе...), док је 3/4 укупног броја оболелих и умрлих у неразвијеним и земљама у развоју (Узбекистан, Азербејџан, Египат...). У Србији се старосна граница новооболелих од КВБ стално спушта,
је
оптерећења које човек савременог
друштва доживљава; промене у социјално-економским односима, борба за престиж, урбанизација
ских односа постављају
ма висок (и даље расте) и износи више од 56.000 годишње, што значи да дневно умре више од 150 особа. Ове болести су водећи узрок умирања и у нашој земљи, чак 40% од свих смртних исхода
Променљиви
Неправилна
фактори ризика (секундарни)
Непроменљиви фактори ризика
Мере секундарне превенције, као што су рана дијагноза и рано лечење, редовно узимање терапије, уз хигијенско-дијететски режим, редовне контроле код лекара, доприносе спречавању напредовања болести, развоја компликација и смртних исхода у великој мери (чак 80%). Рана дијагноза је главна стратегија секундарне превенције зато што омогућава да се благовремено
започне са адекватним лечењем и негом оболелих.
Терцијарна превенција се односи на карди-
оваскуларну рехабилитацију и ресоцијализацију (поновно интегрисање у друштвену средину) у свим животним улогама (поро-
дична, радна, социјална). Кардиоваскулар-
на рехабилитација помаже у дугорочном
спречавању компликација, смањењу последица кардиоваскуларних болести, сма-
њењу неспособности, вођењу активног
живота, постизању најбољег могућег фи-
зичког, менталног и социјалног стања, одржавању и повећању квалитета живота.
Рехабилитација има три фазе. Прва почиње у болници, након откривања кардиоваскуларне болести или после операције.
Друга фаза се спроводи у посебним рехабилитационим центрима, 2 до 16 недеља (нпр. Институт за рехабилитацију у Београду), физикалном терапијом, психолошком подршком, едукацијом и помагањем пацијентима да
на
вике: слушање музике, читање књига, одлазак у позориште, на концерт, наравно, према личним наклоностима. Потребно је и обезбедити себи довољно одмора и сна. Веома
11.
ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ
ПРЕВЕНЦИЈИ
МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ
Малигне болести су велика група хроничних незаразних обољења којa се могу ра-
звити у скоро сваком ткиву и систему органа. Основна карактеристика је неконтро-
лисано умножавање и раст абнормалних
ћелија које временом прелазе уобичајене
границе и захватају суседне делове тела, па се шире на друге органе (метастазирање). Према учесталости малигнитети су
други узрок смртних исхода у свету, одмах после кардиоваскуларних болести.
ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
Према подацима СЗО, скоро 10 милиона
смртних исхода у 2020. години у свету је
било последица малигних обољења. Најчешћи малигнитети у 2020. години су били
карцином дојке (2,26 милиона), плућа (2,21
милион), дебелог црева и ректума (1,93
милиона), простате (1,41 милион), коже (1,20 милиона) и желуца (1,09 милиона).
Код мушкараца су најчешћи карцином плућа и бронха, колоректални карцином и
карцином простате. Код жена су најчешћи
карцином дојке, колоректални карцином,
плућа и бронха и
младих.
У Србији се сваке године дијагностикује око
40.000 новооболелих, код мушкараца најчешће карцином плућа, а код жена карцином дојке. У 2021. години су тумори били трећи
најчешћи узрок смртних исхода са уделом од 15,1% што износи око 20.000 људи. Гледано према полу, тумори су узроковали 16,2% смртних исхода код мушкараца и 13,9% код жена. Карцином плућа и бронха је био најчешћи узрок смртних исхода.
ФАКТОРИ РИЗИКА
Фактори ризика који утичу на развој малигнитета су означени као канцерогени фактори. Најчешће више фактора делује истовремено.
