Uvod
Nivoi organizacije `ivih sistema Svi organizmi su izgra|eni od }elija kao osnovnih gradivnih jedinica, koje su sposobne da obavqaju sve `ivotne funkcije. vi organizmi su izgra|eni od }elija kao osnovnih gradivnih jedinica. Neki organizmi, kao {to je ameba, sa~iweni su od jedne }elije i to su jedno}elijski organizmi. Ve}ina `ivih organizama sa~iwena je od velikog broja }elija i to su vi{e}elijski organizmi. Ono {to ameba uspeva samostalno – da preuzme materije iz spoqa{we sredine, da izbaci proizvode razgradwe, da reaguje na promene u spoqa{woj sredini ili da se podeli, to se kod vi{e}elijskih organizama posti`e „podelom posla” izme|u razli~itih tipova }elija. ]elije vi{e}elijskog organizma razlikuju se po obliku, veli~ini, strukturi i funkciji. ]elije sli~nog porekla i gra|e grupi{u se u slojevite mase – tkiva, kao {to su mi{i}no, nervno, vezivno i epitelijalno tkivo. ]elije razli~itih tkiva udru`uju se u ve}e funkcionalne jedinice organe – mozak, srce, jetru ili pankreas, na primer. Slede}i u redosledu ove biolo{ke hijerarhije jeste sistem organa – kolekcija organa podre|enih istoj op{toj funkciji. Tako je mozak deo nervnog sistema, koji obuhvata i ki~menu mo`dinu i mnoge nerve koji prenose signale u sve delove tela. Nervni sistem, zajedno sa drugim sistemima organa – za disawe, varewe ili krvotok, na primer, ~ini organizam, koji se nalazi na vrhu ove biolo{ke lestvice. Ukupan efekat aktivnosti sistema organa je takav da u organizmu nastaje i odr`ava se stalna unutra{wa sredina (fr. milieu intérieur), neophodna za wegovo normalno funkcionisawe. Sposobnost odr`avawa stalnosti unutra{we sredine naziva se homeostaza i ona je dobro poznata iz rutinskih klini~kih analiza krvi, merewa krvnog pritiska ili temperature tela. I na letwoj vrelini i pri veoma niskim zimskim temperaturama i ~ovek i gradski vrabac odr`avaju stalnu telesnu temperaturu. Osim stalne telesne temperature, homeostaza obuhvata i stalni sastav telesnih te~nosti, zatim imunolo{ku homeostazu, odnosno stawe zdravog odraslog organizma koji proizvodi antitela. Ona spre~avaju prodor stranih antigena, virusa i mikroorganizama. Poseban vid homeostaze predstavqa hemostaza, proces fiziolo{kog zaustavqawa krvarewa, kojim se formira krvni ugru{ak na mestu povrede. Koncept unutra{we sredine je u XIX veku uveo u nauku osniva~ moderne fiziologije, francuski nau~nik Klod Bernar (Claude Bernard, 1813–1878). Odr`awe stalnosti unutra{we sredine omogu}avaju precizni biolo{ki kontrolni sistemi koji postoje na svim nivoima organizacije, od }elije do organizma. Na primer, kada je na{im mi{i}ima tokom ve`bawa potrebna ve}a koli~ina energije, u mi{i}nim }elijama se pove}ava razgradwa {e}era (glukoze), uz osloba|awe energije koja se tro{i na rad. Suprotno
organ
}elije
organele
За во д
sistem organa
за
уџ бе
organizam
ни ке
S
15
cmyb
