__MAIN_TEXT__

Page 1

ISSN 2466-4472

ÄŒasopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #6 :: Mart 2019.


SupHa Broj 6, mart 2019. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jovana Ilkić Milan Ćirić Dizajn i uređenje časopisa: Dragana Boričić Miloš Petrović Autori tekstova: Aleksandar Jovanović Aleksandra Marković Aleksandra Ilić Dušan Marinković Đesika Kolarić Đjordje Stanivuk Emilija Popov Irina Kovačević Ivana Femić Ivana Miljković Ivana Knežić Jelena Branković Jovana Ilkić Jakov Jambrek Katarina Vuković Marijana Živković Milan Ćirić Milica Ognjanović Nikola Kitanović Stefan Tomić Sandra Cvitak Teodora Marinković Teodora-Tea Antić

Uvodna reč urednika Dragi čitaoci,

Izuzetno nam zadovoljstvo predstavlja prilika da Vam predstavimo šesti broj studentstkog časopisa Farmaceutskog fakulteta ,,SupHa”. U izradi ovog broja učestvovala je vredna redakcija časopisa ,,SupHa”, koje je biti deo velika čast i užitak, stoga bismo i ovim putem želeli da istaknemo koliko nam je drago što su deo ovog časopisa i koliko se radujemo daljem upoznavanju inspirativnih studenata koji bi se priključili našim aktivnostima. Dodatno, zahvalili bismo se profesorima, studentima i svima koji su primetili i podržali naš rad, bivšoj upravi fakulteta koja je inicirala da se časopis nalazi u vašim rukama, ali ništa manje ni trenutnoj, sa kojom ćemo nastaviti dobru saradnju i dalje unapređenje časopisa. Finalno, zahvalili bismo se i redakciji studentskog časopisa Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu ,,Recipe” na prijateljstvu, pomoći i doprinosu povećanja kvaliteta sadržine ovog broja. Pripremili smo Vam sveže priče iz sveta nauke, sveta farmacije i rada studentskih organizacija, s akcentom na interesovanja studenata. Naravno, nismo zaboravili ni na zabavne i kulturološke aspekte koje bi upotpunile ovaj broj i nadamo se da će opravdati očekivanja nakon prošlog broja. Ipak, glavna razlika u odnosu na prethodne brojeve je što je u ovom uvedena nova rubrika – Zdravlje – i najiskrenije se nadamo da će Vam se dopasti. Časopis izlazi dva puta godišnje, jednom po semestru. Sve pohvale, kritike i predlozi su dobrodošli i možete ih slati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs . Čast nam je da i ovaj broj posvetimo studentima Farmaceutskog fakulteta. Želimo vam puno sreće i uspeha u letnjem semestru. Glavni urednici, Milan Ćirić i Jovana Ilkić

supHa tim Dragana Boričić

Lektor: Katarina Sićović

Katarina Sićović

Miloš Petrović

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štampa: Birograf comp

Milica Ognjanovic

Teodora-Tea Antić

Dušan Marinković

Marijana Živković

Ivana Miljković

Teodora Marinković

Aleksandra Ilić

Katarina Vuković

Naslovna strana: Fotografisao Gordan Fodulović Kontakt: casopis.supha@pharmacy. bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Ivana Femić

Irena Kovačević

Aleksandar Jovanović

Emilija Popov

Aleksandra Marković Nikola Kitanović

Jelena Branković

Ivana Knežić

Sandra Cvitak


U ovom broju Nauka

Biljke koje love________________________________________4 Ignac Semelvajs - Spasilac majki___________________________6 Zagonetka šestougaonih pahulja__________________________8 Farmaceutski otpad___________________________________11

Informacije iz sveta farmacije

Uključi se i ti u DMBS aktivnosti!________________________14 Robotika u farmaciji___________________________________15 Robotika u medicinskoj biohemiji________________________16 Savez farmaceutskih udruzenja Srbije_____________________18

Zdravlje

Glavobolja__________________________________________19 Alzheimerova bolest - Sve sto znamo______________________22 Lekovita svojstva aronije________________________________26 Vitamin D - Vitamin ili više_____________________________28

Intervjui

Prof. dr Slađana Šojbasić_______________________________30 Prof. dr Anđelija Malenović____________________________34 Dejan Senćanski______________________________________38 Mr. ph. Zdenka Vuković________________________________40

Kultura

O astrologiji I________________________________________42 Klasična muzika______________________________________44 Priča o akademiku Stevanu Jakovljeviću___________________46 Lekar vs. Farmaceut___________________________________48 120 godina od rođenja Momčila St. Mokranjca_____________50 Borna Tićak - Hobi nije misaona imenica__________________52

Zabava

Studentski pHarmaskop________________________________54 pHrebus____________________________________________55 StipH______________________________________________56 Život piše farme______________________________________57 Bojanka za odrasle____________________________________58

Studentski Život

Edukacije - Da li je nargila štetna?________________________59 Razmena studenata kroz Erazmus+ i CEPUS programe_______60 Magistri et magistrae, magistrala est vestra!_________________62 Fotografija je priča bez reči_____________________________64 CNIRS_____________________________________________65 Hor Raskovnik_______________________________________66 Sportsko društvo______________________________________67


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Biljke koje “LOVE”

A

zot predstavlja veoma važan element za život biljaka. One nemaju sposobnost usvajanja elementarnog azota, stoga je njegova količina u zemljištu ključni faktor za njihov rast. Zemljište siromašno azotom predstavlja nepovoljnu sredinu za život biljaka, zbog čega su one razvile niz strategija koje im omogućavaju adekvatno snabdevanje ovim hemijskim elementom. Neke biljke, naročito mahunarke, zive u simbiozi sa bakterijama – azotofiksatorima, što im indirektno omogućava da koriste elementarni azot iz vazduha. Međutim, one biljke koje žive u sredini sa jako malo azota razvile su veoma složene evolutivne mehanizme koji su im omogućili preživljavanje na takvom staništu. One imaju posebne delove koji su specijalizovani da privlače i „love“ razne životinje, vare ih i koriste kao izvor azota. To su karnivorne biljke, ili kako ih još nazivaju biljke mesožderke. Biljke roda Nepenthes L. , jednog od brojnih rodova karnivornih biljaka, kod nas još poznate i kao vrčonoše, imaju jako zanimljiv način „lova“. Ime roda potiče od grčne reči Ne – ne i penthos – bol, patnja. Nazvan je po „leku protiv tuge“ koji se pojavljuje u grčkoj mitologiji,

Nepenthes peltata

4

a zove se nepentes. Ovaj „lek“ se takođe pojavljuje u Homerovoj Odiseji, gde ga Helena dobija od egipatske kraljice. Ime Nepenthes je prvi put objavljeno u Linnéovom „Hortus Cliffortianus”, 1737. godine; a zvanično, kao ime roda, 1753. godine u njegovom delu „Species Plantarum”. Ove biljke se nazivaju još i „majmunske šoljice“ jer je primećeno da

Nepenthes spectabilis x aristolochioides majmuni piju zaostalu kišnicu iz specijalnih struktura koje su u obliku bokala. Ovo ime je objavljeno maja 1964. godine u časopisu „National Geographic”. Biljke imaju kratak korenov sistem i puzeće stablo keje je često dugo i do 15 metara. Uglavnom naseljavaju vlažnje dzungle starog sveta, a na Borneu i Sumatri su prisutne brojni endemiteti ovog roda. Neke vrste su epifite ili čak litofite. Listovi su izduženi, sa celim ivicama, a glavni nerv - vitica je produžen i može da služi za pričvršćivanje biljke za stablo drveta ili neku drugu potporu, a krajevi su slobodni, proširuju se i formiraju vrč koj služi za “lov”. Neće svaki list razviti vrč. To zavisi od uslova u kojima se biljka nalazi, a posebno se sreće kod kultivisanih biljaka usled male vlažnosti vazduha. Vrčevi se razvijaju postepeno. Prvo se formira proširenje na kraju vitice, koje brzo raste. Dalje,


tokom razvoja, ovo proširenje se ispuni vazduhom, i kreće da se pojavljuju pigmenti, ali je poklopac i dalje zatvoren. Vremenom intenzitet boje se povećava, a nakon nekoliko dana i poklopac se otvara, a na dnu je prisutna tečnost koju luče žlezde sa

ⓃⒶⓊⓀⒶ

ubijaju. Enzimi koji se nalaze u izlučenoj tečnosti su: rubonukleaze, lipase, esterase, kisele fosfataze, protease, a nekada čak i hitinaze. U klopku pored insekata mogu da upadnu i stonoge, škorpije, mali sisari, gmizavci, vodozemci pa čak i ptice. Vrsta N. albomarginata isključivo lovi termite iako slabo proizvodi nektar. Ona ima prsten belih dlaka odmah ispod otvora koji su ukusna hrana termitima.

Delovi vrča unutrašnje strane vrča, koja odgovara gornjoj strain lista. Nako 7-10 dana vrč postaje potpuno funkcionalan. Veličina i oblik vrča se veoma razlikuju u zavisnosti od vrste. Kod nekih čak postoje i dva do tri oblika na istoj biljci. Vrč biljke Nepenthes Rajah je toliko veliki da u njemu može stati fudbalska lopta. Tipičan oblik vrča je cilindričan sa zaobljenom bazom i poklopcem na vrhu. Na poklopcu sa unutrašnje strane se nalazi nektar koji privlači insekte. Unutrašnjost ove strukture je podeljena na dve zone: odmah ispod ruba je voštani deo, a ispod njega glatki, sjajni deo bogat žlezdama.

Nepenthes spectabilis x veitchii

Možda najzanimljivija vrsta u ovom rodu jeste Nepenthes lowii koja luči jednu vrstu šećera, neprijatnog mirisa, na poklopcu. Ovaj šećer, koji deluje laksativno, jedu tupaje (Tupaia montana) koje ostavljaju svoj izmet u vrču. Oblik i veličina vrča je usklađena sa oblikom i veličinom tela tupaje. Ova vrsta se snabdeva azotom i do 100% na ovakav način. Slična adaptacija je uočena i kod vrste N. macrophylla, N. rajah Insekti privučeni nektarom, i N. ephippiata. Ovakav vid ili jarkom bojom poklopca, ishrane je prvi put uočen dolaze do vrča i trčkaraju po 1989. godine kod N. pervillei obodu i poklopcu u potrazi koja „hvata“ izmet ptica. za nektarom. Oni su sigurni Postavljena je hipoteza da bi sve dok ne stanu na voštani ovakav vid ishrane mogao Nepenthes lowii deo kada se okliznu i padnu u udaljiti ove vrste od klasičnih šupljinu bogatu izlučevinama. karnivora. Možda će evoluciBore se da izađu iz klopke, ja učiniti da se razviju biljke penju se us zidove vrča ali to dodatno aktivira koje imaju sasvim drugačiji način ishrane žlezde koje luče viskoznu tečnost. Takođe prisustvo od dosada poznatih. viskoznog polimera dovodi do slepljivanja krila insekata i ona postaju nefunkcionalna. Životinja Aleksandar Jovanović brzo ugine jer žlezde luče kiselinu i enzime koji je

5


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Ignac Semelvajs Spasilac majki Kratka biografija: Ignac Filip Semelvajs je rođen 1. jula 1818. u Budimpešti u trgovačkoj porodici. Nakon završene Katoličke gimnazije 1837. godine upisuje Pravni fakultet u Beču, koji već naredne godine napušta i vraća se u Peštu gde započinje studije medicine. Put ga ponovo vodi u Beč 1840. godine, gde nastavlja studije koje završava četiri godine kasnije. Za svoju specijalnost bira akušerstvo. Imenovan je za profesora teorije i prakse akušerstva na Univerzitetu u Pešti 1855. godine, a šest godina kasnije, Semelvajs objavljuje svoje kapitalno delo: „Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice”. Ignac Simelvejs je ime koje verovatno nije poznaNjegov kolega Jakob Kolečka je prilikom rađenja to široj javnosti, ali je mesto ovog lekara u istoriji autopsije zadobio ranu i umro od trovanja krvi. medicine i te kako značajno. Ignac zvanje doktora Ignac je pročitao izveštaj njegove autopsije i video stiče 1844. godine, nakon čega se prijavljuje za rad sličnosti sa žrtvama postpartalne groznice. Odmah na akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Beču, mu je palo na pamet da su „otrovi“ iz leševa baveći se u to vreme jednim od najaktuelnijih možda glavni krivci za smrt porodilja. Lekari i problema u medicini ‒ studenti su često nakon postpartalnom groznicom. obavljenih autopsija išli Postojalo je puno teorina porodiljsko odeljenje Semelvajsov refleks ja o ovom oboljenju i i tako nesvesno prenosili lekari su na mnogo načitrudicama zarazu tokom Ova metafora u nauci, koja nosi ime upravo na pokušavali da smanje akušerskih pregleda ili po Semlvajsu, označava refleksnu tendenciju stopu smrtnosti porodilja. porođaja. da se odbaci novi dokazi ili novo znanje zato Ignaca je ovo veoma pogoOvo njegovo okriće nije što je kontradiktorno sa ustaljenim normadilo i odlučio je posvetiti svima odgovaralo, jer je ma, verovanjima ili paradigmama. se ovom problemu dok ne rušilo teorije drugih lekapronađe uzrok i reši mistera, pa i njegovog nadređeriju. nog, te je Ignac dobio Klinika na kojoj je ovaj otkaz i vratio se u doktor radio je imala dva Mađarsku. odeljenja. Zanimljivo je to da je stopa smrtnosti Tamo je radio na akušerskom odeljenju bolnice na jednom odeljenju bila mnogo veća. Razlika Sent Rok u Pešti. između ova dva odeljenja bila je u tomu što se na Zahvaljujući njegovim metodama stopa smrtnosti prvom odvijala obuka za studente medicine, a na u slučaju postpartalne groznice bila je manja od drugom, gde je stopa smrtnosti bila manja, samo jednog procenta. za babice. Semelvajs je dugo tražio uzorke, a onda Ignac je kasnije bio priznat kao jedan od očeva se dogodilo nešto što mu je konačno dalo odgovor. savremene upotrebe antiseptika. Upravo njegovi

6


ⓃⒶⓊⓀⒶ

radovi su doprineli teoriji o širenju bolesti putem mikroorganizama, što je jedno od največih otkrića u medicini. Značaj Semelvajsovog otkrića ostao je neprepoznat za vreme njegovog života, pa Semelvajsa tek posle smrti nazivaju „spasiteljem majki”. Semelvajs je publikovao svoja otkrića tek 1861. godine objavivši delo pod nazivom „Etiologija, pojam i profilaksa babinje groznice”. Ova monografija je sadržala sva Ignacova saznanja do kojih je došao tokom 14 godina istraživanja, ali je, nažalost, ostala nezapažena i odbačena od strane poznatih doktora i vrhunskih stručnjaka u ovoj oblasti. Semelvajsova preokupacija pronalaženjem etiologije i prevencije postpartalne groznice kako bi uverio kolege u tačnost

Šta je postpartalna groznica? Febrilno stanje sa temperaturom od 38,0°C, koje se obično manifestuje nakon prvih 24 sata ili unutar deset dana nakon porođaja.

U Evropi je u 19. veku stopa smrtnosti žena usled postpartalne groznice bila 30%. Mikrobi su još u 17. veku posmatrani pod mikroskopom, ali se nije znalo koliko opasni mogu biti. Semelvajs je u medicinsku praksu uveo dezinfekciju ruku i tako spasao bezbroj života.

svoje teorije, nažalost, razlog je pojave ekscentričnog ponašanja, usled čega je započeto njegovo lečenje u psihijatrijskoj bolnici. Tamo mu je i konstatovana inficirana rana na vrhu prsta desne šake, prema nekim izvorima najverovatnije kao posledica rigoroznih tretmana u bolnici. Dve nedelje nakon dolaska u psihijatrijsku bolnicu, Ignac je preminuo. Ironično, uzrok Semelvajsove smrti bila je sepsa puerperalnog tipa! Aleksandra Ilić

7


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Novogodišnji poklon Johana Keplera

Zagonetka šestougaonih pahulja

N

emački matematičar, astrolog i astonom Johan Kepler (Johannes Kepler, 1571-1630) je te zime 1611. godine šetajući razmišljao šta da pokloni svom prijatelju i dobrotvoru Johanu Mateusu Vaker fon Vakenfelsu (Johannes Matthäus Wackher von Wackenfels) kao novogodišnji poklon. Kepler je u to vreme radio u Pragu kao matematičar nemačkog kralja Rudolfa II, koji je često zanemarivao isplatu zarade ovom naučniku. U nedostatku novca Kepler se dosetio da svom prijatelju, takođe naučniku, pokloni ništa drugo do naučni rad. Ali o čemu? To pitanje je posebno mučilo Keplera. Želeo je da poklon bude odgovarajuć i poseban. Kako to često biva, igrom slučaja u trenutku kada je prelazio Karlov most počele su da padaju prve pahulje snega. Gledajući ih kako padaju na njegov kaput uočio je da, iako malene, one imaju neki šablon, tj. sve imaju šestougaonu strukturu. Eto savršenog poklona koji jedan matematičar može da pokloni – „dolazi iz raja i izgleda kao zvezda.“ Iz te njegove ideje iznikao je naučni rad „O šestougaonim pahuljama“ koji je, iako nevelik, iznedrio mnoge ideje koje će u budućnosti postati i te kako važne. U svom radu Kepler je želeo da utvrdi zašto pahulje kada padaju, pre nego što se više njih ispreplete, uvek padaju u obliku šestougaonih zvazdica. Ako bi se to dešavalo slučajno, zašto onda ne bi padale u obliku petougla ili sedmougla? Odmah na početku, Kepler je utvrdio da razlog ne bi trebalo tražiti u materijalu od kojih su pahulje izgrađene, tj. od vodene pare, jer je ona bez oblika, već mora da postoji agens, neka pokretačka sila koja će izazvati formiranje šestougla. Međutim, Kepler tada postavlja pitanje da li je poreklo tog agensa spoljašnje ili unutrašnje. Spoljašnji agens koji bi mogao da utiče na strukturu pahulja bi bila hladnoća, no hladan vazduh u dodiru sa vodenom parom ne može da formira tako pravilne strukture poput šestougla, pa stoga mora da postoji neki unutrašnji razlog. Pošto ni vodena para, ni hladnoća ne mogu da stvore šestougle, Kepler je rešio da se posluži geometrijom kako bi došao do rešenja. Odatle je nastala danas u kristalografiji poznata „Keplerova pretpostavka“ o tesnom pakovanju. Naime, Kepler je razmatrao načine efikasnog popunjavanja prostora figurama koje se ponavljaju u prirodnim strukturama poput pčelinjeg saća i nara, našavši u njima sličnosti sa pahuljama. Prema njegovom razmatranju, i pčelinje saće i nar formiraju romboidne strukture s ciljem da Keplerov romboidni se prostor potpuno popuni, bez dodekahedron stvaranja praznina. U pčelinjem saću da se ne bi protraćio rad pčela, ali i zato što je romboidna struktura najprostranija za telo pčele, dok u slučaju nara potrebno je da se na što manjem prostoru složi najveći Struktura pčelinjeg saća mogući broj kuglica nara. Nužnost ovakvog pakovanja čini osnovu

8


„formativne sile“ (umetnost oblikovanja, facultas formatrix) tanje šta je „pincip oblikovanja“ u slučaju malenih pahulja?

1

ⓃⒶⓊⓀⒶ

u pčelinjem saću i naru. No, postavlja se pi-

Ostali problemi Keplerovog razmatranja Keplerovo razmatranje o tesnom pakovanju ga, čini se, nije mnogo približilo rešenju njegovog pitanja, naročito zato što šestougli pahulja nisu trodimenzionalnog, sferičnog oblika, već imaju pločastu, ravnu strukturu. Naprotiv, razmatranje ga je dovelo do još jednog pitanja – zašto zraci pahulja nisu raspoređeni sferno, već su u ravni? Sfernim, trodimenzionalnim ukrštanjem tri zraka formirao bi se oktaedar (bipiramida), telo sa osam jednakih povši i šest temena, a tu ideju podržavala je i činjenica da su juveliri nailazili na svršeni oktaedar u strukturi dijamanata. Dalja razmatranja koja bi Keplera odvukla na pogrešan trag sprečilo je ponovno vejanje snega u Pragu. Nasuprot većim lopticama isprepletanih pahulja stajale su ponovo ravne šestougaone zvezdice i ponovno pitanje: „Zašto šest?“. Kepler je potom rešio da razmatra popunjavanje prostora u dve dimenzije. Šestougli, složeni jedni pored drugih, mogu popuniti prostor, a da ne ostane ni najmanje slobodnog prostora. Ali takvo popunjavanje prostora je moguće učiniti i troulima i četvorouglima! U slučaju šestougla neophodno je i da svi budu iste veličine, no Kepleru je bilo jasno da sve pahulje nisu iste veličine. Razmatrao je Kepler još nekoliko razloga, ali svaki je bio bezuspešan i u svakom od njih nailazio je na poteškoće. U jednom od njih razmatrao je i mogućnost da je za šestougao pahulja odgovorna već pomenuta „formativna snaga“ tela, ali da je ona različita za različite materijale jer u prirodi se ne Dvodimenzionalno javljaju samo šestougli, već i ostali oblici. Takođe, razmotrio je i mogućnost popunjavanje prostora da različite soli mogu biti ugrađene u strukturu pahulja i da one utiču na njen trouglima, četvorouglima i oblik, no Kepler je ostavio da to pitanje ipak odgonetnu hemičari. Na kraju, šestouglima Kepler je „kucajući na vrata hemije“ zaključio da postoji još mnogo toga što bi trebalo otkriti pre nego što bi moglo da se odredi pravi uzrok šestougaonog oblika pahuljica.

Rešenje Keplerovog pitanja Šestougaona struktura pahulja potiče od rasporeda molekula vode u strukturi leda. Svaki molekul vode je okružen sa još četiri molekula koji su podjednako udaljeni i međusobno povezani vodoničnim vezama. Uočite na slici šestougaone strukture koje grade molekuli vode.

Zašto je Keplerov rad važan? Iako Johan Kepler nije uspeo da reši svoju zagonetku, važnost njegovog dela „O šestouganim pahuljama“ leži u njegovoj diskusiji o popunjavanju prostora i simetriji, što se danas smatra ranim začetkom kristalografije. On je po prvi put diskutovao o uređenim simetričnim oblicima koji nastaju pakovanjem sličnih struktura. Već pomenuta „Keplerova pretpostavka“ ostala je nepotvrđena sve do 1998. godine kada je matematičar Tomas Hejls objavio da je dokazao ovu pretpostavku. 1 Facultas formatrix je Keplerov naziv za teoriju vitalizma po kojoj su biološke aktivnosti upravljane nekom natprirodnom silom, životnom silom različitom od fizičkih i hemijskih principa.

9


ⓃⒶⓊⓀⒶ

Nakaja dijagram Godine 2014. objavljen je pun dokaz, a zvanično dokaz je prihvaćen i objavljen u časopisu „Forum of mathematics, Pi“ tek 2017. godine. S druge strane, izučavanje pahulja u Evropi je s Keplerovim radom tek počelo. On se danas smatra prvim naučnikom koji je proučaovao i pokušao da odgonetne razlog šestougaone strukture pahulja. Posle Keplera, stukturom pahulja bavio se veliki broj Zašto ne postoje dve iste pahulje? naučnika, a zanimljivo je da je Poznato je da je gotovo nemoguće da nastanu dve podjedna- Dekart napravio i prve skice kristala dok je prvu fotografiju ko iste pahulje. Zašto je to tako? Sve pahulje rastu pod druga- snega, čijim uslovima i različitim brzinama. Veoma male promene u pahulja uslikao 1885. godine Amerikanac uslovima rasta su sasvim dovoljne da strukture ne budu iste. Vilson Bentli. Mnoga pitanja u vezi sa Čak i ako se u laboratorijskim uslovima formiraju dve pahulje kristalima pahulja do danas su rešena, od pod istim uslovima, njihove stukture, iako veoma slične, nisu Keplerovog pitanja šestougaonog oblika, potputno iste. Ma koliko mala razlika bila, ona uvek postoji. kako je sinhronizovan rast pahulja, pa do toga da je poznata temperatura i vlažnost vazduha na kojim nastaje određena struktura pahulje koja se najčešće predstavlja na takozvanom Nakaja dijagramu (po japanskom naučniku koji je otkrio način na koji rastu pahulje). Međutim, mesta za napredak i nova saznanja još uvek ima. Ni danas nije u potpunnosti poznato ponašanje pahulje dok raste, jer njen rast zavisi od molekularne strukture leda i dinamike na površini kristala. Ovi, po svemu izvanredni kristali, i dalje su zanimljiva i nepresušna tema naučnika, a sve je počelo pre više od četristo godina sa onim pahuljama koje su pale na Keplerov kaput dok je prelazio Vltavu preko Karlovog mosta. Milica Ognjanović

10


farmaceutski

ⓃⒶⓊⓀⒶ

otpad F

armaceutski otpad i njegovo uklanjanje je veoma aktuelna i važna tema koju naša readkcija nikako nije smela da zaobiđe. Da bismo mogli da uvidimo njen značaj, neophodno je da svako od nas zna odgovor na pitanje: „Zašto bismo mi uopšte i morali da imamo specijalnu proceduru uklanjanja farmaceutskog otpada?“ Pre svega moramo biti svesni da prostim bacanjem lekova u đubre sve aktivne supsrance iz farmaceutskih oblika dospevaju u prirodu. Tim putem dospevaju u zemljište, otpadne i kanalizacione vode, ali što je još

klasifikujemo kao medicinski otpad. Otpad nastao u veterinarskom sektoru klasifikujemo kao veterinarski otpad. I na kraju otpad koji proizvode sami građani svrstavamo u komunalni otpad. Takođe, iz svake od ove tri grupe lekova se dodatno može izdvojiti podgrupa citotoksičnog i citostatskog otpada koji se mora tretirati na poseban način. Da bi bilo lakše grupisati ih, proizvođač je dužan da svoj lek obeleži odgovarajućom šifrom. Zakon takođe prepoznaje citotoksične lekove, vakcine, antibiotike i kontrolisane psihoaktivne supstance kao opasan otpad.

Propisnim otklanjanjem farmaceutskog otpada postiže smanjenje rizika pre svega po javno zdavlje, zdravle ljudi i životinja i rizika po životnu sredinu.

gore, dospevaju i u vodu za piće i baštensko voće i povrće. Sa druge strane, zabeležen je veliki broj slučajeva trovanja životinja i ljudi lekovima koji nisu bili propisno ni skladišteni ni uništeni, te su greškom bili ingestirani. Poslednjih godnia se stvara dodatan problem rezistencije bakterija na antibiotike u čijem je udelu bilo i nepropisno uništavanje antibiotika koji su dospeli u životnu sredinu.

Sledeće pitanje koje nam se nameće jeste: „Šta sve pojam farmaceutski otpad obuhvata?“ U farmaceutski otpad ubrajamo lekove sa isteklim rokom trajanja, neupotrebljive lekove, primarnu ambalažu u koju su takvi lekovi upakovani, kao i instrumenti korišćeni u primeni i pripremi lekova za upotrebu. U zavisnosti od toga gde farmaceutski otpad nastaje, mi ga možemo podeliti u tri grupe. Otpad nastao u apotekama i drugim zdrastvenim ustanovama

Koliko je ova tema važna, uvidela je i sama država, te je shodno tome popisala određene zakone koji bi kontrolisali ovaj proces. Uništavanje farmaceutskog otpada regulisano je članom 56. Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom. Takođe, ova tema je obuhvaćena i Zakonom o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama, kao i Zakonom o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu.