Фактори ризика су:
• наслеђе;
• старост;
• аерозагађење канцерогенима;
• храна с нутритивним канцерогенима и вештачким заслађивачима;
• контаминирана вода;
• штетне навике (пушење активно и пасивно, конзумирање алкохола);
• физичка неактивност;
• неправилна исхрана;
• канцерогене инфекције (хеликобактер пилори, хумани папилома вирус
• Радијација (зрачење – УВ зраци, X зраци).
само за жене са високим ризиком, које су
у менопаузи или користе естрогенске препарате.
Да би обухват популације скринингом био
већи, спроводи се едукација на различите начине (путем здравствених изложби и кампања и подршке медија). Циљ је да се разу-
ме значај скрининга и да се одазове већи
број људи из циљне популације. На овај на-
чин би се помогло у раном откривању ма-
лигнитета и бољим исходима терапије.
Лечење се спроводи тимским приступом и
конзилијарним доношењем одлуке о терапији. Примењују се хемиотерапија, радиотерапија и операција. Током лечења се
спроводи здравствено-васпитни рад, пружа се психолошка подршка и мотивишу се
пацијенти да активно учествују у лечењу и да прихвате здрав стил живота (правилна
исхрана, физичка активност, престанак пушења и конзумирања
тима који су оболели од карцинома. Мисија је побољшање
и боља комуникација са здравственим радницима. Спроводе
након лечења ради спречавања инвалидитета због карцинома и омогућавања реинтеграције у свакодневне жи-
вотне активности. На пример, после операције карцинома дојке (мастектомија) често
развија лимфедем и постоји ризик
је посебан дан, недеља или месец у Календару здравља,
2.
3.
4.
• Ментално здравље
• Епидемиолошки подаци
• Фактори ризика
• Здравствени ресурси
• Дискриминација и стигматизација
• Превенција менталних и емоционалних поремећаја
• Светски дан менталног здравља
• Питања и задаци
12. ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД
ПРЕВЕНЦИЈИ МЕНТАЛНИХ И
ЕМОЦИОНАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА
МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ
Унапређење и очување менталног здравља је један од јавноздравствених приоритета.
СЗО дефинише ментално здравље као
„с�ање мен�ално� бла�ос�ања које омо
�ућава љу�има �а �о�носе уобичајени жи
во�ни с�рес, ис�уне своје с�особнос�и, �обро уче и ра�е и �ају �о�ринос својој
заје�ници”. Ментално здравље је детерми-
нанта општег здравља и благостања, па
осликава равнотежу у емоционалној, ин-
телектуалној и социјалној сфери живота
човека. Помаже нам да одлучујемо, да
контролишемо стресоре којима смо изложени
и могућа решења за душевне патње оболелих.
ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
Ментални и емоционални поремећаји представљају различите психичке реакције. Често су узрок нарушавања односа у породици и друштву, криминалних поступака, самоубистава, убистава… Ментални и емоционални поремећаји су велики проблем јавног здравља због своје учесталости и њиховог утицаја на свакодневни жи-
Whittingham Beers)
» правилно се хранити, јер то подиже ниво енергије и доприноси
»
» као приоритет поставити време за релаксацију и уживање;
» одржавати добре односе с људима из окружења јер се тако гради осећај припадности заједници и укљученост у уобичајене животне активности;
» појачати самопоуздање и прихватање нових изазова;
» прихватити себе онаквог какав јеси;
» проценити знаке упозорења који указују
здравље угрожено (узнемиреност, дрхтање, бол у грудима, напетост);
» потражити помоћ када се осетимо лоше, јер
» научити када
2.
3.
6.
7.
13. ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД
ПРЕВЕНЦИЈИ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
НИКОТИНИЗАМ, АЛКОХОЛИЗАМ, НАРКОМАНИЈА
БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
Болести зависности су велики друштвени и јавноздравствени проблем. Њихова уче-
испољавају своје дејство, мењајући једну или више
психичких функција (мишљење, памћење, учење, емоције...).
