макроекономска дисциплина

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

13

Питања и задаци

1. Шта је предмет изучавања националне економије као науке? 2. За чије је потребе нарочито значајно проучавање националне економије као науке? 3. Наведите агрегатне и упросечене економске величине које разматра национална економија.

1.3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина

Одређење да је национална економија римењена исцилина значи а је реме њене ажње економска сварнос оређене земље, оносно њена целовиа ривреа. На њој се проверавају важећа теоријска сазнања и законитости развоја, анализирају и уопштавају кретања привредне стварности, те оцењује усклађеност са законитим токовима развоја или удаљавање од њих. Осим тога, утврђују се стратегија, правци развоја и мере економске политике за остваривање макроекономских циљева, односно врше институционална прилагођавања уколико су потребна за то.

Национална економија се разликује од економских дисциплина које проучавају уже целине или поједине економске субјекте по целовитости приступа, обухвату и примењеним методама анализе. Другим речима, као наставни предмет изучава привреду земље као велики економски систем одређен јединством раста, структуре и функционисања, а све то као део целине друштвеног система. С обзиром на то да се изучава национална економија Републике Србије, по себи се разуме да су у средишту пажње привредна стварност наше земље, њени значајнији односи са окружењем, основни саставни елементи и амбијент у коме се одвија економска активност. Национална економија се нужно ослања на сазнања и резултате истраживања бројних осталих економских дисциплина, било да изучавају економске законитости и категорије уопште (основи економије, макроекономија, теорија привредног развоја, теорија економских система...) или оних који у средиште стављају различите делове привреде, све до појединачних субјеката (економике области, регионалну економику, економику јавног сектора, економику међународних односа, систем функционисања, монетарну економику, фискалну економику, па до економике предузећа). Уз то, национална економија је повезана и са сазнањима или методологијама осталих наука, првенствено оних које се баве законитостима развоја становништва, размештајем природних ресурса и услова у простору, те методолошким дисциплинама (демографија, географија, геологија, статистика...).

Тврдњом да је национална економија макроекономска исци- лина желимо да нагласимо разлику у приступу, то јест а се ривре- а као целина осмара кроз збирно исказане ареане величине које је оређују. У економској стварности сваке земље појављује се велики

14

ЕКОНОМИЈА

број појединачних, микропривредних јединица које имају и следе своју сопствену логику економског понашања и промена према којима поступају. Резултати њихове активности опредељени су понашањем било које од њих у употреби расположивих, али у ствари ограничених чинилаца и добара која се могу применити и комбиновати на различите начине. Потом је уобичајено да се појединачни привредни субјекти групишу по различитим основама, највише на основу сличности примењених процеса рада или према територији на којој се налазе, да би на крају тог процеса били потпуно обухваћени макроекономским агрегатима. Најпре су то величине привредне активности – производње, расподеле, размене, употребе и потрошње (бруто домаћи производ, амортизација, бруто национални доходак, акумулација, инвестиције, потрошња становништва, приходи и расходи државе, обим и структура спољнотрговинске размене, као и целина економских односа са иностранством), затим производни фондови у улози капитала, запосленост и незапосленост, укупан број и разноврсне структуре становништва, природни извори и услови, као и бројни други агрегати.

Осим тога, макроекономски приступ значи да се национална економија бави целином привреде и кроз бројне упросечене оцене стварности – кретање цена (стабилност, инфлација или дефлација) и релативни односи кроз које се формирају укупна понуда и укупна тражња; као и профитним стопама; просечним платама, њиховом односу према профиту и продуктивности рада; те per capita (по становнику) пројекцијама свих агрегата којима се могу тачније исказивати кретања и упоређивати са осталим привредама.

У дефинисању предмета изучавања националне економије треба укратко указати и на значење дела сложенице макроекономска дисциплина. Наглашени део сложенице значи да се успоставља рационална веза између циљева и расположивих средстава за њихово достизање. Тиме се указује да је нужно направити избор између већег броја разнородних циљева који се могу достићи, с једне, и услова за то опредељених ограниченим изворима (ресурсима), постојећом производњом, односно новоствореном вредношћу, с друге стране. Такав избор не би био нужан да природних извора има у изобиљу, а да произведено богатство и расположива средства нису ограничени, па да економско (рационално) коришћење и избор нису потребни. Како то није могуће, у привредној стварности се суочавамо с недовољно расположивим чиниоцима и ограниченим добрима за задовољење људских потреба. Стога је много стварније истаћи да постоји и више циљева које треба задовољити алтернативном употребом економског потенцијала, те да они конкуришу једни другима и да се морају рангирати по приоритету, односно по важности за дате услове и достигнути ниво привредне развијености.