ПРЕДГОВОР

Економија представља много више од улагања капитала и зарађивања новца. Она је и једна од кључних друштвених научних дисциплина које нам помажу да одговоримо на насушна питања економског живота како на нивоу привреде једне земље, тако и на светском плану. Помаже нам да утврдимо основне покретаче економског раста, узроке високе незапослености, улогу државе у подстицању економског раста, сузбијању високе инфлације и смањивању незапослености, последице економских промена у једној земљи на друге државе, ефекте међународних интеграција на стање и функционисање националних економија...

Стање и развој националних привреда данас зависе од активности и одлука домаћих резидената (правних и физичких лица), али још и више од њених политичких, економских и културних веза с другим државама, регионалним интеграцијама и глобалним финансијским и економским организацијама. Ипак, повећавају се разлике у нивоу развијености између земаља у свету. Стога у неким земљама велики део становништва живи на граници егзистенције, а у другим има висок ниво стандарда. Разлог је у томе што неке земље остварују епизодни раст (повремено годишње повећање бруто домаћег производа, праћено његовом вишегодишњом стагнацијом и опадањем), док су друге успешне на стази привредног раста (остварују стабилан и дугорочан економски раст).

Поменуте теме су од великог значаја за економско здравље наше земље као целине, али и за сваког појединца (када одлучује о томе да ли ће и колико да штеди, задужује се и троши) да боље разуме и оцењује предложене мере у погледу висине и врсте пореза, каматних стопа, државних расхода и других економских активности које би могле битно да утичу на стање националне економије.

Овај уџбеник смо конципирали полазећи од потребе новог приступа изучавању макроекономске проблематике (посебно развојне тематике) заснованом на савременим теоријским достигнућима, искуствима других земаља и променама у светској привреди јер су све националне економије повезане једна с другом.

У првом и другом поглављу даје се увод у изучавање привреде земље и анализирају привредни развој и основни показатељи на нивоу националне економије. Предмет трећег поглавља су привредни систем и економска политика, релације међу њима, њихови развојни

8

ЕКОНОМИЈА

ефекти и реформа у транзиционом периоду. Четврто поглавље се бави облицима, разлозима и ефектима интеграције светске привреде. У петом поглављу се разматра одрживи развој Републике Србије.

Осим стицања основних знања о привредном развоју, привредном систему, економској политици, интеграцији светске привреде и одрживом развоју Републике Србије, након савладавања изложеног градива ученици којима је намењен овај уџбеник биће у стању да боље разумеју актуелна макроекономска дешавања и у нашој земљи, и у свету.

Надамо се да ће овај уџбеник заинтересовати ученике будући да осветљава поједина кључна питања с којима се сусреће савремено друштво (као и наше) у економској области живота. Очекујемо да ће се он показати као користан и привлачан, и навести ученике на самостално размишљање.

Овај уџбеник је резултат заједничког рада пет аутора (четири редовна професора и једног доцента на Економском факултету Универзитета у Београду): др Стеван Деветаковић је написао Поглавље 1, др Биљана Јовановић Гавриловић – Поглавље 2, др Гојко Рикаловић – Поглавље 3, др Жаклина Стојановић – Поглавље 4 и др Дејан Молнар – Поглавље 5. Захвални смо свима који су допринели настанку овог уџбеника и побољшавању његовог квалитета. Нарочито су нам били корисни предлози, примедбе и сугестије рецензената, као и подршка уреднице издања. Одговорност, разуме се, остаје на ауторима.

Верујемо да смо одговарајућим приступом и примењеним поступком у свим деловима учинили излагање живим и интересантним, како бисмо подстакли ученике којима је намењен на усвајање знања и логичног економског расуђивања и самосталног размишљања. Ипак, остајемо отворени за све предлоге, примедбе и корисне сугестије предметних наставника и ученика економских школа, који би могли значајно допринети побољшањима у, евентуалним, новим издањима. С обзиром на то да су разлике између предмета Економија (за четврти разред) и Национална економија (за трећи разред) економских школа незнатне, овај уџбеник обухвата неопходно градиво и омогућава остваривање образовно-васпитних циљева рада из обе поменуте наставне дисциплине.

Београд, августа 2015.

Ауори

1. ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Садржај

1. Шта изучава национална економија наука 2. Предмет националне економије као науке 3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина 4. Однос између макро и микро економских дисциплина

Када савладате градиво овог поглавља, моћи ћете да:

дефинишете националну економију; објасните предмет изучавања националне економије; дефинишете националну економију као примењену макроекономску дисциплину; објасните однос макро и микро економских дисциплина.

1.1. Шта изучава национална економија као наука

Национална економија је синоним за привреду једне земље, те као таква представља свеукупну људску активност која се односи на производњу, расподелу и потрошњу на њеној територији. Састоји се од мноштва повезаних делова (сектора, предузећа, задруга, домаћинстава, области и др.) тако да чини једну целину – националну привреду.

Мада о томе можда и не размишљамо, свакодневно смо укључени у економски живот наше земље, као радници и власници капитала, предузетници и менаџери у условима отворене националне економије (каква је и наша) и ширења приватног власништва, предузетништва и тржишног пословања. Конкурентност постаје све значајнија за функционисање и развој привреде. Конкурентна национална привреда је предуслов и темељ суверенитета и економске одрживости наше земље.