Постоје легалне ПАС – никотин, алкохол и
кафа. Иако су легалне, њихова употреба
мора бити контролисана. Нелегалне ПАС су
СЗО прати учесталост и негативна дејства конзумирања ПАС. У Европи се спроводи истраживање упоребе цигарета, алкохола, других ПАС и коцкања међу ученицима пр-
•
•
•
•
•
•
•
СИДА
ХИВ
(Lymphadenopathy Associated Virus) или HTLV (HumanLymphotropic Virus).
(SIDA –франц. Syndrome d’immuno déficience acquise ; AIDS – енгл. Аcquired immune deficiency syndrome ).
Терминални стадијум ХИВ инфекције је СИДА (АИДС), која настаје када имунолошки систем значајно ослаби и организам постане подложнији опортунисти чким инфекцијама. Неке опортунистичке инфекције су: пнеумонија изазвана
Pneumocystis car inii , туберкулоза, кандидијаза, гастроинтестиналне инфекције, дуготрајна дијареја, менингитис, Капошијев сарком, лимфом. Није могуће потпуно излечење ХИВ инфекције и
СТАРЕЊЕ
Старење представља процес промене ткива
и органа, постепено смањење функције ор-
гана, али и организма у целини. Старење је
индивидуални процес и зависи од много
фактора који су деловали на појединца (на-
слеђе, начин живота, исхрана, стрес, болести, услови рада...). Може се рећи да је старење био-психо-социјални процес. Наука
која проучава биолошке, психолошке, соци-
јалне и когнитивне аспекте старења назива се геронтологија. Током старења се дешавају многе промене, али старост
Србије
најчешће сматрају особе преко 65 година (65+). Ове особе имају удео од 20% у нашој популацији. Жене код нас живе дуже него мушкарци. Значајан број особа има и преко 80 година старости. Веома је важно обезбедити квалитетан живот људима, како би се спречиле здравствене тешкоће када остаре.
старење
процес који се одвија у целом организму, последица је сазревања и времена које пролази. Примери физиолошког старења су седа коса, боре, затим менопауза која је неизбежна код сваке жене. Патолошко старење се јавља превремено, настаје
•
•
•
•
•
16. ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ РАД
ПОРОДИЦА
Породица представља важан фактор у унапређењу и очувању здравља друштва. На-
вике у вези са здрављем (хигијена, исхрана, физичка активност, вежбање, одмарање) се стичу и развијају у породици и утичу
на стил живота. Породица је окружење у
којем се пружа емоционална подршка, превенција стреса, помоћ и нега. У породици где владају хармонични односи постоји
двосмерна комуникација, кохезија између
чланова, међусобна подршка, осећај припадности и сигурности. Хармонични односи у породици и браку обједињују поштовање, самопоштовање, љубав, подршку,
поверење, сигурност и здраве односе. Породична средина је основа здравог друштва у којем деца расту и развијају се сигурно. Доприноси унапређењу здравља, превенцији оболевања, унапређењу образовања
сиља (психичко, физичко, економско, сек-
суално, занемаривање), напуштање поро-
дице, нежељене трудноће, намерне пре-
киде трудноћа, итд. Опасност која се
истиче је чињеница да проблеми у поро-
дици укључују све чланове, а не појединце. Дисфункција једног члана породице (услед болести зависности, менталних
поремећаја, насиља, соматских болести)
утиче на дисфункцију целе породице. Дисфункционалност у породици је посебно
велика траума за децу у периоду раста и
развоја. Наведеним карактеристикама
породице одговара Фридманова (Friedman) дефиниција из 1986. године: „Поро�ица је основна је�иница
на своје чланове”. Породица
да се спречи оболевање, да се очувају мир и хармонични односи
у породици и да се подстакне одговорно планирање породице.
ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
Проблеми с планирањем породице поти-
јавног здравља у
с планирањем породице јесте учесталост сексуално преносивих инфекција. Према проценама СЗО 2020. године било је 374 милиона случајева преношења сексуално преносивих инфекција, међу којима су инфекција
2.