Sledeće pitanje do kojeg stižemo jeste: „Šta je to što mi kao farmaceuti možemo da učinimo kako bismo smanjili mogućnost nastanka farmaceutskog otpada?“ Na početku svakog problema bilo bi dobro krenuti od same prevencije. Prvi koraka bi bio oprez da ne dođe do isteka roka trajanja nekog leka. Preporuka je da se lekovi izdaju tako da uvek prvo odlaze lekovi kojima je datum isteka roka trajanja najskoriji. To znači da bi i rukovanje magacinom, novo-

11


ⓃⒶⓊⓀⒶ

pristiglim lekovima i slaganjem lekova na polici trebalo da se vodi principom koji će sprečiti da lekovi stoje na policama apoteka do isteka roka upotrebe. Takodje, vrlo značajan aspekt je dobra komunikacija među apotekama i sa drugim zdravstvenim ustanovama. U slučaju nedostatka nekog leka snabdevanje bi moglo da se vrši iz apoteka koje u svom magacinu imaju veće zalihe istog. Još jedan vid prevencije je ugovor sa dobavljačima u kome se može navesti da apoteka sme da vrati novopristigle lekove ukoliko im rok ističe za manje od mesec dana u zamenu za istu količinu leka sa rokom trajanja najmanje još šest meseci. Naravno, teba napomenuti da količina lekova koju sama apoteka naručuje treba da bude u skladu sa prometom tog leka, kao i da je bolje naručivati češće manje količine nego ređe veće količine lekova.

apoteci. Zatim, mora se odvojiti tečan od čvrstog otpada. Kada su u pitanju male količine tečnosti koja se nalazi u bočicama ili ampulama, tretiramo ih isto kao i čvrst otpad. Kada govorimo o „slobodnim tečnostima“ kao što je otpad iz galenskih laboratorija, onda se on mora tretirati na poseban način. Ako postoji otpad koji ne sadrži aktivnu supstancu, može se odlagati kao komunalni otpad ili se izlivati u kanalizaciju i na taj način se smanjuju troškovi tretiranja otpada. Zajedno sa farmaceutskim otpadom tretira se i ambalaža koja je imala dodira sa farmaceutskim proizvodom (blasteri tableta), dok se sve drugo što nije imalo dodir sa istim tretira kao reciklažan ili komunalni otpad (kartonske kutije). Psihoaktivne supstance koje su postale otpad moraju imati specijalan tretman. Naime, one se moraju čuvati zaključane u metalnim ormarićima do same predaje otapda ovlašćenim operaterima za ukNaredna veoma važna stavka koja sledi jeste: lanjanje otpada. Citotoksični i citostatski lekovi mora„Kako se postupa sa farmaceutskim otpadom koji ju biti odloženi u kontejnere koji mogu hermetički da proizvode sami građani?“ Odgovor na ovo pitan- se zatvore. Špricevi, igle, sistemi za infuziju i sličan je nalazimo u samom zakonu koji Najlakši način razvrstavanja jeste podela kontejnere nalaže da apoteke moraju da preuzimaju neupotrebljive lekove od različitih boja. S toga, za farmaceutski otpad koriste se građana. Građani bi trebalo lekove kontejneri i kese crvene boje. Za infektivni i medicinski otda predaju farmaceutu, dok je farmapad je predviđena žuta boja. Za sakupljanje citostatiskog i ceut dužan da lekove razvrsta i odloži citotoksičog otpada ljubičasta boja. u za to namenjene kontejnere. Kontejneri bi trebalo da stoje na vidnom otpad, treblalo bi da se tretira kao medicinski infektivni otpad, zajedno sa živim vakcinama kojima je istekao rok trajanja.

Kako bi se sprovela ispravna procedura tretiranja otpada, nakon sakupljanja i razvrstavanja, neophodno je obeležiti kontejner na adekvatan način. Obeležavanje vrši osoba koja je zatvorila kontejner nakon što je napunjen, sa standardnim nalepnicama koje će na sebi imati odgovarajuće simbole.

mestu u apoteci. Takođe, farmaceut je u obavezi da zabeleži količinu i vrstu farmaceutskog otpada koji je primio. Prilikom rukovanja farmaceutskim otpadom, za početak je najvažnije izvršiti pravilno razvrstavanje. Najpre se razvrstava otpad koji su građani doneli od sopstvenog farmaceutskog otpada koji je nastao u

12

Što se skladištenja i čuvanja otpada tiče, neophodno je odvojiti određen prostor. U zavisnosti od kapaciteta apoteke, to mogu biti obični ormarići, negde je to izolovana prostorija, a negde je to izgrađen, ograničen prostor izvan apoteke ukoliko apoteka u svom sklopu nema dovoljno mesta. Ono što je važno, jeste da otpad ne sme da stoji duže od 12 meseci u apoteci, da citotoksični otpad mora da bude izolovan i odvojen i da se psihoaktive supstance čuvaju pod ključem. U praksi


se mogu videti slučajevi da lanac apoteka ima centralizovano sakupljanje otpada. To znači da je dozvoljeno prevoziti otpad od apoteke do cetralnog skladišta po određenim uslovima koji obuhvataju količinu otpada i način pakovaja.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

za rešavanje ovog problema jeste da se osnuje jedan zajednički fond u koji bi kompanije koje plasiraju farmaceutske proizvode na tržište uplaćivale doprinos proporcionalnan njihovom učešću na tržištu. Novac iz tog fonda bi bio korišćenj za sprovođenje ispravne

Kao nezaobilazna tema tu je naravno i zaštita samog farmaceuta koji rukuje otpadom. Najčešće je rizik po zdravlje farmaceuta minimalan, jer se u najvećem broju slučajeva zna koja supstanca je u pitanju i tada je dovoljno koristiti mantil, zaštitne naočare i eventualno rukavice. Ukoliko se desi da imamo otpad čije poreklo ne znamo ili je moguće mehanički povrediti farmaceuta, onda se pored navedenog mogu koristiti još i rukavice koje štite od mehaničkih povreda kao i maska za lice. „I šta dalje? Kako i gde transportovati taj skladišten otpad?“ Dalja procedura nalaže da svaka apoteka treba da ima sklopljen ugovor sa licenciranim preduzećem koje će biti zaduženo za preuzimanje farmaceutskog opada. Preporuka je da se otpad odvozi najmanje jednom u šest meseci. Ugovorom mora biti dogovoren učestalosti prikupljanja otpada, obavezivanje operatera da dostavi apoteci adekvatne kontejnere za otpad, obaveza da operater preda otpad licenciranom pogonu za tretman kao i obavezu da dostavi apoteci pismeni dokaz da je otpad uništen. Kada je otpad napokon stigao do krajnjeg cilja, neophodno je rešiti ga se na dva načina. Prvi predstavlja spaljivanje otpada na visokoj temperaturi, dok drugi predstavlja fizičkohemijski tretman otpada. U slučajevima otpada koji ne sadrži aktivnu supstancu i ako se proceni da neće izazvati nikakve štetne posledice po okolinu, preporučuje se racionalno postupanje. Tečne supstance koje su bezbedne mogu se odliti u kanalizaciju, dok se čvrste supstance izvađene iz blastera mogu pomešati sa komunalnim otpadom. I za kraj sledi ono najgore i nestručno pitanje, a koje nažalost diktira sve jeste: „Ko će to sve da plati?“ Najveći problem pri sprovođenju celokupnog postupka svakako jesu finansije, s obzirom na to da je postupak veoma skup. Apoteke imaju velike finansijske gubitke jer su u obavezi da plaćaju ovlašćenog operatera koji odvozi njihov otpad. Najbolji predlog

procedure uklanjanja farmaceutskog otpada i iz njega bi se apotekama mogao refundirati novac kojim finansiraju operatere. Ostalo nam je samo još da odgovorimo na pitanje: „Šta bi bio epilog celokupne priče o pravilnom rukovođenju farmaceutskim otpadom?“ Kao zaključak nameće se činjenica da je pravilan način uklanjanja farmaceutskog otpada i više nego neophodan, kao i nažalost, da građani uglavnom nisu svesni ove činjenice. Naša dužnost, kao zdravstvenih radnika ali i kao stanovnika ove planete, jeste da učinimo sve što je u našoj moći da podigenmo svest građana o ovoj temi. Pre svega moramo početi od sebe samih i kao građani, neupotrebljive lekove vraćati u apoteke i apelovati da to isto čine ljudi oko nas. Zatim, jednoga dana, kada budemo bili u praksi, moramo da se bezuslovno pridržavamo propisa o uklanjanju otpada. I na kraju, morali bismo doprineti na bilo koji način svim raspoloživim sredstvima: javnim oglašavanjem putem društvenih mreža ili medija, organizovanjem javnih tribina, lepljenjem postera u apoekama, usmenog obaveštavanja pacijenata u apotekama... Sandra Cvitak

13


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Uključi se i ti u DMBS aktivnosti! Društvo medicinskih biohemičara Srbije (DBMS) predstavlja nacionalnu organizaciju sa namerom da okupi medicinske biohemičare u cilju promovisanja i razvoja svakog domena medicinske biohemije u oblasti zdravstva.

Z

adaci društva podrazumevaju postizanje ekvivalencije standarda rada u kliničkim biohemijskim laboratorijama, obezbeđivanje edukacije medicinskih biohemičara u najširem smislu, podsticaj naučno-istraživačkog rada, definisanje normi u radnim oblastima, kao i implementaciju, primenu i pridržavanje etičkih kodeksa za medicinsko osoblje. Dodatno, zadatak Udruženja je da omogući razmenu iskustava svojih članova sa članovima poznatih organizacija u zemlji i inostranstvu. Društvo medicinskih biohemičara Srbije (ranije Jugoslavije) je regularni nacionalni predstavnik u International Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (IFCC) od 1971. godine i jedan od osnivača European Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (EFLM). Kao redovni član ovih organizacija Društvo predlaže svoje članove u razne komisije, pa između ostalog i u Komitite IFCC za mlade. Značajno je istaći da DMBS izdaje časopis Journal of Medical Biochemistry, koji je svets-

ki priznat i refereiše se u svim svetskim bazama (https:// content.sciendo.com/view/journals/jomb/jomb-overview. xml. Treba istaći i da je DMBS omogućio da zvanje medicinski biohemičar bude priznato u Evropi od Evropske Komisije, mada Srbija još uvek nije članica EU. Informacija o ovome uskori će se naći na sajtu Društva. U skladu s tim, DMBS je znan i po tome da uključuje mlade u svoje aktivnosti i kroz to podržava njihov razvoj u eminentne stručnjake u svojoj oblasti. Sledstveno, David Vučen, student četvrte godine medicinske biohemije na Farmaceutskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, dodao je: DMBS nam još za vreme studentskih dana pruža izvanrednu mogućnost za neformalnu edukaciju i dodatno stručno usavršavanje. Kroz svoj trogodišnji rad u Studen-

14

stkoj organizaciji Farmaceutskog fakulteta u Beogradu (BPSA), a posebno kao Koordinator Tima Medicinskih Biohemičara (TMB-BPSA) imao sam prilike da se upoznam i uključim u brojne projekte koje DMBS sprovodi i organizuje. Kako je naše društvo članica European Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (EFLM) i International Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine (IFCC), svetski poznatim i cenjenim federacijama u našoj struci, imamo prilike da čujemo eminentne predavače iz celog sveta koji menjaju i oblikuju našu struku. Prilike koje nam pruža DMBS jesu učešće, volontiranje kao i izlaganje svojih naučnih radova na brojnim simpozijumima i kongresima, besplatno članstvo u DMBS-u i iznošenje svog mišljenja u okviru donošenja odluka DMBS-a. Naravno, pored svega navedenog uživamo nesebičnu podršku DMBS-a u sprovođenju raznih edukativnih projekata koje organizuje TMB-BPSA, bez koje naš rad ne bi bio na nivou na kojem je sad. Sledeći takav događaj, na kojem je prisustvo studentima i više nego dobrodošlo, predstavlja 15. Beogradski simpozijum za Balkanski region sa generalnom temom Neighboring Countries: The Same Professional Aim. Simpozijum će se održavati od 11. do 12. aprila 2019. godine, u Beogradu. Celine koje će biti obrađivane, predstavljaju relevantne oblasti za sve zemlje regiona i uključuju: planiranje i organizacija laboratorijske medicine, tipove medicinske laboratorije i strategije, upravljanje laboratorijskom medicinom, liderske veštine, akreditaciju i nadležnosti, bezbednost životne sredine, laboratorijske standarde u Balkanskim zemljama, iskustva mladih naučnika, dostignuća učenika, prezentacije postera i diskusije o radionicama. Zemlje učesnice, pored regionalnih uključuju i Italiju, Izrael, Austriju, Mađarsku i Kipar. Cilj ovog Simpozijuma upravo je razmena iskustava između naših zemalja i razvijanje novih ideja kako pomoći našim kolegama da unaprede svakodnevnu laboratorijsku praksu. Takođe, još jedan veliki razlog održavanja Simpozijuma je povezivanje mladih naučnika iz našeg regiona, kao i studenata medicinske i kliničke biohemije. Više podataka možete potražiti na www.dmbj.org.rs ili www.bclf.info/ . Iskoristili bismo priliku da se zahvalimo prof. dr. Nadi Majkić-Singh, nacionalnom predstavniku Društva medicinskih biohemičara Srbije, u IFCC i EFLM, na podsticaju za pisanje ovog članka, praćenje aktivnosti DMBS-a i uključivanje u iste.

Jovana Ilkić


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Robotika u farmaciji Budućnost farmacije je stigla i delimo je sa robotima!

U

prkos tome što pojava novih tehnologija često unosi strah od gubitka posla, tehnološki napredak u zdravstvu zapravo omogućava vraćanje pacijenata u prioritet zdravstvenih radnika. Cilj je dobiti više vremena za komunikaciju, savetovanje i samo lečenje, a smanjiti rutinske poslove i tako povećati kvalitet zdravstvene zaštite. Upravo sa tim ciljem, u apoteke širom sveta kročio je Apotekarski robot. Naime, reč je o potpuno robotizovanom sistemu pretrage, lociranja i isporuke lekova koji je u Danskoj zastupljen u čak 70% apoteka, dok u našoj blizini vodeću ulogu u futurističkom pristupu dobroj farmaceutskoj praksi igra Slovenija, sa dvadesetak apoteka opremljenih ovom tehnologijom. Sistem funkcioniše tako da farmaceut na svom radnom mestu, nakon razgovora sa pacijentom, putem računara bira odgovarajući lek čime se aktivira robot. Unutar svog staklenog kontejnera robot pronalazi lek i putem vazdušnog kanala ga šalje do farmaceuta u jako kratkom roku. Za to vreme farmaceut ne prekida komunikaciju sa pacijentom što značajno unapređuje kvalitet savetodavne uloge naše struke. Takođe, ovi roboti se koriste i za automatizaciju zatvorenih skladišta lekova jer, pored toga što vrše označavanje, punjenje i slaganje kutijica s lekovima, prate i čistoću, temperaturu i vlagu samog prostora, čime minimalizuju nepovoljne uticaje sredine. Sistem podleže varijacijama i može se prilagoditi potrebama kako javnih, tako i bolničkih apoteka i industrije. Na primer, bolnička apoteka Medicinskog centra u San Francisku jedna je od prvih u svetu koja je robote iskoristila za izradu farmaceutskih ob-

lika potrebnih bolnici, a farmaceute su kao stručnjake za lekove, preraspodelili u kliničke timove u kojima rame uz rame sa lekarima donose odluku o pravoj terapiji za pacijenta. Nažalost, kod nas je primena robotike u farmaceutskoj praksi krenula u suprotnom smeru. Uvođenje automata za lekove, takozvanih Apotekomata, izazvalo je ovog leta oprečne reakcije među stručnom javnošću. Naime, ovi automati zamišljeni da izdaju lekove kao slatkiše, bez prethodnog savetovanja sa farmaceutom, ne samo da degradiraju našu struku,već i maskiraju sve benefite koje automatizacija može da nam donese.

Dakle, izvesno je da je robotika sve prisutnija u farmaciji i da će sa razvojem i otkrićem novih sistema i farmaceutska praksa da se razvija u različitim smerovima. Naravno, na nama će uvek biti odgovornost da prednosti koje nam robotika donosi usmerimo u korist pacijenata, a u cilju što efikasnijeg pružanja zdravstene zaštite. Aleksandra Marković

15


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Robotika u medicinskoj biohemiji

P

o rečima Džin Kim Montkler, profesorke biohemije i biomolekulskog inženjera sa Politehničkog instituta u Njujorku, biohemija bi bila potpuno drugačija da nema robota. Naime, sve od njihove prve pojave, roboti su se najčešće koristili u cilju zabavljanja šire narodne mase. Bilo je moguće zapaziti ih u filmovima, na određenim festivalima, pa čak i u prodavnicama igračaka za decu. Međutim, početkom dvadesetog veka, zajedno sa razvojem industrije, ove naprave dobijaju znatno važniju ulogu i polako postaju zastupljene u svim sferama ljudskog života. Kako bismo u potpunosti razumeli važnost i funkciju robota u biohemiji, potrebno je da se najpre upoznamo sa pojmom i delovima samog robota, kao i njegovim razvojem. Naime, sam robot se sastoji od tri osnovna dela: mozga, koji je najčešće kompjuter, mehaničkih delova, odnosno ekstremiteta i motora, i na samom kraju senzora za toplotu, zvuk, dodir, pokrete i prepoznavanje. Inženjeri specijalizovani u području biomehanike imaju sposobnost da osmisle i naprave robote sa poboljšanim mogućnostima u odnosu na tradicionalne robote; biološki inspirisani roboti imaju bolju pokretljivost i fleksibilnost, kao i unapređene senzorne sposobnosti. Kako bi roboti adekvatno obavljali svoje zadatke, dizajneri moraju obratiti posebnu pažnju na tri bitne stavke. Prvo jeste to da roboti moraju biti u mogućnosti da pristupe svojoj bazi podataka – kako su molekuli izgrađeni, koje veze su zastupljene između atoma, koje reagense mogu koristiti u reakcijama, a da pri tome ne oštete polazne supstance. Potom, moraju biti u stanju da to „znanje“ iskoriste i

16

isplaniraju sam proces sinteze jedinjenja; poput igrača šaha roboti moraju unapred znati svaki svoj potez kako bi došlo do pozitivnog ishoda. Na samom kraju, roboti moraju posedovati mogućnost samostalnog izvođenja određenih pokreta i zadataka. Ovakvi uređaji nalaze široku primenu u biohemijskom svetu – mogu se koristiti za tačno i precizno merenje jednostavnih supstanci potrebnih za izvođenje eksperimenta, kao i merenje stepena razvijenosti određene bolesti i daljeg praćenja stanja organizma. Prva pojava robota u biohemijskim laboratorijama zabeležena je početkom osamdesetih godina prošlog veka. Tadašnji roboti, kompjuterski kontrolisane mehaničke ruke, obavljale su jednostavne zadatke poput učestvovanja u pripremi i obradi potrebnih supstanci. Bitan korak za razvoj i primenu robotike u biohemiji, u tom periodu, napravio je dr Masahid Sasahi koji je zajedno sa svojim kolegama u potpunosti opremio svoju laboratoriju mehaničkim napravama. Pored robotskih ruku, on je prvi počeo da koristi transportne trake i mašine za automatsku analizu. Iako su ove novine uvele preciznost i efikasnost u biohemijske laboratorije, njihova međusobna neusklađenost u izvođenju zadataka, kao i visoka cena, onemogućavale su široku rasprostranjenost i dostupnost laboratorijama širom sveta. Daljim razvojem programiranja i osmišljavanjem novih kompjuterskih jezika, omogućeno je da roboti u laboratorijama budu usklađeniji u izvođenju zadataka i kontrolisani jednostavnim klikom na miš koji je povezan sa računarom koji kontroliše rad robota, ili pak unošenjem specijalne komande putem tastature. U početku je za izvršenja ovakvih kontrola bilo


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ neophodno da naučnici koji rade u laboratorijama pohađaju kurseve za upotrebu ovih mašina, međutim, vremenom je taj korak prevaziđen. Nedostupnost robota laboratorijama zbog visokih cena i dan danas je problem koji je samo delimično rešiv. Zbog finansijskih razloga, većina laboratorija ne može sebi priuštiti nabavku najnovijih robotskih naprava, međutim, zbog potrebe tržišta, započeta je proizvodnja jeftinijih i jednostavnijih robota koji su u mogućnosti da izvode više različitih funkcija. Radi potrebe odlaganja određenih supstanci, čvrstog ili tečnog stanja, u specifičnim uslovima kako bi zadržale svoje biološke i hemijske karakteristike, u biohemijskim laboratorijama, posebnu ulogu dobijaju roboti za odlaganje mikrotitarskih ploča u kojima su se date supstance odlagale. Pored „robota odlagača“, beleži se i pojava robota za automatsko pipetiranje, čime se naučnicima obezbeđuje više vremena za fokusiranje na ključne delove eksperimenata. Takođe, dizajnirane su i prve mašine koje mogu da prepoznaju bilo koju biološku ili hemijsku supstancu koja bi se postavila na njihovoj platformi za analizu.

Jedna od najbitnijih primena robota u biohemiji ostaje sinteza peptida i različitih nukleotidnih lanaca. Prilagođavanjem temperature i drugih uslova za sintezu, ovi roboti omogućili su replikaciju DNK lanaca potrebnih za dalja istraživanja i time su našli direktnu primenu u više kategorija organske hemije. Roboti dobijaju mesto i u sintezi kristala. Naime, roboti za znatno kraći vremenski period mogu kreirati na hiljade

proteinskih i kristalnih struktura koje se dalje koriste u analizama primenom tehnika rendgenske kristalografije. Sama rendgenska kristalografija predstavlja način za ispitivanje kristalnih supstanci pri čemu se koristi difrakciona slika dobijena rasejavanjem X zraka. Na ovaj način se određuje kristalna i molekulska struktura uzorka, odnosno dobijaju se podaci o dužini veze između atoma elemenata, njihovim uglovima i konformacijama. Zahvaljujući ovim, kao i mnogim drugim otkrićima u polju robotike, biohemija je znatno napredovala. Omogućeno je brže pravljenje preparata, ponavljanje i reprodukcija sistema. Povećana je efikasnost u izvođenju eksperimenata, koristi se manje preparata i smanjena je količina hemijskog otpada po završetku eksperimenata. Ove mašine takođe stvaraju sigurnije uslove za rad, budući da su veoma tačno i precizno programirane za upotrebu opasnih, zapaljivih ili toksičnih hemijskih supstanci. Pored svega ovoga, roboti omogućavaju naučnicima i osoblju da se posvete bitnijim zadacima i ne ponavljaju obične delove eksperimenta poput merenja ili odlaganja supstanci. Naravno, ne treba izgubiti iz vida i negativne strane robotike. Pored veoma skupih i nedostupnih mašina, javlja se i problem u vizuelnoj analizi određenih robota. Iako su neki od njih veoma efikasni, njihovi vizuelni senzori ne mogu lepo registrovati boje supstanci, pa je opseg samostalnog rada robota limitiran. Takođe, pojava robota kao „jeftine radne snage“ može dovesti do manjeg zapošljavanja ljudi i direktno uticati na prosek nezaposlenosti. Naravno, da bi uopšte bili u mogućnosti da koriste robote, naučnici moraju poznavati programske jezike poput C++ jezika. Prema mnogim istraživanjima, roboti predstavljaju nezaobilaznu budućnost u svim poljima – nauci, ekonomiji, zabavi. Odluka koja preostaje nama je kako će oni uticati na naše živote – privatne i poslovne. Da li ćemo dozvoliti da nas mašine zamene ili ćemo pronaći način da ih prilagodimo svojim potrebama i naći zajednički jezik funkcionisanja? Vreme će pokazati. Jelena Branković

17


ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Obeležavanje 140 godina od osnivanja Saveza farmaceutskih udruženja Srbije Godinom osnivanja Saveza farmaceutskih udružanja Srbije (SFUS) ‒ ranije Farmaceutsko društvo Srbije smatra se 1879. godina, kada je osnovana prva stručna organizacija farmaceuta. Osnivanje stručne organizacije vezano je ne samo za staleške interese, već i za razvoj nauke. Zbog toga se već 1819. godine dovodi prvi lekar iz inostranstva, a već 1830. g odine mr Mateja Ivanović iz Zemuna otvara prvu apoteku u Beogradu. U sledećih 40-ak godina otvaraju se apoteke u gotovo svim većim mestima u Srbiji. Razvojem ovih zdravstvenih institucija pojavljuje se potreba za pravnim regulisanjem njihovog funkcionisanja. Tako se pedesetih godina devetnaestog veka donosi prvi propis o radu apoteka, a 1865. godine knez Mihailo donosi »Zakon za apoteke i apotekare i za držanje i prodavanje lekova i otrova«, a 1866.godine država izdaje »Kratak sastav farmakopeje za Srbiju«. Pored primene ovih savremenih dostignuća pojavilo se niz staleških pitanja (izdavanje takse, izrada zakonskih predloga, raspisivanje konkursa za nove apoteke, dodela koncesija), kao i dalje unapređenje stručnog i naučnog rada. Zbog toga je bilo nužno formirati jednu stručnu organizaciju svih pripadnika struke, a njih je tada bilo 23, pa je 1879. godine osnovano »Apotekarsko društvo u Srbiji« ,koje je posle deset godina promenilo naziv u »Srpsko apotekarsko društvo«. Radi informisanja članstva o novinama nauke i prakse 1890. godine osniva se časopis »Glas apotekarskog društva u Srbiji« koji posle izvesnog vremena menja naziv u »Apotekarski glasnik«, a 1911. godine prerasta u »Glas apotekarstva«. Posle Drugog svetskog rata 1946. godine obnovljen je rad »Srpskog apotekarskog društva«, pod nazivom »Udruženje apotekara u Narodnoj republici Srbiji« koje posle nekoliko izmena naziva postaje »Farmaceutsko društvo Srbije«. Usklađivanjem akata Farmaceutskog društva Srbije sa Zakonom o udruženjima građana, došlo je do promene naziva u »Savez farmaceutskih udruženja Srbije«, skraćeno SFUS i pod tim nazivom je upisano u Registar udruženja u Agenciji za privredne registre 09.03.2011. godine. Izdavanje časopisa pod naslovom »Arhiv za farmaciju« obnovljeno je 1951. godine. »Arhiv za far-

18

maciju«, objavljuje originalne naučne i stručne radove iz raznih oblasti farmacije, a izlazi šest puta godišnje. U početku, stručni rad se odvijao kroz predavanja