Савремена привреда сваке земље је отворен економски систем. То значи да је њено несметано функционисање везано за сарадњу с привредама осталих земаља. Чак и када међународна заједница настоји да привреду неке земље изопшти или економски блокира, део њених односа са иностранством ипак опстаје и „бежи” у зону такозване сиве економије. Имајући то у виду, закључујемо да економски живот сваке земље изискује успостављање бројних, вишеструких повратних веза, без обзира на ниво развијености и величину земље. Везе су утолико

10

ЕКОНОМИЈА

јаче и разгранатије, уколико је земља отворенија, па самим тим и укљученија у светске трговинске и друге привредне токове, као и осталу сарадњу са окружењем. То потврђују привредна кретања и економска стварност већег броја развијених земаља. Она се огледају кроз позитиван утицај спољнотрговинске размене на кретање, раст и развој привреде, што је нарочито видљиво од средине 20. века. Чак и да се размена своди само на неопходан увоз, односно извоз нужан за то, њиме се обезбеђује несметано функционисање. Под неопходним увозом подразумевамо репродукциона добра која се не производе или не у довољним количинама (инвестициона добра или сировине за које нема природних извора или потребних климатских услова). Уколико се уз то имају у виду и потрошна добра, онда је увоз начин прибављања робе до које се не може доћи на други начин, а потребна су за функционисање националне привреде и потпуније задовољење потреба.

Осим неопходног увоза, укупни економски односи са иностранством делују и на распростирање нове технике – инвестиционе опреме и других производа у којима је материјализовано савремено знање, а ту су и патенти, техничка документација и други облици производне сарадње, нове идеје и производна знања, те нове методе производње и управљања.

Значајно је и деловање спољног фактора које се остварује међународним кретањем капитала. У савременим условима ову разгранату форму прати и често кретање између најразвијенијих земаља, пошто су њихови међусобни економски односи обимнији и интензивнији. Но, важно је кретање капитала кроз извоз робе, првенствено машина и опреме према земљама у развоју или оним неразвијеним, чиме се скраћује време примене и убрзава њихов напредак.

Деловањем спољног фактора обављају се међународна подела рада и специјализација појединих савремених привреда. На тај начин се земље усмеравају на производњу у којој могу да остваре највеће компаративне предности, с једне, те да на основу тако стечених средстава, с друге стране, финансирају увоз добара у чијој производњи немају тих предности. Међународном поделом рада истовремено се рационализује употреба расположивих привредних извора, а крајњи резултат је подизање националне продуктивности рада и потпуније задовољење укупних потреба.

Разлике у утицају спољних фактора на појединачну националну привреду могу се уочити и у скупу развијених тржишних економија, а проистичу из величине земље, односно обима њеног унутрашњег тржишта. У принципу, деловању спољних фактора много су мање подложне веће земље, што се обично доказује у економској литератури мањим уделом спољне трговине у њиховом друштвеном производу. С друге стране, иако су развијене, у мањим земљама је уобичајено веће учешће спољне трговине, па су стога подложније утицају спољног фактора. Уколико су неразвијене или припадају земљама у развоју, мање земље су под још већим утицајем спољних фактора. Чак и када имају ресурсе, њихов привредни развој је тешко остварив без увоза капи-

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

11

талних добара за развој индустрије и осталих сектора. С друге стране, ограничење представља и њихово уско унутрашње тржиште, нарочито за индустрије у којима економска исплативост и конкурентност зависе од економије обима која надмашује капацитет домаћег тржишта. Како би превазишле ограничења унутрашњег тржишта, ове земље се морају знатно више ослањати на спољну трговину и међународну поделу рада.

Наведене чињенице упућују на оцену да је економија Републике Србије под много већим утицајем спољних фактора него што је била као део СФР Југославије. Односи са Словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором у то време су значили односе унутар једне земље. Њихово обнављање после осамостаљења некадашњих република трансформисало се у међународну сарадњу, а обнављањем и успостављањем прекинуте економске сарадње са осталим земљама, знатно се увећава удео спољног фактора у развоју Србије.

Деловање спољног фактора као подстицај за напредак има и извесних ограничења, која погађају неразвијене земље или оне у развоју. Како у њиховом извозу значајно место заузимају пољопривредни производи и сировине, а претежно се увози готова индустријска роба, оне се све чешће суочавају с нееквивалентном разменом у међународним односима. То се појачавало осамдесетих и деведесетих година прошлог века, те од почетка текуће економске кризе, и то због све мање тражње за примарним производима и сировинама, што је била последица деловања савременог технолошког напретка у правцу смањења потрошње сировина и енергената, потом због замене природних сировина синтетичким материјалима, као и мера политике аграрног протекционизма и самодовољности развијених земаља. Последица смањене тражње су и ниже релативне цене примарних производа и сировина, па је на тај начин извоз неразвијених и земаља у развоју додатно ограничен као подстицај њиховом напретку.

Неразвијене и/или земље у развоју имају релативно мале уделе у светској трговини, па стога нису у стању да изазову значајнију промену односа понуде и тражње и утичу на њу. Управо зато их погађају сва колебања из окружење јер извозе ограничен и оскудан асортиман примарних производа, па све мање могу да се прилагоде новоуспостављеним условима, а све то нарушава њихову привредну стабилност. За разлику од њих, развијене земље располажу ширим асортиманом извозних производа, па могу еластичније да реагују на промене, те мање поремећаје код њих изазивају колебања из окружења. С друге стране, развијене земље углавном снажније преносе економске подстицаје из окружења између себе, и то уз мало или никакво суделовање неразвијених привреда у свему томе.

Дакле, проучавањем привреде једне земље (па и наше) бави се научна дисциплина национална економија (економика националне привреде, национална економика).