Ignac Semelvajs - spasilac majki

AUTORKA: ALEKSANDRA ILIĆ

Ignac Filip Semelvajs je rođen 1. jula 1818. u Budimpešti u trgovačkoj porodici. Nakon završene Katoličke gimnazije 1837. godine upisuje Pravni fakultet u Beču, koji već naredne godine napušta i vraća se u Peštu gde započinje studije medicine. Put ga ponovo vodi u Beč 1840. godine, gde nastavlja studije koje završava četiri godine kasnije. Za svoju specijalnost bira akušerstvo. Imenovan je za profesora teorije i prakse akušerstva na Univerzitetu u Pešti 1855. godine, a šest godina kasnije, Semelvajs objavljuje svoje kapitalno delo: „Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice”.

Ignac Simelvejs je ime koje verovatno nije poznato široj javnosti, ali je mesto ovog lekara u istoriji medicine i te kako značajno. Ignac zvanje doktora stiče 1844. godine, nakon čega se prijavljuje za rad na akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Beču, baveći se u to vreme jednim od najaktuelnijih problema u medicini ‒ postpartalnom groznicom.Postojalo je puno teorija o ovom oboljenju i lekari su na mnogo načina pokušavali da smanje stopu smrtnosti porodilja. Ignaca je ovo veoma pogodilo i odlučio je posvetiti se ovom problemu dok ne pronađe uzrok i reši misteriju. Klinika na kojoj je ovaj doktor radio je imala dva odeljenja. Zanimljivo je to da je stopa smrtnosti na jednom odeljenju bila mnogo veća. Razlika između ova dva odeljenja bila je u tomu što se na prvom odvijala obuka za studente medicine, a na drugom, gde je stopa smrtnosti bila manja, samo za babice. Semelvajs je dugo tražio uzorke, a onda se dogodilo nešto što mu je konačno dalo odgovor.

Njegov kolega Jakob Kolečka je prilikom rađenja autopsije zadobio ranu i umro od trovanja krvi. Ignac je pročitao izveštaj njegove autopsije i video sličnosti sa žrtvama postpartalne groznice. Odmah mu je palo na pamet da su „otrovi“ iz leševa možda glavni krivci za smrt porodilja. Lekari i studenti su često nakon obavljenih autopsija išlina porodiljsko odeljenje i tako nesvesno prenosili trudicama zarazu tokom akušerskih pregleda ili porođaja. Ovo njegovo okriće nije svima odgovaralo, jer je rušilo teorije drugih lekara, pa i njegovog nadređenog, te je Ignac dobio otkaz i vratio se u Mađarsku. Tamo je radio na akušerskom odeljenju bolnice Sent Rok u Pešti. Zahvaljujući njegovim metodama stopa smrtnosti u slučaju postpartalne groznice bila je manja od jednog procenta. Ignac je kasnije bio priznat kao jedan od očeva savremene upotrebe antiseptika. Upravo njegovi radovi su doprineli teoriji o širenju bolesti putem mikroorganizama, što je jedno od največih otkrića u medicini. Značaj Semelvajsovog otkrića ostao je neprepoznat za vreme njegovog života, pa Semelvajsa tek posle smrti nazivaju „spasiteljem majki”. Semelvajs je publikovao svoja otkrića tek 1861. godine objavivši delo pod nazivom „Etiologija, pojam i profilaksa babinje groznice”. Ova monografija je sadržala sva Ignacova saznanja do kojih je došao tokom 14 godina istraživanja, ali je, nažalost, ostala nezapažena i odbačena od strane poznatih doktora i vrhunskih stručnjaka u ovoj oblasti. Semelvajsova preokupacija pronalaženjem etiologije i prevencije postpartalne groznice kako bi uverio kolege u tačnost svoje teorije, nažalost, razlog je pojave ekscentričnog ponašanja, usled čega je započeto njegovo lečenje u psihijatrijskoj bolnici. Tamo mu je i konstatovana inficirana rana na vrhu prsta desne šake, prema nekim izvorima najverovatnije kao posledica rigoroznih tretmana u bolnici. Dve nedelje nakon dolaska u psihijatrijsku bolnicu, Ignac je preminuo. Ironično, uzrok Semelvajsove smrti bila je sepsa puerperalnog tipa!

Ova metafora u nauci, koja nosi ime upravo po Semlvajsu, označava refleksnu tendenciju da se odbaci novi dokazi ili novo znanje zato što je kontradiktorno sa ustaljenim normama, verovanjima ili paradigmama.

Febrilno stanje sa temperaturom od 38,0°C, koje se obično manifestuje nakon prvih 24 sata ili unutar deset dana nakon porođaja.

U Evropi je u 19. veku stopa smrtnosti žena usled postpartalne groznice bila 30%. Mikrobi su još u 17. veku posmatrani pod mikroskopom, ali se nije znalo koliko opasni mogu biti. Semelvajs je u medicinsku praksu uveo dezinfekciju ruku i tako spasao bezbroj života.