Unapređenje stručnog rada na svim područjima farmaceutske delatnosti bilo je i ostaje ključni predmet rada Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. na temu raznih aktuelnih problema; kasnije se prešlo na kurseve i seminare, da bi se početkom šezdesetih započelo sa monotematskim simpozijumima koji se sa velikim uspehom i danas održavaju. Društvo je u okviru stručnog rada organizovalo i kurseve za polaganje stručnog ispita, sedamdesetih godina prošlog veka. Stručni rad se odvija kroz rad sekcija, simpozijuma, savetovanja i konwgresa. SFUS u svom radu sarađuje sa obrazovnim institucijama i drugim srodnim organizacijama. Naš jubilej ćemo obeležiti svečanom akademijom 26. oktobra 2019. godine u Kolarčevoj zadužbini. Savez farmaceutskih udruženja Srbije


j ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

G

Glavobolja

lavobolja je jedan od najčešćih neuroloških simptoma zbog kog bolesnici zatraže pomoć lekara ili farmaceuta. Smatra se da 9 od 10 odraslih osoba doživi glavobolju tokom života. Većina ljudi prihvata glavobolju kao sastavni deo života. Više od 50% osoba sa glavoboljom ne konsultuje lekara ili farmaceuta o tegobama, a većina od onih koji dođu na prvi pregled kod lekara obično ne dolazi na kontrolu. Standard za klasifikaciju tipa glavobolje je Međunarodna klasifikacija glavobolja u kojoj je opisan veliki broj različitih tipova glavobolja. Ova klasifikacija je neurolozima olakšala postavljanje dijagnoze obolelima od glavobolje. Prvi tip glavobolje koji je opisan u klasifikaciji je migrena. Migrena je česta onesposobljavajuća glavobolja. Epidemiološke studije su dokumentovale visoku prevalenciju migrene i visok socio-ekonomski i lični uticaj. Migrena ima dva osnovna podtipa, a to su migrena sa aurom i migrena bez aure. Tipične karakteristike migrene su jednostrana lokalizacija, pulsirajući kvalitet, pogoršanje pri rutinskim fizičkim aktivnostima i udružena je sa mučninom i/ili fonofobijom i fotofobijom. Aura

predstavlja prolazne neurološke simptomime koji prethode ili prate glavobolju. Aura je najčešće vizuelna (javlja se kod više od 90% pacijenata), a javljaju se i senzitivne smetnje, afazija. Glavobolja tenzionog tipa je veoma česta, sa prevalencijom u populaciji u rasponu između 30% i 80% i ima veoma značajan socio-ekonomski status. Glavobolje su obično obostrane, često sa difuznim širenjem prema vrhu glave, kvaliteta pritiska ili stezanja koje traju više minuta ili dana. Bol se ne pojačava pri fizičkoj aktivnosti. Ostali simptomi koji se javljaju uz ovu glavobolju su: umor, poremećaji spavanja i osećaj ošamućenosti. Klaster glavobolja spada u trigeminalne autonomne glavobolje. Predstavlja napade jakog, strogo jednostranog bola koji traje 15-180 minuta i javlja se jednom do osam puta dnevno. Bol je udružen sa istostranom hiperemijom konjuktiva, lakrimacijom, zapušenošću nosa, rinorejom, znojenjem čela i lica, miozom, edemom kapaka praćenih uznemirenošću ili agitiranošću. Za vreme najtežih napada jačina bola je nepodnošljiva. Od ovog tipa glavobolje češće obolevaju muškarci. Postoje i mnogi drugi različiti tipovi ostalih primarnih glavobolja. Glavobolja može biti iza-

19


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

zvana kašljem, fizičkom aktivnošću (naročito po toplom vremenu), može biti stimulisana hladnoćom (izlaganjem nezaštićene glave niskoj temperaturi ili konzumacijom hladnog stimulusa). Glavobolja, takođe, može da nastane usled spoljašnjeg pritiska (tesna traka oko glave, kapa ili kaciga) ili usled spoljašnjeg istezanja (glavobolja konjskog repa). Unošenje nekih supstanci u organizam može da provocira nastanak glavobolje. To su najčešće donori NO, inhibitori fosfodiesteraze, alkohol, monosodijum-glutamat (sindrom kineskog restorana) i egzogeni hormoni (kontracepcija ili supstituciona terapija). Obustava unošenja nekih supstanci npr. kofeina može rezultovati istim ishodom. Glavobolja se može pripisati i različitim poremećajima homeostaze koji nastaju usled boravka na visokoj nadmorskoj visini, usled ronjenja, putovanja avionom, gladovanja. Oboljenja organizma kod kojih se sreće glavobolja su arterijska hipertenzija, hipotireoidizam, bolesti očiju i bolesti zuba. Usled poremećaja homeostaze javljaju se i hemodijalizne glavobolje. Hemodijalizne glavobolje se javljaju kod 70% bolesnika na hroničnom programu lečenja hemodijalizom. Hemodijaliza je terapijska procedura, koja se primenjuje sa ciljem delimične korekcije homeostatskih poremećaja i prevencije pojave komplikacija uremije u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije. Hemodijalizna glavobolja se javlja većinom kod muškaraca, tokom četvrtog sata dijalize, traje kraće od četiri sata, uglavnom je lokalizovana obostrano, jakog je intenziteta i pulsirajućeg kvaliteta. Iako je hemodijaliza nekomforna, dugotrajna terapijska mera, udružena sa bolnim procedurama, ona je jedini način da se produži život većini bolesnika u terminalnoj fazi bubrežne bolesti. Zbog toga je značajno proučavanje pojave ovog tipa glavobolje kako bi se njihovim sprečavanjem uticalo na poboljšanje kvaliteta života ovih bolesnika. Oboleli od glavobolje najčešće sami preduzimaju mere za izlečenje, ali postoje slučajevi kada je potrebno da se obratimo lekaru. Lekaru je potrebno

20

da obratiti se ako je naglo nastala jaka glavobolja „poput udara groma“ ili „ kao nikad do sada“ zatim glavobolja povezana sa povišenom telesnom temperaturom, mučninom i povraćanjem, glavobolja povezana sa smetenošću, slabošću, duplim slikama ili gubitkom svesti, pacijenti koji imaju dve do tri glavobolje nedeljno i kod glavobolje u bolesnika s tumorskom bolesti. Najveći broj pacijenata pati od glavobolje tenzionog tipa. U lečenju ovog tipa glavobolje koriste se farmakološke i nefarmakološke metode. Od analgetika najčešće se koriste acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, ketoprofen, diklofenak , naproksen i paracetamol što je u skladu sa Evropskim smernicama za lečenje glavobolje. Bitno je da se napomene da gotovo svakodnevno uzimanje ovih lekova može da dovede i do paradoksalnog fenomena tzv. Ribaund glavobolja – odnosno do glavobolja koje su uzrokovane prekomernim uzimanjem lekova (medicationoveruse headaches). Postoje brojne nefarmakološke mere. Kao glavne se ističu kognitivno-bihejvioralna terapija, fizikalna terapija, masaža i akupunktura, ali postoje i drugi načini kojima možemo da otklonimo glavobolju ili da preveniramo njen nastanak. Savetuje se identifikovanje i izbegavanje okidača glavobolje. Okidači glavobolje su faktori koji


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

uzrokuju napad glavobolje kod osetljivih pojedinaca. Okidači mogu biti promene ritma sna, menstruacioni ciklus, ishrana (crno vino, sir, orasi, kafa, čaj), razni lekovi, problemi sa kičmom, svetlost, psihološka napetost… Okidači mogu da variraju između pojedinaca, pa čak i između napada kod iste osobe. Izbegavanjem okidača glavobolje može se sprečiti njen nastanak ili nastanak hroničnih glavobolja. Dugotrajan fiksni i nepravilan položaj tela mogu povećati napetost kranijalne i perikranijalne muskulature, a za posledicu imati glavobolju. Važan je uspravan stav tela, što možemo postići redovnim vežbanjem. Važno je i pravilno disanje. Kada smo napeti ili kada nas boli glava treba da se setimo da dišemo duboko i biće nam sigurno bar malo lakše. Zatvoreni i mračni prostori pojačavaju napetost, te je potrebno provetravati prostoriju u kojoj boravimo i osvetliti je. Dobar učinak na opuštanje može imati dugo tuširanje ili mirisne kupke. Pored toga i masaža ima jako dobar učinak na opuštanje. Za masažu možemo da zamolimo bližnju osobu ili možemo pomoći sami sebi laganim kruženjem i gnječenjem mišića glave i vrata. Kao najstariji metod ističu se hladni oblozi koji se postavljaju na čelo ili potiljak odnosno zadnju stranu vrata. Svaku priliku treba da koristimo za kretanje i da što više vremena da provodimo u prirodi. Hodati najmanje tri puta nedeljno, 20 – 40 minuta. Hodanjem se smanjuje stres i uravnotežuje fiziologija tela. Stres treba smanjiti na što manju

moguću količinu. Dobar i kvalitetan san takođe mogu pomoći. Sna ne treba da bude ni premalo, ni previše, a najbolje je da se leže svaki dan u jednako vreme. Unošenje hrane i vode treba da bude redovno, količinski zadovoljavajuće i treba birati zdrave namirnice. Unos vode je veoma važan, da ne bi došlo do dehidratacije organizma. Umesto vode nekada možemo da popijemo čaj ili sok od ceđenog voća. Od posebnog značaja je unošenje vitamina grupe B i magnezijuma. Poželjno bi bilo da se smanji pušenje, unos kafe i alkohola. Savetuje se i redovna kontrola arterijskog krvnog pritiska. Potreban je odmor od svakodnevnih radnih obaveza. Najbolje je kada dobro organizujemo svoje vreme i obaveze, kako bismo ih što lakše realizovali. Poželjno je da slobodno vreme provodimo i u društvu, sa ljudima koji nam prijaju. Samopoštovanje i poštovanje drugih važno je za komunikaciju sa drugim ljudima. Oni koji se zbog socijalne neprilagođenosti ne osećaju prijatno, mogu da rade na svojim socijalnim veštinama. Socijalne veštine mogu da se nauče bilo kada tokom života ili mogu da se poboljšaju tokom života. Treba biti optimističan, smejati i radovati i malim stvarima. Treba da budemo zadovoljani sobom i svojim izgledom. Ne možemo se sviđati svima, a sigurno nas neko jako voli baš takve kakvi jesmo. Zbog loših iskustava ne treba da se osećamo kao gubitnici nego da iz svakog iskustva i od drugih ljudi naučimo nešto novo. Mudar čovek i jeste onaj koji od svakog čoveka po nešto nauči. Za svako oboljenje na čiji nastanak možemo da utičemo važi da ga je bolje sprečiti nego lečiti. Stavimo sebe i svoje zdravlje na prvo mesto. I imajmo u vidu izreku Artura Šopenhauera „Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa.” Zahvaljujem se dr Ljiljani Radmilo, Opšta bolnica ,,Dr Radivoj Simonović” Sombor, na pomoći i korisnim savetima prilikom pisanja ovog teksta. Katarina Vuković

21


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

ALCHAJMEROVA BOLEST - ŠTA ZNAMO

B

roj osoba obolelih od demencije raste iz godine u godinu te one postaju jedan od vodećih uzroka smrti. Najveći broj dementnih pacijenata boluje od nekog tipa Alchajmerove bolesti (AB) od koje u SAD svakih 65 sekundi oboli jedna osoba. Iako najraniji simptomi AB nisu smrtonosni, posledice neprestanog propadanja moždanog tkiva s vremenom mogu dovesti do smrti. Iako ju je nemački doktor Aloiz Alchajmer već 1906. definisao kao „neobičnu bolest“, tek se 80-ih godina prošlog stoleća počela intenzivnije istraživati. U periodu od tri godine tada su redom otkriveni amiloid β (Aβ) i tau protein kao glavni uzroci bolesti te je odmah iza toga pokrenuto kliničko istraživanje za prvi lek za lečenje AB ‒ inhibitor holinesteraze, takrin.

ETIOPATOGENEZA

Alchajmerova bolest obično ima dosta uobičajeni tok, odnosno primećeno je kako ona uvek kreće od hipokampusa i entorinalnog korteksa mozga. Osim u tim delovima mozga, u ranijim fazama bolesti mogu se primetiti i promene u frontalnom i temporalnom režnju, amigdali, hipotalamusu i talamusu, te jedra moždanog stabla; dok u kasni-

22

jim fazama bolest napreduje prema neokorteksu. Hipokampus nije samo jezgro razvoja bolesti, već je i najvažniji centar za učenje i pamćenje pa nam tako objašnjava i najranije simptome bolesti ‒ blagi i postepeni gubitak pamćenja. Najuopštenije je možemo podeliti na naslednu, još zvanu early onset (EOAB), te na sporadičnu (sAB), odnosno late onset (LOAB). EOAB je posledica mutacije gena za APP (amyloid precursor protein) te gena za PS1 i PS2 (presenelin). APP je zapravo transmembranski protein u neuronima, astrocitima, mikrogliji i nekim perifernim tkivima koji, između ostalog, sadrži i domen s 42-43 amino-kiseline koje kad se odvoje od APP-a čine amiloid β. Postoje dve forme amiloida β, ona od 42 amino-kiseline koja je ujedno i patološka i više sklona nakupljanju u plakove, te ona s 40 amino-kiselina koja je zastupljenija u mozgu. Kidanje APP na Aβ i ostatak vrše β i γ-sekretaze. γ-sekretazu aktivira kompleks presenelina 1 i 2, pa mutacije na tim genima dovode do preterane aktivnosti γ-sekretaze i posledično nakupljanja Aβ8. EOAB je znatno manje zastupljena te nastupa puno ranije ‒ prosečna dob obolelih je čak 45 godina za razliku od LOAB kod koje su pacijenti stariji od 65


godina. Što se tiče LOAB, nikada sa sigurnošću ne možemo tvrditi koji je tačni uzrok ili okidač bolesti, tim više što su simptomi i klinička slika sve univerzalniji kako bolest napreduje1. Međutim, više različitih faktora može doprineti razvoju LOAB, a neki od njih su dijabetes, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, zatim manjak „mentalnih napora“. Zanimljiva je upravo činjenica da, iako je LOAB jednako zastupljen kod oba pola, neke nacionalnosti su podložnije razvoju bolesti zbog nižeg obrazovnog stupnja, manje zdravstvene zaštite i slabijeg socioekonomskog statusa3. Relativno nedavno nekoliko je istraživanja pokazalo da fizička aktivnost podstiče neurogenezu u hipokampusu, za koji smo na početku rekli da je središte pamćenja i ujedno jezgro AB9. Jasno je stoga na koji bismo način redovnom fizičkom aktivnošću mogli prevenirati ili usporiti progresiju AB.

AMILOID β

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

TAU PROTEIN

Tau protein je takođe naš endogeni mikrotubularni protein koji se, kada je fosforilisan, veže za tubulin, stabilizuje mikrotubule u neuronima, te time omogućava prenos informacije aksonom. U patološkim stanjima tau protein se fosforiliše na pogrešnim mestima i to tri puta više u odnosu na fiziološke uslove, što posledično destabilizuje mikrotubule i uzrokuje njihovo spajanje u neurofibrilarne snopiće. Takve strukture prisutne u neuronu zapravo uzrokuju njegovu smrt i time postepeno propadanje mozga. Tau protein može biti fosforilisan na različitim mestima, što između ostalog diktira i vrsta i progresija bolesti, a problem nastaje kada se naruši ravnoteža između kinaza i fosfataza tau proteina.

OKSIDATIVNI STRES I NMDA RECEPTORI

Plakovi Aβ i neurofibrilarni snopići tau proteina Uloga NMDA receptora u patofiziologiji AB zapradve su patološke strukture privo je usko povezana s glutamatom sutne u mozgu pacijenata, ali ne i kao najbitnijim neurotransmiterŠto se tiče kliničke slike jedine. U pozadini AB veliku ulogu om i sa središnjim holinergičkim AB, obično možemo raima oksidativni stres te pojačana sustavom. Glutamat, inače ključan zlikovati tri faze boleaktivacija NMDA (N-metil-D-asu učenju i pamćenju, nakon lučensti: pretkliničku asimptopartat) receptora što dovodi ja u sinaptičku pukotinu veže se matsku, pretkliničku do promene u izlučivanju neuizmeđu ostalog i na NMDA resimptomatsku fazu i tešku ceptore na postsinaptičkom neurotransmitera, gubitka neurona i oštećenja sinapsi. ronu. Kako su NMDA katjonski Alzheimerovu bolest. Aβ je naš endogeni peptid koji receptori, vezivanjem glutamata ima ulogu transkripcionog faktopropuštaju kalcijumove jone u inra, učestvuje u transportu holesterola, potencijalno tracelularni prostor. Povišena koncentracija Ca2+ štiti od oksidativnog stresa i aktivira brojne kinaze. unutar ćelije narušava funkcionalnost mitohondriMozak je razvio mehanizme čišćenja Aβ, pa tako ja zbog čega je poremećen prenos elektrona i pomikroglija, makrofagi, astrociti i oligodendroglijačano se stvaraju reaktivni oblici kiseonika (ROS). je vrše fagocitozu, endocitozu i makropinocitozu Amiloidni plakovi uzrokuju nakupljanje glutamata Aβ; različiti proteolitički enzimi ga razgrađuju, a u sinaptičkim pukotinama i time jaču i dužu aktivaciju NMDAR. Glutamatnu neurotransmisiju najveći deo proteina izbacuje se efluksom preko stimuliše i holinergički sastav. Kada se acetilholin krvno-moždane barijere u perifernu cirkulaciju (Ach) veže na nikotinske receptore, reguliše lučengde se metaboliše putevima od kojih brojni nisu u je glutamata, dopamina, serotonina, GABA i Ach potpunosti razjašnjeni. Kad je u perifernoj cirku(autoregulacija). Kada pak se Ach veže na nikotinlaciji, Aβ se između ostalog može vezati i na APOE ske receptore, inhibira gabanergičku, a stimuliše koji učestvuje u transportu lipoproteina, a time glutamatnu neurotransmisiju zbog čega dolazi do posredno utiče i na ugradnju holesterola u ćelijske prekomerne aktivacije NMDAR. membrane. APOE4 izoforma tog proteina je uzrok smanjenog učinka imunoloških ćelija u razgradnji Aβ plakova. Mutacija gena koji kodira za APOE iz KLINIČKA SLIKA tog je razloga prepoznata kao bitan rizični faktor Što se tiče kliničke slike AB, obično možemo raza razvoj LOAB. Zapravo bilo kakve promene u zlikovati tri faze bolesti: pretkliničku asimptomnekom od puteva razgradnje Aβ mogu dovesti do atsku (bez poteškoća u svakodnevnim radnjama, kognitivni testovi negativni na AB); pretklinička njegovog nakupljanja u mozgu i zidovima krvnih simptomatska faza (gubitak pamćenja, prostorne sudova u mozgu.

23


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

orijentacije, otežano obavljanje svakodnevnih zaodnosno njihovog odnosa, pokazale su da je taj dataka, promene raspoloženja, smetnje u govoru, odnos dijagnostički puno precizniji. Iste godine nesposobnost učenja, lutanja, halucinacije, paranorazvijen je takozvani „innogenetics“, odnosno ja, deluzije ‒ umereno kognitivno oštećenje (MCI „INNOTEST“ u kojem monoklonska antitela pre‒ mild cognitive impairment)); dok je poslednja poznaju svih 6 izoformi tau proteina, pa se vezufaza bolesti teška Alchajmerova bolest (teškoće u ju za njih nezavisno od fosforilacijskog stanja tau gutanju i zaboravljanje na obrok uzrokuju snažni proteina. Takvim testom dobija se podatak o ukgubitak na težini, produženo spavanje, sklonost upnom tau proteinu (total tau, T-tau) u CSF, a taj infekcijama, inkontinencija). Kao što važi za sva podatak govori o intenzitetu neurodegeneracije i patološka stanja, tako je i u slučaju AB najbolje reajačini štete na neuronima. Povišeni T-tau i P-tau govati što ranije ‒ prevenirati ili barem detektovati (phosphorylated tau) indikatori su brze progresije bolest kada je još u ranim stadibolesti. CSF P-tau zapravo je jumima, odnosno kada je asimpbiomarker specifičan samo za Kao što vrijedi za sva patomatska. Kako bismo to mogli, AB, ne i za ostale neurodegentološka stanja, tako je i u potrebni su nam dobri i pouzdani erativne bolesti i ne povezujeslučaju AB najbolje reagidijagnostički biomarkeri. mo ga direktno s intenzitetom rati što ranije ‒ prevenioštećenja neurona. Kombirati ili barem detektirati nacijom oba biomarkera kogDIJAGNOZA nitivno oštećenje se može bolest kada je još u ranim Za neurološke bolesti, uključujući predvideti do osam godina uni AB, biomarkeri izolovani iz cestadijima. apred. rebrospinalne tečnosti (CSF) doKoliko god ova dva biomarbijaju se lumbalnom punkcijom. kera bila pouzdana, potreba za više njih i dalje je Prednost takvog skupljanja uzorka jeste to da je prisutna, ponajviše za starije pacijente (kakvi upraCSF biohemijski puno bliža mozgu i pretpostavljavo uglavnom i boluju od AB) kod kojih su obično mo da stoga ima i sličniji sastav s mozgom u odnoprisutni brojni komorbiditeti čime je otežana presu na krv. Međutim, uzorkovanje krvi kao screencizna dijagnoza AB. Upravo iz tog razloga, okrenuing metoda je praktičnija za pacijenta te olakšava li smo se posebnoj vrsti biomarkera Alchajmerove dugotrajnu longitudinalnu evaluaciju, budući da bolesti ‒ disfunkcija i degeneracija sinapsi koja su uzorci krvi puno dostupniji od uzoraka CSF. počinje u ranim fazama bolesti. Ti su nam bioDva CSF biomarkera koja su najduže u primeni su markeri posebno zanimljivi i stoga što su sinapse Aβ plakovi i neurofibrilarni snopići tau proteina. „plastične“ strukture, odnosno brzo se prilagođaOd 1995. godine kada je objavljena prva metoda vaju promenama pa pretpostavljamo da bi dovolELISA testa za Aβ42 (vrsta amiloida koja se prva jno rana farmakološka intervencija spašavanja nakuplja u plakovima), znamo da je kod AB konsinapsi bila izuzetno učinkovita u lečenju bolesti. centracija slobodnog Aβ42 smanjena u CFS, što je Jedan od takvih biomarkera je i neurogranin, dendirektna posledica pojačanog nakupljanja. Nakon dritički protein prisutan u ekscitacijskim neurontog otkrića, kombinovane analize Aβ42 i Aβ40,

24


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

ima moždane kore i hipokampusa. On izgrađuje zdravih osoba čeoni režanj unutar 100 milisekundi deo dendrita na kojem neuron prima informacije reaguje na zvučne podražaje, dok kod osoba oboleod drugih neurona i integrira ih u neku vrstu inlih od AB čeoni režanj uopšte ne reaguje, već samo formacije, a kod AB njegova koncentracija u tim temporalni režnjevi. delovima mozga je znatno smanjena. Izolujemo ga iz CSF i merimo ELISA-om uz pomoć monokFARMAKOTERAPIJA lonskih antitela. Odlična stvar u vezi neurogranina Trenutne farmakološke mogućnosti uključuju injeste to da je specifičan za AB u odnosu na ostale hibitore acetilholin esteraze, antagoniste NMDA neurodegenerativne bolesti. Drugi biomarker koji receptora i najnoviji pristup lečenju koji će, nadaje direktni pokazatelj oštećenja sinapsi je SNARE mo se, uskoro ući u kliničku praksu ‒ imunoter‒ presinaptički kompleks proteina sastavljen od apija. Jedan od bioloških lekova koji je trenutno SNAP-25 (synaptosomal-associated protein 25), u trećoj fazi kliničkih ispitivanja je i aducanumab SYT1 (syntaxin-1) i VAMP (vesicle-associated ‒ antitelo za Aβ plakove zavisne od Cu2+ . Osim membrane protein). Taj je proteinski kompleks klAβ imunoterapije, veliki potencijal pokazuju i injučan u egzocitozi vezikula koje sadrže neurotranshibitori sekretaze. Od inhibitora acetilholin estermitere u sinaptičku pukotinu, a kod AB njihove su aze dostupni su kompetitivni inhibitori AchE dokoncentracije u mozgu snižene, a u CSF povišene nepezil i rivastigmin, dok je galantamin ujedno i iz za sada neobjašnjivih razloga. alosterički modulator nikotinskih receptora. Iako Što se tiče biomarkera koje možemo meriti u krvi, sva tri leka ne mogu potpuno izlečiti niti znatno oni uključuju odnos Aβ42/Aβ40, tau protein i neupoboljšati simptome, mogu usporiti progresiju rofilament male molekulske mase bolesti za 6‒12 mjeseci, no (NFL) koji je najmanje selektivan stanje se nakon toga nastavlja Trenutačne farmakološke budući da nije karakterističan pogoršavati. Takođe, samo je mogućnosti uključuju samo za AB. Kako samo mali donepezil učinkovit u posledninhibitore acetilkolin estedeo proteina iz mozga odlazi u joj fazi bolesti. Neke od nuspoperifernu cirkulaciju i kako je raze, antagoniste NMDA java su povraćanje, anoreksija, krv kompleksnija za ispitivanje nadutost, dijareja i abdomireceptora te najnoviji budući da je molekulski bogatija, nalni grčevi. Od antagonista pristup liječenju koji će, analize i testiranje krvi na bioNMDA receptora, memantin nadamo se, uskoro ući u markere AB moraju biti izuzetno je jedini predstavnik skupine. kliničku praksu ‒ imunoprecizni. Tako se Aβ42 u plazmi Iako može biti u monoterapiji, terapija. detektira Simoa tehnikom koja najčešće se daje u kombinaciji s se bazira na vezanju proteina na AchE inhibitorima, budući da i magnetske delove obložene antitelima. Budući da on usporava napredovanje bolesti. Delotvorniji je je tehnika analitički jako osetljiva, uzorci se pre u ranim fazama bolesti, a nuspojave su kao i kod uzorkovanja jako razređuju pa se dodatno smaninhibitora AchE. juje mogućnost interferencije drugih molekula S obzirom na to da Alzheimerova bolest oduzima prisutnih u krvi s ovom analitičkom metodom2. ne samo život već i sva sećanja, sve uspomene na Osim biohemijskih metoda detekcije biomarkera, proživljeno, u interesu je i naučne zajednice i pacipostoje i imaging metode, poput PET (pozitronsjenata i njihovih porodica da se što pre pronađe ka emisijska tomografija) pomoću FDG-a (2-[18F] način kako je sprečiti. Uz velike napore koji se fluoro-2-Deoxy-D-glucose) kojom možemo detekulažu u taj zajednički cilj, dolaze i velika i bitna ottovati delove mozga sa smanjenom metaboličkom krića. Mnoga ta otkrića već jesu u primeni i znantaktivnošću koja je karakteristična za pretkliničku no olakšavaju dijagnozu i pravovremenu reakciju fazu bolesti6, MRI (magnetska rezonancija) te IPzdravstvenih radnika i porodice, međutim AlchaMS (imunoprecipitacijska masena spektrometrija) jmer je još uvek neizlečiva bolest; a to će se, nadakoja je označila bitnu prekretnicu prema bržoj, mo se, promeniti. jednostavnijoj i dostupnijoj dijagnozi2. Pre nešto više od godinu dana, hrvatska naučnica je otkrila Autor: Đesika Kolarić kako na temelju MEG (magnetoencephalography) Recenzent: Jan Homolak, dr med. merenja, odnosno merenja vrednosti magnetnog Farmaceutsko-biokemijski fakultet, polja koje emituje ljudski mozak rano dijagnosSveučilište u Zagrebu tikovati Alchajmerovu bolest. Primetila je da kod

25


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

LEKOVITA SVOJSTVA ARONIJE S

avremeni način života povezuje se sa neadekvatnom ishranom i sve učestalijom pojavom različitih hroničnih bolesti. Dugo se nisu znali svi uzroci tih bolesti, ali napredak je učinjen pre 20-30 godina kad su istraživači otkrili da u našem organizmu nastaju slobodni radikali koji mogu da oštete ćelije i time uzrokuju mnogobrojne bolesti. Zbog toga je poslednjih godina sve više aktuelna potreba za primenom i proučavanjem alternativnih, prirodnih antioksidanasa kojima bi se postiglo ciljano zaštitno dejstvo na organizam. Po najvećem antioksidativnom kapacitetu ističe se bobičasto voće tamnoplave ili ljubičaste boje. Pokazano je da se taj efekat pripisuje visokom sadržaju polifenolnih jedinjenja i da zavisi kako od strukture prisutnih polifenolnih jedinjenja, tako i od njihovog ukupnog sadržaja. Među njima po najvećoj antioksidativnoj aktivnosti (čak 4 puta većoj u odnosu na ostalo polifenolima bogato bobičasto voće, kao što su plod ribizle ili borovnice), odnosno sadržaju polifenola, izdvajaju se plodovi aronije. Plod aronije vodi poreklo iz Severne Amerike,

