G. Cviji}, N. Nedeqkovi

Uvod

Fiziologija je jedna od osnovnih i najstarijih nauka o `ivoj prirodi. Ime fiziologija izvedeno je od gr~kih re~i physis(priroda) i logos(nauka). Nauke se obi~no defini{u predmetom i metodom svojih istra`ivawa. Tako se fiziologija najkra}e mo`e definisati kao nauka koja se bavi ispitivawem funkcija `ivog organizma na svim nivoima organizacije, kao i fizi~kim i hemijskim procesima koji su u osnovi tih funkcija.

Kao {to je to slu~aj i s nekim drugim naukama, ime fiziologija u etimolo{kom smi slu nije odgovaraju}e jer se kao „nauka o prirodi” ona ne bi razlikovala od fizike, ~iji naziv ima isti koren. Stoga se iz imena fiziologija ni izbliza ne nazire pravi predmet, niti domen ove nauke.

Ovo je samo jedan od primera, ~esto napadno pogre{nih a op{teprihva}enih, bio lo{kih termina. Hormoni, na primer, nisu supstance ~ija je uloga dra `ewe (hormao –dra`iti), a enzimi nisu molekuli koji se nalaze samo u kvascu (en - u i zyme – kvasac). Sli~nih primera ima i u drugim naukama. Ime hemijskog elementa kiseonika, na primer, poti~e od pogre{ne predstave velikog francuskog hemi~ara La voa zjea da je on obavezan sastojak kiselina, odgovoran za kiselost.

Fiziologija je istovremeno i analiti~ka i sintetska nauka. Analiti~ka je zbog toga {to izu~ava pojedina~ne, ra{~lawene fiziolo{ke procese na razli~itim nivoima biolo{ke organizacije – organima, tkivima, }elijama, }elijskim organelama i molekulskom nivou. Sintetska je zbog toga {to te brojne pojedina~ne procese posmatra objediwene, na nivou celog organizma. Kada se utvrdi mehanizam nekog procesa u }eliji, fiziolog uvek postavqa pitawe: A {ta to zna~i za ceo organizam?

Va`nost fiziologije, kao i nauke uop{te, mo`e se tuma~iti s teorijskog i prakti~nog stanovi{ta. S teorijskog stanovi{ta, sve `ivotiwske vrste, kao i ~ovek, imaju zajedni~ko poreklo kao {to zajedno dele istu planetu i zakone fizike i hemije. Isti osnovni principi genetike koji va`e za ~oveka, va`e i za ostale `ivotiwske vrste. Tako|e mehanizam na kome se bazira rad ~ovekovog srca u osnovi se ne razlikuje od mehanizma koji obezbe|uje sr~ani rad zmije, ribe ili majmuna. Uostalom, najve}i deo onoga {to se danas zna o funkcionisawu qudskih }elija, tkiva i organa zasniva se na eksperimentalnim istra`ivawima ura|enim na sisarima i drugim ki~mewacima ili beski~mewacima.

Iz ovoga se jasno vidi prakti~an zna~aj fiziologije `ivotiwa: usled mogu}nosti primene na ~oveka eksperimentalnih nalaza dobijenih na `ivotiwama, fiziologija le`i u osnovi savremene i nau~no utemeqene medicinske prakse. S pro{irivawem znawa o funkcionisawu }elija, tkiva i organa i wihovom poreme}aju, lak{e se razvijaju novi i efikasniji na~ini prevencije, dijagnoze i le~ewa bolesti i poreme}aja kod ~oveka.