1.4. Однос између макро и микро економских дисциплина

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

15

Питања и задаци

1. Објасните одређења примењена и макроекономска дисциплина националне економије. 2. Шта значи економско у сложеници макроекономска дисциплина?

1.4. Однос између макро и микро економских дисциплина

На макроекономском нивоу посматрано, у целини привреде постоје сви услови за економско понашање. То се изражава постојањем више циљева и ораниченим ресурсима, како је наглашено на почетку ове главе. Циљеве реба ранираи о риориеима, а за расоложива сресва (ресурсе) осоји моућнос алернаивне уоребе. Ипак, у савременим тржишним економијама нема одговарајућег макроекономског субјекта који би тај избор обављао на нивоу привреде као целине. 1 Управо зато се привредна активност остварује кроз бројне трансакције између појединачних микропривредних субјеката, па се тако успостављају односи између разноврсних циљева неједнаке важности и ограничених средстава у привреди појединачне земље. Већ од тридесетих година 20. века тај се процес не одвија спонтано, потпуно стихијски, већ се у њега укључује савремена држава како би мерама економске политике деловала усмеравајући поједине субјекте (предузећа, домаћинства или појединце) у правцу таквог распореда ограничених ресурса који ће омогућити остварење изабраних макроекономских циљева.

У основи тог система, дакле, задржава се слобода избора привредних субјеката на основу њихових сопствених приоритета, што значи да се поштују као основни саставни елементи целине привреде. Управо зато је за макроекономски приступ веома важно познавање економских приоритета појединачних привредних субјеката, по чему није изузетак ни национална економија. Ипак, она сама непосредно не проучава понашање привредних субјеката, већ се ослања на спознаје микроекономских научних дисциплина које их стављају у средиште својих истраживања. Полазећи од њихових сазнања о економском понашању привредних субјеката, а помоћу одговарајућих инструмената економске политике (монетарно-кредитне, фискалне, девизне и спољнотрговинске), њихово понашање се може усмеравати у жељеном правцу, то јест у смеру који значи остваривање изабраних макроекономских циљева. Другим речима, полазећи од тежње да се максимизира циљна функција микропривредних субјеката, мерама економске политике стварају се услови да они остварујући сопствене тежње истовремено распоређују и комбинују чиниоце производње, што омогућава постизање постављених макроекономских циљева (пуна запосленост радне снаге, жељени привредни раст, равнотежа на унутрашњем тржишту или у размени са иностранством, као и бројни други циљеви).

1 У земљама које су се одређивале као социјалистичке било је покушаја да држава и органи које је она посебно формирала централизовано врше избор, али се то показало као економски нерационално и неодговарајуће за задовољење потреба сагласно могућностима и приоритетима свих делова друштва.

16

ЕКОНОМИЈА

Наравно, свака развојна етапа у привреди земље захтева да се избор и комбиновање циљева развоја не искључују, и да се распоређују у времену како би се комбинацијом економско-политичких мера подстицало њихово остварење.

Битна претпоставка за то је постојање целовитог (интегралног) тржишта – тржишта робе/услуга, капитала и рада. Осим тога, неопходно је и институционално окружење у чијој се основи налази слобода економског избора, те омогућавање извршавања бројних уговорних обавеза које преузимају микроекономски субјекти у међусобном пословању или им се намећу у односу на државу. Слобода избора на страни предузећа и осталих учесника у привредним активностима значи могућност да максимизирају разлику између оствареног резултата и трошкова које су имали – профит, односно да потрошачи максимизирају сопствену корист од комбинације добара која купују за расположиви доходак.

Целину привреде чини велики број микропривредних субјеката који сваки за себе одређују приоритете. Они се не могу једноставно објединити било којом од метода савремене економске науке, па се на макроекономском нивоу не може применити поступак максимизације а да се стварност претерано не поједностави, што је нарочито видљиво у развијенијим економијама. С обзиром на све то, макроекономски учинци националне привреде своје исходиште имају у понашању микропривредних субјеката. Зато је за макроекономију веома значајно успостављање услова у којима ће економски субјекти свој избор обављати сагласно унапред постављеним циљевима целине и истовремено остваривати своје појединачне приоритете. Другим речима, то значи да су микроекономска сазнања основа од које полазе макроекономске дисциплине, па и национална економија.

Питања и задаци

1. Из чега происходе макроекономски учинци националне привреде? 2. Наведите услове које је нужно успоставити за економске субјекте да би национална привреда остварила жељене макроекономске учинке.

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

17

Сажетак поглавља

Национална економија је примењена макроекономска дисциплина пошто превасходно изучава целину привреде на простору једне земље. Предмет посматрања националне економије је економска стварност одређене земље. Важећа теоријска сазнања и законитости развоја проверавају се на привреди као целини. Изучавају се и стратегија, правци развоја и мере економске политике за остварење микроекономских циљева. Из наведеног следи примењеност националне економије. Да би се боље сагледала економска стварност једне земље, национална економија се ослања на сазнања и резултате истраживања других економских дисциплина и сродних наука. Економски живот сваке земље, без обзира на ниво привредне развијености и њену величину, подразумева отвореност ка окружењу, то јест укљученост у светске економске токове. Како ће спољни фактори утицати на националну привреду зависи од величине земље, односно величине унутрашњег тржишта и степена развијености.

КЉУЧНИ ТЕРМИНИ

• национална економија • национална економија као наука • макроекономска дисциплина • макроекономски агрегати • микроекономске дисциплине • спољни фактори • увоз • извоз • међународни економски односи • интегрално тржиште

ИЗВОРИ

• Деветаковић С., Б. Јовановић Гавриловић, Г. Рикаловић (2013), Национална економија, ЦИД, Економски факултет, Београд • Марсенић Д. (2003), Економика Јуославије, Економски факултет, Београд • Чобељић Н., И. Росић (1992), Приврени развој и риврени сисем Јуославије,

Савремена администрација, Београд • Чобељић др. Н. (1972), Привреа Јуославије, рас, срукура и функционисање, књига I и књига II, Економски институт, Београд