26

gde su ga prvi naseljenici ovog kontinenta koristili za lečenje prehlade i podizanje imuniteta. Može se gajiti u blagim klimatskim uslovima, ali, zbog otpornosti na hladnoću, može se prilagoditi i uslovima koji nisu povoljni za gajenje drugog voća i temperaturama i do -35°C. Na našim prostorima je prisutna više od 50 godina, ali je u široj upotrebi poslednjih nekoliko godina. Od dve vrste aronije koje se koriste u ishrani (crna A. melanocarpa i crvena A. arbutifolia) crna je, zbog većeg sadržaja hranljivih i biološki aktivnih sastojaka, više u upotrebi. Plod aronije može da se koristi svež, ali se češće prerađuje i konzumira u vidu soka, džema, vina ili sirupa. Plod i sok od aronije dobri su izvori vitamina C, karotenoida, organskih kiselina, tanina, a sadrže i prirodne šecere i pektine, vitamine B grupe i minerale (kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe). Ipak dominantno su prisutna polifenolna jedinjenja, a naročito su zastupljeni proantocijanidini, antocijani i fenolne kiseline koji pokazuju niz povoljnih efekata po zdravlje, a koriste se i u profilaksi, ali i terapiji različitih oboljenja kao što


su, u prvom redu, kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes i druga hronična i degenerativna oboljenja. Što se tiče njenog dejstva na kardiovaskularni sistem, pokazano je da smanjuje rizik od nastanka koronarnih bolesti srca i srčanog udara. Kardioprotektivno delovanje aktivnih principa aronije ispoljava se kroz uticaj na faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, što su prvenstveno oksidativni stres i povišena lipidna peroksidacija i njihove posledice na organizam ‒ hipertenzija i ateroskleroza. Ovo je najpre uočeno u in vitro ispitivanjima, u kojima je pokazano njihovo vazoprotektivno dejstvo, kao i zaštitno delovanje na ćelije endotela i funkciju trombocita. Takođe, u animalnim eksperimentalnim modelima, aronija je pokazala povoljan efekat na hiperlipidemiju, snižavanje povišenog nivoa triglicerida, ukupnog i LDL holesterola. Mali broj studija u kojima je ispitivan uticaj hronične konzumacije proizvoda od aronije na oksidativni status kod ljudi pokazao je porast aktivnosti enzima antioksidativne zaštite, pre svega glutationa u eritrocitima, kao i smanjen nivo lipidne peroksidacije. Iako su mehanizmi i dalje nedovoljno proučeni, smatra se da polifenolna jedinjenja ploda aronije deluju na kardiovaskularne faktore rizika tako što poboljšavaju funkciju endotela i dislipidemiju, inhibiraju oksidaciju lipoproteina male gustine, smanjuju krvni pritisak (i sistolni i dijastolni) i deluju antiinflamatorno. Takođe, studije su pokazale smanjenje rizika od nastanka kancera jetre, prostate, dojke i kolona kod ljudi koji su konzumirali velike količine aronije jer može delovati imunomodulatarno i radioprotektivno. Može pokazati i inhibitorno delovanje na proliferaciju kancerogenih ćelija. U jednoj britanskoj studiji je utvđeno da je kombinacija ekstrakta aronije sa konvencionalnim lekovima davanim tokom hemioterapije dovela do boljeg efekta u odnosu na efekat samog leka. Pored navedenih, pokazana su još mnogobrojna pozitivna delovanja jedinjenja aronije, kao što su: antidijabetično (kroz smanjenje hiperglikemije i hiperlipidemije), antiedematozno, efekat na permeabilnost kapilara, održavaju normalnu funkciju urinarnog trakta i smanjuju učestalost infekcija, deluju hepatoprotektivno, antiagregacijski, antiulcerozno, antibakterijski, inhibiraju herpes

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

virus, virus influence, poboljšanje vida pri slabijem osvetljenju i zaštita ćelija od oštećenja i očiju od formiranja katarakte (i to sve zbog velikog sadržaja karotenoida), poboljšanje kognitivnih sposobnosti... Njeni sastojci čine ključnu komponentu protiv bora jer mogu pomoći u zaštiti kože od štetnih efekata zagađivača okoline, duvanskog dima, sunčevog UV zračenja i drugih faktora koji uzrokuju da telo proizvodi slobodne radikale. Suve aronije su pune vlakana zbog čega utiču na redovnost stolice i uopšteno poboljšano zdravlje creva. Pomaže pri regulisanju telesne težine zato što ne sadrži mnogo kalorija i masnoće, a opet obezbeđuje sitost, energiju i snagu. Još jedna prednost svakodnevne upotrebe ove biljke jeste to što u dosadašnjoj literaturi nisu zabeleženi neželjeni i toksični efekti plodova, soka ili ekstrakata aronije. Bobičasto voće, pa i sama aronija, danas se sve češće naziva i funkcionalnom hranom od koje se očekuje da, pored hranljive vrednosti, ima i fiziološku funkciju koja je posledica prisustva bioaktivnih jedinjenja. Zbog svog velikog potencijala u promociji zdravlja i smanjenju rizika od nastanka bolesti, ispitivanje hemijskog sastava i bioloških efekata aronije danas je u žiži naučnih istraživanja sa ciljem da se njena lekovita svojstva što bolje prouče i maksimalno iskoriste u očuvanju zdravlja ljudi. Marijana Živković

27


j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

Vitamin D – vitamin ili više?

D

onedavno se smatralo da vitamin D ima ulogu isključivo u homeostazi kalcijuma i fostafata i regulaciji metabolizma u kostima, zbog čega njegov nedostatak može dovesti do rahitisa kod dece, kako je prvobitno i otkriven. Međutim, danas se zna da, pored ovih, ima i brojne druge parakrine i autokrine uloge, stoga se više ne smatra vitaminom već hormonom. Učestvuje u regulaciji mnogih fizioloških procesa koji se menjaju u bolesti, uključujući ćelijsku proliferaciju, diferencijaciju, preživljavanje, otpornost na oksidativni stres i regulaciju drugih hormona, a pokazuje i imunomodulatorno dejstvo. U prirodi se javlja u dva oblika i to kao vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol), koji se može sintetisati u epidermalnim ćelijama kože. Bilo da se unosi ishranom ili sintetiše u koži iz 7-dehidroholesterola, usled UV zračenja, ovaj prohormon se mora aktivirati kroz dve enzimske hidroksilacije, od kojih se prva dešava u jetri, a druga u bubrezima. Vitamin D sve svoje funkcije ostvaruje posredstvom receptora za vitamin D (VDR) koji pripada superfamiliji receptora tiroidnih/steroidnih hormona, a deluje kao transkripcioni faktor koji reguliše gensku ekspresiju. Do sada je otkriveno preko 900 gena čija je ekspresija njime regulisana,

28

a među genima čiju ekspresiju reguliše nalaze se oni koji kodiraju enzime koji štite od oksidativnog stresa. Na taj način ovaj vitamin indirektno ispoljava svoj antioksidativni efekat, čija je efikasnost slična vitaminu E, koji je moćan prirodni antioksidans. Koja mu je uloga u imunskom sistemu? Vitamin D je značajan za stimulaciju urođenog imuniteta, povećavajući antimikrobne sposobnosti monocita i makrofaga. Deluje i na B-ćelije povećavajući njihovu diferencijaciju, proliferaciju i produkciju antitela, ali pokreće i njihovu apoptozu. Interesantno je da aktivacija makrofaga preko Toll-like receptora dovodi do ekspresije gena za receptor vitamina D i jednog od dva enzima zaduženih za njegovu aktivaciju, što dodatno povećava njegove antimikrobne efekte. Pored vitamina D i drugi agonisti VDR ostvaruju snažno imunomodulatorno dejstvo na dendritske ćelije, jer aktivacijom VDR povećava se njihovo svojstvo tolerancije. Efekti na urođeni imunski sistem se još ogledaju i u aktivaciji ekspresije gena za katelicidin i defenzin, antimikrobnih peptida koji uništavaju plazma membranu mikroorganizama. Epidemiološki podaci ukazuju na to da je deficijencija vitamina D, takođe, povezana i sa nekim


autoinflamatornim bolestima, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, diabetes mellitus, sistemski eritemski lupus i upalnu bolest creva, jer dovodi do smanjenja produkcije inflamatornih citokina (IL-17 i IL-21) i do povećanja produkcije antiinflamatornih kao što je IL-10. A šta radi u kardiovaskularnom? Neke studije pokazuju da je adekvatan status vitamina D neophodan za održavanje kardiovaskularnog sistema zdravim, pa može biti koristan za prevenciju mnogih kardiovaskularnih bolesti. Indirektno moduliše krvni pritisak smanjujući nivoe paratiroidnog hormona, a takođe interferira sa renin-angitenzin sistemom, jer može redukovati sintezu renina, što posledično dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Pored toga, pokazalo se da

može modulisati kontrakciju sarkomera u kardiomiocitima miševa. To nije sve... Primećeno je da osobe sa Parkinsonovom bolešću imaju snižene nivoe vitamina D i da se napredovanje bolesti usporava suplementacijom ovim vitaminom, zbog čega predstavlja još jedan faktor koji doprinosi nastanku ove i drugih neurodegenerativnih bolesti. Istraživanja su usmerena ka određenim polimorfizmima u VDR genu koji su verovatno uključeni u patogenezu ovih bolesti, s obzirom na to da je VDR pronađen u nekim regionima mozga, pogotovo u dopaminergičkim neuronima supstancije nigre. Ispostavlja se i da inhibira sintezu inducibilne sintaze azot-oksida (iNOS), enzima koji je javlja u neuronima CNS-a

j ⓏⒹⓇⒶⓋⓁⒺ

i drugim ćelijama tokom nekih bolesti, kao što su ishemija, neurodegenrativne bolesti, AIDS, infekcije i eksperimentalni autoimunski encefalomijelitis, i na taj način ispoljava svoj neuroprotektivni efekat. Neki od istih tih polimorfizama imaju protektivnu ulogu u nastanku neplodnosti kod žena, što sugeriše da pokretanje imunskog odgovora mehanizmima vitamina D može biti značajan faktor u uspostavljanju balansa između imunske tolerancije na paternalna antitela kao i protektivne uloge imunskog sistema u očuvanju fetusa u toku trudnoće. Pored toga, istaživanja su pokazala da vitamin D smanjuje rizik za mnoge tipove kancera, jer sprečava proliferaciju i izaziva diferencijaciju kancerskih ćelija. Učestvuje u regulaciji pro- i antiapo-

ptotičnih faktora, povećavajući njihovu ekspresiju, i na taj način uzrokuje apoptozu, a ispostavlja se da prouzrokuje skraćenje telomera, inhibišući aktivnost telomeraze. Preporuke? Zbog velikog broja uloga koje ostvaruje u organizmu, vidimo da je vitamin D važan i apsolutno neophodan za očuvanje zdravlja. Preporuke za njegov unos iznose 400-800 IU dnevno, odnosno 10-20 µg, a smatra se da je dovoljno kožu šaka i lica izlagati 10 minuta dnevno suncu da bi se zadovoljile potrebe organizma za njim. Đorđe Stanivuk

29


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Prof. dr Slađana Šobajić 1. Iskoristiću priliku da Vam, u ime članova redakcije SupHa časopisa, čestitam na izboru dekana našeg fakulteta. Šta ćete nastojati da unapredite na ovoj funkciji? Zahvaljujem na čestitkama. Odgovornost svakog dekana u vremenu nesigurnih i stalno promenljivih finansijskih i društvenih okolnosti, jeste da pronađe racionalna i efektivna rešenja za sve aktivnosti koje se izvode na fakultetu, ali i da radi na boljem razumevanju između studenata i nastavnog kadra i na napretku nastavnih procesa. U prvih nekoliko meseci provednih na novoj funkciji ono što se nametnulo kao prioritet novog rukovodstva, a tiče se studentskih aktivnosti je sledeće: Pronalaženje načina i sredstava za nagrađivanje najboljih i podsticanje iskazivanja izvrsnosti u svim aktivnostima, kako studenata, tako i zaposlenih. Svesni smo da je tradicionalno najviše vremena posvećivano studentima koji imaju probleme u savladavanju gradiva, što će se i dalje nastaviti, ali je takođe važno da najkvalitetniji među studentima budu prepoznati i da osete kako se fakultet ponosi njihovim uspesima i želi da ih nagradi. Ne radi se samo o podeli nagrada jednom godišnje, radi se o sistemu koji ceni kvalitet, ceni korpus znanja i veština kojima studenti na kraju školske godine raspolažu, ceni pozitivnu inicijativu i proaktivan odnos prema dobrobiti fakulteta i zajednice. Pored povremenih klasičnih materijalnih nagrada, postoje i druge mogućnosti za nagrađivanje najboljih, od povezivanja sa farmaceutskim kompanijama u cilju sprovođenja prakse i volontiranja, do

30

organizovanja kurseva koji bi u budućoj praksi bili korisni mladim profesionalcima. Drugi važni aspekt koji će biti stavljen u fokus novog rukovodstva je osposobljavanje studenata farmacije za konstantno doživotno učenje i za prilagođavanje brzim promenama tehnologije, povećanom korpusu znanja, potrebama za razvoj novih veština. Nekada su za većinu profesija znanja i veštine stečeni tokom studija bili dovoljni za kvalitetno obavljanje profesionalnih zaduženja u dužem vremenskom periodu. Danas smo svedoci da se u toku jednog akademskog ciklusa od 5 godina u svetu dogodi reforma obrazovanja, da se javljaju nova zanimanja, a nestaju stara, da smo svedoci „tehnološke lavine“ koja u svakoj profesiji zahteva prilagođavanje novoj opremi, novim procesima, novim procedurama. Za farmaceuta će u budućnosti najveći izazovi sigurno predstavljati korišćenje novih tehnologija, automatizovanih i digitalizovanih sistema u brizi o pacijentu, a verujem da će današnji studenti imati priliku da se suoče i sa značajnim proširenjem ingerencija farmaceuta, čime bi se povećala efikasnost dosadašnjeg zdravstvenog sistema. To se već dešava u sistemima Velike Britanije, Holandije, Irske, Portugalije,


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

gde je prepoznato da bez proširenja kompetencija i fizika koju nisam morala da polažem zbog toga farmaceuta u javnim i kliničkim apotekama nema što sam dobila na maturi nagradu Mihailo Petrović suštinskog unapređenja dostupnosti zdravstvene Alas. Ova kombinacija predmeta je bila zastupljezaštite, od aktivnosti vakcinacije do tretmana na još samo na studijama elektrotehnike, koje me najčešćih hroničnih bolesti. Ovakav inovativni nisu privlačile. Tako da je baš ta kombinacija na pristup zahtevaće od farmaceuta i bolje sposoprijemnom ispitu za mene bila dobitna. bnosti intraprofesionalne komunikacije, ali i znaMoj ostanak na Katedri za bromatologiju je tanja koje će se sticati tek nakon završenih studija. kođe bio posledica spleta okolnosti. Sećam se Stoga je priprema studenata na celoživotni proposlednjeg ispita na studijama – bio je to ispit iz ces osavremenjavanja kvalifikacija, sposobnosti i Medicinske biohemije i prof. Nada Majkić Singh znanja jedan od značajnih prioriteta fakulteta. kod koje sam upravo dobila desetku me je pitala da Treći fokus rukovodstva biće na poboljšali bih želela da ostanem na fakultetu. Moj odlučan nju okruženja u kom studenti provode veliki deo odgovor bio je ne, želim da radim u apoteci i to je radne nedelje. Zgrada fakulteta ima veći broj infrau tom trenutku bila moja jedina želja. U prve dve strukturnih problema, koji dovode do problema godine nakon obavljenog staža nije bilo lako dobiti sa niskim temperaturama tokom zime, a visokim posao u apoteci, i osim kratkih zamena izgledalo je tokom leta. Za poboljšanje energetske efikasnoda sam sve dalje od ostvarenja svog sna. Javila sam sti potrebna su i znatna ulaganja, tako da će nase na konkurs kojim je fakultet tražio više sarapori biti usmereni u tom dnika za privremenu pravcu. Paralelno bi bilo zamenu asistenata i pošto U svemu što radim, bez obzira potrebno razmotriti efikasam bila kandidat sa najvesnije korišćenje unutrašnjih da li se radi o nastavi, nauci ili ćim prosekom data mi je zajedničkih prostora u koje mogućnost da biram na drugim aktivnostima, moj se od useljenja nije mnogo kojoj bih katedri bila angaulagalo. Zajedno sa stužovana. Moj izbor bio je osnovni motiv je da se dentima i studentskim orgaKatedra za bromatologiju, posao uradi dobro. nizacijama, ali i sa potencimislim da su i onda i sada jalnim partnerima fakulteta razlog bili ljubaznost i lepo pokušaćemo da oplemeniiskustvo koje su studenti mo prostor u kom će biti zadovoljstvo provesti imali nakon završene nastave iz Bromatologije. U vreme između predavanja i vežbi. S obzirom na tom periodu je fokus Bromatologije bilo proučato da je 2019. godina i jubilarna godina u kojoj se vanje hemijskog sastava hrane, što je takođe doobeležava 80 godina od početka studija farmacije prinelo izboru, jer je otkrivanje tajni onoga što u Srbiji i 74 godine od osnivanja prvog samosvakodnevno jedemo izgledalo veoma privlačno stalnog farmaceutskog fakulteta u Beogradu, ovo mladom farmaceutu. Na katedri je u to vreme je dobra prilika da se posvetimo kako unapređevladala veoma živopisna atmosfera, u starim pronju nastavnih procesa, tako i uređenju unutrašnjeg storijama u prizemlju Patološkog instituta vrilo je prostora fakulteta i unapređenju uslova boravka. od aktivnosti, sretali su se na tom mestu asitenti i profesori Tehnološkog, Medicinskog i Poljo2. Odakle je poteklo Vaše interesovanje za farmaciprivrednog fakulteta, pored studenata radili su u ju, a kasnije i bromatologiju? laboratorijama specijalisti sanitarne hemije, ispitivale su se hemijske karakteristika riba, školjki, Ne znam koliko je moja priča tipična za savrepuževa, zujali su instrumenti poput gasnog hromenu mladu generaciju za koju imam utisak da matografa i jonskog aminokiselinskog analizatora, dobro zna šta hoće i fokusirano bira svoju buduću koje nisu imale ni mnogo opremljenije ustanove. profesiju. Ja sam studije farmacije razmatrala kao Malo po malo, bledeo je san o karijeri u apoteci, a interesantnu opciju privučena apotekom i lepim budila se ambicija da se uradi nešto u nauci. Mogla iskustvima sa apotekarskom praksom, ali moram bih da zaključim da, iako nije bio nameravan, priznati da su tog leta u igri bili još i studije mediostanak na fakultetu i Katedri za bromatologiju je cine i građevine. Konačna odluka je doneta usled u prethodnih 30 godina otvorio mnoge priče u kosticaja okolnosti – tada se na prijemnom ispitu jima sam iskreno uživala i pružio mi mogućnost da polagala matematika koju sam izuzetno volela i razvijem sposobnosti za koje nisam ni znala da ih čija priprema je predstavljala pravo zadovoljstvo imam i na tome sam iskreno zahvalna.

31


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

uspela jedne lepe priče koja je ispričana u prvim godinama mog nastavničkog staža. Jedna studentkinja sa nezavidnom ličnom situacijom, mlada majka i udovica, radila je kod mene diplomski U svemu što radim, bez obzira da li se radi o nastavi, rad. U toku dugih sati provedenih u laboratoriji, nauci ili drugim aktivnostima, moj osnovni motiv reč po reč, podelila je svoju muku sa mnom. Na je da se posao uradi dobro. Možda vam je poznat odbrani diplomskog rada poklonila sam joj knjigu taj osećaj kad nešto radite, pa posle određenih proPaola Koelja koja je na mene ostavila snažan utiblema i muka, truda, učenja, pokušaja, promašasak. Skoro 10 godina kasnije, pri prvom sledećem ja, upornosti, dobijete dugo-očekivani rezultat. I susret mlada farmaceutkinja, snažna i sigurna u to ne bilo kakav, već odličan. Kod mene se uvek sebe, rekla je da joj je knjiga pružila utehu i promeu tim trenucima javljala blaga euforija. Što je pronila život. Kada radite sa mladim ljudima koji su ces bio duži to je osećanje kompletnosti i sreće bilo u periodu života kada istražuju sebe i svoje moveće. Ja lično mislim da uraditi posao nije dovogućnosti uvek postoji mogućnost da se svesno ili ljno, potrebno je postići određeni stepen izvrsnosti nesvesno utiče na formiranje njihovih interesovakoji se postiže samo stalnim nja, pa i ličnosti. Zbog toga usavršavanjem. Naučila sam je ovaj posao veoma odgoto veoma rano u laboratori- U svemu što radite, mislim da voran jer se ne radi samo ji na primeru jednostavnih o pokazivanju i prenošenju nije dovoljno da samo izvršite analiza. Prvo izvođenje anaznanja, već i o pokazivanju zadatak, potrebno je da postalize je uvek bilo stresno, nii prenošenju stavova i žišta nije išlo kako treba, od nete majstor za taj zadatak i da votnih iskustava. odvage uzorka do uočavanja završne tačke titracije. Re- znate i poznajete sve što je o tome 5. Dugogodišnji ste član zultati – katastrofa. Mesec rukovodstva „Društva za potrebno da se zna. dana kasnije postajete ishranu Srbije“, šta smatrate majstor tog malog izazova, njegovim najznačajnijim možete držati predavanje o ciljem, a šta najznačajnijim značaju svih pratećih činipostignućem? laca od kojih zavisi tačan rezultat, do toga da se vrata na sobi sa vagama ne otvaraju dok vi merite. Tačno je da se veliki deo mog profesionalnog živoI to je to. U svemu što radite, mislim da nije dovota odvija pod okriljem, prvo Jugoslovenskog druljno da samo izvršite zadatak, potrebno je da poštva za ishranu, a kasnije u Društvu za ishranu stanete majstor za taj zadatak i da znate i poznajete Srbije čiji sam predsednik bila 8 godina. U okviru sve što je o tome potrebno da se zna. To je motiv i društva sam upoznala mnoge divne ljude, prave inspiracija, ne šta radite, već kako to radite. profesionalce i idealiste, koji su u velikoj meri uticali na moj odnos prema poslu. U vremenu kada 4. Postoji li anegdota, nastala u radu sa studentije postalo normalno da se svaki napor i aktivnost ma, koja Vam je ostala u lepom sećanju? mere kroz materijalnu korist, sarađivati sa ljudima kojima je normalno da se odazovu vašem pozivu Kad komunicirate sa studentima preko 30 godida organizujete kurs, simpozijum, kongres, da na, ima puno anegdota, međutim, ono što sam ja napišu članak, rad, i to isključivo volonterski, pravo zapamtila kao veoma važno je mogućnost da iz je bogatstvo. Moja stručna mreža je formirana prepozicije profesora utičete na nečiji život. U okviko društva, onako kako sam ja upoznavala druge ru svog posla možete uticati da neko izabere svoje stručnjake koji se bave proučavanjima hrane i buduće zanimanje i da vam se posle više godina ishrane, tako su i oni imali priliku da upoznaju vrati sa informacijom da ste ga baš vi inspirisali da mene i stvorila se jedna atmosfera međusobnog se bavi laboratorijom, hranom, naukom. To su lepi uvažavanja i poštovanja koja nam je omogućitrenuci kad znate da ste uspeli da prenesete svoju la da skoro 20 godina izdajemo časopis „Hrana i energiju i inspiraciju nekom drugom. Pored toga ishrana“, da svake godine imamo veoma cenjene možete nekom da utičete na lični život i razvoj Susrete nutricionista, da svake 4 godine organizumada često niste ni svesni toga. Ja se uvek setim kad jemo Kongres o ishrani, od kojih je poslednji bio sam nezadovoljna ili smatram da u nečemu nisam međunarodni, kompletno na engleskom jeziku i sa 3. Šta Vas kao predavača, a šta kao čoveka, posebno inspiriše?

32


velikim brojem stranih učesnika. Nekoliko sadašnjih saradnika i istraživača na Katedru su došli nakon jednog kongresa na kom su volontirali dok su bili studenti farmacije. To je ono što želim da istaknem, kad radite nešto i trudite se da to uradite dobro i kvalitetno. to se neminovno prenese i na druge aktere u procesu, a na mlade je taj uticaj često sudbinski, jer se oni neplanirano usmeravaju u pravcu na koji nisu do tada ni pomišljali. Najznačajnim dostignućem svog angažovanja u Društvu za ishranu smatram naše uključivanje u aktivnosti evropske federacije Federation of European Nutrition Societies u čijem sam Board-u, kojima smo postali pouzdani partneri u planiranju i organizaciji skupova i letnjih škola.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

7. U vremenu sniženih kriterijuma, šta je za Vas merilo uspeha?

Kad na ispitu razgovaram sa studentima, postoji jedan momenat posle kog student ne samo da zasluži desetku već i poštovanje. To je kad nakon nabrajanja činjenica pokaže kreativnost i počne da povezuje informacije u novu celinu koja kao takva nije bila deo predavanja ili literature. U tom trenutku student pokazuje da je prevazišao generički način učenja i razvio kapacitet da kreativno i inovativno rešava probleme i donosi zaključke, pa čak i da povezuje različite discipline. Nažalost, takvih susreta ima svega nekoliko tokom školske godine, to je onaj trenutak kad vam, bez obzira kakvi su tenutni kapaciteti vaše katedre, dođe da pitate: „Da 6. Kakvo je Vaše mišljenje o znanju današnjeg i li ste razmišljali da ostanete na fakultetu?“. Nakon nekadašnjeg studenta? studija čini mi se da je najveći uspeh da očuvate Smatram da je danas istosvoju profesionalnu raNakon studija čini mi se da je vremeno i teže i lakše biti doznalost i ambiciju i da u student nego što je bilo najveći uspeh da očuvate svoju poslu koji ste odabrali (ili mojoj generaciji. Količina je on vas odabrao) nađete profesionalnu radoznalost i informacija i podataka raprostora za razvoj i napreambiciju i da u poslu koji ste ste eksponencijalno u 21. dovanje. To nije uvek lako, veku, taj porast se oseća odabrali (ili je on vas odabrao) zato što je naša profesija i na studijama, jer pored izuzetno humana i zahteva nađete prostora za razvoj i klasičnih informacija, koje konstantan kontakt sa ljunapredovanje. i dalje predstavljaju osnovu dima, zahteva konstantno potrebnih znanja, konstanusavršavanje i osavremetno se povećava i menja set njavanje znanja, pri čemu znanja i veština koje su posledica vrtoglavog naje društveno okruženje često nepovoljno. Iako je pretka u svakoj naučnoj oblasti. Ukoliko želite da možda najlakše spustiti kriterijum i pustiti da nas pružite savremenu nastavu, neminovno deo tih situacija nosi, mislim da je važno napraviti napor „novih“ informacija morate uključiti u trening i odabrati kreativniji put ličnog i profesionalnog budućih profesionalaca, što ponekad čini količinu rasta. Pre ili kasnije taj napor i posvećenost bivaju činjenica sa kojima se student suočava prevelikom. nagrađeni, u to sam uverena. S druge strane, sadašnjim studentima su na raspolaganju tehničke mogućnosti koje prethodne nisu 8. Na posletku, šta biste poručili našim čitaocima? imale. Pored nove opreme i novih tehnologija tu su i brzi i jednostavni načini da se dođe do literature, Verujte u sebe, volja, upornost, fokusiranost uvek da se provere podaci, da se napišu radovi. Ono što daju rezultate. Vinston Čerčil je rekao „kontinuiraje važno, to je da se nađe balans između neophoni napori – a ne snaga ili inteligencija – to je ključ dnih informacija i veština koje se moraju naučiti za oslobađanje naših potencijala“. s jedne strane i veštine učenja vezane za probleme i inovacije (tzv. kreativno učenje), kao i timskog Teodora - Tea Antić rada s druge strane. Zato i mi, nastavnici, moramo stalno da unapređujemo svoja znanja i veštine neophodne za uspeh u profesiji.

