Uvod
su membranski potencijal i wegovo odr`avawe od vitalnog zna~aja za sve }elije. Osim toga, kasnije }emo videti da je kod nekih tipova }elija (nervne ili mi{i}ne) membranski potencijal uslov nadra`qivosti, odnosno sposobnosti komunikacije i prenosa signala s jedne }elije na drugu. Zato }elije najve}i deo svoje energije tro{e na odr`avawe membranskog potencijala jer ako ga iz bilo kog razloga izgube, one umiru.
Uloga }elijskih organela
уџ бе
ни ке
Osim }elijske membrane, unutar }elije se nalazi razvijena mre`a membrana koja }eliju deli na odeqke – organele. Ovi odeqci predstavqaju izdvojenu lokalnu sredinu, neophodnu za odvijawe posebnih }elijskih procesa, koji se u citoplazmi ne bi mogli odigravati istovremeno sa drugim }elijskim procesima. Tako se u mitohondrijama, na primer, odvija proces }elijskog disawa, u kojem se dobija energija za }elijske procese; na ribozomima se odvija proces povezivawa amino-kiselina u polipeptide, dok se u lizozomima razgra|uju slo`eni molekuli. (Podsetite se uloge pojedina~nih organela u }eliji.) Me|utim, i pored toga {to se u organelama odvijaju pojedina~ni }elijski procesi, nijedna organela ne funkcioni{e izolovano, ve} su procesi u }elijama povezani. Na primer, da bi se odigrao proces egzocitoze nekog proteinskog molekula iz }elije potrebno je u~e{}e gotovo svih }elijskih organela: jedra, na kojem se nalazi geneti~ko uputstvo za sintezu date belan~evine; ribozoma, endoplazminog retikuluma i Golxijevog aparata, u kojima nastaju i uobli~avaju se proteinski molekuli; transportnih vezikula, uz pomo} kojih se belan~evine izlu~uju; mitohondrija, u kojima se obezbe|uje energija za sve ove procese kao i sama }elijska membrana, na kojoj se odigrava proces egzocitoze. Mo`e se, dakle, zakqu~iti slede}e:
За во д
за
]elijske funkcije nastaju iz specifi~nog }elijskog poretka, u kojem se u organelama odvijaju pojedina~ni }elijski procesi povezani tako da odr`avaju stalnost unutra{we sredine, funkciju i celovitost }elije.
Promet materije i energije u }eliji Organizmi su otvoreni sistemi u kojima se odvija neprestana razmena materije i energije sa spoqa{wom sredinom. Kada biqka sinteti{e {e}er u procesu fotosinteze, ona koristi energiju Sun~evog zra~ewa i prevodi je u hemijsku energiju sadr`anu u molekulu {e}era. Kada mi{i}na }elija `ivotiwe koristi taj {e}er unet hranom, ona hemijsku energiju molekula {e}era pretvara u kineti~ku energiju. Svi procesi u }eliji zahtevaju energiju, koja se obezbe|uje hemijskim reakcijama, transformacijom hemijske energije u druge oblike energije, dok se jedan deo osloba|a u vidu toplote. Skup svih hemijskih procesa u organizmu naziva se metabolizam. Metaboli~ki procesi ~ine razgranatu i isprepletanu mre`u metaboli~kih puteva, sli~no mre`i saobra}ajnica ucrtanoj na mapi. U nekim metaboli~kim procesima slo`eni organski molekuli se razgra|uju na jednostavnije molekule, uz osloba|awe hemijske energije. Ovi procesi razgradwe se
25
cmyb