5.
•
•
•
17. ЗДРАВСТВЕНО-ВАСПИТНИ
КОВИД 19 ИНФЕКЦИЈА И ФАКТОРИ РИЗИКА
Заразна вирусна инфекција ковид 19 проузрокована корона вирусом (SARS-CoV-2), је откривена у Кини, крајем 2019. године.
Инфекција настаје када овај вирус продре у организам и изазове болест.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Вирус SARS-CoV-2 је изазивао респираторну инфекцију, али су примећене многе
компликације које су изазивале смртне исходе. Убрзаним преношењем ове инфекције на друге људе, проглашена је епидемија. Веома брзо инфекција се пренела на
становништво других држава и континената, због чега је проглашена пандемија корона вируса (март 2020. године). Дошло је до ванредне здравствене ситуа-
услед различитог испољавања тока болести и с различитим
звани коморбидитети (кардиоваскуларне болести, дијабетес, хроничне болести плућа, малигне болести...). Велики проблем и непознаница је био значајан број здраве популације с тешким током болести, чак и смртним исходом.
ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
У свету је до маја 2023. године забележено више од 765 милиона оболелих од коронавируса. Умрло је преко 6,9 милиона људи. СЗО, која је прогласила почетак пандемије, након више од три године, 5. маја 2023. године објављује да ковид 19 више не представља ванредну ситуацију за јавно здравље од међународног значаја и проглашава завршетак пандемије. Овај
рани, самим тим нису ни регистровани (иста ситуација је и у свету). Пандемија је
имала периоде погоршања с преко 19.900
оболелих дневно, и мирније периоде с
бројем оболелих испод 100 дневно.
Хиљаде људи је користило здрав ствене услуге, услед сумње на ковид 19 инфекцију, па је у једном дану било тестирано
више од 39.700 пацијената (од укупно те-
стираних преко 11,7 милиона). Многи бо-
лесници су били хоспитализовани (највећи број хоспитализованих је био скоро
9.700 пацијената дневно). Умрло је укуп-
но око 17.500, мада је и тај број знатно
већи услед умирања од компликација, као што су инфаркт
коагулопатије.
УЗВИЧНИК
Услед велике оптерећености
Прве мере за превенцију донео је Институт за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут”. Мере су усмерене на често прање руку водом и сапуном, такође коришћење средстава на бази алкохола за хигијену руку (нарочито у условима ван куће). Приликом
ходно је покрити нос и уста марамицом или савијеном руком (прегиб
узимала маха, мере су пооштраване, па су препоруке постајале обавезни видови понашања (ношење маски у свим затвореним просторима, дезинфекција површина, проветравање просторија, прање руку, као најважнија мера, ношење заштитних рукавица).
Здравствено-васпитни рад је спровођен свакодневно кроз разне методе као што су: едукативне кампање о ковид 19 инфекцији, предавања у циљу информисања људи о начинима и значају поштовања противепидемијских мера, организоване дискусије, уз одговоре на
Најефикаснија специфична мера примар-
не превенције је вакцинација. Вакцине
штите од инфекције, тако што се након
апликације вакцине која садржи неки део
микроорганизма, као што је протеин, токсин или инактивисани облик микроба, у
организму особе стимулише телесни имунитет, и активирају антитела која
је била од кључног значаја, односно информисање јавности о значају вакцинације против ковид 19 инфекције. Путем телевизијских емисија је становништво информисано о доступности и начину вакцинације, а посебне емисије
даље важно предузимати друге наведене
превентивне мере. Вакцине су такође до-
принеле смањењу интензитета симптома и стопе хоспитализације. Прве вакцине су
одобрене за хитну употребу код здравствених радника у децембру 2020. године. Вакцине су даље биле намењене
под слоганом
као најбољи и најефикаснији начин борбе против неке болести су биле доступне за све становнике који су исказали интересо-