33


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Prof. dr Anđelija Malenović 1. Kako biste predstavili sebe u par rečenica? Najteže pitanje odmah na početku. Nisam introvertna osoba, naprotiv, ali o sebi ne volim da govorim i mogla bih samo da ispričam kako sam se našla u svetu farmacije. Farmaceutski fakultet sam odlučila da upišem u trećem razredu gimnazije, februara 1989. godine, nakon veoma inspirativnog razgovora sa dvoje tadašnjih apsolvenata koji su sa oduševljenjem pričali o studijama farmacije i perspektivi koju one predstavljaju. Važno je da znate da su u to vreme perspektive sa završenim Farmaceutskim fakultetom bile mnogo skučenije nego danas. Tokom studija, predavanja iz Organske hemije koja je držala prof. dr Slavka Pavlov, kao i predavanja iz Farmaceutske hemije čuvene prof. dr Dobrile Živanov Stakić, koju svi i danas znaju kao prof. Bina, orijentisala su me definitivno ka tzv. hemijskoj grupaciji farmacije. Vežbe i predavanja iz Analitike lekova su tu orijentaciju dodatno potvrdile i u potpunosti me okrenule ka kontrolu lekova koja je za mene najuzbudljivija i najznačajnija oblast farmacije. 2. Šta Vas je motivisalo da se bavite ovim poslom? Početkom ‘90-ih fabrika Merima, u mom rodnom gradu Kruševcu, pokretala je razvoj svoje linije kozmetičkih proizvoda, pa sam ja studije farmacije upisala sa idejom da se priključim tom projektu. Nijedan od ova dva ambiciozna plana nije zaživeo, Merimu je privatizovao Henkel, a ja sam već na drugoj godinu fakulteta shvatila da su moja interesovanja nešto sasvim drugo. Mislim da je upravo prof. Bina bila najveća inspiracija za mene ‒ bila je vrhunski predavač, izuzetno stroga i sa veoma visokim kriterijumima. Jednom prilikom smo je na predavanjima pitali šta ona očekuje od nas na ispitu, a ona je odgovorila sledeće: “Ako je vama sve jasno kada ja predajem, onda i meni na

34

ispitu treba da bude sve jasno kada vi odgovarate”. Jedna od ocena na koju sam veoma ponosna je desetka iz Farmaceutske hemije kod prof. Bine. Za mene je to značilo da sam dostigla njene visoke kriterijume, da je u mom izlaganju sve bilo jasno i objašnjenja data na pravi način, tako da sam, u stvari, jula 1993. donela definitivnu odluku kojim poslom želim da se bavim. Ono čega tada nisam bila svesna je činjenica da naš posao donosi ogromno zadovoljstvo rada sa mladim ljudima zbog kojih i mi duhom ostajemo uvek mladi. Pored toga, naučnoistraživački rad, sa kojim ranije studenti nisu imali dodira pošto CNIRS tada nije postojao, doneo je dodatne izazove, uzbuđenja i lepote ovom poslu. 3. Naučnoistraživačka aktivnost vaše katedre usmerena je na analitiku lekova. Možete li nam reći nešto više o tome? Naučna oblast analitika lekova je karakteristična za farmaceutske nauke i njen značaj je sve veći. Danas je nemoguće zamisliti proizvodnju i kontrolu lekova bez primene savremenih, naučno zasnovanih pristupa koji se koriste da se osigura da je kvalitet ugrađen u proizvode, dok se u isto vreme poboljšava razumevanje svih procesa, povećava efikasnost i smanjuju troškovi. Jedan deo naših istraživanja posvećen je unapređenju znanja u ovoj oblasti kada je kontrola lekova u pitanju zato što nedostatak osoblja sa odgovarajućim znanjem otežava primenu ovih pristupa. Drugi deo naših istraživanja obuhvata fundamentalna ispitivanja u oblasti različitih vrsta tečne hromatografije pod visokim pritiskom sa ciljem dostizanja boljeg razumevanja retencionih procesa i veze između strukture ispitivanih jedinjenja i njihovog retencionog ponašanja. Uvođenje molekulskog modelovanja na polju hromatografije, razvijanje modela za predviđanje separacije


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

strukturno sličnih jedinjenja predstavlja značajan industriji. napredak u razvoju metoda za ispitivanje kvaliteta Veoma smo ponosni na predmete Medicinska lekova. sredstva i Sportska farmacija koji su prvi multiSastavni deo savremene analitike lekova, za nas disciplinarni predmeti u studijskom programu posebno interesantan, jeste određivanje lekova i Farmacija, tako da u njihovoj realizaciji učestvuju njihovih metabolita u uzorcima biološkog materinastavnici iz različitih naučnih oblasti. Medicinska jala. Razvoj novih bioanalitičkih metoda je veoma sredstva su proizvodi u ekspanziji i ja lično mislim kompleksan proces zato što je pored postavljanja da je to oblast u kojoj farmaceuti u budućnosti odgovarajuće analitičke metode, neophodno izamogu naći veoma uzbudljiv i dobro plaćen posao brati i pogodan matriks, opredeliti se za način prikao lica odgovorna za kvalitet, proizvodnju ili kupljanja uzoraka, način njihovog transporta i regulatorne poslove, odnosno lica odgovorna za skladištenja, definisati postupak ekstrakcije analita dokumentaciju, vigilancu i praćenje medicinskog iz složenog biološkog matriksa, kao i kriterijume za sredstva na tržištu. Pre par meseci mi je vlasnik i obradu podataka. U našim istraživanjima odlučili direktor firme NeoMedica bioscience technology, smo se za sakupljanje uzoraka u obliku osušene proizvođača medicinskih sredstava za in vitro kapi matriksa zbog niza prednosti vezanih za samo dijagnostiku, Saša Tričković rekao da planira uzorkovanje i rukovanje uzorcida zapošljava isključivo magistre ma nakon sakupljanja. Uzevši farmacije sa beogradskog Farmau obzir činjenicu da je ovo Kada je prof. dr Šobajić ceutskog fakulteta zato što poseduju alternativni, novopredloženi po- odlučila da se kandiduje za adekvatno početno znanje i ne boje stupak, u našim istraživanjima prise izazova. funkciju dekana i okupila Sportska farmacija je veoma menjujemo različite hemotim potencijalnih prodeka- specifičan predmet i studentima metrijske tehnike za prevazilaženje nedostataka koji su uočeni to- na, nisam imala dilemu da posebno interesantan zato što kom kvantitativne analize uzoraka farmaceutu daje jednu veoma zatreba da prihvatim. sakupljenih u obliku osušene kapi nimljivu poziciju. Kada je predmet matriksa. osmišljavan, prof. dr Darko Ivanović je uključio koleginice iz različitih 4. Pored obaveznog predmeta Analitika lekova, naučnih oblasti kako bi studenti sagledali značaj na vašoj katedri postoje i 4 izborna predmeta. doping kontrole, upoznali se sa farmakologijom Jedan od njih jeste i Sportska farmacija, koja izadoping sredstava i ishranom sportista, kao i bioheziva posebno interesovanje studenata. mijom sporta. U izvođenju teorijske nastave, kao gostujući predavač, učestvuje doc. dr Nenad Dikić, Svi izborni predmeti, u čijem izvođenju učestvupredsednik Odbora za doping kontrolu Antidoje naša katedra, veoma su interesantni studentima ping agencije Srbije. Tokom svog predavanja uvek zato što pružaju specifična znanja veoma korisna ističe značaj uvođenja sadržaja o doping kontroli za rad u struci. U izvođenju nastave na izbornim u obrazovanje farmaceuta, zatim njihovog upoznapredmetima Farmaceutska regulativa u kontroli levanja sa Listom zabranjenih doping sredstava, kao kova i Eksperimentalni dizajn u farmaciji učestvui činjenicom da se sportisti može, u slučaju jasne i ju samo nastavnici naše katedre. Farmaceutska nužne indikacije, odobriti korišćenje zabranjenih regulativa u kontroli lekova je za studente veoma supstanci i/ili metoda u terapijske svrhe (TUE). zahtevan predmet kroz koji steknu osnovna znaFarmaceut je jedini zdravstveni radnik uvek dostunja u oblasti dobre kontrolne laboratorijske prakse, pan pacijentima, tako da u direktnom kontaktu sa upoznaju način organizacije i sprovođenja studija sportistom u apoteci može da da pravu informacistabilnosti, zatim ispitivanje nečistoća, formiraju ili savet samo ako poznaje zahteve doping nje specifikacije i dokumentacije za registraciju kontrole. lekova. Česta je situacija da nas kontaktiraju kolege iz prakse sa molbom da preporučimo studente 5. Kako ste se odlučili da preuzmete funkciju koji su pohađali ovaj predmet zato što mnogo lakše prodekana za nastavu i koje ste promene do sada prođu obuku za posao u regulatornom sektoru uveli? Agencije za lekove i medicinska sredstva, predstavnika ili zastupnika proizvođača lekova, Moram priznati da nije bilo lako doneti tu odluku. kao i u laboratorijama za kontrolu lekova u Od 2013. godine sam član Komisije za praćenje i

35


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

unapređenje kvaliteta nastave (KPUKN) i veodržaja. Veoma sam srećna što su studenti uzeli ma dobro sam upućena u sve dobre i ne tako doaktivno učešće u promociji fakulteta zato što su bre strane studija farmacije na našem fakultetu. naši studenti najbolji pokazatelj tradicije i kvaliteta U periodu od 2013. do 2016. godine predsednica u obrazovanju farmaceuta koje naš fakultet pruža. KPUKN je bila prof. dr Jelena Parojčić koja odlično poznaje zahteve savremenog obrazovanja 6. Da li su promene bile neophodne i neodložne? farmaceuta. Od nje sam u tom periodu puno naučila o toj oblasti, ali i na koji način komuniciPrihvatila sam se ozbiljnog posla i svesna sam rati sa kolegama kada treba sprovesti, na prvi poodgovornosti koju sa sobom nosi, tako da sve što gled, nepopularne aktivnosti. Kada je prof. dr Šoradim mora biti pažljivo isplanirano i dosledno bajić odlučila da se kandiduje za funkciju dekana i sprovođeno, a praćenje efekata omogućiće da se okupila tim potencijalnih prodekana, nisam imala uoče slaba mesta i predlože unapređenja. Da bi bilo dilemu da treba da prihvatim. Moram priznati da vremena za unapređenja i predlaganje eventualnih se dobra i pozitivna energija osetila od samog popreventivnih/korektivnih mera, sa promenama se četka, odlično se razumemo i međusobno podržamoralo početi odmah od 1. oktobra 2018. Odlavamo tako da uvođenje i sprovođenje promena ganje obaveza i poslova koje morate da završite ne koje smo planirali samim tim izgleda lakše. vodi nikuda. Tapkanje u mestu je najgora moguća Na osnovu godinama prikupljanih iskustava opcija zato što vremenom dovodi do ukopavanja. u oblasti organizacije nastave, Studenti su bili veoma nezadovoljni napravila sam spisak aktivnosti u i drago mi je što su neki od njih, a Prihvatila sam se ozbiljnog narednom periodu. Pored toga, iz ne samo student prodekan, to svoje posla i svesna sam razgovora sa koleginicama koje su nezadovoljstvo izrazili direktno u u prethodnom periodu obavlja- odgovornosti koju sa sobom razgovoru sa mnom. Znam da im le poslove prodekana za nastavu, nosi, tako da sve što radim to nije bilo nimalo lako, pogotovu a pogotovu sa prof. dr Draganom što me ne poznaju pošto su mora biti pažljivo Vasiljević, veoma lako sam formipredmeti koje ja držim uglavnom u isplanirano i dosledno rala listu prioriteta. Pošto smo u petoj godini. Moj savet studentima sprovođeno. obavezi da poštujemo Bolonjsku je da kad god imaju neki problem deklaraciju i Zakon o visokom ili se ne slažu se sa nekom odlukom obrazovanju već godinama smo se pripremali za dođu na razgovor sa mnom. Veoma cenim otvoren prelazak na upis predmeta/poena. Ove godine smo i argumentovan razgovor, a nemam problem ni da učinili taj neophodni korak zahvaljujući velikim priznam ako sam u nečemu pogrešila. Netonaporima Odseka za nastavu i studentska pitanja, lerantna sam samo na nepoštovanje i aroganciju, a kao i velikom razumevanju i strpljenju od strane neargumentovanu diskusiju mogu da prihvatim do studenata, nastavnika i saradnika. izvesnih granica. Druga veoma značajna promena, koju smo još pre dve godine dogovorili na sastanku KPUKN, bilo je 7. Koji su planovi za dalju organizaciju i funkciuvođenje tzv. centralnog rasporeda ispita. Osnovni onisanje nastave? principi efikasnog rada podrazumevaju blagovremeno planiranje obaveza tako da smo smatrali da Elektronski sistem (FIS) koji se koristi u Odseku za je godišnjim kalendarom nastave potrebno defininastavu i studentska pitanja mora da se prilagodi sati sve ispitne rokove i njihovo trajanje, a kako bi naredne godine mogli da pređemo na tzv. godišnjim rasporedom ispita termine održavanja elektronski upis predmeta. Ove izmene će omosvih ispita u tekućoj akademskoj godini. Ove gogućiti blagovremeni početak teorijske nastave već dine, uz svesrdnu pomoć predsednica veća godina 1. oktobra, kao i bolje organizovan početak praktii predstavnika studenata, ta ideja je sprovedena u čne nastave. Početak teorijske nastave 1. oktobra delo. omogućiće bolju organizaciju, a time, nadam se, i Takođe, rad na promociji fakulteta je intenzivibolje rezultate definisanih ispitnih rokova. ran, napravljen je tim koji se planski i ciljano bavi Prošle godine je uspešno realizovan prvi ciklus promotivnim aktivnostima u cilju popularizacije i Studentske stručne prakse (SSP). Mentori iz prakse privlačenja što kvalitetnijih svršenih srednjoškolai studenti su veoma zadovoljni, ali da bi se uspešno ca. U fazi smo štampanja, osmišljavanja i priprenastavilo sa sprovođenjem ove izuzetno značajne me promotivnog materijala, prezentacija i veb-saaktivnosti potrebno je veliko angažovanje

36


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

i naporan rad. Formirane su Komisija za stubolničkim apotekama i farmaceuta zaposlenih u dentsku stručnu praksu za magistre farmacije i drugim oblastima. kao što su industrija, klinička magistre farmacije ‒ medicinske biohemičare, priispitivanja, vigilanca i farmakovigilanca recimo. premljeni su Pravilnici o SSP, Dnevnici i Uputstva Očekuje nas veliko angažovanje i naporan rad da za studente i mentore iz prakse, Plan realizacije i se korak po korak situacija popravi, ali i uzajamna Uput za SSP, što su početni koraci u obezbeđenju podrška svih farmaceuta bez obzira u kom sektokvaliteta. U novom kurikulumu je predviđeno da ru rade. Ukoliko nismo jedinstveni ne možemo se SSP izvodi kao letnja praksa nakon prve i četvrte očekivati poboljšanje položaja struke u celini. Zato godine studija u trajanju od po mesec dana, kao i ja uvek insistiram da studenti međusobno podržanakon 5. godine studija u trajanju od 4 meseca. Na vaju jedni druge, grade osećaj jedinstva i ponoovaj način postići ćemo potpuno usaglašavanje sa što pripadaju jednoj divnoj struci. Iskoristite sa EU direktivama 2005/36/EZ i 2013/55/EU o na pravi način celodnevne boravke na fakultetu, regulisanim profesijama. Pošto su svi uključeni izgradite prijateljstva za ceo život i to je već prvi u realizaciju SSP veoma posvećeni odgovornom korak u borbi za unapređenje trenutnog položaja sprovođenju svojih obaveza mislim da ćemo velifarmaceuta u Srbiji. ki posao, koji nas očekuje, uspešno okončati i tako olakšati prepoznavanje naših profesionalnih kvali9. Da li možete da ispričate našim čitaocima neku fikacija u EU prostoru. zanimljivost sa predavanja ili praktične nastave? Radi povećanja efikasnosti studiranja KPUKN treba da: intenzivira Moj savet studentima je da Većina anegdota je sa praktične kad god imaju neki aktivnosti vezane za sprovođenje nastave zato što naše vežbe traju procene rada studenata, razmatra problem ili se ne slažu sa šest sati, a atmosfera je veoma izveštaje o prolaznosti u ispitnim nekom odlukom dođu na podsticajna za rad. Međutim, vrerokovima i sagledava sve dostupne razgovor sa mnom. Veoma menska distanca od 25 godina je indikatore kvaliteta studijskih prosuviše kratka da bih mogla da ih cenim otvoren i grama integrisanih akademskih ispričam. Mislim da je najbolje da argumentovan razgovor. intervju ponovimo za nekih 15 gostudija. To će nam omogućiti adekvatno praćenje efekata promena dina kada ću sve anegdote moći bez koje se unose u studijske programe, moći ćemo da zadrške da iznesem. sprovedemo njihovu optimizacija i obezbedimo ravnomernije opterećenje studenata uz poštovanje 10. Koju poruku imate za studente, a koju za potreba savremenih poslodavaca. nastavni kadar? U savremenim obrazovnim sistemima, nastava se sve više odvija uz primenu novih tehnologija. Cilj studija farmacije je stručnjak koji će biti Poštujući specifičnosti i razlike između predmeta, kompetentan za obezbeđenja kvalitetnih, bezbenjihovog plana i programa, moramo uvesti učenje dnih i efikasnih lekova na tržištu, kao i za pružanje na daljinu, kao i elektronsko učenje primenom adekvatnih usluga u svim domenima farmaceutske Moodle platforme. Ove godine smo, uz veliko delatnosti. Svi naši nastavnici, saradnici i studenti angažovanje i entuzijazam nastavnika i šefa Službe su posvećeni ostvarivanju istog cilja, ali uvek moraza informacione tehnologije Nikole Spasića, uveli mo pružati svoj maksimum. Ponekad se ne rapripremnu nastavu za upis na fakultet na daljinu. S zumemo baš najbolje zato što komuniciraju geneobzirom da je za učenje na daljinu potrebna i doracija X, milenijalci i generacija Z, ali uz malo datna oprema, kao i obuka nastavnika, saradnika i fleksibilnosti i dodatnog truda sve dođe na svoje studenata, uvođenje učenja na daljinu ići će postemesto. Ono što mi nastavnici, kao zreliji i iskusniji, peno i najpre sa manjim grupama. treba da uradimo je da se prilagodimo specifičnostima generacija koje nam dolaze, jer ćemo 8. Kako komentarišete trenutni položaj farmasamo tako moći da obrazujemo nove generacije ceuta u Srbiji? stručnjaka. Studenti takođe treba da se potrude da nas bolje razumeju, jer mi veoma dobro znamo Trenutni položaj farmaceuta je u skladu sa cešta ih u struci očekuje i trudimo se da ih za to prilokupnom tužnom situacijom u zdravstvenom premimo na najbolji mogući način. sistemu. Nikada nismo imali ovako velike razlike u platama farmaceuta koji rade u apotekama i Milan Ćirić

37


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Dejan Senćanski

Dejan Senćanski je osnivač i direktor Agencije LNS Consulting & Human Development. Završio je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu kao najbolji student generacije. Master studije rukovođenja poslovanjem (MBA) završio je na Cardiff Metropolitan Univerzitetu. Radio je dvadeset godina u farmaceutskoj industriji, u vodećim farmaceutskim multinacionalnim kompanijama, Roche i AstraZeneca, na različitim pozicijama u prodaji i marketingu, kako na lokalnom, tako i na internacionalnom nivou. Na liderskim pozicijama bio je više od četrnaest godina, od kojih je poslednja bila Country Manager za Srbiju i Crnu Goru i Cluster Manager za Centralni Balkan.

M

ogu reći da sam oduvek bio buntovan. dentata, profesora, asistenata, odnosno celog tima Uvek sam želeo da vidim i čujem nešto nekoji je radio na projektu, kojem su i mene priključikonvencionalno, malo drugačiji pristup li i osećao sam se potpuno ravnopravno sa svima od ustaljenog. Naravno, nisu svi voleli moj stav, ali njima, što mi je mnogo značilo na ličnom nivou. i pored toga marljivo sam radio, prevashodno na sebi, i uspeo sam da završim studije na vreme, da Tokom mojih studija, kompanija u kojoj sam se budem student generacije i relativno rano stupim u kasnije i zaposlio, davala je stipendije najboljim kontakt sa ljudima iz farmaceutske industrije. Nas studentima. Ja je doduše nisam dobio, ali sam nekoliko koji smo radili studentske radove, bili zato dobio posao odmah nakon završetka studiaktivni na različitim poljima, trudili smo se da izaja – direktno „iz školske klupe u farmaceutsku zovemo promene, pokrenuli smo i časopis sličan industriju“. I pre sam imao viziju čime želim da se vašem, odnosno pokušali smo da bavim i nekako se iskristalisalo. oživimo Pharmacon. Časopis je Studenti treba da budu ti koji su Iako mislim da je to i više nego u tom trenutku krenuo da se bavi pokretači svega – to je ta mladost sjajan posao, rad u apoteci ipak aktuelnim pitanjima, što iz stu- koja treba da donese promene i bol- nije za mene. Premda sada radim dentskog, što iz šireg društvenog dosta na tome kako bi trebalo da jitak u ovoj života. Mnogima se to dopalo, izgleda komunikacija u apoteci, zemlji. nekima nije, ali verujem da smo nisam krenuo tim putem. Kada bar malo pokrenuli studente. uđete u industriju, počinje da vas Smatram da je studentski časopis odličan način da melje tempo posla, ali ono što me je držalo tad, a se studenti motivišu i podstaknu na proaktivnost, i sada stalno govorim, ključ zaista jeste da stalno zbog čega i ističem važnost studentskih vannaradite na sebi. Ako želite da budete uspešni, moja stavnih aktivnosti. Studenti treba da budu ti koji poruka je da uvek iskoristite svaku priliku koja su pokretači svega – to je ta mladost koja treba da vam se pruža, ne oklevati mnogo, i sa druge strane, donese promene i boljitak u ovoj zemlji. Potrebno konstantno radite na sebi. Nema izgovora da nema je uvek početi od sopstvenog mikrookruženja. vremena. Maksimalno sam se trudio da radim na Inače, imao sam priliku i da učestvujem u stusebi i uz posao koji je veoma naporan, da nastavim dentskoj razmeni. Proveo sam mesec dana u da učim jezike, što je veoma važno, da nastavim Barseloni kao član jednog istraživačkog tima i dalje da se obrazujem i usavršavam u bilo kom mogu reći samo da mi je bilo sjajno. Prisustvovao pogledu. Zaista verujem da oni koji rade na sebi, sam sasvim drugačijoj komunikaciji između stustalno i uporno, biće i uspešni.

38


Dok sam bio na studijama imao sam viziju da ću da budem veliki istraživač i naučnik, ali kako sam se približavao kraju studija osvestio sam sebi da na ovom području tada to ne bi bila verovatna opcija. Morao sam da budem odgovoran, pre svega prema sebi, i kako mi se ukazala mogućnost koja mi se ukazala, ja sam je i iskoristio. Odmah sam bio u prodaji i marketingu zbog toga što inostrana farmaceutska industrija, odnosno njene velike kompanije gotovo da nemaju ovde svoju proizvodnju. One su ovde na nivou marketinško-prodajnih organizacija, stoga sam ja započeo svoju karijeru kao stručni saradnik i to radio par godina, nakon čega sam dobio poziciju na projektima u centrali.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

slu, ali same studije farmacije vam pružaju široke mogućnosti za rad u zavisnosti od vašeg interesovanja, pogotovo što je povezivanje sa institucijama danas mnogo jednostavnije i intenzivnije. Moje lično viđenje je da usavršavanje van zemlje može da bude samo plus i podržavam sve koji imaju mogućnosti za to. Ako imate volju, želju, asertivnost i upornost, ljudi napolju su veoma prijemčivi, pogotovo ako im demonstrirate svoju kompetentnost. Vrlo brzo se prepozna pravi kvalitet i ako ga nosite, možete da uspete bilo gde. Nebo je granica. Iskoristite svaku priliku koja vam se pruža. Ja sam neke puštao, iako nikad ne žalim za onim što sam uradio, bilo je prilika koje bi me možda odvele nekim drugim putem.

