Biolo{ke adaptacije

Fiziologija jedne `ivotiwe, odnosno procesi koji se u wenom organizmu odvijaju, obi~ no su dobro uklopqeni u zahteve koje `ivotna sredina postavqa pred wu jer je to osnovni uslov wenog pre`ivqavawa – {to su boqe prilago|ene to uspe{nije pre`ivqavaju. Prilago|enost `ivotiwa uslovima sredine naziva se adaptacija. Adaptacija je geneti~ki uslovqena – nasle|uje se, oblikuje i usavr{ava iz generacije u generaciju.

Prilago|enost `ivotiwa uslovima okoline ozna~ena je kao adaptacija. Adaptacija se oblikuje kroz vi{e generacija i obi~no ne predstavqa reverzibilan proces, „ne vra}a se unazad”. Neka osobina mo`e da bude smatrana za adaptaciju ako postoji dokaz da se ona mewala tokom evolucije (evoluirala) tako {to je poboq{avala prilago|enost organizma u odnosu na sredinu. Tako|e, sve fiziolo{ke osobine ne evoluiraju „iz odre|enog razloga”, nije „unapred smi{qeno re{ewe”; one nastaju slu~ajno i „odabiraju se” po{to se pojave i po{to se poka`e da su korisne za pre`ivqavawe jedinke koje poseduju tu osobinu (one jedinke koje razvijaju odre|enu povoqnu osobinu lak{e pre`ivqavaju od onih koje je nemaju, ostavqaju vi{e potomstva, pa se ta osobina genima prenosi). Jasno je, dakle, da nije lako pouzdano utvrditi koja osobina predstavqa adaptaciju, pa je jedan od na~ina da se to ipak postigne posmatrawe fiziolo{kih adaptacija razli~itih `ivotiwskih vrsta, ~esto veoma udaqenih, na iste uslove sredine ili, pak, upore|ivawe fiziolo{kih adaptacija sli~nih vrsta na razli~ite uslove sredine. Na primer, poznato je da lame koje `ive na velikim nadmorskim visinama mogu da ve`u neuobi~ajeno veliku koli~inu kiseonika za hemoglobin. Na u~ nici su smatrali da je to posledica adaptacije na visinu jer je tamo mawa koli~ina ki seonika pa je trebalo razviti ve}u sposobnost da se ona {to boqe iskoristi. Me|utim, poka zalo se da i kamile koje `ive na maloj nadmorskoj visini imaju istu sposobnost veziva wa kiseonika, pa je bilo jasno da to nije specifi~na adaptacija na visinu ve} posledica bli skosti vrsta unutar iste familije, nastala tokom istorije `ivota iz nekog drugog razloga. ^esto se pojam adaptacija me{a s pojmom aklimatizacija, koji predstavqa reverzibilan (povratan) proces prilago|avawa jedinki odre|enim uslovima sredine kojima su du`e vremena izlo`ene. Ako neka `ivotiwa pre|e sa visoravni u kojoj `ivi u visoke planinske predele (be`e}i od po`ara, na primer), intenzitet disawa }e se pove}ati da bi se unelo vi{e kiseonika jer ga na visinama ima mawe. Tada se ka`e da se `ivotiwa aklimatizovala na nove uslove sredine. Ali nekoliko nedeqa (ili ~ak dana) po povratku u uobi~ajene uslove sredine intenzitet disawa se vra}a na onaj nivo koji je `ivotiwa imala pre pewawa na planinu. Zna~i, ovi procesi nisu trajni ve} prestaju s prestankom delovawa odre|enog uslova sredine koji ih je izazvao.