Imao sam prilike da veoma rano osetim kako Pod terminom rad na sebi mislim na to da izgleda internacionalna karijera. Prvo sam stalno treba da usvajamo i učimo nove stvari koje radio na specijalnim prosmatramo da su nam potrebne jektima vezanim za istočnu Evro– da uložimo napor i ostvarimo Najveće ispunjenje za pu u centrali kompanije za koju svoju zamisao. Treba se zabavljačoveka upravo leži u tome sam radio, nakon čega sam se ti, družiti, širiti krug svojih prikoliko je spreman da menja stvari posvetio marketingu i imao prilike jatelja i biti okružen dragim ljuda učestvujem u mnogobrojnim nabolje i da učini ži-vot nekom dima, ali bitno je posvetiti se drugom boljim i treninzima, a s obzirom na to da sebi i učiti. Nekada je bitno i uspešnijim, jer onda je i njegov sam bio marketinški čovek tamo, da se vraćamo onim osnovnim život bolji i uspešniji. bio sam odgovoran i za markestvarima, jer često nas tempo gazi tinški deo tih obuka. Posle sam i zaboravljamo te osnove, a pose vratio u Srbiju, moja karijera je trebne su nam za dalji napredak. napredovala i dobio sam priliku da se okušam u drugoj multinacionalnoj kompaniji na još višem Verujem da trenutna situacija u apotekarstvu zanivou. Moja poslednja pozicija u industriji bila je visi od farmaceuta, kako se on postavi prema radu na mestu direktora za centralni Balkan. Godine u apoteci. Istina, nije najsjajnija situacija, pogoto2011. sam se otisnuo u konsultantske vode, s tim vo u državnom sektoru, ali to zavisi isključivo od što sam isključivo fokusiran na farmaceutsku indunas, kako ćemo se ophoditi prema pacijentima, striju i radim na projektima usmerenim ka ljudikako ćemo sa njima raditi i da li ćemo sa njima ma u farmaceutskim kompanijama ili ka njihovom uopšte raditi. Ako ne radimo sa njima, naravno da poslu. Pokušavam da svoje znanje i iskustvo prenese svodimo na nivo prodavca, ali to je stvar našeg sem na druge i pomognem da ostvare uspeh kojim izbora i stava. Mislim da uloga farmaceuta u apotebi bili zadovoljni. Osnovao sam svoju kompaniju i ci može da bude veoma velika i jeste velika. bio je veliki izazov preći iz korporativnog sveta u Najveće ispunjenje za čoveka upravo leži u tome preduzetništvo. Korak nije jednostavan – morate koliko je spreman da menja stvari nabolje i da učiimati mnogo hrabrosti i biti sigurni u to što želite ni život nekom drugom boljim i uspešnijim, jer da uradite, kao i da budete vrlo jasno orijentisani onda je i njegov život bolji i uspešniji. Ipak je to ka cilju kojem težite i da imate izgrađenu mrežu u jedan od glavnih postulata našeg poziva. tom segmetnu. Počastvovani smo što je Dejan odvojio vreme i Smatram da studije farmacije pružaju ogroman popažnju kako bi upotpunio ovaj broj SupHa-e. tencijal za zapošljavanje jer dobar farmaceut može Podstaknuti smo da nastavimo sa daljim radom da radi toliko toga. Mogućnosti su šarenolike, ali uz još energije i inovacija, i radujemo se putovaje neophodno da čovek radi na sebi i usavršava se. njima koje će biti proširena našim časopisom. Studije su samo baza i potrebno je mnogo toga nadograditi ako želite da bude uspešni u svom poJovana Ilkić

39


ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Mr ph. Zdenka Vuković Conseko pharm, vlasnica/direktorka Diplomirala na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1992. godine, obavila obavezan jednogodišnji staž u okviru Apotekarske ustanove Beograd i položila državni ispit, a potom bila zapolena jednu godinu u privatnoj apoteci. Nakon toga u periodu od 12 godina obavljala za mnoge farmaceute najlepši posao ‒ razvoj farmaceutskih tehnologija novih proizvoda u Institutu Galenike. U toku rada u Institutu za istraživanje i razvoj uvela na tržište nove proizvode kao npr. Bibili čaj za bebe, Orosal 65, Kaltegal, List masline kapsule, Vinova loze kapsule i dr., radila na reformulaciji postojećih proizvoda, npr. Katopil, Bactrim, Lometazid, Spironolakton, Brufen i dr., pripremila i napisala preko 20 proizvodnih dokumentacija i objavila 20 stručnih radova. Nakon Galenike, bila zaposlena 6 godina u firmi Jugohemija, specijalizovanoj za uvoz i zastupanjem renomiranih inostranih kompanija. Nakon toga osnovala firmu koja se bavi razvojem sopstvenih proizvoda i njihovim pozicioniranjem na tržištu. 1. Koje su Vaše glavne asocijacije na studentske dane? Da li možete da nam opišete neku anegdotu iz perioda studiranja? Prva asocijacija na studentske dane mi je ogromna količina vremena provedena u laboratoriji, zatim na vežbe koje su trajale satima, ali i na divno druženje, što u toku laboratorijskih vežbi, što po kafićima u okolini fakulteta koji se tada nalazio kod Karađorđevog parka. S obzirom na to da smo zaista dosta vremena provodili u laboratorijama, logično je da i anegdota ipak ima veze sa laboratorijom. Posle osmočasovnih laboratorisjkih vežbi iz organske hemije, nas tri koleginice iz iste grupe smo slučajne prosule svoj rezultat, tj. rastvor iz erlenmajera. Nakon što je asistent došao da vidi rezultat našeg rada, mogao je da vidi skoro prazan erlenemajer. Upitao nas je začuđeno gde je rastvor. U glas smo sve rekle: “Pa delom u erlenmajeru, a delom na podu”. Bile smo iskrene potajno se nadajući da će ga nas simpatičan odgovor spasti od ponavljanja vežbi. Ali se to nije desilo. Sačekalo nas je sutradan novih 8 sati iste laboratorijske vežbe. 2. Zamoliću Vas da mi malo opširnije opišete posao kojim se bavite? Osnivač sam i vlasnik firme Conseko pharm. S obzirom na to da sam radila dugi niz godina u 2 velike farmaceutske kompanije, imala sam priliku da steknem znanja iz različitih oblasti farmaceutskog poslovanja i primenim ih kroz razvijanje sopstvene firme. Galenika, jedan od dva najveća proizvođača u Srbiji, pružila mi je priliku da dobro upoznam poslove razvoja, proizvodnje, kontrole

40

kvaliteta i registracije lekova jer je postojala tesna saradnja između službi i negovao se timski rad. Jugohemija mi je pružila drugu vrstu iskustva, koja podrazumeva veštine marketinga i prodaje i koje su važne za opstanak i uspeh proizvoda na tržištu. Kroz rad u Galenici sam imala priliku da sarađujem sa renomiranim inostranim proizvođačima farmaceutskih sirovina, a u Jugohemiji sa renomiranim inostranim kompanijama kao što su CSL Behring, Teva, Sanofi Aventis, Rowa, Seba pharma i dr. i tako upoznam kako se odvija farmaceutski biznis u velikim kompanijama. Navedene različite vrste iskustva su mi ulile hrabrost da se upustim u pokretanje sopstvenog posla. Conseko pharm se bavi razvojem, proizvodnjom i pozicioniranjem na tržištu sopstvenih proizvoda iz kategorije dijetetskih suplemenata i medicinske kozmetike. Proizvodi se preko farmaceutskih veleprodaja distribuiraju do apoteka. Stručnu prezentaciju proizvoda lekarima i farmaceutima vrši vrši tim stručnih saradnika zaposlenih u Conseko pharmu. 3. Šta Vas je navelo na to da pokrenete sopstveni biznis? Sticaj okolnosti s obzirom na to da je Jugohemija, firma u kojoj sam tada radila, otišla pod stečaj i prestala da postoji. 4. Kada ste počeli sa sopstvenim biznisom? Koliko je teško razviti nešto “svoje”? Počela sam sa sopstvenim biznisom pre 3 godine. Sa jedne strane veoma je veoma lep osećaj kada razvijate svoj portfolio proizvoda, ali sa druge


strane i veoma teško boriti se za mnogo jačom konkurencijom i pronaći svoje mesto na tržištu. 5. Da li biste savetovali druge kolege da se upuste u pokretanje sopstvenog biznisa? Da, ukoliko imaju jasnu viziju razvoja posla, ali i dovoljno novca za realizaciju svojih ideja. To su dva važna faktora za uspeh. U suprotnom bolje je držati se rada u velikim kompanijama. 6. Koliko je naporan posao kojim se bavite? Moj posao je vrlo dinamičan, podrazumeva mnoštvo potpuno različitih aktivnosti, ali ne bih mogla da kažem da je naporan jer volim to što radim. 7. Šta su prednosti, a šta nedostaci Vašeg posla? Prednost je to što mogu da kreiram posao na način koji želim, da sama organizujem svoje vreme i što mogu da biram tim ljudi sa kojima ću da radim. Nedostatak je što uvek postoji doza neivesnosti da li mala farmaceutska firma može da opstane među mnogobrojnim jakim farmaceutskim kućama. 8. Kakva je saradnja sa ostalim kolegama u apotekama, sa lekarima? Saradnja sa farmaceutima u apotekama i lekarima je sasvim korektna. Dešava se da neki lekari ili farmaceuti imaju dozu skepse prema malim farmaceutskim firmama i nisu baš voljni da sarađuju. Moj tim i ja se fokusiramo na kolege koje nemaju tu vrstu predrasuda i sa njima imamo odličnu saradnju. 9. Koje proizvode plasirate na tržište? Conseko pharm za sada plasira na tržište dijetetske suplemente i medicinsku kozmetiku. Planiramo u budućnosti proširenje portfolija određenim lekovima iz inostranih zastupničkih programa. 10. Koliko zaista primenjujete znanje koje ste stekli na fakultetu? I dalje primenjujem znanja stečena na fakultetu i to iz farmaceutske tehnologije, farmakognozije, bromatalogije i farmakologije, s tim što je neophodno kontinuirano usavršavanje kroz različite vidove edukacija i kroz praćenje novina u oblasti farmacije. Nije dovoljno samo znanje stečeno na fakultetu. Ono se stalno mora nadograđivati i ići u korak sa vremenom. 11. Kako Vam se činio sistem obrazovanja kada ste Vi studirali, odnosno kako komentarišete današnji sistem po Bolonji? Da li postoje neke pre-

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

dnosti u nekom od ova dva sistema? Da li smatrate da je Vaš sistem bio bolji i zašto? Posmatarjući koliko moja ćerka, student takođe Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu uči i koliko vremena provodi na fakultetu, rekla bih da je to dosta slično vremenu kada sam ja studirala. Evidentno je da je program fakulteta sada inoviran i modernizovan u odnosu na moje vreme, što je naravno i sasvim logično. Koliko vidim ima nekih novih stručnih predmeta koje mi nismo posebno izučavali, kao npr. klinička farmacija, farmakoterapija, fitoterapija, dijetetika, a koju su veoma važni i koji mladom farmaceutu pružaju konkretna znanja i bolju osposobljenost za posao. 12. Ko Vam je od asistenata i profesora ostao u sećanju i zašto baš on? Imali smo sjajne profesore i asistente. Teško je izdvojiti nekog posebno, ali npr. od tadašnjih asistenata, koji su danas uvaženi profesori, mogu da izdvojim Nadu Kovačević sa Katedre za farmakognoziju koja je imala veoma lep, prijateljski odnos sa studentima ili Vladu Savića sa Katedre za organsku hemiju, inače aktera gorepomenute anegdote, koji se trudio da bude strog, ali nama studentima ipak zabavan. Od profesora bih izdvojila profesora Nenada Ugrešića sa Katedre za farmakologiju, čija su predavanja bila neizmerno interesantna, kao i profesorku Gordanu Vuletu koja je Kozmetologiji kao predmetu dala posebnu ozbiljnost. 13. Da li možemo da čujemo neke zanimljivosti iz prakse? Veoma je zanimljivo da ukoliko želite uspeh na tržištu, nije dovoljno da lek, dijetetski ili kozmetički proizvod koji plasirate bude kvalitetan. To se u današnje vreme podrazumeva, posebno kada su sve stroži propisi i kada su proizvođači u obavezi da se pridržavaju propisanih standarda. Za osvajanje tržišta i isticanje određenog proizvoda danas je važna kreativnost u kreiranju marketinških kampanja, kvalitetan reklamni materijal, kao i način na koji će se proizvodi prezentovati lekaru, farmaceutu ili pacijentu. Da bi novi proizvod bio brže prihvaćen, uvek je dobro da ima makar neku malu specifičnost koja će ga razlikovati od ostalih, bilo da je to drugačija ambalaža, privlačan dizajn pakovanja, neki dodatni sastojak koji slični proizvodi nemaju i slično. Dušan Marinković

41


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

O ASTROLOGIJI I ...pa, ja svakako ne mogu da stavim tačku na nešto tako nezamislivo ogromno. Ideja ovog teksta nikako nije pozivati čitaoca da veruje u astrologiju. Umesto toga, želja je odati počast često zanemarenoj suštini koju u sebi nosi svako verovanje – od naših najmanjih, svakodnevnih impresija do najvećih svetskih ideja. Takođe, možda možemo da se zapitamo da li verovanje mora biti primarna svrha astrologije. Do sada postoje brojne interpretacije zodijačkog kruga, a primećeno je da njegovi simboli, njihov redosled i međusobna interakcija nose veoma zanimljiva značenja.

koji sate provode u tihoj refleksiji. Naime, brojne tehnike meditacije započinju tako što zauzmemo položaj u kom nam korenska čakra dodiruje površinu na kojoj sedimo. U jednoj od tehnika, zamišljamo da nam iz ove čakre polazi rep koji probija sve slojeve Zemlje, da bi se na kraju čvrsto obavio oko njenog jezgra. Ovo nas podseća da smo samim svojim postojanjem povezani sa Zemljom i prirodom, te da se njoj vratimo kad god se osećamo izgubljeno. Prizemljavanje je značajan korak u preusmeravanju fokusa sa forme na suštinu, koju umemo da stavimo u drugi plan kada demoni svakodnevice krenu da nagrizaju naše temelje.

I – Proleće počinje oko 20. marta, kada Sunce uđe u sazvežđe Ovna. Nekoliko dana posle ovog događaja, na nebu se pojavljuje pun Mesec, a u nedelji koja mu predstoji, uvek se obeležava Uskrs. Zanimljivo je da običaj razmene jaja datira iz drevnih vremena, pre pojave hrišćanstva, a ona su i tada simbolično predstavljala čudo novog života i iščekivanje preporoda. Prema hinduizmu, ljudi su postali upravo iz jajeta, iz čije je prepukle ljuske zatim nastalo nebo i zemlja. Ovan, kao predvodnički arhetip, predstavlja (ponovno) rođenje i kreaciju. On je naš polet, vera (u moguće i nemoguće), entuzijazam i naivni detinji impuls. Njegovo zlatno runo simbolizuje istinitost i čistotu, stoga za njim tragaju heroji iz mitologije i bajki.

III – Prvih nekoliko godina detinjstva, mi smo sunđeri koji radoznalo upijaju i istražuju svoju sredinu. Ovo nam omogućava da stvorimo prvu sliku o sebi i o svemu što nas okružuje. Trećim arhetipom vlada Merkur (Hermes), koji je u mitologiji bio glasnik bogova. Njegovoj dualnosti svedoči verovanje da je on bio jedino biće koje je moglo da kroči u Hadovo podzemlje jednako kao i na Olimp. Simbol Blizanaca – dva stuba povezana na svojoj gornjoj i donjoj strani, odn. spojenu dualnost, srećemo u više verovanja: od taoizma (Jin i Jang), preko egipatske (Horus i Set) i rimske (Romul i Rem) mitologije, hrišćanstva (Kain i Avelj), do grčke mitologije, koja govori o Kastoru i Poluksu. Braća su se izlegla iz dva odvojena jajeta, pri čemu je Kastor bio smrtan, a Poluks besmrtan. Kada je Kastor poginuo u borbi, Poluks je od svog oca, Zevsa, zatražio da uzme njegov život u zamenu za život voljenog brata. Zevs im je, umesto toga, dozvolio da jedan deo godine zajedno provode u Hadovom carstvu, a drugi na Olimpu. I zaista, sazvežđe Blizanaca je na nebu vidljivo samo 6 meseci u godini, sa Kastorom i Poluksom kao najsjajnijim zvezdama u njemu.

II – Ako je Ovan inspiracija i potencijal koji predstavljaju „prasak“ svakog stvaranja, Bik je ono što nam je potrebno da bismo taj potencijal stabilizovali i materijalizovali. Energiju Bika primećujemo u cvetanju majskih ruža, sazrevanju prvog voća, izobilju toplih prolećnih dana – bogatstvu koje Majka priroda najintenzivnije stvara svake godine u periodu od 20. aprila do 20. maja. Važnost „spuštanja na Zemlju“ koje srećemo u Biku prepoznali su i oni

42

IV – Mesec u brojnim verovanjima simbolizuje majku, pa nije slučajno što se baš on vezuje za


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

četvrti znak, u kom pronalazimo svoje korene, porodicu i poreklo. Prema pojedinim verovanjima, duše dolaze na Zemlju nakon što prođu kroz sazvežđe Raka. Ako Blizanci govore o komuni- kaciji sa sredinom, Rak oslikava traženje spokoja i sigurnosti u njoj. On predstavlja kompas ka najdubljem instinktu i intuiciji, do kojih dolazimo oslobađanjem od podsvesnih šablona iz prošlosti. Mesec se, između ostalog, povezuje i sa pojmom familijarnosti u psihologiji. Verovatno ste upoznati sa teorijom da čovek, ulazeći u partnerstva, često traga za onim što mu je već poznato – traga za prvom ljubavlju koju je jednom davno osetio od svojih roditelja.

god ona izgledala), ali ova spoznaja će prokrčiti put ka našoj dubokoj želji da stvaramo iz srca, kojim Sunce simbolično vlada. VI – Solarna sezona Device je period žetve, sa početkom oko 20. avgusta. Ovaj znak je često prikazan kao devojka koja nosi žito, jer je ono od davnina jedan od najvažnijih prehrambenih proizvoda za čoveka. Stoga, simbol Device krije naročitu poruku: „nahraniti“ društvo, služiti mu i činiti dobro svojom posvećenošću i radom. Nicanje žita predstavlja i plod našeg razvoja koji se dešavao u prethodnih 5 znakova. U Devici žanjemo ono što smo posejali. Takođe, ona se smatra „srećnim sazvežđem“ farmaceuta i zdravstva uopšte. Devi-

V – Spregu intrinzične kreativnosti svakog čoveka i njegove potpune slobode opisuje arhetip Lava (i njegovog vladara, Sunca). Ono što obično nazivamo autentičnom ekspresijom je zapravo ,,kanal’’ kroz koji sija naše suštinsko biće, prirodni talenti i ličnost. Kreacjia (Ovan) na ovoj stanici postaje kreator. Međutim, većina nas se u životu susreće sa ograničavajućom zabludom: često ono što istinski jesmo brkamo sa onim što mislimo da jesmo. Prisetimo se mita o Herkulesu (heroj, odn. herojstvo u nama) koji kroti nemejskog lava. Smatra se da ova legenda govori o borbi čoveka protiv čudovišne strane svog ega, da bi dopustio nečemu većem da jednostavno bude. Razumljivo, možda će nam biti neprijatno da otkrijemo načine na koje služimo svojoj ograničenoj percepciji sebe (kako

com, kao i Blizancima, vlada mitološki iscelitelj Merkur, ali on u Devici poprima svoju drugu formu: korišćenje levog mozga za sistematično rasparčavanje problema i njegovo što efikasnije rešavanje – neki bi rekli „razdvajanje žita od kukolja“, odn. finu analitičnost koja se za Devicu obično vezuje. Emilija Popov

43


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Klasična muzika

D

a li ste ikada pomislili da bi vam Bah, Mocart ili Betoven mogli pomoći da položite ispite? Možda im nakon ovog teksta dopustite da pokušaju! (: Muzika je kroz čitavu čovekovu istoriju prisutna kao sredstvo za izražavanje emocija, izvor inspiracije, vid zabave, a nema tog božanstva u čiju čast nisu priređivane obredne igre. Izraz klasična (ozbiljna) muzika odnosi se na onu muziku čiji je cilj umetničko izražavanje, za razliku od popularne muzike (narodne, zabavne) koja za cilj ima zaradu i zabavu. (Za ovu drugu ne garantujemo da će vam pomoći pri učenju.) Kada se radi o uticaju muzike na mozak pretpostavlja se da glavnu ulogu ima ritam. Muzika iz perioda klasicizma (konkretno Mocartova), kao i muzika iz baroknog perioda imaju ritam od 60 udaraca u minuti, pa se smatra da to aktivira levu i desnu hemisferu. Istraživanja američkog Centra za nova otkrića u učenju su pokazala da istovremen rad obe hemisfere utiče na bolje zadržavanje informacija. Slično je zapazio i Džordž Bernard Šo, koji je primetio da mu se sposobnost razmišljanja poboljšava dok sluša Mocartovu muziku. Mocartova muzika zaista i jeste izuzetak jer je dokazano da pobuđuje kreativno razmišljanje, kao i da motiviše. U naučnim okvirima za to postoji i zvaničan nazivMocartov efekat.

Kako je zapravo otkriven taj fenomen? Na Univerzitetu u Kaliforniji je 1993. godine sprovedeno istraživanje u kojem su studenti bili podeljenji u tri grupe, prvoj je puštana Mocarto-

44

va sonata u D-duru za dva klavira, druga grupa je boravila u tišini, a trećoj su puštani relaksirajući audio snimci. Nakon toga je studentima ispitivana sposobnost pamćenja, a ,,Mocartova grupa“ je ostvarila najbolje rezlutate, nedostatak je taj što je efekat kratkotrajan- tek 10-15 minuta. Rezultati su međutim kasnije pogrešno interpretirani u javnosti, pa je zavladalo mišljenje da nas slušanje ove vrste muzike čini pametnijim. Jedna od teorija koja objašnjava šta se zapravo dešava ukazuje na to da slušajući baš ovu muziku brže obrađujemo podatke i imamo bolji fokus. Potom su vršena brojna slična istraživanja, prvenstveno zbog sumnji u verodostojnost ovog efekta. Zaključak je na kraju bio da efekat traje zaista 10-15 minuta po završetku slušanja muzike, ali i da drugi kompozitori i drugačiji stilovi ne dovode do ove pojave. U Mocartovim delima teme se često ponavljaju, u različitim tonalitetima, ali istim intervalima, što je slušaocima zapravo vrlo prijatno, takođe je jedno od objašnjenja. Pozitivne efekte na čovekovo raspoloženje ima instrumentalna muzika, jer pevanje, ponekad, kako se pokazalo, može da deluje stresno (čak i ako znate da pevate :D) Pored klasične muzike, postoje i drugi žanrovi koji mogu imati pozitivne efekte. Tako latinoamerički ritmovi mogu pomoći osobama koje osećaju teskobu i melanholiju, što važi i za kantri muziku. Dok recimo elektronska i hevi-metal muzika mogu dovesti do ubrzanog rada srca i povećanja krvnog pritiska, kako se smatra.

Šta čini klasičnu muziku? Kako smo na početku rekli, klasična muzika razlikuje se od popularne, između ostalog, po tome što


za cilj ima umetničko izražavanje, iako i u okviru popularne muzike postoje kompozicije koje imaju izuzetnu umetničku vrednost, ali nisu stvarane po klasičnom kanonu.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

pada Rimskog carstva (476.godine) čine osnovu na kojoj je izgrađen moderni muzički izraz, kao i instrumenti klasičnog orkestra. Muzički glas Rimskog carstva, u poređenju sa grčkim bio je, doduše nešto slabiji. Različiti sistemi beleženja U svakodnevnom govomuzike taložili su se ru pod pojmom klasična jedan preko drugog što muzika podrazumeva se je ostavilo traga u daPredlog Play liste za potpunu koncenprvenstveno stvaralaštvo našnjem sistemu notacitraciju i sigurno polaganje svih ispita (: velikih evropskih majstoje. Vremenom razvijali su ra, ali je važno napomenuse muzički instrumenti, u 1. J.S.Bah: Božićni oratorijum, Brandenburški ti da i neke druge zemlje oblicima u kojim ih znakoncerti, Tokata i fuga u d-molu, Ave Maria npr. Indija imaju svoje mo danas, kao i različite 2. V.A. Mocart: Rekvijem, Simfonija br. 40 i stvaraoce, muzički sistem muzičke forme, svaka sa 41, Mala noćna muzika i lestvice, koje se razlikusvojim karakterističnim 3. L. van Betoven: Simfonije I-IX (V,VI,IX ju od evropske klasične pravilima, sve zahvaljunajpoznatije), Mesečeva sonata muzike. Umetnička muzijući kompozitorima koji Zanimljivost: Evropska himna, tema iz ka Evrope ima svoj sistem su u većoj ili manjoj ostačetvrtog stava Simfonije br. IX usvojena je muzičke notacije koji se vili za sobom trag u istood strane Saveta Evrope, 1972. godine. i u koristi od XVI veka. riji muzike. EU se koristi od 1986. godine. Betovena je inspirisala pesma Fridriha Šilera- ,,Oda Što se tiče istorijskih epoNadamo se da će vas bar radosti“ ha u muzici one podrapotraga za koncentraci4. K. Debisi: The Girl with the Flaxen hair, zumevaju način muzičkog jom u toku ispitnog Arabesque, Clair de Lune, Rêverie izražavanja koji je karoka navesti da odslu5. G.F.Hendl: Mesija rakterističan za određeni šate neka dela ovog 6. A. Vivaldi: Četiri godišnja doba period i kompozitore koji žanra. Uostalom dela 7. P.I.Čajkovski: Labudovo jezero, Krcko su u okviru njega stvaraklasične muzike traju Oraščić li. Pa tako razlikujemo: već vekovima i ne padaju 8. E. Grig: Jutro muziku antičkog doba, u zaborav, za razliku 9. J.Štraus: Na lepom plavom Dunavu srednjeg veka, renesanse, od većine današnjih koja 10. M. Ravel: Bolero baroka, klasicizma, rosu, moglo bi se reći, mantizma, impresionizma ograničenog roka trai savremenu muziku, koja janja. Budite radoznali, obuhvata XX i XXI vek. otvoreni i ,,dajte šansu“ klasičnoj muzici! Egipatska umetnička muzika, zatim antička Grčka sa razvojem individualnih tonova i lestvica (što Irina Kovačević se pripisuje Pitagori), kao i instrumenti antičke Grčke- aulos i lira, zaključno sa stvaralaštvom do

45


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

U susret 80 godina studija na Farmaceutskom fakultetu:

priča o akademiku Stevanu Jakovljeviću

K

njiževne i patriotske zasluge akademika Stevana Jakovljevića ne mogu da nas ne podstaknu da se sa pažnjom i velikim poštovanjem setimo njegovog lika i dela. U predlogu za izbor u dopisnog člana Akademije koji su 27. januara 1937. godine potpisali Branislav Nušić, Uroš Predić, Bogdan Popović i Đorđe Jovanović stoji izvod iz stručne kritike g. Dragiše Vasića, pripovedača i dopisnog člana koji kaže: „Njegovo delo čini pravu čast našoj književnosti; njegovi su opisi borbe savršeni, opisi prirode sjajni, njegov jezik svež i kristalno čist; njegovo plemenito priznanje ratnim drugovima više nego dirljivo; niko se više od njega nije odužio junačkoj Srbiji, niko nije bolje od njega ocenio njene neizmerne žrtve.“

Akademik Stevan Jakovljević je samo prvi u nizu velikana koji su se našli u farmaciji. To prvo mestopripada mu sa razlogom, zato što je bio prvi starešina farmaceutskog odseka koji je osnovan na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 24. oktobra 1939. godine i bio prvi profesor botanike prvim studentima farmacije u Srbiji. Sada, u predvečerje obeležavanja 80 godina studija farmacije u Srbiji obnavljamo sećanje na njega. Trajnost sećanja pojačava nam njegovo učešće u Velikom ratu.

Sasvim je jasno da je bilo kakvo zapostavljanje ijednog velikana u farmaciji skrnavljenje sopstvene struke i nauke.

Početkom 1937. godine, novom Uredbom izjednačavaju se Medicinski fakulteti u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, s tim da Medicinski fakultet

46

Farmaceutski odsek na Medicinskom fakultetu bio je predviđen novim Zakonom o Univerzitetu, donetom još 1930. godine. Nedostatak finansijskih sredstava isprečio se pred ovom namerom.


u Beogradu ima dva odseka: medicinski i farmaceutski. Ova odluka je ostvarena tek dve godine kasnije kada tadašnji ministar prosvete Stevan Ćirić 28. aprila 1939. godine doneo odluku da se upisu studenata farmacije pristupi u školskoj 1939/40. godini. Na dan 24. oktobra 1939. godine, svečano je otvoren Farmaceutski odsek. Prva generacija brojala je 129 studenata. Te školske godine Farmaceutski odsek ima 4 katedre u okviru kojih se predaje 6 naučnih disciplina kroz 17 glavnih i obaveznih predmeta. Zaposleno je 18 nastavnika i 7 asistenata.

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

razumevanje za sve njihove probleme. Kao čovek i profesor bio je vrlo predusretljiv.“ Preminuo je 2. novembra 1962. godine u Beogradu.

Aktivnost akademika Jakovljevića i briga o kadrovima, laboratorijskim i drugim potrebama urodila je osamostaljivanje Farmaceutskog fakulteta. Pod njegovim rukovodstvom razvila se ekipa od nekoliko profesora, docenata i asistenata, a odbra-njene su doktorske i magistarske disertacije, tako da je Fakultet u potpunosti mogao da obavi postavljene zadatke. Drugi svetski rat zatekao je profesora Jakovljevića na dužnosti profesora Farmaceutskog fakulteta. Deo rata proveo je u logorima, a nakon oslobođenja, oktobra 1945. izabran je za rektora Univerziteta u Beogradu. Krupan čovek, oštrog pogleda ali blage naravi, jasnog baritona, prof. Jakovljević držao je svoja predavanja šetajući po sali. Podizanje glasa i naglasak na pojedinim detaljima, kao i profesorova elokventnost, nisu davali mogućnost da se mislima luta kojekuda, već se pažljivo upijala svaka reč.

Kao redakcija, iskoristili bismo priliku da se zahvalimo Jeleni Manojlović, kustosu muzeja Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, jer je odvojila vreme da upotpuni i unapredi ovaj broj studentskog časopisa SupHa, svojim dragim rečima.

Njegov doktorand i dugogodišnji posleratni sara-dnik, prof. Milica Ćorović napisala je sledeće: „Jakovljević je bio dobar predavač, voleo je omladinu i do kraja života održavao je prisan kontakt sa studentima i mlađim kolegama pokazujući puno

47


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Lekar vs. farmaceut

POČECI: 2 U 1

Do sredine 13. veka farmaceuti kao profesionalci nisu postojali. Zato su svi lekari koje rana istorija pamti, među kojima su najpoznatiji Grci Hipokrat i Galen, bili preteča ne samo modernih lekara već i modernih farmaceuta. Lekar Dioskorides je farmaciji dao poseban doprinos – izučavajući lekovite biljke, u 1. veku napisao je farmakopeju sa preko 600 biljnih lekova, koja se koristila narednih 1500 godina. Tek milenijum nakon Dioskoridesa, sa razvićem civilizacije i društva, postalo je jasno da postoji potreba za farmaceutima – davanje svih zdravstvenih kompetencija u ruke lekara više nije bilo prihvatljivo.

ka apotekarima bile su jeftinije usluge koje su za razliku od lekarskih mogli da priušte. Uzeći ovo u obzir, između lekara i farmaceuta postojao je veliki rivalitet.

Početni loši odnosi nisu prevaziđeni ni u vekovima koji su usledili, a srednjovekovna Francuska ih dobro oslikava. Lekari ne samo da su smatrali da apotekari prevazilaze svoje nadležnosti, već su očekivali od apotekara da priznaju lekare kao najkompetentnije stručnjake iz svih oblasti zdravstvenih nauka. Nažalost, ovakav odnos na neki način osetili su i pacijenti – pojedine biljne droge koje su mogle biti priznate mnogo ranije, kao što je Cinchonae cortex, priznate su tek RASKRŠĆE: SALERNO nakon duge borbe pariskih apoPrva medicinska škola otvorena tekara sa tadašnjim medicinskim je u 9. veku u Salernu – gradu u fakultetom. južnoj Italiji, koga su grčki, laNešto boljim vremenom za tinski i arapski uticaji napravifarmaceute pokazao se 18. vek li ‘’hipokratskim gradom’’ i – zahvaljujući razvoju hemije i središtem medicinskog učenja u botanike. Apotekari bivaju sve Evropi. Vladar Svetog Rimskog cenjeniji u društvu, a lekari im carstva, Fridrih Drugi, 1240. goradije prepuštaju izradu i izdadine donosi Salernski edikt kovanje lekova. U to vreme sve više jim se prvi put u istoriji formalno Lekar i apotekar početkom 16. počinje da se potencira važnost razdvajaju medicina i farmaciveka razvijanja dobrih odnosa između ja. Nakon ove korenite promene ova dva zdravstu pružanju zdravstvene zaštite, vena radnika – njihov odnos zbog očiglednog sukoba interesa, lekari više nisu predmet je mnogih etičkih kodeksa. Takođe, mogli propisivati lekove koje su sami pripremali i farmakopeje počinju sve više da pišu farmaceuti, a prodavali. Uvedena je i regulacija cena lekova kako ne lekari kako je do tada bila praksa. bi se sprečilo potkradanje pacijenata. Budući da je cilj edikta bio raspodeliti zdravstvene delatnosti na dve osobe, ediktom je bilo neophodno i zabraniti SADAŠNJOST: ŠIROKI DIJAPAZON bilo kakve sporazume između lekara i farmaceuta Dvadeseti vek donosi farmaceutima više uloga i na štetu pacijenata. Ovakav model kasnije je prihobaveza nego što su ikada tokom istorije imali i davatila i cela Evropa. nas se farmaceuti obučavaju za daleko širi spektar Međutim, slovo na papiru ne znači automatski i delatnosti nego što je rad u apoteci. Međutim dok primenu u praksi – lekari su i nakon Salernskog se za jednog mladog tek diplomiranog farmaceuedikta pravili i prodavali svoje lekove uporedo sa ta daleko proširuju mogućnosti, kod farmaceuta apotekarima, koji su često bili smatrani njihovim zaposlenih u apotekama javlja se svojevrsna kriza pomoćnicima. Ono što je pacijente okrenulo više identiteta. Kako se usled industrijalizacije izrada

48


(tj. proizvodnja) lekova uglavnom preselila iz apoteke u industriju, određeni deo javnosti danas vidi farmaceute kao puke prodavce lekova. Međutim ne smemo zaboraviti – hoće li pacijent sa druge JAPAN – SUPERIORNOST FARMACEUTA! U Japanu u periodu od 5. do 8. veka (dakle čak i pre Salerna) ljudi za koje možemo reći da su obavljali dužnosti farmaceuta su bili izuzetno poštovani. Farmaceuti su imali superiorniji status u odnosu na sve druge zdravstvene radnike, pa čak i lekare. strane recepture videti farmaceuta kao prodavca ili kao kompetentnog zdravstvenog profesionalca – zavisi isključivo od nas samih, tj. od kvaliteta farmakoterapijskih saveta koje pacijentu pružimo. Stoga je danas glavni uzrok sukoba sa lekarima mogućnost farmaceuta da preispituje lekarov izbor – da li je lekar izabrao pravu dozu ili oblik leka, pa čak i pravi lek.

BUDUĆNOST: PROPISIVANJE

Sušta suprotnost malezijskoj praksi je britanska. Naime, u Brtaniji i farmaceuti mogu da prepisuju lekove, što je do nedavno bila isključivo lekarska, a nikada farmaceutska dužnost. Doduše, to ne mogu svi farmaceuti. U Britaniji postoje 2 tipa propisivanja od strane farmaceuta: supplementary prescribing (u slobodnom prevodu sa engleskog: dopunsko propisivanje – uvedeno 2003. godine) i independent prescribing (nezavisno propisivanje – uvedeno 2006. godine). Dopunsko propisivanje znači da farmaceut može da propisuje jedan lek za jednu bolest. Međutim, nakon uvođenja, to se ubrzo pokazalo nedovoljno efikasnim budući da ljudi obično ne uzimaju samo jedan lek za jednu bolest. Na primer, farmaceut je mogao pacijentu koji boluje od astme da prepiše inhalacioni steroid, ali ukoliko taj pacijent boluje i od dijabetesa, farmaceut ne bi mogao da propiše nijedan lek. Zato se 3 godine kasnije uvelo i nezavisno propisivanje, pri kom farmaceut preuzima potpunu odgovornost za izbor terapije. Da bi se steklo zvanje farmaceut – nezavisni propisivač, farmaceut mora imati bar 2 godine iskustva rada sa pacijentima, 26-dnevni kurs i bar 12 dana prakse pod nadzorom lekara propisivača. Na kursu se najviše akcenta stavlja na odgovornosti farmaceuta, prepoznavanja sopstvenih ograničenja u propisivanju i potrebe za konsultacijom. Potpuno je očekivano što se među lekarima poja-

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

vio otpor, delom zbog viđenja farmaceuta kao pretnje lekarskoj dominaciji, a delom zbog brige za dobrobit pacijenta: manjak prakse za tek diplomirane lekare i neadekvatne veštine farmaceuta u kliničkom pregledu i postavljanju dijagnoze. Međutim, nakon početnog izričitog protivljenja stavovi su ublaženi usled uočavanja benefita: smanjenje gužvi i čekanja u zdravstvenim ustanovama, a više vremena lekara za posvećivanje nekim drugim specijalističkim aktivnostima. Kod farmaceuta primećeno je povećenje satisfakcije vezane za posao usled bolje upotrebe njihovih kliničkih sposobnosti i priznanje farmaceuta kao kompetentnih zdravstvenih profesionalaca. Pacijentima su promene takođe pogodovale zbog lakše dostupnosti farmaceuta i bolje edukacije pacijenata. Na kraju, briga lekara da će pacijenti ispaštati zbog farmaceutskog propisivanja pokazala se netačnom. Od nepostajanja farmaceuta u starom veku, preko kontinuirane „borbe“ farmaceuta sa lekarima, pa sve do preuzimanja dosad uvek lekarskih dužnosti od strane farmaceuta, istorija i tok vremena se poigravala sa odnosom farmaceuta i lekara. Nesumnjiva činjenica jeste da je rivaliteta i animoziteta bilo od samog razdvajanja medicine i farmacije pa sve do danas. Verovatno će ih biti i u budućnosti, jer su farmaceuti bili i ostaju poslednja kontrola lekara pre davanja leka u pacijentove ruke. MeđuMALEZIJA – BEZ SUKOBA INTERESA? Lekar i farmaceut jesu profesije koje obavljaju dve osobe, ali nažalost samo u većini zemalja sveta. Iako u Maleziji lekari i farmaceuti imaju formalni sporazum da je izdavanje lekova profesionalna delatnost farmaceuta, usled manjka farmaceuta a jakog lobija lekara, i lekari su preuzeli tu ulogu.

tim sukobi mišljenja su nekada neminovni u cilju pružanja najbolje moguće zdravstvene zaštite i ne bi trebalo da predstavljaju osnov međuljudskih odnosa ovih profesionalaca. A šta budućnost nosi možda već vidimo u Britaniji. Donošenjem sličnih zakonskih akata i u Srbiji, na korak su od rešavanja mučne gužve u zdravstvenim ustanovama i današnji položaj farmaceuta u apotekama. Nesumnjivo biće otpora, ali koja je to revolucija prošla tiho? Razmislite o tome do sledeće Suphae. Nikola Kitanović

49


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

120 godina od rođenja Momčila St. Mokranjca

S

poznaja o toksičnosti stara je koliko i prvi koraci čovečanstva. Kroz istoriju su se nizale mnogobrojne upotrebe otrova i razvijala se naučna disciplina koja ih proučava.

du nickel et du cobalt dans les terres arables. Svoje usavršavanje nastavlja 1925. godine u Parizu kod profesora Kohn-Abresta.

Veliki značaj u razvoju toksikologije u Srbiji imao je dr prof. Momčilo St. Mokranjac. Momčilo St. Mokranjac bio je „čovek od nauke“, utemeljivač srpske i jugoslovenske toksikologije. Rođen je 28. aprila 1899. godine u Beogradu. Otac mu je bio poznati srpski kompozitor Stevan St. Mokranjac, a majka, Milica Mokranjac, bila je ćerka jednog od naših najznačajnih slikara, Uroša Predića. Svoje školovanje započeo je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i pet razreda gimnazije. Kada je počeo Prvi svetski rat, kao sedamnaestogodišnjak on odlazi u Francusku i tamo nastavlja svoje školovanje. U vremenskom intervalu od pet godina položio je veliku maturu, diplomirao i završio doktorsku disertaciju: • 1917. godine u Nici položio veliku maturu, a nakon toga upisuje studije na Faculté des Sciences u Parizu, • 1920. godine je diplomirao, • 1922. godine je završio doktorsku disertaciju. Doktorsku disertaciju radio je na Pasterovom institutu, kao učenik čuvenog profesora Gabriela Bertranda, „oca mikroelemenata”. Doktorirao je 1922. godine na problematici kobalta i nikla sa disertacijom: Recherches sur la présence du zinc,

50

Kako je doktorirao na problematici kobalta i nikla, to su mikroelementi postali predmet njegovog daljeg naučnog rada, ali i temelj problematike interakcija toksičnih metala i bioelemenata koju je nastavio i proširio prof. dr Danilo Soldatović. Kada je položio doktorat vratio se u Beograd, gde je godinu za godinom dobijao nove uloge u svetu toksikologije: • 1922. godine postavljen je za hemičara u Državnoj hemijskoj laboratoriji (Toksikološko odeljenje), • 1931. godine izabran je za šefa Hemijske la-


boratorije Beogradske opštine, • 1935. godine izabran je za šefa Laboratorije za ispitivanje plemenitih metala Narodne banke, gde je ostao do kraja 1946. godine, sa prekidom za vreme okupacije. Posle oslobođenja i osnivanja Farmaceutskog fakulteta, krajem 1946. godine, za prvog profesora Toksikološke hemije izabran je dr Momčilo Mokranjac. Zalaganjem profesora Momčila Mokranjca počinje razvoj Instituta za toksikološku hemiju. Institut je raspolagao jednom velikom laboratorijom za studente, laboratorijom za profesora, laboratorijom za asistente,mračnom komorom i fizičko-hemijskom laboratorijom. Pored relativno skromne opreme, zahvaljujući angažovanju profesora i saradnika, kao i saradnje sa drugim ustanovama, objavljeni radovi bili su zapaženi i priznati na međunarodnoj naučnoj sceni. Tokom svog dugogodišnjeg naučno-istraživačkog rada, dao je osnovne smernice i postavio temelje toksikologije kod nas, a 1949. godine napisao je udžbenik Toksikološka hemija. Objavio je preko 60 originalnih naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima, bio je mentor pet magistarskih teza i sedam doktorskih disertacija. Izabran je za dopisnog člana Pariske akademije farmacije (L’Académie de Pharmacie de Paris) 1954. godine. Nagrađen je, 1955. godine, Lavoazijeovom medaljom francuske nacionalne Akademije farmacije (L’Académie de Pharmacie) za istraživački rad. Od 1947. godine bio je prodekan Farmaceutskog fakulteta, a zatim i dekan (1949−1952). Bio je dve godine i prorektor Medicinske velike škole. Između ostalog, bio je i član Izvršnog odbora Međunarodne farmaceutske federacije (FIP), generalni sekretar Saveza farmaceutskih društava Jugoslavije i prvi predsednik Spektrohemijske sekcije Srpskog hemijskog društva. U penziju je otišao po svojoj molbi zbog bole-

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

sti, 1964. godine. Profesor Momčilo Mokranjac preminuo je 1967. godine. O ličnim karakteristikama profesora Mokranjca govore reči iz nekrologa njegovog saradnika i naslednika prof. dr Danila Soldatovića: ,,Osnovne crte koje su krasile njegovu ličnost i koje su ga isticale jesu poštenje, otvorenost, doslednost u svim postupcima i spremnost da nesebično pomogne i pruži punu podršku mlađima, ceneći iznad svega znanje i rad, jer je i sam bio veoma radan i sistematičan, visoko kulturan i obrazovan. Smrt profesora Mokranjca duboko je potresla sve njegove đake, kolege, drugove i prijatelje koji su ga visoko cenili kao čoveka izuzetnih kvaliteta. Njegova smrt predstavlja veliki gubitak i nestanak cenjenog naučnika i univerzitetskog profesora, čoveka visoke erudicije čiji svetao lik ostaje kao primer mlađima kako treba raditi i živeti.”

Povodom 120 godina od rođenja i u čast njegovih velikih dela i dostignuća, 17. aprila bice organizovana izložba u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti . Svakoga ko želi da se bolje upoznata sa radom i delom profesora dr Momčila St. Mokranjca, pozivamo da nam se pridruži na izložbi. Zahvaljujemo prof. dr. Danijeli Djukić-Ćosić na saradnji prilikom pisanja ovog teksta. Ivana Femić

51


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

HNMI #6

Borna Tićak Hobi nije misaona imenica

B

orna Tićak (1997), rođen je u Rijeci, gde je odrastao i završio osnovnu i srednju školu. Upisao je Farmaceutsko-biokemijski fakultet u Zagrebu, smer farmacija. Trenutno je IV godina studija, ali i druga godina za redom kako je urednik časopisa Udruge studenata farmacije i medicinske biokemije Hrvatske, Recipe. Kako se studijama vidi kraj, razvija se i blaga anksioznost zbog spoznaje da se trenutak zaposlenja sve više bliži, ali Borna ne dozvoljava da ga to omete – on izvlači maksimum iz svakog trenutka, uživa kako u druženju, tako i u nauci, prevashodno farmakognoziji. ,,San mi je da posle završetka fakulteta budem svojevrsna spona u komunikaciji između naučne zajednice i širih masa, da pokušam približiti nauku ljudima koji se njome ne bave, te objasnim na koji način inovacije i sprovedena istraživanja čine život svih nas lakšim i kvalitetnijim. To bi predstavio svojevrsni nastavak mog angažmana oko Recipe-a: skupljati, obrađivati, te distribuirati informacije u javni prostor. No, moram naglasiti kako ne bih imao ništa protiv zapošljenja i u ostalim segmentima farmaceutske delatnosti: od apoteke do industrije“, izjavio je Borna.

Recipe Rp./ se nalazi na svakom receptu i predstavlja invokaciju. “Recipe” je imperativ latinskog glagola recipio, recipere (uzimati), iz čega proizlazi da “recipe” znači “uzmi”. Prvi broj časopisa Recipe izašao je davne 2009. godine, čime su, od tog trenutka, udareni temelji dugogodišnjeg i svakogodišnjeg objavljivanja i izdavanja časopisa. Do sada je izdato jedanaest brojeva, svaki sa svojom karakterističnom temom, ali poslednji se ističe po svom obimu i bogatom sadržinom asociranih sa Diabetes Melitusom. Naredni broj izaći će početkom maja 2019. godine, posvećen dermatologiji, i sudeći po energiji entuzijastične redakcije, očekuje se da će biti još veći. Cilj časopisa je da obaveštava o naučnim i opštim studentskim temama, ali i temama vezanim za Udrugu studenata farmacije i medicinske biokemije Hrvatske. Inače, 2018. godine u martu,

52


ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

pokrenut je Recipe LikePage – moderniji, ažurniji, brži i znatno dostupniji kanal distribucije informacija koji povezuje publiku sa pripremljenim sadržajem jednim klikom. Nastoje biti argumentovani, jasni i sažeti, jednom rečju – koncizni, u borbi protiv poplave dezinformacija u današnjem svetu i sledstveno, konstantno rade na podizanju svoje igre na viši nivo. Najsvežiji projekat redakcije je dizanje Recipe portala, kategorisanog veb-sajta koji bi pružao više informacija od časopisa, kako o odabranim temama, tako i o samim autorima. Iako se redakcija odlučila na proces digitalizacije, time se ne podrazumijeva napuštanje tiskanog oblika, već upravo suprotno: nadaju se povećanju broja zainteresiranih čitatelja, a samim time i većoj tiraži lista. ,,Verujem da naši čitaoci Recipe doživljavaju kao relevantan izvor informacija, čemu ide u prilog porast čitanosti, posebno tokom proteklih godinu dana. Cilj mi je da Recipe bude medij kojim će se distribuirati informacije o temama iz područja biomedicine koje studenti ne dobijaju na predavanjima zbog vremenskih ograničenja, ali i informacije o delatnosti same Udruge, CPSA-e, kako bi studenti odlučili da se priključe projektima, pogotovo oni nižih godina.““ Borni je Recipe pružio iskreno zadovoljstvo. Pri upisu dvoumio se, ili bolje rečeno troumio, oko upisivanja farmacije, politikologije ili novinarstva. Očigledno, opredelio se za farmaciju jer je ljubav prema prirodnim naukama ipak pobedila, ali kako se na drugoj godini priključio redakciji kao novinar, a naredne postao i urednik, uspeo je da spoji najbolje od oba sveta. Uživa u osmišljavanju koncepta časopisa, planiranju, ali i pisanju – učestvovanju u svim aspektima. Farmacija mu je oduvek delovala kao dobra spona između hemije i ljudskog organizma, zbog čega ga je i privukla. ,,Bilo je uspona, ali i padova – to je neminovno. Postoje periodi kada je čoveku jako teško, posebno tokom rokova kada se po celi dan visi za knjigom. No, postoje i razdoblja kada je samo studiranje jako lepo i ugodno. Jedan od faktora koji mi je studiranje učinio i još uvek ga čini lepšim je upravo Recipe.“

Trenutno je posvećen samo časopisu i studijama, ali kada uhvati slobodnog vremena, voli da ide u pozorište, muzej, da sedne na pivo i druži se, prosto voli da ispuni svoje vreme. Naravno, uživa u gledanju serija i čitanju, ali kao i većini studenata, to je uglavnom rezerisano za leto i zimu. Posebno zadovoljstvo predstavlja mu upoznavanje novih ljudi i smatra da kako na fakultetu, tako i mimo njega živimo u vremenu gde su svi na klik dostupni sa bilo koje strane sveta, i da je to jedna od bitnih navika koja se treba steći tokom studija. Napomenuo je da studiranje nije samo upijanje znanja, već stvaranje kontakta i rad na sebi, i to u širem smislu, u celosti. Uz to ističe da se veoma raduje svom ponovnom dolasku u Beograd, oduševljen i punih usta dragih reči za svoje domaćine. ,,Svim studentima želim da poručim da ne budu anemični, da ne padaju u stanje apatije i konstantnog iščekivanja nečega – da prođe ispit, da prođu studije, da prođe posao jer će, u konačnom, proći život. Verujem da postoji za svakoga neko polje u kojemu je jako dobar, a na toj osobi je da ga otkrije, radi na njemu i razvija ga. Ako nekoga zanima nauka, postoje studentski naučni radovi, ako nekoga zanima pisanje, tu su časopisi, ako neko želi crtati, barem olovku i papir nije teško pronaći. Bitno je otkriti nešto što te ispunjava. Nekako smatram da bismo svi trebali težiti, kako je to Maslou definisao u svojoj hijerarhiji ljudskih potreba, samoostvarenju, iskorištavanju svih vlastitih kapaciteta jer će nam jedino to pružiti istinsko zadovoljstvo. Malo je smešno kada to kaže jedan dvadesetdvogodišnjak, ali činjenica je kako mi je upravo izrečena misao svojevrsna vodilja u životu. I naravno, uvek i što više se družite s dragim osobama“, zaključio je Borna. Jovana Ilkić

53


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

#STUDENTSKI

PHARMASKOP Avan

(21. mart – 20. april)

Pod hitno olabavite stisak nad svojim sirotim živcima u ovom ispitnom roku, u suprotnom Vam se gradivo ponovo neće dobro homogenizovati. Džaba Vam pritiskanje, ništa ne ide na silu. Znamo da Vam slušanje saveta nije baš jača strana, ali ići glavom kroz zid nije pametna ideja ni ovog meseca. Da li ste razmišljali da proguglate o budizmu?

Autoklav

(23. jul – 22. avgust) Iako Vaša narav u poslednje vreme više liči na ekspres lonac i sve oko Vas vodi Vas ka tački ključanja, udahnite duboko ‒ 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ‒ već je malo bolje. Od Vaše temperature zavisi mnogo, ali nemojte ugljenisati sve što dotaknete.

Bikarbonati

Aqua purificata

Svi prosto obožavaju da budu u Vašem društvu jer uvek napravite tako opuštenu atmosferu, ali potrudite se da prvenstveno sebi priuštite homeostazu ovog meseca i da se ne mešate u previše drame, da biste u narednom periodu što efikasnije izbalansirali broj ispita koji Vam ostaje do diplome (uz dosta slatkiša, naravno).

Prečišćena voda je namenjena za pripremu svih lekova osim onih za koje je propisano da trebaju biti i sterilni i apirogeni, ako nije drugačije opravdano i odobreno, ali jedino opravdanje koje treba da prihvatate upravo dolazi od Vas samih. Budite svesni svoje široke primene jer ste ključni sastojak za mnoge oko sebe.

Enantiomeri

Analitička vaga

(21. april – 20. maj)

(21. maj – 21. jun)

(23. avgust – 22. septembar)

Vaša ravan polarizovane svetlosti rotira kao rolerkoster. U šestoj ste brzini, da čak ni Vaša brbljivost ne može ispratiti ritam, ali svoji ste na svome i niko Vas ne može sputati. Vodite računa da ipak dovoljno odmarate, iovako se ništa dobro ne dešava na žurkama posle dva.

(23. septembar – 23. oktobar) Praznici su opet provocirali Vašu dozvoljenu grešku pri merenju, jer pet kila gore/dole, uglavnom gore, Vaši široki džemperi mogu prikriti, a preko toga, već preliva. Inače život je lagan, a Vi nikada poletniji. Otvorena vrata tokom proleća nose Vam promene!

Onkogen

Digoksin

Odavno Vam je jasno da Vam je za emocionalnu stabilnost jako neophodno da se osećate kao kod kuće, a kako to nije uvek lako, postoji mogućnost da Vas spoljašnji stresori trigeruju i ovog meseca. Pazite samo da ne naškodite sebi, te svoj potencijal iskoristite kako biste umnožili ocene u indeksu, a ne nervozu.

S obzirom na to da Vas je prokleti Jupiter konačno ostavio na miru, u narednom periodu ćete biti manje opterećeni svojim teorijama zavere, a više selektivni za otvaranje kalcijumovih kanala uspehu. Najzad možete da se opustite, a sa Vama i Vaši bližnji, jer svojom nepredvidivošću nećete negativno uticati ni na njihov srčani ritam.

(22. jun – 22. jul)

54

(24. oktobar – 22. novembar)


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Akvaporin

Drug target

(21. januar – 18. februar)

(23. novembar – 21. decembar) Ono što ciljate, to možete i ostvariti. Vaša hiperaktivnost se suočava sa Vašom senzibilnom prirodom, zbog čega se može učiniti da se usporava Vaš razvojni put, ali rezultati će uskoro potvrditi Vašu efikasnost i sve prepreke postaće trivijalne.Vaš osmeh je lead jedinjenje za srca oko Vas.

Pred Vama je, blago rečeno, buran period. Na Vašoj pori, moguće su česte promene raspoloženja, ali koliko stvari prolazi kroz istu, niko Vas ne može kriviti. Nivo insulina je ključan za Vaše performanse, mogli biste srezati tonažu slatkiša koju konzumirate na dnevnom nivou.

Eikozanoidi

RNK

Svesni ste svog značaja za vitalne procese u svojoj okolini, ali isto tako, bitno je i da osvestite da mnoge stvari mogu proći i bez Vas. Ako propustite jedno predavanje/vežbe/konkurs/dešavanje/metabolički proces, ne brinite: Zemlja i dalje rotira, život ide dalje. Manje slobodnih radikala, više ljubljenja!

Vaše azotne baze izložene su velikoj količini stresa, ali ne brinite, stižete da obavite transkripciju svih praktikuma koje ste naumili. Iako mnogi liče da bi mogli biti Vaš par, samo jedan je komplementaran Vašem srcu. Posvetite se vašem povezivanju. Vodite računa o ribozomima na svojoj koži.

(19. februar – 20. mart)

(22. decembar – 20. januar)

,,

Jovana Ilkić Emilija Popov

,,

eng.

PHREBUS

,

, ,,

He

,

Ivana Knežić

55


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

#StipH

Ivana Knežić

56


Život piše farme

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

deo drugi

Nakon što student Farmaceutskog fakulteta izađe kroz vrata pomenutog zdanja za nekih šezdesetak ispita lakši, a za celu jednu diplomu teži, život se nastavlja. Prvo stajalište je - apoteka. Unatoč zlim jezicima, to jeste ustanova koja ipak drži (i nastoji da održi) izvestan renome. Budući da neminovno podrazumeva interakciju sa ljudima, donosi novu, jedinstvenu vrstu tragikomičnih činova profesionalnom životu. Situacija br. 1: vrela linija

Situacija br. 8: sve mu to dođe isto

Prilazi jedna baka recepturi i traži hotline. (Mislila je na Tylol Hot.)

Stariji gospodin prilazi recepturi i traži kobilji balzam (misleći na konjsku mast).

Pacijent: Može li jedan šampon za želudac?

„Dobro jutro, komišinice! Kažte mi, imate li onu zeleni čaj kafu?“

Situacija br. 2: pranje i ispiranje želuca Situacija br. 3: brižan suprug

Situacija br. 9: Englez u Starbaksu

Ulazi stariji gospodin u apoteku i traži antibiotik Situacija br. 10: lakše se briše za suprugu (daje recept). Upravnica mu pred- Pacijent ulazi u apoteku šmrkćući i kašljući, i laže i probiotik uz obrazloženje da je to zgod- traži Perfex. Ispostavlja se da je u stvari mislio no s obzirom da se može javiti dijareja, na šta na Fervex. on oduševljeno odgovara: „Pa odlično, ne treba onda! Muči je zatvor.“ Teodora Marinković

Situacija br. 4: mornar Popaj

Pacijent daje farmaceutu recepte i pita: „Da mi nije doktor prepisao onu lulu?“ (Lula ‒ pumpa za inhalaciju, prim. prev.)

Situacija br. 5: sloboda u Grčkoj

„Trebaju mi kapi sloboda.“ „Kakve kapi?“ ‒ zbunjeno će farmaceut. „Ma znate one, Olimp.“ (Olinth)

Situacija br. 6: jezik brži od pameti

„Daj mi urin za čašu. Ovaj... Čašu za urin.“

Situacija br. 7: sveznajući

„Dajte mi nešto za masnoću.“ „Pijete li već nešto? Imate izveštaj?“ „Ma ne pijem ništa, zato i tražim.“ „Dobro, koji lek Vam je propisao lekar?“ „Ma samo mi dajte najjeftinije što imate.“ „Za holesterol? Kada ste radili analize?“ „Pre dve godine. Tad je bio dobar, ali sad osećam da ne valja, moram da počnem da pijem nešto...“

57


ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Bojanka za odrasle

58


Edukacije

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

„Da li je nargila štetna?“

S

ve je počelo nakon uspešno sprovedenih vršnjačkih edukacija u maju ove godine, na temu „Štetnost duvanskog dima“, kada su nam zaposleni u Domu zdravlja Vračar najavili da planiraju da nastave saradnju sa Studentskom organizacijom Farmaceutskog fakulteta (BPSA) i Sekcijom za javno zdravlje. Taman kada su se utisci o uspešno organizovanoj edukaciji slegli, dobili smo predlog za sprovođenje nove edukacije na temu „Da li je nargila štetna?“. Sa oduševljenjem smo prihvatili ovaj poziv i bacili se na pravljenje plana za realizaciju akcije. Svi zainteresovani aktivisti Sekcije za javno zdravlje prošli su kroz vid treninga za edukatore, gde su tokom obučavanja stekli potrebna znanja i veštine za uspešno sprovođenje vršnjačkih edukacija u srednjim i osnovnim školama. Iz naučnih radova izvučene su činjenice i zaključci istraživanja na ovu temu i kreirana je prezentacija koja je korišćena kako bi se slušaocima slikovitije opisali štetni efekti korišćenja ovog duvanskog proizvoda. Do sada je sprovedena čak 21 edukacija na ovu temu, u 3 srednje i 5 osnovnih škola. Ono što je bilo nemoguće ne primetiti jeste neznanje učenika u osnovnim i srednjim školama o tome šta je to što se nalazi u nargili i od čega potiče obilni dim prilikom konzumacije. Najupečatljivije reakcije učenika na edukacijama, bile su vezane za štetne sastojke dima u nargili i bolesti koje se mogu preneti istom. Mišljenja slušalaca su bila da u nargili nije prisutan nikotin. Objašnjenja i činjenice su ih iznenadili, a mi smo ostvarili postavljeni cilj edukacije, a to je da prenesemo znanje na mlađe generacije i na njih utičemo da donose zdrave odluke i formiraju zdrave stavove u životu. Ono na šta smo posebno ponosni, jeste odličan feedback od učenika, ali i zaposlenih (profesora i patronažnih sestara). Posle gotovo svake edukacije, zainteresovanost slušalaca se ogledala u velikom broju pitanja. Mnogi učenici su nam prilazili i po završenoj edukaciji sa raznim nedoumicama. Takođe bismo istakli činjenicu ‒ pošto je ograničen broj učenika mogao da čuje jedno predavanje, profesori većine osnovnih i srednjih škola su zakazivali nove termine, kako bi i ostali učenici imali priliku da čuju o štetnim efektima nargile. S obzirom na to da se o ovoj aktivnosti pročulo, zamisao je da se ove edukacije prošire i na ostale lokalne kancelarije u sklopu NAPSer-a i da se u istom duhu nastavi sa ostvarivanjem cilja. Nakon odrađene 21 edukacije, puni samopouzdanja i optimizma, očekujemo nove izazove i edukacije, kojima želimo da utičemo na vršnjake da vode zdrav život bez nargila i cigareta. Jakov Jambrek

59


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Razmena studenata kroz Erazmus+ i CEEPUS programe Dragi SupHa-ovci, pred vama je tekst o razmeni studenata na koju se možete prijaviti. Kako malo znamo o mogućnostima učestvovanja na takvim programima, odlučila sam da vam kroz ovaj tekst pružim što više značajnih informacija, sa nadom da će neki čitalac i poželeti da narednih godina bude deo Erasmus+ ili CEEPUS programa.

Erazmus+ program je namenjan studentima, akademskom i administrativnom osoblju visokoškolskih ustanova u Srbiji i pruža priliku za stipendiranu mobilnost koja se realizuje na visokoškolskim ustanovama širom Evrope. Za studenta to podrazumeva razmenu u trajanju od semestra ili dva, koja se može ostvariti na bilo kom nivou studija (osnovnim, master i doktorskim). Mobilnost u okviru Erazmus+ programa funkcioniše po principu bilateralnosti, odnosno visokoškolska institucija iz Srbije i neki partnerski univerzitet iz programske zemlje se povežu posebnim ugovorom i na taj način omoguće međusobne razmene svojih studenata, ali i osoblja zaposlenog na tim institucijama. Zemlje koje učestvuju u Erazmus+ programu dele se na programske i partnerske. U programske zemlje spadaju zemlje Evropske unije, Island, Norveška, Lihtenštajn, Makedonija i Turska, a u partnerske zemlje sve ostale zemlje kojima je otvoreno učešće u programu (među kojima je i Srbija). Erasmus+ kreditna mobilnosti podrazumeva boravak i studiranje u trajanju od jednog ili dva semestra, u okviru kojeg se slušaju predavanja i polažu ispiti koji će biti priznati po povratku na matičnu instituciju u Srbiji.

60

Fondacija Tempus finansira ovakve vrste mobilnosti kroz različite stipendije. Ove stipendije podrazumevaju pokrivene troškove školarine i troškova života, obezbeđuju iznose za plaćanje putnih troškova, a u pojedinim slučajevima podrazumevaju i pokriveno zdravstveno osiguranje. Uslovi za prijavu Neophodno je da je student završio prvu godinu osnovnih studija pre prijavljivanja, a svi ostali eventualni uslovi definišu se samim konkursom koji objavljuju visokoškolske institucije i putem kojeg se studenti prijavljuju za mobilnost. Na kojim visokoškolskim institucijama se može realizovati Erazmus+ mobilnost? Mobilnost u okviru Erazmus+ programa se realizuje isključivo na onim institucijama sa kojima visokoškolska ustanova studenta u Srbiji ima potpisan Erazmus+ ugovor. Spisak tih institucija je najbolje proveriti sa osobom zaduženom za međunarodnu saradnju na fakultetu ili u Kancelariji za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu.


Prijave se vrše putem javnih konkursa koje raspisuju visokoškolske institucije u Srbiji, koji bi trebalo da budu dostupni na sajtovima tih ustanova. U konkursu se uvek definišu najvažnije stavke i uslovi za ponuđenu mobilnost. Istaknuto je kome je namenjen konkurs (studentima ili zaposlenima ili i jednima i drugima) i za koji nivo (godinu) studija su razmene predviđene, a zatim se definišu trajanje perioda mobilnosti, potrebna dokumentacija, rok za prijavu, kriterijum za odabir kandidata i sl. Konkursni rokovi Konkursi se uglavnom raspisuju jedan semestar ili jednu školsku godinu pre nego što će se mobilnost realizovati, pa je preporuka na vreme planirati i pratiti informacije na sajtovima visokoškolskih institucija.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

dve, a obično tri različite institucije od kojih je jedna i koordinator. To za studente znači promenu države i univerziteta najmanje jednom tokom trajanja programa, a obično se svaki semestar izvodi na drugom univerzitetu. Nakon završenog mastera, student dobija dvostruku/višestruku diplomu ili zajedničku diplomu. Na http://eacea.ec.europa.eu/erasmus-plus/library/ scholarships-catalogue_en se nalazi katalog Erasmus Mundus zajedničkih master programa.Važno je naglasiti da se prijavom na bilo koji Erazmus+ program automatski vrši i prijava za stipendiju. CEEPUS program omogućava razmene studenata i nastavnog osoblja unutar mreža tj. partnerstva koje formiraju visokoškolske instutacije iz zemalja učesnica programa iz srednje i jugoistočne Evrope. CEEPUS studentima omogućava duže boravke, u trajanju od jednog ili dva semestra, radi sticanja kredita (Student mobility), ali i one kratkoročne u trajanju od tri meseca (Short term), sa ciljem istraživanja i pisanja master ili doktorske teze, kao i takozvane kratkoročne ekskurzije (Short term excursion), koje se odnose na boravak na zimskim i letnjim školama. Više informacija o CEEPUS programu mogu se pronaći na www.ceepus.info Zainteresovani studenti se mogu dodatno informisati o ovim, a i drugim programima na sajtu: www. tempus.ac.rs i www.erasmusplus.rs ili posetiti Info centar Fondacije Tempus na adresi: Terazije 39, I sprat, Beograd. Br.telefona fondacije je 011/3342-430. Takodje, sve dodatne inforamacije možete potražiti u Kancelaraiji za međunarodnu sarandnju Univerziteta u Beogradu (Studentski trg 1) ili na samom fakultetu.

Najčešće potrebna dokumenatacija Za studente to je CV, motivaciono pismo, pisma preporuke (naznačen je tačan broj), transkript ocena, sertifikat o poznavanju jezika na kojem se izvodi nastava (najčešće engleski), ugovor o učenju (Learning agreement) potpisan od strane studenta i obe visokoškolske institucije, u kojem se definišu predmeti koje će student na razmeni slušati i polagati i koji će mu biti priznati po povratku na matičnu instituciju u Srbiji, plan istraživanja (Research plan) – važi za studente doktorskih studija, ukoliko se na mobilnosti ne slušaju predavanja, već realizuje istraživačka aktivnost. Dodatne informacije o programu, kao i otvorenim konkursima mogu se pronaći na platformi za studente MobiON.bg.ac.rs. Pored projekta za međunarodnu kreditnu mobilnost, Erazmus+ pruža i mogućnost studiranja na Veliku zahvalnost dugujem Goranu Bogunoviću nekom od takozvanih Erazmus Mundus zajedničkih iz Fondacije Tempus na korisnim savetima prilikom master programa, koji podrazumevaju studiranje i pisanja ovog teksta. sticanje master diplome na evropskim univerzitetima. Ovi programi traju dve godine i izvode se na najmanje Ivana Miljković

61


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Magistri et magistrae, magistrala est vestra! Magistralna izrada lekova je aktivnost usko vezana za rad farmaceuta u apoteci, i podrazumeva izradu preparata u skladu sa oficinalnom literaturom prema proskripciji lekara.

U

neka davna vremena kada je lekar bio farmaceut i farmaceut lekar, osobi sa zdravstvenim problemom se mogao na licu mesta pripremiti preparat (najčešće kao mešavina biljnih ekstrakata i/ili proizvoda životinjskog porekla) i dati na korišćenje. Vremenom je došlo do podele rada, tako da negde od srednjeg veka farmaceuti preuzimaju odgovornost o odabiru supstanci i pravilnoj izradi preparata. Zbog veština koje su posedovali farmaceuti su bili ugledni u društvu i na njihova znanja o lekovitim, ali i otrovnim supstancama se gledalo sa strahopoštovanjem. Usled socio-ekonomskih prilika i intenzivnog tehnološkog razvoja društva, javila se potreba za većim količinama lekova, te je industrijska

biljnih ekstrakata opioidnih svojstava u etanolnom rastvaraču za potrebe ublažavanja bolova kod ratnih veterana nazvavši ga Pembertonovo francusko vino sa kokom. Igrom slučaja dok je poboljšavao formulaciju u svojoj magistralnoj laboratoriji, etanol je zamenio gaziranom vodom, čime je od jednog lekovitog preparata nastao danas najpoznatiji brend bezalkoholnog pića: Koka Kola. Magistralni lekovi se izrađuju za individualnog pacijenta čime njegov značaj dobija na snazi. Najčešći vid individualizacije terapije se odnosi na prilagođavanje doze i farmaceutskog oblika leka godinama, zdravstvenom stanju i posebnim karakteristikama pacijenta. Prilikom pristupanja izradi jednog preparata farmaceut treba da iskoristi sva svoja znanja kako bi se pre svega uverio da je doziranje u preparatu ispravno. Za tu namenu je potrebno da poznaje i koristi što veći broj literaturnih izvora kako bi doziranje svih aktivnih, ali i pomoćnih supstanci bilo u okviru terapijskih opsega. Potom je neophodno u obzir uzeti zdravstveno stanje pacijenta kao i fizičke karakteristike, čime se preparat dodatno individualizuje. Po pravilu ex tempore preparati ne sadrže boje, arome, korigense ukusa i konzervanse, ali se mogu dodati u preparat po želji pacijenta i nepostojanju interakcija sa aktivnom supstancom i ambalažom. U poslednjih nekoliko desetina godina značaj magistralne izrade raste, čime i potreba za obučenim farmaceutima koji će odgovorno pripemiti lekoviti proizvodnja uhvatila maha. Ali to nije ugušilo magis- preparat. Spektar oblasti u kojima se može vršiti inditralnu izradu lekova. vidualizacija terapije postaje sve širi, te se danas mogu Američki farmaceut Džon Pemberton je 1886. go- ex tempore izrađivati preparati za različita dermadine pripremio formulaciju koja je sadržala nekoliko tološka stanja, bolesti oka, u radiologiji, dijagnostici,

62


fizijatriji i tretmanu rana različite etiologije. Takođe je značajna primena ovih preparata u gastroenterologiji i ginekologiji, a najveća potreba danas postoji za izradu lekovitih preparata u pedijatrijskoj populaciji. Deca nisu mali ljudi, pogotovo ne u fiziološkom i patofiziološkom smislu te je za njih sa posebnim opre-

zom potrebno izraditi preparat koji će zadovoljiti sve potrebe malog pacijenta i dovesti do poboljšanja stanja uz lagodnu primenu. Internacionalna federacija studenata farmacije (IPSF) je prepoznala ovaj trend rasta magistralne izrade i potrebu da se još studentima farmacije ukaže na neophodnost sticanja veština prilikom ove aktivnosti. Ne tako davne 2013. godine je na Svetskom kongresu studenata farmacije prvi put organizovan Compounding Event (događaj Veštine izrade magistralnih preparata) gde su se studenti međusobno takmičili u rešavanju slučajeva iz prakse i pokazali svoje umeće. Zbog uspešnosti projekat je dat na realizaciju svim organizacijama širom sveta, među kojima je i NAPSer kao čeona organizacija studenata farmacije u Srbiji. Studentska organizacija Farmaceutskog fakulteta (BPSA) je 25. novembra 2018. godine po prvi put sprovela ovaj događaj na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu sa temom: Veština izrade farmaceutskih oblika lekova za kardiološke bolesti u pedijatrijskoj populaciji. Tema je

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

odabrana u dogovoru sa Katedrom za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju i u skladu sa potrebama i problemima iz prakse, sa kojima se najčešće susreću specijalisti farmaceutske tehnologije u apotekama u Beogradu. Usled aktuelnosti i zanimljivosti teme, ni nedelja nije sprečila motivisane studente da se pojave, slušaju, nauče nešto novo, a i takmiče se na radionici u okviru sala katedre. Svoja iskustva i najnovija saznanja u farmakoterapiji sa prisutnima je podelio asistent Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Sergej Prijić, trenutno zaposlen kao specijalista pedijatrijske kardiologije na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. Tehnološke novitete, dostupnu literaturu i opseg u kome jedan farmaceut treba da razmišlja prilikom izrade preparata za decu publici je prikazala vanr. prof. dr Sandra Cvijić sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, dok je na stvarne probleme izrade i kreativnost koju farmaceut treba da ima ukazala Jasmina Drašković, specijalista farmaceutske tehnologije sa dugogodišnjim iskustvom iz ZUA Beograd, apoteka „1. maj“. Ono što su predavači primetili sa osmehom, uz malu opasku, jeste da više studenata vide nedeljom nego na redovnim predavanjima (kako kod nas, tako i kod kolega s Medicinskog fakulteta). Ono što je predstavljalo krunu projekta je radionica u sali katedre gde su se najhrabriji i najspretniji studenti borili za najveštijeg farmaceuta. U ovom slučaju tu je bilo deset studentkinja četvrte i pete godine, čije su veštine i spretnosti komisiju stavile u nezavidnu poziciju izbora najboljeg. Kao i uvek, nijasne u rečima su presudile (setimo se samo praktičnih ispita iz Farmaceutske tehnologije). Ono čemu se nadamo je da će ovaj edukativni projekat postati jedan tradicionalni deo aktivnosti Studentske organizacije na kom će svake godine moći da se nauči nešto novo. Ujedno da se poboljša saradnja studenata sa profesorima i sa praksom kao i podigne svest javnosti o značaju ex tempore izrade lekovitih preparata. Nikola Jakovljević

63


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Fotografija je priča bez reči

D

a li ste se zapitali šta je to što može da zarobi trenutak vremena, jedan delić sekunde i da ga na taj način učini gotovo večnim? Ako ste pogodili da je fotografija odgovor na ovo pitanje, onda ste verovatno čuli za fotografsku sekciju Farmaceutskog fakulteta „PharmArt”. Sekcija predvođena koordinatorkom Andrijanom Arsić, početkom nove 2019. godine uvodi inovativne događaje od kojih je prvi foto-konkurs pod nazivom „Fotografija je priča bez reči”. Tema je slobodna, ali pre nego što sledeći put fotografišete nešto, pokušajte da razmislite kakvu priču će vaša fotografija govoriti. Naglašavamo da ne postoji skupa oprema koja je neophodna da biste napravili dobru fotografiju i bili učesnik ovog događaja ili se priključili foto-sekciji. Uz dobru kompoziciju danas je moguće praviti odlične fotografije i mobilnim telefonom bez ograničenja.

Svi zainteresovani koji žele da pokazu svoj talenat i ispričaju priču putem ove umetnosti, pozivaju se da pošalju fotografije: putem mail-a fotosekcijapharmart@gmail.com ili objavljivanjem fotografija na instagram profilu sa #konkursPharmArt Fotografije koje budu bile odabrane biće prikazane na izložbi u holu fakulteta, a autori najbolje tri dobiće nagrade iznenađenja. Konkurs je otvoren od 10.1. do 31.3. 2019, a za sve dodatne informacije i priključivanje sekciji možete nas kontaktirati putem fejsbuk stranice (www.facebook.com/ PharmArtspff), instagram profila PharmArt-a ili gorenavedenog mail-a.

64

,,

Za one koji do sada nisu čuli za našu organizaciju na fakutetu, fotografska sekcija je osnovana 2010. godine u cilju okupljanja ljubitelja fotografije. Osim dobrog druzenja, novi članovi mogu očekivati edukativna predavanja i radionice, fotografske izlete, podsticanje kreativnosti i sticanja novih veština kako digitalne, tako i analogne fotografije. Svake godine biraju se najbolje fotografije svih članova koje predstavljaju sekciju na izložbama u holu fakulteta. U prethodnoj, 2018. godini, imali smo čast i privilegiju da ponovo učestvujemo u festivalu „Belgrade Photo Month” i predstavimo naš fakultet kroz izložbu „Crno-beli svet sa obojenom niti kroz farmaciju”. Dalji cilj nam je da napredujemo i razvijamo se u smeru usavršavanja kako sopstvenih tako i fotografskih sposobnosti svih ostalih članova naše organizacije.


CNIRS

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

Centar za naučnoistraživački rad studenata

Centar za naučnoistraživački rad studenata (CNIRS) je studentska organizacija koja ima za cilj uključivanje studenata u naučnoistraživački rad i popularizaciju nauke.

S

vake godine, članovi CNIRS-a organizuju konkurs preko koga se studenti mogu prijaviti za izradu studentskih naučnoistraživačkih radova na temu koja ih najviše interesuje i radionice na kojima mogu naučiti osnove izrade naučnoistraživačkog rada. Članovi CNIRS-a organizuju i godišnji Mini-kongres fakulteta na kome studenti izlažu svoje radove iz tekuće godine, prikazuju dobijene rezultate ispred tročlane komisije, sastavljene od profesora iz relevantnih oblasti, i svojih kolega i ujedno se pripremaju za učešće na Nacionalnom kongresu studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem. Članovi CNIRS-a svake godine imaju priliku da učestvuju i na Festivalu nauke u okviru postavke fakulteta. CNIRS početkom akademske godine raspisuje konkurs za prijem novih članova. Ako želiš da učestvuješ u aktivnostima CNIRS-a, prijavi se na sledećem konkursu! Ukoliko ste vođeni radoznalošću, inspirisani svakim detaljem sveta koji vas okružuje, uvek raspoloženi da eksperimentišete, probate i ispitujete, zainteresovani za sada i ovde i neprekidno zagledani u daleku budućnost, Festival nauke je pravo mesto za vas! Već dvanaest godina zaredom, krajem novembra i početkom decembra održava se najveća manifestacija u oblasti promocije nauke i obrazovanja. Iako su deca najbrojniji posetioci ove manifestacije, profil posetioca nije ograničen godinama. Festival je podeljen u pet zona: Nauka bez prestanka, Naučno-fantastična bina, Ekspertinejdžeri, Mala zona i Mala bina. Prve četiri zone namenjene su posetiocima starijim od 7 godina, a Mala bina prilagođena je najmlađim ljubiteljima nauke. Pored organizatora, naučnih centara, srednjih i osnovnih škola, važan deo Festivala su studenti i profesori Univerziteta u Beogradu, koji svojim nesebičnim angažovanjem zauzimaju ključna mesta u popularizaciji nauke. I ove godine Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu imao je čast da bude deo fantastične manifestacije – XII Festivala nauke u Beogradu. U okviru programske celine „Nauka bez prestanka“, izdvajala se postavka katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, sa nasmejanim studentima i njihovim asistentima voljnim da svoje znanje pruže mlađanim, a i onim malo starijim, posetiocima festivala. Tema same postavke nosila je naziv „Ovo nije spam – saznaj šta može jedna PAM!“, gde su naši studenti maksimalno dočarali pre svega pojam PAM-a, mesto njihovog nalaska kao i raznovrsne uloge koje poseduju. Posetioci su mogli da vide na koji način se ulje i voda (ne) mešaju a zatim i da saznaju šta je to micelarna voda, takođe oprobaju i sami da je naprave. Osim toga široku lepezu informacija mogli su da dobiju na temu parenteralne ishrane putem nanoemulzija, ali i o primeni mikroemulzija u farmaceutskoj delatnosti. Pokazalo se veliko interesovanje za eksperimentalni rad, gde su posetioci u redovima čekali za samostalnim pravljenjem i isprobavanjem krema, ali i da bi uvideli kako se progresivno menja pH vrednost kože korišćenjem alkalnih sapuna. Tokom četiri dana trajanja festivala veliki broj đaka sa svojim nastavnicima ili roditeljima je rado prilazio postavci i odlazio sa pregršt novih informacija koje su poletno prepričavali.

65


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

HOR RASKOVNIK

F

armaceuti su odvajkada na neki način bili privrženi umetnosti, kroz sve forme u kojima se može javiti. Ni danas to nije izuzetak, jer na Farmaceutskom fakultetu farmaceuti imaju priliku da, od samog začetka njihove karijere, neguju dodir sa umetnošću, kako sa vizuelnog aspekta (kolege iz PharmArta), tako i sa zvučnog. I eto, već dvanaest godina ponedeljkom i sredom, u poznim satima, fakultet ispunjavamo muzikom. Tek koji prolaznik svedoči prigušenim harmonijama u holu fakulteta, našem neumornom radu uprkos nemilosrdnoj smeni generacija – dokaz da je umetničko izražavanje neraskidiv deo čoveka, van vremena i prostora. Nova školska godina, nove pobede, ali i nov sastav hora. Pozdravismo naše veterane, sveže diplomirane farmaceute, i poželesmo im sreću u daljim podvizima, uz nadu da će barem doći da nas slušaju, ako ne na još neku probu, ili bolje nastup. Raspisala se i zvanična audicija koja je ovog puta dovela nove nade, ne samo iz redova studenata, već i jednog asistenta! Brojno pojačani, spremni smo za dalji rad. Kao i svake godine, krajem decembra smo održali Novogodišnji koncert, sa programom koji obuhvata sve što hor obrađuje – šlagere, džez standarde, pop i rok muziku, pa čak i duhovnu! Uz pratnju benda, već uigrane ekipe s kojom neretko sviramo, i pod palicom dirigenta nam, Đorđa Perovića, kraj zimskog semestra obeležili smo muzikom. 2019. godina je jubilejska – navršava se osamdeset godina od osnivanja Farmaceutskog fakulteta. Naravno, na Raskovniku je da da svoj doprinos pri obeležavanju tog jubileja. Stoga, punom parom smo po završetku ispitnih rokova nagrnuli na pripremu materijala za koncert koji će biti održan na proleće. Više informacija će biti blagovremeno istaknuto na glasilima fakulteta i na našoj Fejsbuk grupi. Dosta studenata mi već godinama prilazi, zapitkuju me za hor... Nesigurni u sebe i svoje pevačke sposobnosti, ali opet zainteresovani da se pridruže. Ubedim ih nekako da im je jedina stvar koja je potrebna dobra volja, ljubav za muzikom i malo truda, jer sve što im je potrebno za rad će pokupiti na probama, ali dočeka me onda već standardno, farmaceutski – „nikako da stignem na probu“. Parafraziraću odgovor našeg dirigenta jednoj koleginici – to što nemate vremena da se pridružite horu je odlična vest! Kad se nadate da ćete nekada negde stići, odlagaćete odluku dok se nekada desi. A pošto nikad ne možete da stignete, nema potrebe odlagati. Svaki trenutak je odličan da se počne, a pošto smo utvrdili da ga nema u budućnosti, a prošlost je potrošena, onda je to SADA. tj. na prvoj narednoj probi! Naravno, koleginica je od prve sledeće probe postala deo Raskovnika.

Stoga, ako si zainteresovan da nam se pridružiš, da odmoriš glavu od ispita i uneseš još muzike u svoj život, znaš šta ti je činiti! Probe se održavaju ponedeljkom i sredom od 20h u amfiteatru A2. Očekujemo te!

66


ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒾ ⓏⒾⓋⓄⓉ

2019

MEDICINIJADA Da li će biti iznenađenja i novih dostignuća? Šta su nam nove ekipe pripremile?

M

edicinijada predstavlja najbitniji godišnji događaj SDFF-a. Takmičenje je sportsko – edukativnog karaktera i jednom godišnje okuplja oko 1500 studenata fakulteta medicinskih i srodnih nauka iz čitavog regiona. Brojni studenti će imati priliku da pokažu svoja umeća u različitim sportskim disciplinama (od popularnih ekipnih do različitih individualnih sportova). Od 8. do 13. maja u Budvi, na Slovenskoj plaži biće održan 43. sportski događaj - Medicinijada 2019! Medicinijada za učesnike ne predstavlja samo izazov i takmičenje u sportskim disciplinama, nego i druženje, ali i priliku da se steknu neka nova prijateljstva koja neretko traju zauvek.

Gde će biti najbolja žurka? Ko će ove godine osvojiti Medicinijadu? Koji će tim imati najviše navijača?

Vaše SDFF

Vidimo se na plaži... Jedno je sigurno, nezaboravan provod je zagarantovan! 67


Čuvari zdravlja Stojimo pred vama čistih srca Pod zakletvom Hipokratovih reči Da etikom u našem radu rukovodjeni, Mnogi će uživati u zdravlju i sreći. Mi dajemo, pravimo lek za telo Čineći tako dobro i duši, Jer bolest je velika patnja Što ga čini nemoćnim, što ga guši. Budimo moćni čuvari zdravlja, Budimo čuvari ljudske sreće, Mi - farmaceuti pomažući drugima, Činimo dobro od svih dobara veće! Dr Valentina Radulović

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378.18(497.11) SUPHA : Student University Pharmacy Association : časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu / glavni urednici Jovana Ilkić, Milan Ćirić. - 2016, br. 1- .- Beograd : Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2016- (Beograd : Birograf). – 30 cm Dostupno i na: https://issuu.com/supha.450/docs/supha1. Polugodišnje ISSN 2466-4472 = SUPHA. Student University Pharmacy Association COBISS.SR-ID 223817996

Profile for SupHa

SupHa  

Šesti broj časopisa studenata Farmaceutskog fakulteta Unverziteta u Beogradu.

SupHa  

Šesti broj časopisa studenata Farmaceutskog fakulteta Unverziteta u Beogradu.

Profile for supha.450
Advertisement